Namera autora je da u ovom radu iznese nekoliko ključnih odrednica o trenutnoj ekonomskoj poziciji Srbije (ne faktičkom stnaju jer manje-više svi analitičari i posetioci ovog sajta to dobro znaju i dobro su informisani od strane autora radova) i novinskih naslova da je Srbija u teškoj ekonomskoj situaciji, ali da je izbegla bankrot javnih finansija i sudbinu Grčke. Kada se …
Pročitajte Još »Etničko čišćenje Srba na Kosovu: Konačni rezultati popisa 2011
http://esk.rks-gov.net/eng/latest-news/291-the-final-results-of-population-households-and-housing-census-released- Srbi su bojkotovali popis stanovništva u četiri opštine ne severu KiM te nije poznat ukupan broj stanovnika srpske nacionalnosti. Kod nas se uobičajeno preteruje, pa se navodi cifra o oko 50 hiljada Srba južno od Ibra, što su rezultati popisa prepolovili na 25.532 lica. Ako se barata sa 100 hiljada na severu taj broj možemo prepoloviti i doći do …
Pročitajte Još »Tanjug: Pranje para kroz spoljnu trgovinu – najveći izvor sive ekonomije
U savremenoj svetskoj ekonomiji multinacionalne kompanije, ali i sve druge kompanije, veoma lako transferišu profit iz jedne zemlje u drugu kroz takozvane „transferne cene“. Transfer profita se u profitni centar vrši kroz niže izvozne cene od vrednosti robe i kroz veće uvozne cene od stvarnih po kojima je roba kupljena. Transferne cene predstavljaju međunarodni problem jer se oko 5% godišnje …
Pročitajte Još »Investicije u osnovna sredstva – osnov buduće razvijenosti
Razvijenost jedne zemlje za deset godina određuje sadašnja vrednost investicija u osnovna sredstva. Može se reći i u narednih 7 ili 40 godina u zavisnosti od strukture investicija, idu li u mašine i opremu ili nekretnine. Prve povećavaju proizvodnu sposobnost zemlje a druge povećavaju bogatstvo ili predstavljaju preduslov za efikasnost prvih (saobraćajna infrastruktura). Podaci koji se navode su iz …
Pročitajte Još »Analiza finansijskih izveštaja JAT AIRWAYS AD BEOGRAD
Prilikom preuzimanja u razvijenim tržišnim privredama sticaoci mnogu veću pažnju posvećuju profitabilnosti iz suštinskog poslovanja koja se meri odnosom poslovnog dobitka i prihoda, i odnosom poslovnog dobitka i prosečne ukupne imovine ili prosečnog sopstvenog kapitala. Razlog za ovo je što smatraju da je mnogo lakše promeniti strukturu kapitala nego otklonoti probleme iz core poslovanja. S obzirom da bi preduzeće predmet …
Pročitajte Još »Da prodamo, Jano dušo, kolo da igramo
Danima uživajući u Štulićevoj obradi „Tamo daleko“ na YouTube mi se kao prvi srodni izbor nudio Faith No More sa EXIT-a 2010 sa obradom „Ajde Jano“. Idealan izbor za moja višemesečna opterećenja u vezi sa neumerenim zaduživanjem i posledicama za višedecenijsku budućnost: da prodamo, Jano dušo, samo da igramo. http://www.youtube.com/watch?feature=fvwp&v=Fs3z-k90ync&NR=1 Reklo bi se da su naši političari tipični predstavnici naroda …
Pročitajte Još »Transferi gradovima i opštinama iz budžeta Republike Srbije u 2013. godini
Budžetom za 2013 godinu planirano je da se transferiše lokalnim budžetima 35,3 milijarde dinara, što je oko 1,1% BDP-a Srbije. U tabeli su priloženi podaci iz popisa stanovništva, broj zaposlenih u martu ove godine, procenjeni fond zarada u 2011 godini i zarade po stanovniku u toj godini i poslednji podatak o broju nezaposlenih po opštinama koji imam iz biltena iz …
Pročitajte Još »Dogme liberalizma 3: Carinska zaštita
Činjenica da će Hrvatska članstvom u EU steći pristup na srpskom tržištu za oko 500 najosetljivijih životnih namirnica po nižim carinskim stopama nego u ugovoru CEFTA, a da će se kod oko 50 višestruko zaštititi većim carinama navelo me je na dodatno istraživanje: gde je Srbija u svetskom sistemu carinske zaštite? Podaci koji su navedeni su preuzeti iz „World Tariff …
Pročitajte Još »Život u lepim bojama: Rast BDP-a u 2013
U priloženoj tabeli su realne stope rasta BDP-a po delatnostima i BDP u cenama iz 2011. godine. Smisao utrošenog vremena na formiranje tabelice bio je da ukaže na relativan značaj poljoprivrede za BDP Srbije. Pad BDP-a Srbije u ovoj godini od oko 1,5% biće u potpunosti posledica pada od oko 20% poljoprivredne dodate vrednosti. Kada se isključi poljoprivreda, ostatak ekonomije …
Pročitajte Još »Promena strukture izvoza Srbije 2008-2011
Dolarska vrednost izvoza povećana je za 808 miliona dolara u 2011. u odnosu na 2008. godinu, sa 10.973 na 11.781 miliona dolara. U evrima je povećanje iznosilo 1.014 miliona, rast sa 7.429 na 8.443 miliona. Rast izvoza imalo je 144 grupa proizvoda za 2.355 miliona dolara (sa 6.085 na 8.439 miliona), a 106 grupa je imalo smanjenje vrednosti za 1.565 …
Pročitajte Još »Kad bi bili provincija u Kini: potrošnja domaćinstva Q2 2012 i BJR u 2011
U sledećoj tabeli su podaci nacionalnog statističkog zavoda Kine o raspoloživim prihodima domaćinstava po provincijama u urbanim sredinama. To znači da kada bi se dodala seoska domaćinstva prosečna potrošnja po članu bi bila manja, a koliko manja zavisi od udela seoskog stanovništva u ukupnom po provincijama i njihovog prosečnog prihoda. U poslednjoj koloni su podaci o potrošnji u evrima …
Pročitajte Još »Regionalni BDP u 2011: Realne stope rasta
U šturom saopštenju RZS-a stoje nominalni indeksi promena BDP-a po regionima i nominalne vrednosti. Nemamo detaljnu strukturu BDP-a po delatnostima i šta je uslovilo rast ili pad BDP-a. http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/public/PublicationView.aspx?pKey=41&pLevel=1&pubType=2&pubKey=1426 Pošto je procenjeno da je realni rast BDP-a u 2011 iznosio 1,6%, pri nominalnom rastu od 11,2% dolazimo do deflatora BDP-a od 9,45% (pod pretpostavkom da nema različitih stopa inflacije po …
Pročitajte Još »Dužničko ropstvo: troškovi kamate
Prema planu o budžetskoj potrošnji u 2013. godini treba platiti 90 milijardi dinara na kamate, što je za 23 milijarde dinara vise nego u 2012 i za 48 milijardi dinara vise nego u 2011 godini. Za samo dve godine iznos koji treba platiti na kamate je vise nego udvostručen i nominalno su vise povećani rashodi za zaposlene, mada su troškovi …
Pročitajte Još »FINANSIRANJE ZDRAVSTVA – JOŠ JEDNA ENIGMA
Povod za ovaj tekst je dogovor Ministarstva zdravlja i Ministarstva finansija u vezi reprograma obaveza i pretvaranja u javni dug obaveza koje Fond zdravstva ima prema isporučiocima lekova. Da bi se ova problematika na adekvatana način razumela i objasnila neophodno je poći od sledećih pretpostavki: Prvo fond zdravstva nije klasična budžetska institucija ( nije u domenu budžeta), ima svoje prihode …
Pročitajte Još »SRBIJA U IZVOZU SEMENSKE ROBE
Već decenijama se naveliko piše i priča o velikim komparativnim prednostima Srbije u izvozu semenske robe. Naša semena su prisutna u velikom broju zemalja Evrope i sveta. Zahvaljujući statističkoj bazi podataka spoljne trgovine možemo u velikoj meri analizirati akuelne podatke o izvozu semenske robe (pšenice, kukuruza i suncokreta kao najznačajnijih poljoprivrednih kultura). Kakva je stvarno situacija u ovoj oblasti. Srbija …
Pročitajte Još »Carinska zaštita Srbije: sistem opštih carinskih stopa i povlašćenih za uvoz iz EU i CEFTA-a u 2011
Srbija ima složen sistem carinske zaštite. On je posledica različitih sporazuma o slobodnoj ili povlašćenoj trgovini po zemljama i grupama zemalja. Postoji osnovna carinska zaštita po principu najpovlašćenije nacije (MFN most favored nation), i niz trgovinskih sporazuma sa nižim carinskim stopama. Ovde su agregirani podaci o carinskim stopama za 2011 godinu preuzeti sa portala Svetske trgovinske organizacije (trademap.org). Usled postojanja …
Pročitajte Još »Broj putničkih automobila na 1.000 stanovnika: poređenje evropskih regiona i BJR
U tabeli koja je priložena podaci su iz Eurostat regional yearbook 2012, a dodati su podaci za BiH i Srbiju iz 2011. i za Makedoniju i Crnu Goru iz 2010. godine. Sam podatak o broju putničkih vozila na 1.000 stanovnika ne govori ništa o kvalitetu automobila, prosečnoj starosti, vrednosti, klasi… Na primer u Bosni i Hercegovini je od 735 hiljada …
Pročitajte Još »Bruto domaći proizvod BJR u 2011 – poređenje po delatnostima i po stanovniku
Zbirna vrednost BDP-a bivših jugoslovenskih republika, po tekućim kursevima valuta, bila je 140 milijardi evra u 2011 što pri stanovništvu, popisanom i procenjenom, od 20 miliona daje prosečan BDP po stanovniku od 7.000 evra. BDP po stanovniku kretao se u rasponu od 19.062 evra u Sloveniji do 3.392 evra u Bosni i Hercegovini. Najveću vrednost BDP-a imala je Hrvatska (45,9 …
Pročitajte Još »BDP i fond zarada po delatnostima u 2011 – poređenje sa Crnom Gorom
Upoređenje bruto domaćeg proizvoda (zapravo dodate vrednosti) po delatnostima i fonda zarada u Crnoj Gori uticalo je da se izvrši isto poređenje i za Srbiju. Srbija prema tekućem kursu dinara, ne i po kupovnoj snazi, je u 2011 imala 9,62 puta veći BDP od Crne Gore (31,1 prema 3,2 milijarde evra), ali je usled 11,4 puta većeg broja stanovnika (7,1 …
Pročitajte Još »Crna Gora: Bruto domaći proizvod i fond isplaćenih zarada u 2011. godini
http://monstat.org/cg/page.php?id=20&pageid=20 Prema podacima Zavoda za statistiku Crne Gore u 2011. godini BDP je iznosio 3.234 miliona evra. Realno je povećan za 3,2% u odnosu na 2010. godinu. Crna Gora je, uz Bosnu i Hercegovinu jedna od retkih zemalja u svetu koje imaju veći fond plata zaposlenih u državnoj upravi u odnosu na zaposlene u prerađivačkoj industriji (171 prema 127 miliona …
Pročitajte Još »MESO – SLEDEĆI PROBLEM
Prethodnih par meseci cene mesa (pre svega svinjskog) su u trgovinama dostigle cene do 6-7 eura ili oko 750 dinara u najskupljim maloprodajnim objektima. Ta cena je bila i kod preduzeća koja se bave klanjem i preradom mesa a imaju u svoje maloprodajne objekte. Kao razlog je navodjena velika suša i rast cena žive vage tovljenika na oko 250 dinara. …
Pročitajte Još »Evropski turizam: Srpski regioni i bivše jugoslovenske republike u uporedivim podacima
Podacima iz Eurostat regional yearbook 2012 dodati su nedostajući za BiH i Crnu Goru, a izračunati su za srpske regione iz 2011. godine. Eurostat-u nedostaju podaci za Tursku i Švajcarsku, što znači da nisu potpuni u obuhvatu Evrope te ovde navodimo podatke koji su raspoloživi. Ukupan broj noćenja turista u Evropskoj Uniji i zemljama kandidatima iznosio je 2,5 milijardi u …
Pročitajte Još »SRBIJA U SVETSKOM IZVOZU USLUGA
Izvoz usluga predstavlja veoma značajnu stavku uravnoteženja robnih transakcija u platnom bilansu. Zemlja može imati negativna saldo robne razmene ako ima pozitivan saldo usluga njen bilans tekućih transakcija neće biti u velikom deficitu. Međutim, po pravilu usluge predstavljaju značajno manji deo bilansa tekućih transakcija od bilansa robne razmene. Pojedine zemlje imaju čak zastupljeniji bilans usluga od robnog bilansa ali su …
Pročitajte Još »100 najvećih kompanija prema neto dobitku u 2011. godini
U 2011. godini 100 kompanija sa najvećom dobiti imalo je u zbiru dobit od 223,8 milijardi dinara, mada je samo prvih šest na listi ostvarilo polovinu ove sume. U ovih 100 kompanija bilo je zaposleno 113.176 lica, ostvarili su poslovne prihode u iznosu od 1.420,5 milijardi dinara, raspolagali su sa ukupnim sredstvima od 2.984 milijarde u čemu je kapital učestvovao …
Pročitajte Još »Srpski regioni u evropskim regionalnim poređenjima
Eurostat Regional yearbook za 2012. godinu izašao je 11. oktobra. Kada se radi o nacionalnim računima nije doneo poređenje BDP-a po stanovniku za 2011. godinu, ali je zato obogaćen podacima na trocifrenom nivou NUTS. Priložene su dve tabele. Prva je rang srpskih regiona u odnosu na dvocifrene regione u Evropskoj Uniji, uvećanoj za podatke Makedonije, Crne Gore i Hrvatske, a …
Pročitajte Još »POŠAST ZVANA DEVIZNI KURS
Objavljeno 14.12.2009 na portalu ekonomija ’’Narodna banka uništava srpsku privredu’’, ’’Vlada mora da odbrani dinar’’, ’’Za nekoliko dana srpska privreda izgubila 18 milijardi dinara’’, i sl, su naslovi skoro svih vodećih dnevnih listova u Srbiji u pretklih nekoliko dana. Iz ovih naslova onaj ko ne čita novine zaključio bi da je došao ’’sudnji dan’’. Ali postavlja se pitanje zašto je …
Pročitajte Još »100 najvećih kompanija prema poslovnim prihodima u 2011. godini
Priložena tabela prikazuje 100 najvećih nefinansijskih kompanija prema vrednosti poslovnih prihoda u 2011. godini. Ovih 100 kompanija imalo je 2.431 milijardu poslovnih prihoda i imalo je 163.678 zaposlenih. Među njima 20 je ostvarilo gubitak u ukupnom iznosu od 60,8 milijardi dinara, dok je 80 ostvarilo dobit u zbirnom iznosu od 156,4 milijarde dinara. Ovih 100 kompanija imalo je ukupna sredstva …
Pročitajte Još »12 meseci nakon blokade UNMIK Kosovo opet najviše uvozi iz Srbije
UNMIK Kosovo: Robna razmena VIII 2012 http://esk.rks-gov.net/ENG/publikimet/cat_view/10-economic-statistics/14-external-trade-statistics/70-external-trade-statistics-for-2012 Prema podacima Zavoda za statistiku Kosova ova teritorija je u avgustu imala robni izvoz vredan 20,2 miliona evra, uvoz 237,4 miliona, te je imala deficit u robnoj trgovini od 217,2 miliona evra (me). U odnosu na avgust prošle godine izvoz je smanjen za 15,4%, uvoz je povećan za 3,3%, a deficit je povećan …
Pročitajte Još »Energoprojekt holding, a.d Beograd – Kvalitet dobitka
Glavna svrha analize kvaliteta dobitka je u tome da obezbedi što potpunije inpute za proces predviđanja zarade preduzeća i prinosa akcionarima, odlučivanja učesnika na tržištu kapitala na bazi tih predviđanja i, u krajnjoj liniji, formiranja tržišnih cena hartija od vrednosti. U razvijenim tržišnim zemljama se pored standardne finansijske anlize u analizi kvaliteta dobitka koriste i brojni nestandardni postupci i metode …
Pročitajte Još »DETERMINANTE KRETANJA IZVOZA SRBIJE II
Rad pod ovim naslovom sam već objavio na makroekonomiji.org pre oko goidnu dana. Sada, posle objavljenog rada o velikom padu izvoza Srbije u 2012 godini, neophodno je utvrditi koji su sve izroci (pojedinačno ili sa udruženim dejstvom) doprineli ovoj negativnoj pojavi. Svi se slažu da domaća privreda posustaje, industrijska proizvodnja (razmenjivih dobara)pada i da Srbija nema praktično šta da ponudi …
Pročitajte Još »BDP UNMIK Kosova u 2011 i kada će KiM postati razvijenije od Centralne Srbije?
Citat iz saopštenja (može se preuzeti i na Srpskom jeziku): Gross Domestic Product by expenditure approach 2004-2011 The main and the most significant macroeconomic aggregate within the System of National Accounts is Gross Domestic Product (GDP), which represents the result of production activities of all residential institutional units. The calculation of gross domestic product, in accordance with SNA 2008 and …
Pročitajte Još »Bilansi banaka u Q2 2012 uporedna analiza
Tačni zbirni podaci mogu se naći u izveštaju NBS o poslovanju banaka http://www.nbs.rs/internet/latinica/55/55_4/kvartalni_izvestaj_II_12.pdf. Odstupanja od tih podataka u podacima koji slede posledica su uključivanja Nove Agrobanke u bilanse za prvo tromesečje, a koji ovde nisu uključeni. Prvo tromesečje je završeno sa neto dobiti bankarskog sektora u iznosu od 11,68 milijardi dinara, u drugom je registrovan gubitak od 1,66 milijardi dinara, …
Pročitajte Još »Ivan Nikolić: Tanjug: Siva ekonomiju najbrže boji ružičastom
http://www.tanjug.rs/novosti/60565/ruzicasta-ekonomija-slikana-sivom.htm Ukoliko biste želeli da naslikate nečiji portret dodavanjem sive i crne boje lice bi neizostavno postalo tamnije. Vremenom i sasvim mračno, turobno i deprimirajuće. Za razliku od slikarstva u statistici važe suprotna pravila. Slika ekonomije, koju ona kreira i čiji značaj merimo veličinom bruto domaćeg proizvoda (BDP), postaje mnogo životnija i bliža realnosti tek kada se upotpuni sivim i …
Pročitajte Još »ULJE – DRŽAVNI PROBLEM BR.1
Ovih dana sva sredstva informisanja i veliki deo vlade se bave nestašicom jestivog ulja i enormnim rastom cena istog u trgovinama na preko 180 dinara. Takodje kako srpski običaj nalaže traži se krivac, trgovine koje ne iznose ulje u rafove čekajući veću cenu, proizvodjači koji takodje svoje zalihe neće da prodaju trgovinama po aktuelnoj ceni, držav panično reaguje iznoseći iz …
Pročitajte Još »MONOPOLI U SRPSKOJ PRIVREDI
Objavljeno u novembru 2009. Monopoli kao vid tržišnog uredjenje privrede su situacije kada je privreda organizovana tako da u njenim delovima (granama) postoji jedan ili nekoliko glavnih ponudjača, nasupot velikom broju potencijlanih kupaca. Ovde treba naglasiti da se termin monopol upotrebljava u širem žargonu tj. Ponuda je koncentrisana na jednog ili mali broj ponudjača, mada prava defincija monopola glasi da …
Pročitajte Još »Ima li razloga za optimizam?
Evropska unija već godinama ima tradiciju da sudbonosne odluke donosi uz pojačane tenzije između zemalja članica. Ova tradicija nije izneverena ni zadnjih meseci, kada su tenzije i teške reči uz koje se odluke prelamaju, umesto iza zatvorenih vrata, bile u javnm domenu globalne audijencije. No, ipak, Evropska tradicija je i to da rešenja konačno iznađena, zadiru dublje i dalje nego …
Pročitajte Još »Tanjug: Pol Krugman i srpska ekonomija
Doktorirao sam na temi “Aglomeracije i robna razmena” gde je najveći doprinos u razvoju ekonomske teorije devedesetih godina prošlog veka dao Pol Kruman. Neposredno po izbijanju svetske ekonomske krize Krugman je dobio nobelovu nagradu za razvoj nove ekonomske oblasti modeliranja ekonomskih procesa u prostornoj ekonomiji. Krugmanov doprinos ekonomskoj teoriji je ogroman i spada u najkreativnije ekonomske mislioce od kada postoji …
Pročitajte Još »Capital Flows and Financial Market Openness
The Growth Report, str. 51-52. Commission on Growth and Development Economists would readily agree that financial openness is beneficial in the long run. No one now advocates capital controls for America or the European Union. But analysts will also confess to considerable uncertainty and some disagreement about the timing and sequencing of moves to open up. None of the sustained, …
Pročitajte Još »Prelepa Srbija
Volim da se samonazovem Jovančom Micić iz Jagodine. Na žalost, proputovao sam svet od Tokija do San Franciska ali nisam bio u selima udaljenim od Jagodine ni pet kilometara. To je bila posledica stava da nisam za vozača, a koja je promenjena kada sam pre godinu dana sa par uglednih javnih ličnosti bio na Oplencu, u Topoli. Tada sam poželeo …
Pročitajte Još »Dogme liberalizma 2: Strane banke i privredni rast
Još jedno pitanje sukoba mišljenja liberala i konzervativaca je uloga i značaj stranih banaka u ekonomskom razvoju. Liberali su već prepustili domaće bankarsko tržište strancima za šta ih konzervativci optužuju da je akt veleizdaje. Šta god da je u 2009. godini je Srbija sa udelom od 75% stranih banaka u ukupnoj bilansnoj sumi bila u vrhu inostranizovanih finansijskih sektora u …
Pročitajte Još »Ugledati se na Nemce i Slovence
Gostovanje na TV Svet plus info sa gospodinom Michael Schmidt-om (koordinatorom Privredne komore Nemačke u Srbiji, Makedoniji i Albaniji), u nedelju 23.9.2012 inspirisalo me je da ”osvežim” statističke podatke o spoljnoj trgovini Nemačke i bivših Jugoslovenskih republika. Nemačka je u drugom tromesečju 2012. godine imala za 5,9% veću vrednost izvoza nego u uporedivom tromesečju 2008. godine, a neposredno pred izbijanje …
Pročitajte Još »APR: Sto na… privrednih društava u RS u 2011: prema poslovnim prihodima
http://www.apr.gov.rs/Portals/0/GFI/Makrosaopstenja/2011/SAOPSTENJE%20STO%20NAJ.pdf СТО НАЈ… ПРИВРЕДНИХ ДРУШТАВА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ У 2011. ГОДИНИ Уводне напомене Подаци о СТО НАЈ… привредних друштава у Републици Србији у 2011. години дати су за привредна друштва која су исказала највеће вредности основних финансијских позиција и самим тим остварила опредељујући утицај на укупне перформансе привреде. При томе, анализом су обухваћени подаци из редовних годишњих финансијских извештаја за …
Pročitajte Još »IZVOZ SRBIJE U 2012
Jedna od bitnih pretpostavki jačanja privredne konjukture je kratanje izvoznih aktivnosti privrede. Srbija po tom pitanju ima nepovoljne trednove u 2012 godini. Recesija i pad privredne aktivnosti i pre objavljivanja zvaničnih finansijskih i računovodstvenih podatak je moguće videti kroz kretanje spoljnotrgovinske razmene. U prvih sedam meseci 2012 godine izvoz privrede Srbije beleži stagnantno kretanje ili realni pad. Podaci o kretanju …
Pročitajte Još »Dogme liberalizma 1: Lakoća poslovanja i privredni rast
Za svakog pojedinca je najsigurnije da živi u sopstvenom sistemu dogmi i zabluda u kome se oseća dobro. I dok su u svakodnevnom životu zablude dobre, prijaju, uspavljuju duh, u nauci je potrebno baviti se analizama činjenica gde god da rezultati istraživanja dovedu. U ekonomiji je jedna od dogmi kako su uslovi za poslovanje, njihovo stalno poboljšavanje preduslov za ekonomski …
Pročitajte Još »PRETI LI SRBIJI GLAD?
Ovo kataklizmično pitanje koje se postavlja u Srbiji kao tradicionalno poljoprivrednoj zemlji u najmanju ruku nema neki veliki smisao da se upravo ne dešava scenario, koji ako se hitno nešto ne uradi može već za nekoliko meseci postati veoma aktuelno ne toliko zbog nedostatka namirnica, nego zbog njihovih cena. Naime već ovih dana cena mesa se gotovo svuda kreće oko …
Pročitajte Još »Investicije u nova osnovna sredstva po delatnostima i regionima u 2010. godini
Investicije u nova osnovna sredstva su visoko koncentrisane na Beograd i Novi Sad, što može objasniti i migraciju stanovništva ka njima iz ostatka teritorije. Udeo Beograda u investicijama u 2010. godini iznosio je 49,5%, Novog Sada 9,6%, ostatka Vojvodine 13,9%, Šumadije i Zapadne Srbije 15% i u Region Južne i Istočne Srbije 9,9%. Kada se ovi podaci stave u odnos …
Pročitajte Još »DESILO SE PRVI PUT
JAVNE NABAVKE Naše javne nabavke podsećaju na sistem reka ponornica.Najveći deo se odvija ispod zemlje,daleko od očiju javnosti.Ponekad ponornice isplivaju na svetlost dana kako bi raspisale za sebe nove tendere ili iskreirale nova zakonska rešenja kojima će braniti svoj privilegovani položaj.Ulog veliki.Tri milijarde evra. Svaka država je najveći korisnik i kupac roba i usluga u zemlji.Trebalo bi da je i …
Pročitajte Još »BiH: INDEKS OBIMA INDUSTRIJSKE PROIZVODNJE U BOSNI I HERCEGOVINI U JULU 2012. GODINE – PRETHODNI PODACI
http://www.bhas.ba/saopstenja/2012/IND_2012M7_001_01_bh.pdf Ukupna industrija i područja djelatnosti C, D i E U julu 2012. bazni indeks ukupne industrijske proizvodnje u Bosni i Hercegovini (indeks prema prosječnoj mjesečnoj proizvodnji iz bazne godine 2005.) je veći od indeksa u junu 2012. za 0,6 indeksnih poena. Stopa promjene industrijske proizvodnje u odnosu na juli 2011. godine je negativna i iznosi – 5,4%. Stopa …
Pročitajte Još »Slike i snimci za dugo sećanje
Oko-2009 26 06 Oko 120912 Od svih emisija najviše volim „Oko“ na RTS-u i „Rečeno i prećutano“ na Radio Beogradu. U Oku mogu da dobijem 7-8 minuta da zaokružim dve ili tri misli, a da to bude razumljivo. Oko dodatno volim jer postoji arhiva emisija, pa je dostupno ko je kada i šta govorio. Sinoć sam gledao emisiju o fiskalnoj …
Pročitajte Još »Edward Bellamy – serija-zaboravljeni ekonomisti?
Veran svojim obećanjima sebi, pre mesec dana, sam za moju unuku Andreu započeo prevođenje jedna od meni omiljenih knjiga „Equality.“ Sve je počelo 2009 godine na jednoj platfomi za u Nemačkoj /Slazbergen i preko praćenja 13th International Congress of Basic Income Earth Network BIEN, održanog u Sao Paolo, Brazil pod pokroviteljstvom Universidade de Sao Paolo, 30j juna, 1-2 jula, sa …
Pročitajte Još »100 Dana Noći Vještica?
Pošto se prvih 100 dana vladavine nove vlade približava, tradicionalni inicijalni reper za donošenje prvobitnih ocjena vlade, polako je vrijeme za kritički osvrt i analize postupaka nove Vlade. Interesantni momenti prethodnih sedmica su bili prijedlog o izmjeni zakona o NBS, pad kreditnog rejtinga i generalna ocjena analitičara da odnosi sa EU ulaze u mučniju fazu. Još interesantnije su bile konzekventne …
Pročitajte Još »Brinućemo se sami o sebi: Između MMF-a i Ruske Federacije
Teške, depresivne misli su mi prolazile kroz glavu. Sa jedne strane Tomislav Nikolić, predsednik Srbije ide u posetu u Rusiju, dok sa druge strane u Beograd je došla misija MMF-a. Toma će se svašta dogovoriti sa Putinom, ali se ništa, ili gotovo ništa, neće i realizovati od dogovorenog u mandatu ove vlade, jer postoje ograničenja koja postavlja MMF u pogledu …
Pročitajte Još »CRNO TRŽIŠTE – KUGA PORESKOG SISTEMA
Crno tržište ukida cenovnu logiku; onaj ko ne plaća bilo koju poresku obavezu cenovno je konkuretniji od onog koji plaća sve obaveze. Ovakav način rada zauzima ogroman tržišni prostor,smanjuje obrt u legalnim preduzećima. Onemogućava tehnološko unapređenje firmi. Angažuje radike na crno u svim poslovnim fazama. Građani koji se bave radom na crno ne plaćaju PDV, poreze I doprinose na rad, …
Pročitajte Još »Globalni Index Konkurentnosti
Nova edicija indexa konkurentnosti identifikuje nekoliko međusobno povezanih faktora kao izvore rizika. Iako edicija naglašava da se radi tek o udaljenoj mogućnosti, finansijska kriza u Evropi i mogućnost da Grčka i druge periferne zemlje budu primorane da napuste Monetarnu Uniju su prepoznate sa definitivnim potencijalom da kreiraju devastirajuću dugogodišnju depresiju u regionu i šire. Rizik of fiskalnog stezanja udružen sa …
Pročitajte Još »Madmarx.rs: KREATIVNE INDUSTRIJE U BOSNI I HERCEGOVINI: treći deo
4. Participacija u kulturi U BiH do sada nisu vršena sistemska istraživanja kulturnih potreba i navika građana, pa se o nivoima participacije u kulturi i kulturnim potrebama građana, kao i o njihovim stavovima po ovom pitanju mogu izvesti zaključci samo na preliminarnom nivou, a na osnovu podataka tržišnih istraživanja koja nisu kao primarni predmet imala istraživanje kulturnih potreba …
Pročitajte Još »Madmarx.rs: Za nezavisne privredne komore kreativnog sektora
Prvog januara 2013. godine stupa na snagu Zakon o privrednim komorama, koji je usvojen još 2009. godine. Odredbama Zakona, primena je odložena da bi se postojeći komorski sistem prilagodio promenama i da bi bili usvojeni podzakonski akti i regulative, koji bi bolje regulisali delatnost budućih privrednih komora. Suštinska promena u odnosu na do sada postojeći komorski sistem je dobrovoljno članstvo …
Pročitajte Još »Nove mere za stare namere
http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/nove_mere_za_stare_namere.4.html?news_id=246893 Privrednici kao narkomani ne biraju načina niti pitaju za cenu nove tranše kredita. Kreditni bonitet postao je značajniji od krvne slike. Zaduži se, odživi privid boljeg života, biće kako će biti. Od 2001. godine do danas privreda je bankama na ime kamata platila oko 22 milijarde evra. Preostao je dug oko 20 milijardi evra, a 933.000 radnika je izgubilo …
Pročitajte Još »Miladin Ševarlić: Jedna mera i više (ne)osnovanih dilema
http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/jedna_mera_i_vise_neosnovanih_dilema.4.html?news_id=246958 Mere kojima se pomaže poljoprivrednicima su u načelu dobre, ali se pojedine od njih mogu oceniti kao neosnovano selektivne, socijalno nepravedne i osnovano nelogične. Dileme i otvorena pitanja u vezi sa samo jednom merom kojom su SAMO registrovana poljoprivredna gazdinstava (RPG) oslobođena od obaveze plaćanja doprinosa za odvodnjavanje i navodnjavanje u 2011. i 2012. godini su sledeće: a) Zar …
Pročitajte Još »Ekonomija i Makroekonomija
Desi mi se često da na na makroekonomija.org napisem duži odgovor na neki od komentara a onda se Miša Zdravković ljuti. Kaže: „ovo je moglo i kao mišljenje. I onako muku mučimo da sajt bude ažuriran svakodnevno“. Ovo što danas pišem je baš tako i nastalo kao odgovor Miši broj dva sa sajta. Drugi Miša je jedan od posjetioca …
Pročitajte Još »Srpski izvoz 1990-2011: promena vrednosti i udela u svetskom
Želja da proverim promene u strukturi srpskog izvoza od 2008. do 2011. godine promenila je pravac ka istorijskom osvrtu. O kriznoj promeni strukture drugom prilikom. Srbija je u 1990. godini učestvovala sa 0,173% u svetskom izvozu da bi taj udeo pao na 0,034% u 1996. godini, uz rast udela u 1997. i 1998. godini (do 0,052), da bi pao na …
Pročitajte Još »Sinteza ekonomije u Srbiji
Gospodin Milan Knežević mi je lično blizak pa smo temu nedostatka sinteze već raspravljali. Moj kontraargument je da sintetičara imamo previše, a da analitičara u Srbiji gotovo da nema ili se ne mogu na prste jedne ruke prebrojati. Kako bi izgledala sinteza koju bih ja napisao? Sledi. U Srbiji je korupcija pravilo a poštenje izuzetak koje se najčešće …
Pročitajte Još »Sabato – poslednji dani Če Gevare
Bio sam četiri dana u patroli sa prvim bataljonom četvrte divizije, u onim iskonskim planinama punim zmija, boa, divovskih paukova i jaguara (iz sećanja Marija Sajla, ratnog dopisnika London Tajmsa). Septembar je bio još gori nego avgust. Morali smo na užasne marševe, gubili smo ljude, bilo je nekoliko bitaka i počelo je da nam ponestaje i ono najneophodnije. Još …
Pročitajte Još »ANALITIČARI BEZ SINTETIČARA
Skoro da smo dostigli ideal ekonomski visoko razvijenog društva: da svaki građanin ima svog menadžera. Naročito su na ceni menadžeri sa Univerziteta iz Donje Surdulice ili Omoljice. Menadžera u Srbiji ima više,recimo, od stolara ili zidara. Menadžere privrednici definišu kao lepo obučene ljude koji o poslu ništa ne znaju. Pošto smo potpuno obesmislili zanimanje menadžera, sličnu sudbinu moglo bi da …
Pročitajte Još »Madmarx.rs: KREATIVNE INDUSTRIJE U BOSNI I HERCEGOVINI: drugi deo
3. Finansiranje kreativnih industrija Sistem finansiranja kulture je decentralizovan u skladu sa društveno političkim uređenjem BiH. On se može posmatrati na nekoliko nivoa: na nivou entiteta, na nivou kantona i na nivou opština i službenih gradova: Sarajevo, Istočno Sarajevo, Mostar i Banja Luka[1]… Na nivou kantona, funkcionišu kantonalna ministarstva koja u svom sklopu osim kulture, veoma često pokrivaju …
Pročitajte Još »Kumulativna vrednost priliva i odliva stranih direktnih investicija, rang po zemljama u 2011.
Kumulativna vrednost priliva stranih direktnih investicija u 2011. godini iznosila je 20.438,2 milijarde dolara, a odliva 21.168,5 milijardi dolara. Postoji mnogo veća koncentracija kod zemalja odliva od zemalja priliva zato što su velike kompanije mnogo vise koncentrisane u zemljama iz kojih kreće investiranje. Stoga prvih šest zemalja odliva (USA, UK, Nemačka, Francuska, Hong Kong I Švajcarska) objašnjava polovinu ukupnog svetskog …
Pročitajte Još »Doznake: Rang zemalja prema vrednosti priliva i relativnom značaju u 2011. godini
U bazi podataka UNCTAD-a stoji da je u 2011. godini vrednost doznaka u svetu bila 489 milijardi dolara i da je povećana za 7,7% u odnosu na 2010. godinu, i prevaziđena je rekordna vrednost iz predkrizne 2008. godine. Srbija je bila na 33. mestu sa vrednošću priliva od 3.719 miliona dolara, a udeo u ukupnim svetskim bio je 0,76%. …
Pročitajte Još »ZAKON U RUPI
Ako bismo išta trebali naučiti iz primera Agrobanke onda je to činjenica da je moguće pljačkati novac poreskih obveznika na hiljade različitih načina a da sve izgleda kao da je po zakonu. Zakonski modeli štite počinioce od učinjenih nedela. Osam godina je sve bilo „u redu“: Banka je kredite dodeljivala po utvrđenoj proceduri.Upravni , Izvršni odbor,kontrola Narodne banke, pravni organi, …
Pročitajte Još »Odnos broja zaposlenih u primarnom i sekundarnom sektoru prema drugim kategorijama stanovništva
Primarni sektor predstavljaju poljoprivreda, šumarstvo, ribarstvo i rudarstvo, a sekundarni čine prerađivačka industrija, snabdevanje električnom energijom, gasom i parom, snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama i građevinarstvo. Tercijalni sektor predstavljaju svi vidovi usluga. Ud seprembra 2008. godine do maja ove godine broj zaposlenih lica u Srbiji smanjen je za 261.540. Najveće smanjivanje broja zaposlenih imali su preduzetnički sektor, za 166.556 …
Pročitajte Još »Madmarx.rs: KREATIVNE INDUSTRIJE U BOSNI I HERCEGOVINI:
Mogućnosti i perspektive razvoja Hristina Mikić Analitički izveštaj Redakcija Centar za istraživanje kreativne ekonomije O ovom istraživanju Centar za istraživanje kreativne ekonomije sproveo je u periodu od 20. juna do 20. novembra 2011. godine primarno istraživanje sektora kreativnih industrija u Bosni i Hercegovini u okviru projekta Kreativne industrije Bosne i Hercegovine (broj projekta 182-11 MMC) i programa E761. Rukovodilac istraživanja …
Pročitajte Još »ZAVRŠNI RAČUN
Birajući naslov ovog teksta, setih se jedne studije koju je tadašnji Institut G17 napravio u vezi šteta od bomardovanja Srbije. Različite procene su bile u igri, uglavnom preko 100 miljardi dolara. Posle jedanaest godina dugo najavljivanih reformi privrede pod demokratksim promenama od 05. Oktobra 2000. moramo da napravimo još jedan završni račun. Pod uticajem moćnih zapadnih institucija domaći kreatori ekonomske …
Pročitajte Još »AERO – Analiza finansijskih izveštaja
Analiza finansijskih izveštaja u procesu fundamentalne analize hartija od vrednosti ima dvostruku ulogu koja se ogleda u njene dve perspektive ili dva linka, informacioni i vredonosni. Tržište kapitala reaguje na informacije iz finansijskih izveštaje i njihova analiza može pomoći u otkrivanju pogrešno vrednovanih hartija ili preciznije da li su sve informacije na pravilan način reflektovane u cenama akcija. U drugom …
Pročitajte Još »Raspolagati tuđom mukom nije mala zajebancija
U Novostima piše: “Sporna potraživanja i konsolidacija Razvojne banke Vojvodine biće okončana do kraja godine. Gubitak od 6,5 milijardi dinara zbog sumnjivih kredita nadoknadiće država Prema navodima iz pisanih odgovora te banke na pitanja „Novosti“, prvu dokapitalizaciju RVB od dve milijarde dinara je, u decembru 2010, finansirao Fond za razvoj APV. Naredna, vredna 4,2 milijarde koje je, kroz emisiju obveznica, …
Pročitajte Još »Dug po zaposlenom VI 2012
Privreda je na kraju juna dugovala 19.366 miliona evra (me), javni dug je iznosio 15.292me, a stanovništvo je dugovalo 5.660me. Ukupan dug ovih sektora bankama iznosio je 37.973me (indirektne obaveze države su u dugu privrede) i smanjen je za 100me, u odnosu na maj ove godine, dok je povećan za 1.114me u odnosu na jun prošle godine. U odnosu na …
Pročitajte Još »Najveća svetska prekogranična spajanja i preuzimanja kompanija u 2011. godini
U 2011. godini registrovana je 201 transakcija spajanja i preuzimanja kompanija vrednija od milijardu dolara. Prodaja Delta Maxi Grupe rangirana je kao 152 prema vrednosti u svetu.
Pročitajte Još »Tabela: Transnacionalne korporacije, 100 najvećih u 2011. godini
Partokratija ili rasipanje gde novca ima?
Broj zaposlenih u državnoj upravi povećan je za 1.825 lica od septembra 2008. do marta ove godine. Pri tome je povećan za 1.880 lica od marta prošle godine, dok je do tada broj smanjen za 55 lica. To znači da se broj povećao pred održane izbore, u predizbornom periodu. Nezahvalno je tumačiti podatke usled postojanja republičke, pokrajinske, gradske i …
Pročitajte Još »UTICAJ KRETANJA PONUDE I TRAŽNJE NOVCA NA INFLACIJU U SRBIJI OD JUNA 2011-JUNA 2012
Ova rad ima za cilj da definiše neka nova saznanja o uticaju ponude i tražnje novca na inflaciju i da malo relativizuje pojam koji se u ekonomskoj teoriji i praksi često glorifikuje a to je da ako cene nastave da rastu i pored restriktivne monetarne politike onda na inflaciju presudan uticaj imaju troškovi. To je de facto tačno, ali uz …
Pročitajte Još »REINDUSTRIJALIZACIJA SRBIJE – NUŽNOST I POTREBA
O temi reindustrijalizacije se mnogo govori prethodnih meseci i godina. Tema nije bila samo predizborna nego mnogo pre izbora se o njoj raspravljalo pre svega iz krugova privrednika i nosilaca ekonomske vlasti. Zašto je sazrelo uverenje da je ovaj proces više nego nužan. Pre svega zbog činjenice da Srbija ima veoma malo učešće izvoza u GDP (poznato je da industrija …
Pročitajte Još »UNMIK Kosovo: Cene VII 2012
link Consumer Price Index (CPI) for July 2012 Overall index of consumer prices in Kosovo remained unchanged 0,0 % in July 2012, compared with June 2012. July 2011 compared with June 2011 dropped for -0,5%. The inflation rate as measured in July 2012 to July 2011 was 2,2%. July 2012 – June 2012 0.0% Despite the unchanged of the …
Pročitajte Još »Finansijska pozicija države VI 2012
U junu je neto pozicija države u domaćem finansijskom sektoru pogoršana za 33,7 milijardi dinara. U odnosu na jun prošle godine pogoršanje je iznosilo 110,7 milijardi, a u odnosu na jun 2008. godine 274,6 milijardi dinara. Neto dug države na kraju juna iznosio je 142,5 milijardi dinara, pri čemu su neto potraživanja od NBS iznosila 98,7 milijardi, a neto dug …
Pročitajte Još »Produktivnost u Srbiji u poređenju sa zemljama sa dostupnim podacima
Produktivnost rada je pojam koji se veoma često zloupotrebljava u međunacionalnim prepucavanjima, poput: Grci su neradnici, ali i Grci rade više od Nemaca. Nije dovoljno izračunati da neko radi, na primer, 120 sati mesečno a neko 240 sati, i reći da je ovaj drugi dva puta produktivniji. U igri su i šta se radi, na čemu se radi i …
Pročitajte Još »Ekonomski razvoj srpske zajednice na Kosovu i Metohiji
Izreka kaže da ako nahraniš čoveka biće sit jedan dan, ali ukoliko ga naučiš da se sam hrani biće sit ceo život. Što se tiče pomoći srpskom življu na Kosovu i Metohiji nejasno je koliko direktno pomoći ide na KiM, a koliko završava na teritoriji Centralne Srbije. To važi kako za penzionere, tako i za zaposlene i za socijalno ugrožene. …
Pročitajte Još »Ivan Nikolić: Tanjug: Užarena fotelja za novog ministra finansija?
(Tanjug, rubrika: Iz mog ugla, 23. Jul 2012) Ministar finansija će sesti u užarenu fotelju smeštenu u samom središtu razvaline srpskih javnih finansija. Pravo mesto za kuražnog i ambicioznog reformatora koji će raditi brzo, prave stvare. Pri tom, sklonog da deluje odmah, a pregovara kasnije. Neizbežna „taktika svršenog čina“ u ovom slučaju je iznuđena postojećom fiskalnom neravnotežom, dramatičnim rastom deficita …
Pročitajte Još »Realna ekonomija
Prethodnih dana imali smo dve oprečne vesti: o “tihom hodu” Smederevske železare i o početku proizvodnje Fijata u Kragujevcu za tržište. Oba događaja imaju značajnog uticaja na ekonomska kretanja: prva se već odrazila kroz recesiju od drugog tromesečja prošle godine, a druga može značiti privredni oporavak u poslednjem tromesečju ove godine i tokom cele naredne godine po stopama iznad dva …
Pročitajte Još »BRICS ili samo Kina?: Udeli USA, EU i BRICS u svetskom BDP-u
Prilažem podatke iz baze MMF-a World Economic Outlook April 2012 Podaci se odnose na udele u svetkom BDP-u po kupovnoj snazi valuta. Šta kažu podaci: – Kina će u 2016. godini postati veća ekonomija od EU, a u 2016. godini od SAD sa tendencijom povećavanja razlike u odnosu na EU i SAD. Prema BDP-u po stanovniku biće i …
Pročitajte Još »Javni dug Srbije VI 2012
Na kraju juna javni dug Republike Srbije iznosio je 15.219,6 miliona evra. Procenjeni BDP za ovu godinu iznosio je 3.492 milijarde dinara, a javni dug je bio 1.762,7 milijardi dinara, te je udeo javnog duga u BDP-u iznosio 50,5%. Unutrašnji dug na kraju juna iznosio je 5.553,7 miliona evra, spoljni je bio 7.393,5, a indirektne obaveze iznosile su 2.344,5 …
Pročitajte Još »Komentar ekonomske politike nove vlade
PLATE I PENZIJE: Iako je Misa dao svoj OK, po meni u stvari OVO nije ok. Zamrzavanje plata i penzija su u evropskim zemljama postale opsta stvar, medjutim kod nas umjesto onoga sto bi trebali da kao drustvo radimo sve se svodi na stvaranje nekog politickog kompromisa i politickog svodenja racuna. Krkobabic, kojeg je najlakse definisati kao lidera gradjana sa …
Pročitajte Još »KOMPARATIVNA ANALIZA IZVOZA ZEMALJA BIVŠIH YU REPUBLIKA
Cilj ove analize je pre svega izvodjenje zaključaka o osnovnim tendencijama u izvozu navednih zemalja, kao i stepen otvorenosti nacionalnih ekonomija prema svetu. Takodje zemlje bivše SFRJ su u ekonomskom pogledu bitno različite. Slovenija je već nekoliko godina punopravan član EU, Hrvatska se sprema da to postane već iduće godine, ostale tri zemlje su u značajnom zaostaku za evrointegracijama, ali, …
Pročitajte Još »ФИАТ АУТОМОБИЛА – СРБИЈА
Обрадио : Драган Милосављевић Крагујевац , 26. април 2012 . УВОДНЕ НАПОМЕНЕ Да би се боље разјаснио и разумео настанак фамозног и готово митски уздигнутог пројекта ФАС , мора се узети у обзир и известан број очигледних и објективних чињеница , које су претходиле и погодовале остварењу овог подухвата . v Постојећа производња увелико превазиђених и застарелих модела аутомобила – …
Pročitajte Još »Suicide Blonde
Dok nam se ovih dana Miša Zdravkivić lomata po autobusima da bi došao do Beča i Springsteen-ovog koncerta moram da kažem da se muzički ukusi nas dvojice zaista u dobroj mjeri podudaraju. Osim što obojica volimo npr muziku Azre i Springsteen-a, na slične načine doživljavamo socijalni i društveni komentar koji su Štuliću i Springsteen-u često osnovni motiv zbog kojih su …
Pročitajte Još »Anketa o potrošnji domaćinstava: BJR u 2011 i EU 2005
Kada sam uporedio potrošnju domaćinstava u Srbiji i UNMIK Kosovo, red je da izlistam sve bivše Jugoslovenske republike, a kad to već činim da priložim i podatke EU. Podatke treba posmatrati kao redove veličina jer postoje velike razlike u obuhvatu, metodologiji… Za BiH podaci su iz 2007. godine, a za Sloveniju iz 2009. godine. I dok kod BiH možemo dovoditi …
Pročitajte Još »SJPT – Free Cashflow to Equity Models
The value of a firm’s stock is calculated by forecasting free cash flow to the firm (FCFF) or free cash flow to equity (FCFE) and discounting these cash flow back to the present at the appropiate required rate of return. FCFF or FCFE are the appropriate models to use when 1) the firm doesn’t pay dividend, at all or pays …
Pročitajte Još »Miladin Ševarlić: ОТВОРЕНО ПИСМО поводом 90-ог Међународног дана задругарства
Поштовани Председниче Републике Србије Томиславе Николићу, Председниче Владе Републике Србије Др Мирко Цветковићу, Министре економије и регионалног развоја Небојша Ћирићу и Министре пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде Душане Петровићу, Очекивао сам да ћете данас сва четворица или барем један од Вас четворице честитати свим задругарима у Србији 90-ти Међународни дан задругарства у 2012 Међународној години задруга! Међутим, у средствима информисања …
Pročitajte Još »Cena uvoznog gasa ili Srbija Banana Republika
Novi premijer Srbije, u iščekivanju da će uskoro postati, izjavio je kako ima da lete ti što najavljuju ili žele poskupljenja. Parafraziram. Ukoliko su cene na nivou kojim se stvara gubitak (smanjuje vrednost preduzeća) onda je logično da do poskupljenja mora da dođe. Na prvom mestu električne energije, a kako bi EPS nakon više od 20 godina krenuo da …
Pročitajte Još »Statistika Rođenja na Kosovu 2011
http://esk.rks-gov.net/SER/dmdocuments/Statistika%20Rodenja%20na%20Kosovu%202011.pdf P r e d g o v o r Agencija za statistiku Kosova (ASK) u ovom Biltenu, publikuje bazične podatke i pojedine indikatore o Rođenjima na Kosovu za 2011 godinu. Podaci u ovom Biltenu su konačni i rezultat su redovnih mesečnih istraživanja, a obrada i publikovanje podataka vrši se godišnje. Izvor za statistiku rođenja je Zakon o matičnim knjigama …
Pročitajte Još »Saopštenje o broju i strukturi poslovnih subjekata u stranom vlasništvu u Crnoj Gori
link U ovom Saopštenju objavljuju se podaci o broju i strukturi poslovnih subjekata koji su u stranom vlasništvu u Crnoj Gori sa stanjem na dan 30. jun 2012 .godine. Izvor podataka je Statistički biznis registar koji je okvir za sva statistička istraživanja koja kao izvještajnu jedinicu imaju preduzeća ili njihove djelove kao i Centralni registar privrednih subjekata. Glavni cilj svih …
Pročitajte Još »Potrošnja domaćinstva: UNMIK Kosovo i Srbija, 2011. godina
S obzirom na činjenicu da će Albanija u ovoj godini, najkasnije u 2013. godini, postati razvijenija od Srbije, nije zgoreg ispratiti i ekonomska kretanja na teritoriji Kosova i Metohije, a radi utvrđivanja trenutka kada će Srbija postati najsiromašnije parče evropskog kontinenta. Prema podacima Kosovske agencije za statistiku prosečna potrošnja domaćinstava na ovoj teritoriji bila je 7.010 evra u prošloj godini …
Pročitajte Još »KAKO DRŽAVA ISTUSKUJE PRIVREDU SA FINANSIJSKOG TRŽIŠTA
Fenomen “istiskivanja“ (engl. Crowding out effect) je davno poznata konstatacija kada država svojom ekspanzivnom fiskalnom potrošnjom i izraženim deficitima gura privredu sa finansijskog tržišta. Pre prezentacije primera kako država Srbija vrši “istiskivanje“ mora se o samom pojmu reći nekoliko postavki. “Istiskivanje prouzrokuje činjenica da se deficit budžeta države ne eliminiše uskladjivanjem javnih rashoda sa javnim prihodima, već se rpibegava pojačanom …
Pročitajte Još »Crna Gora: Brojno stanje stoke, živine i košnica u 2011.
U saopštenju br.188 Zavoda za statistiku Crne Gore piše: “U Crnoj Gori u 2011.godini broj goveda iznosio je 87 173, od čega 62 078 grla čine krave i steone junice ili 71%. Ukupno 172 924 priplodnih ovaca čini 86% od ukupnog broja ovaca svih kategorija, dok je ukupan broj koza svih kategorija 23 660. Od ukupnog broja svinja 21 398, …
Pročitajte Još »Anketa o potrošnji domaćistva BIH u 2007.
5. IZDACI ZA POTROŠNJU: NIVO I STRUKTURA 5.1. Glavne činjenice U Bosni i Hercegovini u 2007. godini prosječni mjesečni izdaci za potrošnju su iznosili 1.541,43 KM po domaćinstvu. U prosjeku, jedno domaćinstvo mjesečno troši 511,17 KM za hranu i piće, dok su izdaci za neprehrambene proizvode i usluge iznosili 1.030,26 KM. (Tabele 5.1 i 5.2) Dakle, jedna trećina …
Pročitajte Još »