AGRAR SRBIJE U SUSRET EVROPSKIM INTEGRACIJAMA I AGRARNOJ POLITICI

• Stočni fond u Srbiji manji je za 50 odsto u odnosu  na osamdesete godine i sa pravom analitičari ukazuju na njegovu pravu devastaciju.  Njegovo smanjenje posebno će se osetiti posle sušne 2012. godine. Najteže posledice osetile su se na kukuruzu. On je u 2011. godini imao  rod od 6,5 miliona tona, a u 2012. tek oko 3,5 milionma tona. Vrednosno
  izraženo njegova vrednsot u 2011. godini je bila 1,36 miliajrdi  dolara,a  godinu dana kasnije 737  milioan dolara, ili svega 54 odsto vrednsoti iz prethodne godine. Dakle,  ukupna bruto vrednsot ostvarene poljoprivredne proizvodnje u 2012. godini  procenjuje se na 3,9 milijardi dolara, što je za 24 odsto manje od  proizvodnje u 2011. godini. Istovremeno, procenjuje se da je neto ostarena  vrednsot u visni od 3,37 milijardi doalra manja za 20,28 odsto u odnosu na  prethodnu godinu.U strukturi ostvarene vrednosti poljoprivredne  proizvodnje, samo 31 oodsto vrednosti potiče iz stočarske proizvodnje, dok je broj uslovnih  grla stoke smanjen na 0,30 po hektaru oraničnih površina, što ukazuje na izuzetnu  ekstenzivnost domaće poljoprivrede. Optimalno za uslove Srbije je učešće stočarstva  u poljoprivredi od najmanje 60 odsto, sa brojem uslovnih grla  po hektaru oraničnih površina.

• Fizički obim ostvarene poljoprivredne proizvodnje u tranzicionom periodu imao je velike oscilacije: ekstreman rast u
  2001. godine od 18,6 odsto, u 2004. od 19 odsto i u 2008. od 9,1 odsto i 2011. godine  rast od 0,8 odsto, kao i značajan pad u petogodišnjem periodu, što je karakteristika ekstenzivnosti  proizvodnje; Mada u trenutku  pisanja ovog rada nema zvaničnih podataka o štetama od suše u agraru  Srbije u 2012. godini, one su veće od tri milijarde dolara. Suša je odnela  deo biljne proizvodnje, uticala je na pokolj stoke, pa će biti manja i  ukupna proizvodnja u agraru. Bio je planiran rast od oko dva odsto,a  ostvaren je pad između 17 i 2o odsto

1. Dugogodišnji nepovoljan položaj u primarnoj i sekundarnoj raspodeli zbog  depresiranih cena poljoprivrednih proizvoda i dispariteta cena industrijskih  inputa i agrarnih proizvoda;
   • cene inputa imaju  rast do 30 odsto na godišnjem nivou,  što značajno poskupljuje troškove setve i doprinosi niskoj produktivnosti  i nepovoljnom;
2. Veoma niska akumulativna i reproduktivna sposobnost komercijalnih i porodičnih gazdinstava, zemljoradničkih zadruga i ostalih robnih poljoprivrednih proizvođača;
3. Dezinvestiranje, kao posledica neadekvatnog sistema finansiranja i politike kreditiranja neprilagođene specifičnostima poljoprivredne proizvodnje;
4. Izražen nedostatak potrebnih repromaterijala, pre svega mineralnih đubriva i sredstava za zaštitu bilja, kao i energenata;
5. Opadanje tehničko – tehnološkog nivoa i ekstenzifikacija biljne i stočarske proizvodnje, uz opadanje i variranje proizvodnje po jedinici kapaciteta;
6. Smanjenje potrošnje osnovnih poljoprivrednih proizvoda u zemlji kao rezultat niske kupovne moći stanovništva u visokom stepenu doprinosi stagniranju poljoprivredne proizvodnje i njene dalje stagnacije.
7. Ograničenost robnih fondova i skroman rast izvoza poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda (posmatrano u odnosu na realne mogućnosti).

1. • Preko 50 odsto prometa poljoprivredno-prehrambenih  proizvoda je u sivoj zoni. Izbegavanje plaćanja pdv nanosi štetu proizvođačima  i državi. Istovremeno, u velikim trgovinskim lancima sistem plaćanja od
     180 dana značajno umanjuje obrtna sredstva poljoprivredi i doprinosi prelivanju  finansijskih sredstava iz poljoprivrede   u druge sektore privrede;
   • Od 1994. godine dominantan izvor  ulaganja u poljoprivredu potiče iz agrarnog budžeta. Poslednjih godina visina  sredstava u agrarnom budžetu beleži tendenciju relativnog i apsolutnog smanjenja.  Učešće agrarnog budžeta u nacionalnom budžetu smanjeno je u periodu 2004 – 2012. godine sa  5,3 odsto na 2,2 odsto;
   • Potrošnja kompleksnih đubriva  smanjena je za 50 odsto, a azotnih za 35 odsto posmatrano u odnosu
     na sredinu osamdesetih godina;
   • Poljoprivredu Srbije karakteriše velika diversifikovanost poljoprivrednih gazdinstava i njihova velika isparcelisanost (prosečne veličine ispod tri ha i 7 parcela), nedovoljna opremljenost poljoprivrednom mehanizacijom, koja je, međutim, tehnološki prevaziđena i zastarela (prosečne starosti preko 20 godina), mala upotreba mineralnih đubriva i izuzetno niska produktivnost u svim oblastima proizvodnje (prosečni prinosi u biljnoj proizvodnji su 1,5-2,5 puta niži, dok je produktivnost u stočarskoj proizvodnji manja za 3-5 puta u odnosu na pojedine zemlje u EU);
   • Posmatrano po stanovniku u Srbiji  se godišnje (2008.)  potroši 60,3 kilograma mesa i prerađevina (mesa ukupno 39,6 kilograma od čega junećeg i goveđeg četiri kilograma, svinjskog  16,9 kilograma, jagnjećeg 1,1 kilograma i živinskog  16,6 kilograma), što je skromno u poređenju sa pojedinim zemljama u Evropi. Godišnja
     potrošnja mesa po stanovniku u EU iznosi 74,9 kilograma ( Nemačkoj  86,7 kilograma, Francuskoj 69,6 kilograma, Italiji 67 kilograma, Grčkoj (68,1 kilograma). U potrošnji dominira svinjsko meso sa godišnjim
     prosekom od 41,3 kilograma (EU). Potrošnja konzumnog mleka (bez prerađevina) od 60,3 litara po
     stanovniku je manja u odnosu na prosečnu potrošnju u EU prosek je 82,5 litara. (Nemačka 64,1 litara., Franciska 70,2 litara., Grčka 65 litara.).Međutim, ukolilo se upoređuje potrošnja mleka i prerađevina razlike
     su veće. U Srbiji je godišnja potrošnja mleka i prerađevina 83,6 litara, što  je skromno u poređenju sa potrošnjom u EU-27 (245 litara) i Nemačkoj (308 litara).  U potrošnji voća (59,3 kilograma i povrća 145,9 kilograma) po stanovniku, Srbija zaostaje dva –  tri puta u odnosu na prosek  potrošnje  u EU;

• Prelaz poljoprivrede na tržišne uslove poslovanja praćen je značajnim razvojem spoljne trgovine. U 2008. godini vrednost izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda dostigla je vrednost od 2 milijarde dolara, uvoza u visini od 1,5 milijarde dolara i ostvaren je suficit u visini od 500 miliona dolara. Ostvarena je stopa pokrivenosti uvoza izvozom
  od 1,35 sa udelom izvoza u BDP koji realizuje poljoprivreda od 40 odsto. Ista tendencija je nastavljena i u 2009. godini. U 2011. godini izvoz iz agrara Srbije iznosi je 2,7 milijardi dolara, a uvoz 1,4 milijarde dolara i ostvaren je suficit od 1,3 milijarde dolara;
  Pravci razvoja i očekivani rezultati

• Polazeći od značaja finansiranja tekuće proizvodnje i investicija u poljoprivredi potrebno je da se u Republici dugoročno
  reši sistem finansiranja poljoprivrede u skladu sa specifičnostima ove delatnosti. Od posebne je važnosti obezbediti stalne i realne izvore sredstava za finansiranje tekuće poljoprivredne proizvodnje, kao i neophodna investiciona ulaganja u poljoprivrednu mehanizaciju i opremu za prerađivačke pogone, osnovno stado i dugogodišnje zasade.
• Merama poljoprivredne politike trebalo bi da se obezbedi da državni podsticaji budu usmeravani preko zadruga za sva registrovana i neregistrovana porodična gazdinstva koja ugovaraju proizvodnju i nabavku inputa preko zadruga.
• Preko nacionalne službe za zapošljavanje treba obezbediti sufinansiranje dela  ličnog dohotka za sva lica zaposlena u zadrugama na poslovima sa posebnom odgovornošću, ili ceo iznos godišnjeg ličnog dohotka prilikom prvog zapošljavanja.
• Izmenama i dopunama Zakona o carinama omogućiti oslobađanje i plaćanje od carinskih dažbina na uvoz poljoprivredne mehanizacije i opreme,  semena, sadnog materijala i priplodne stoke (koje se ne proizvode u zemlji) za potrebe zadrugara i zadruga.
• Poreskom politikom treba stimulisati razvoj zadrugarstva i poljoprivredne proizvodnje u brdsko-planinskim regionima.
  Pored postojećih poreskih olakšica, treba osloboditi zadruge poreza na dobit, ukoliko ga ulažu u svoj razvoj, a takođe potrebno je poreskim olakšicama stimulisati promene proizvodne strukture u skladu sa ekološkim, tržišnim i ekonomskim kriterijumima.
• Merama poreske politike potrebno je osloboditi zadruge plaćanja pdv,  za sve preuzete proizvode od zemljoradnika na čuvanje, skladištenje ili preradu,  do prodaje kupcu.
  • Zadruge i njihovi savezi treba da budu oslobođeni plaćanja takse, prilikom osnivanja, kao i ugovora o osnivanju, a
    potrebno je ispitati mogućnosti oslobađanja takse pri registrovanju pogonskih mašina i opreme, koja se koristi u primarnoj proizvodnji i preradi.
  • Izmeniti i dopuniti Zakon o nasleđivanju ili doneti Zakon o nasleđivanju poljoprivrednog zemljišta i porodičnih gazdinstava. Osnovno načelo izmena i dopuna važećeg Zakona o nasleđivanju ili predloženog posebnog zakona je da poljoprivredno gazdinstvo, po pravilu, može naslediti samo jedan naslednik, jedno lice. Ako nijedan od naslednika ne bi ispunjavao propise ovim Zakonom, nasleđivanje bi se odložilo sve dok se ne nađe lice koje bi preuzelo to zemljište. Vlasnika neobrađenog poljoprivrednog zemljište potrebno je oporezovati nekoliko puta više u odnosu na postojeću poresku tarifu.
  • U duhu Zakona o zadrugama neophodno je obezbediti kadrovske i materijalne pretpostavke radi sprovođenje dosledne zadružne revizije. Zadružna imovina mora da ostane u vlasništvu zadruga i ne može da se transformiše  u državno vlasništvo.
  • Radi brže obnove i reformisanja zadrugarstva i njihovih saveza potrebno je preduzeti odgovarajuće mere na primeni Zakona o vraćanju oduzetog zemljišta, oslobađanjem zemljoradničkih zadruga obaveza plaćanja naknada
    bivšim vlasnicima. U primeni Zakona o vraćanju zadružne imovine zadrugarima i Zakona o svojinskoj transformaciji, za preduzeća u čijim su nastajanjima učestvovale i zadruge, a koja su u međuvremenu privatizovana, država je dužna da zadrugama vrati pun iznos procenjenih sredstava zadruga- ulagača.

1. premije za određene poljoprivredne  proizvode,
2. regrese za upotrebu bioloških  faktora rasta i drugih troškova proizvodnje,
3. beneficiranje kamata, i
4. subvencije izvoza, do ulaska u  STO

• Proizvodnju svežeg mleka

1. po priplodnoj kravi u ravničarskom
   regionu, odnosno u brdsko – planinskom regionu i prigraničnim oblastima.;
2. 
   individualnim proizvođačima koji uzgajaju pet i više muznih krava i isporučuju
   tržištu više od 3.000 litara mleka mesečno, uvećana 25 odsto;
3. proizvođačima ovčijeg i kozjeg mleka koji isporučuju
   tržištu mleko, isplaćuje se premija po grlu;
4. za pšenicu, po hektaru zasejanih površina;
5. za suncokret, po hektaru zasejanih površina;
6. za soju, po hektaru zasejanih površina;
7. za uljanu tikvu i uljanu repicu, po hektaru zasejanih površina;
8. za šećernu repu, po hektaru zasejanih površina;
9. za duvan, orijentalnog i krupnolisnog tipa (berlej i virđinija po hektaru zasejanih
   površina;
10. za industrijsku proizvodnju povrća (grašak, paprika, paradajz, krastavac-kornišon), po hektaru zasejanih
    površina;
    1. za hmelj, po hektaru zasađenih površina;
    2. za plasteničku proizvodnju povrća i cveća, zavisno od obima prodatog proizvoda

• Za uzgoj priplodnog podmlatka

1. 1. steone  junice plemenitih rasa, uzrasta 15-18 meseci i telesne mase oko 400 kilograma i testirani priplodni bikovi.
      bremenita  šilježad, uzrasta 12-16 meseci i telesne mase oko 35 kilograma, priplodne ovce i testirani  priplodni ovnovi, dok se u brdsko – planinskom regionu  i prigraničnim oblastima premija uvećava za 25 odsto
   2. suprasne  nazimice plemenitih rasa, uzrasta 7 – 10 meseci i telesne mase 110 kilograma i testirani nerastovi,  i
   3. pčelinja  društva.

• Za utovljenu stoku
  1. utovljenu  junad sa završnom telesnom masom preko 480 – 550 kilograma;
  2. utovljenu  jagnjad telesne mase preko 30 kilograma;
• Za proizvodnju osnovnih biljnih kultura

2. Regresiranje faktora rasta proizvodnje i ostalih inputa

• za kvalitetno sortno seme pšenice i soje, po hektaru zasejanih površina;

• za  seme krmnog bilja (legumunoze, trave i smeše trava)  po hektaru zasejanih površina;
• za  kvalitetno sortno seme krompira, po  hektaru zasejanih  površina;
• za  kvalitetan sadni materijal voćarskih kultura i bezvirusne kalemove određenih  sorti vinove loze, po dosadašnjem modelu  premija;

1. Regresi kamata na kredite za poljoprivredu