Kumulativ odliva stranih direktnih investicija u 2012.

Ukupna vrednost odliva SDI u 2012. godini dostigla je iznos od 23.593 milijarde dolara (nakon 21.442 milijarde u 2011), u čemu su kompanije iz SAD najveći svetski investitori u iznosu od 5.191 milijardi dolara, i učestvuju sa 22% u ukupnom svetskom kumulativu prekograničnih direktnih investicija. Kada im se dodaju još kompanije iz Ujedinjenog Kraljevstva (7,7%), Kanade (3%) i Australije (1,8%), …

Pročitajte Još »

NOVA INDUSTRIJALIZACIJA

Uslov ne samo opstanka već i razvoja društva Uvod. Industrijalizacija je društveni koncet privrednog razvoja u kome dolazi do korenitog menjanja privredne strukture pod dejstvom ubrzanog razvoja industrije i primene savremenih tehnologija. To je najbrži i najefikasniji način za ubrzanu promenu usporenog i tradicionalnog u industrijski dinamično društvo. Industrijalizacija nije jednokratan posao, već kontinualan proces u kome se usavršava i …

Pročitajte Još »

Srbija koja nestaje 2: Ćićevac i Ražanj

Kao i kod Golupca i ovde ćemo navesti samo par demografskih podataka i konstatacija. Popisani broj stanovnika ove dve male opštine bio je 18.626 u 2011. godini i uporediv je sa brojem stanovnika u ove dve opštine u 1895. godini. Najveći zbirni broj stanovnika ove dve opštine imale su na popisu 1953 godine (31.989 lica) i od tada počinje njegov …

Pročitajte Još »

Rang stranih filijala prema broju zaposlenih u Srbiji u 2010. godini

Podaci o stranim filijalama preuzeti su sa portala STO i UNCTAD-a investmap.org i nisu u potpunosti ažurni ni verodostojni. A to ni ne mogu da budu jer se očas posla domaća firma registruje kao strana, strana firma se spoji sa nekom drugom firmom ili se preregistruje na egzotičnim ostrvima, i slično. Trudio sam se da „očistim“ podatke od filijala stranih …

Pročitajte Još »

Srbija koja nestaje (1): Golubac

O opštini Golubac se najvažnije informacije mogu prikupiti sa portala opštine (http://www.golubac.rs/index.php), njene turističke organizacije (http://www.togolubac.rs/), ili na Wikipediji . Moj mali doprinos je dodavanje popisnih podataka od pre Drugog svetskog rata, i još par podataka o strukturi zaposlenih. Prema podacima iz 1884, 1890. i 1895. godine Golubac je imao između 14 i 15 hiljada stanovnika, kao i u periodu …

Pročitajte Još »

Raspoloživost pijaće vode u svetu, rang zemalja

Često se kaže da će se ratovi u budućnosti voditi zbog pijaće vode. To onda pretpostavlja da će zemlje siromašne pitkom vodom, a bogate naoružanjem, napadati zemlje bogate vodom, a nesposobne za samoodbranu. Mapirajući stanovništvo i pitku vodu po zemljama mogli bi smo da simuliramo buduće ratove. Ovde smo izveli kratak obračun raspoložive pitke vode po stanovniku, a na osnovu …

Pročitajte Još »

Ekonomska politika moje prababe, ili Opelo za Srbiju

Proces urbanizacije je savremen trend koji se događa u svim zemljama i na celoj planeti, bez izuzetaka. Njegova direktna posledica je prostorna koncentracija stanovništva u velikim urbanim sredinama uz populaciono pražnjenje velikih površina zemljišta uz starenje poljoprivrednika. Savremene tehnologije će uskoro dodatno smanjiti potrebu za radnom snagom u poljoprivredi, te u visoko razvijenim zemljama neće biti ni potrebno seosko stanovništvo, …

Pročitajte Još »

Potrošnja domaćinstva na Kosovu u 2012 i svetle perspektive u Srbiji

Objavljeno 26.6.2013. Obnovljeno usled (odbijenih) poziva da gostujem u Beogradskoj hronici na temu kako preživeti jesen.   Raspad ekonomskog sistema u Srbiji, otimanje njenih prirodnih i drugih materijalnih resursa, zaduživanje države do mere kada će se privatizovati i policija (rentiraćemo hrvatsku vojsku da nas brani, ako zatreba, a plaćaćemo uredno svakog meseca), još uvek nisu došli do svog kraja, a …

Pročitajte Još »

NAVODNJAVANJE I ODVODNJAVANJE

Kako pobediti sušu Suša ili poplava se setimo tek kada one nastupe. Zbog nestajanja velikih sistema mi više ne možemo organizovati navodnjavanje na velikim površinama. Naučnici su zabrinuti za sudbinu naše poljoprivrede, pogotovu stočarstva te ističu da se mora nešto ozbiljno učiniti kako bi se suša predupredila. Gašenjem Instituta za istraživanja u poljoprivredi Srbija nestali i projekti o navodnjavanju Piše: …

Pročitajte Još »

Svetski odliv investicija u 2012. godini, rang zemalja

Prema podacima iz UNCTAD-ovog World Investment Report-a za 2013. godinu u 2012. godini svetski odliv SDI iznosio je 1.391 milijardi dolara i smanjen je za 17,1% u odnosu na 2011. godinu. Odliv SDI iz zemalja u razvoju povećan je za 1%, dok je iz razvijenih zemalja smanjen za 23,1%, a iz zemalja u tranziciji za 23,9%. Pad odliva iz Evropske …

Pročitajte Još »

Blagodeti letnje rekonstrukcije vlade: ekonomski pokazatelji kao u Kini

Tokom leta su se političari bavili sami sobom, a što je imalo izuzetno povoljne posledice po privredu kojom se nisu bavili. Stoga će njihovo novo bavljenje privredom poništiti ove svetle signale iz jula 2013. godine. Biće ih, naravno i u avgustu, možda čak i u septembru. Industrijska proizvodnja: U odnosu na jul 2012 godine povećana je za 12,5%, u čemu …

Pročitajte Još »

Svetski izvoz mesa, sa akcentom na svinje

Srpsko stočarstvo i mesna industrija su u krizi, a to se može potvrditi ne samo podacima o stočnom fondu, već i o izvozu mesa. Sve BJR se nalaze u ovom problemu i imaju deficit u trgovini sa mesom, a on proističe najviše iz potrebe za uvozom svinjskog mesa. Svetska trgovina mesom, ne prerađevinama već sirovim i smrznutim mesom, iznosila je …

Pročitajte Još »

ANALIZA KUPOVNE MOĆI I TROŠKOVA ŽIVOTA U BJR

Indikator koji pokazuje relativnu visinu troškova života, odnosno relativne potrošačke cijene naziva se indeks potrošačkih cijena (engl. Consumer Price Index – CPI). Rast CPI ne ide u prilog potrošačima, jer se na taj način povećavaju njihovi troškovi. Međutim, postoji visok stepen korelacije između standarda života i troškova života. U tabeli 1. prikazani su indeksi potrošačkih cijena BJR gdje su za …

Pročitajte Još »

Kumulativ priliva stranih direktnih investicija u 2012 godini

Prema podacima iz UNCTAD-ovog World Investment Report-a za 2013. godinu ukupna vrednost prekograničnih ulaganja iznosila je 22.813 milijardi dolara, a što je skoro polovina godišnje vrednosti svetskog BDP-a. Najveći iznos stranih ulaganja investiran je u SAD, čak 3.932 milijarde dolara i on učestvuje sa 17,2% u ukupnim svetskim ulaganjima. Devet zemalja je potrebno da se objasni polovina ukupnog svetskog kumulativa …

Pročitajte Još »

Srbija i druge BJR u svetskom izvozu vina

Naslednice bivše Jugoslavije se mogu pohvaliti činjenicom da, osim ratova, na ovom području se proizvode i dobra vina. Brdsko-planinski teren je dušu dao za bratoubilačke ratove, ali i za proizvodnju grožđa koje se većim delom preradi u vina, jer nema mnogo dece koja bi pila sokove (a i nema para da se deci kupe sokovi). Svetski izvoz vina vredeo je …

Pročitajte Još »

DuPont analiza profitabilnosti za 20 naj …. privrednih društava u Srbiji po neto dobitku u 2012. godini

Srednje vrednosti za pojedine komponente i sam prinos na vlasnički kapital za uzorak smo merili pomoću medijane. Rezultati su sledeći: ekviti multiplikator 1,79, koeficijent obrta imovine 0,86, EBIT marža 25,88%, teret duga 0,74, i ROE 25,94%. Na osnovu srednje vrednosti ekviti multiplikatora vidimo da preduzeća iz našeg uzorka u znatnoj meri koriste pozajmljeni kapital u svom poslovanju. Ovaj kapital je …

Pročitajte Još »

FAO statistike: Rangovi zemalja prema (1) vrednosti mašina i opreme, (2) vrednosti poljoprivrednog zemljišta, (3) vrednosti stočnog fonda i (4) vrednosti useva

Podatke iz baze FAOstat treba uzeti sa rezervom iz više razloga: (1) odnose se na 2007. godinu i izrađeni su u tekućim dolarima iz 2005. godine, (2) nije naznačeno da li su prema kupovnoj vrednosti valuta ili prema tekućim kursevima, (3) sumnjive su mi male vrednosti kod Hrvatske, a velike kod Albanije, ali puno je još podataka koji se mogu …

Pročitajte Još »

Kad je dosadno, tu je www.trademap.org

Trademap predstavlja jednu od najdragocenijih informativnih baza podataka na internetu. Zahvaljujući sponzorima, vladinim organizacijama za razvoj razvijenih zemalja, pristup iz trećeg sveta je besplatan, a ni se, u ovom slučaju srećom, još uvek vodimo u ovoj kategoriji zemalja. Priloženo je po 50 grupa proizvoda najvažnijih u izvozu i uvozu, a njihov udeo u ukupnom je 63,3% kod izvoza i 58,9% …

Pročitajte Još »

Privatizacija Telekom-a Srbija i tržište telekomunikacija

Opečen lošim iskustvom od pre par godina, kada mi je račun za telefon bio skoro jednak iznosu koji je supruga potrošila na tri kožne jakne u Grčkoj (120 prema 160 evra), postao sam veoma oprezan i gotovo da se nikada ne javljam, kad sam u romingu, a internet je grešna misao od koje bežim kao vernici od đavola. Sada mi …

Pročitajte Još »

Kuj živi od muziku: promena broja zaposlenih i samozaposlenih u evropskim zemljama

Uobičajeno je mišljenje da su Srbi nepreduzimljivi. Podaci Eurostat-a to demantuju. Nakon Grka, Srbi su najpreduzimljiviji narod u Evropi, mereno udelom samozaposlenih u ukupnom broju zaposlenih. To je posledica prisilnog odlaska u privatnike, pod pritiskom ostanka bez posla u velikih socijalističkim preduzećima, a od uvođenja sankcija Srbiji 1992. godine, a zatim i usled “reformi” nakon 2000. godine kojima je krajnji …

Pročitajte Još »

…Spremila je malog topa: Robni izvoz Srbije, Hrvatske i Slovenije u Nemačku, Italiju i Rusiju

Podaci su u hiljadama evra i predstavljaju zvanične statističke podatke ovih mladih novopečenih državica na Balkanu, od 2005. godine do perioda januar-maj 2013. Prvobitni podaci nisu korigovani tako da su moguće greške do 1-2 procentna poena. Pošto je robna razmena bila vrlo dinamična, moguće odstupanje ne kvari suštinu. Bilo bi lepo da nam je moguć pristup u bazu podataka APR-a, …

Pročitajte Još »

Pokazatelji finansijskog distresa: Belex 15 – realni sektor

Različiti kvantitativni modeli predviđanja bankrotstva su od početka njihove primene pokazali visoku tačnost. Činjenica je i da su oni otkazili u predviđanju bankrota preduzeća koja su koristila kreativnu računovodstvenu kako bi prikazali lažno svoju ekonomsku stvarnost. Svi ovi modeli su varijacije na sličnu temu. I svi oni koriste finansijska racia koja mere likvidnost, profitabilnost i leveridž. U sledećoj tabeli su …

Pročitajte Još »

DDI, Domaće direktne investicije: Sisevac

Investicije su ulaganja u buduću ekonomsku aktivnost. Ukoliko su veće od potrebnih ulaganja za amortizaciju dotrajalih osnovnih sredstava, onda će očekivana aktivnost biti veća, a ako nisu, smanjuje se potencijal za buduću proizvodnju. Ovde smo se već bavili odnosom relativnih veličina ukupnih domaćih investicija i stranih direktnih investicija. Prve su višestruko veće od ovih drugih. Tako je normalno, i tako …

Pročitajte Još »

Moderni kolonijalizam: rang zemalja prema neto poziciji u tokovima stranih direktnih investicija

Najveći deo tokova SDI predstavljaju kupovine i pripajanja kompanija unutar razvijenih zemalja, kao i širenje poslovanja iz jedne u drugu razvijenu zemlju. U ukupnom odlivu razvijene zemlje učestvovale su u 2012. godini sa 79%, a u ukupnom prilivu sa 62%. Ipak, globalizacija je uticala da zemlje u razvoju povećaju svoj udeo u svetskom odlivu investicija sa 6,9% u 1990, na …

Pročitajte Još »

Evropska unija i agrar

Dobra perspektiva srpske poljoprivrede Stručnjaci Svetske banke i Evropske komisije kažu da Srbija ima ogroman poljoprivredni potencijal, što se ne odnosi samo na proizvodni potencijal Vojvodine već i na bogatstvo resursa i prirodne lepote južnog regiona Osnovni izazovi obuhvaćeni reformom zajedničke poljoprivredne politike Evropske unije za period 2013. – 2020. su: poboljšanje konkurentnosti i bolje upravljanje rizicima, održivost poljoprivredne proizvodnje …

Pročitajte Još »

Ukupne investicije i strane direktne investicije

Udeo priliva SDI u ukupnim kapitalnim ulaganjima U 2012. godini ukupna vrednost priliva stranih direktnih investicija iznosila je 1.350,9 milijardi dolara, i bila je za jednu petinu manja nego u 2011. godini. Rekordna godišnja vrednost SDI evidentirana je pred krizu u 2007. godini kada je iznosila 2.002,7 milijardi dolara. Osnovna zabluda koja nastaje u pogledu tokova stranih direktnih investicija i …

Pročitajte Još »

Priliv stranih direktnih investicija u 2012. godini, rang zemalja

Prema podacima UNCTAD-a, objavljenim u njegovom godišnjaku „World Investment Report 2013“, u 2012 godini priliv stranih direktnih investicija (SDI) u 2012 godini iznosio je 1.351 milijardi američkih dolara. U odnosu na 2011 godinu priliv je smanjen skoro za petinu (-18,2%), pri čemu u razvijene zemlje za 31,6%, u zemlje u razvoju za 4,4%, a u zemlje u tranziciji za 9,3%. …

Pročitajte Još »

BJR poređenja: Investicije po delatnostima, po stanovniku i po zaposlenom

Bez želje da delim BiH, izlazak saopštenja Federacija BiH o ostvarenim investicijama u 2012. godini motivisao me je da prikupim podatke i iz drugih država/teritorija. Za 2012. godinu su još dostupni podaci za Republiku Srpsku i Crnu Goru, dok su za Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju i Makedoniju dostupni za 2011. godinu. Podaci o investicijama u BiH za 2011 godinu nisu dati …

Pročitajte Još »

Analiza slobodnih novčanih tokova za 10 naj …. privrednih društava u Srbiji po poslovnim prihodima u 2012. godini

Uspeh preduzeća ne zavisi samo od njegove sposbnosti da generiše  prihode i dobitna ostavrenja , već takođe i od toga i da kreira pozitivne novčane tokove,  posebno slobodne novčane tokove. Slobodni novčani tokovi predstavljaju diskrecione novčane tokove koji su raspoloživi vlasnicima, i oni sa njima mogu da otplate dug, isplate dividendu ili otkupe akcije (udele). Postoje brojni načini za izračunavanje …

Pročitajte Još »

Bilansi hrane u Srbiji: FAO statistike za 2009.

U tabeli su podaci FAO koje sam dopunio obračunom procentualnih udela u domaćim potrebama proizvodnje, izvoza, uvoza i promene zaliha. Dodao sam i sumarnu tabelu po grupama prehrambenih proizvoda na dnu kao dodatnu tabelu, a rangirano prema procentu zadovoljenja domaćih potreba. Podaci su u hiljadama metričkih tona. Nije nikakvo čudo da najviše zavisimo od proizvoda koji ne uspevaju na našem …

Pročitajte Još »

Evropska unija i Srbija – prednosti i teškoće evrointegracija 2011

Seljaci u brisanom prostoru   Sa potpunom primenom liberalizacije carina sa EU srpskom agraru preti opasnost da potpuno nestane. Jer, loše su vođeni pregovori sa EU pa će uvozna roba potpuno ugušiti nekonkurentnu domaću proizvodnju. Najdublje će potonuti povrtari i uzgajivači svinja. Ostali će biti na mukama kako da od države iskamče investicije ne bi li parirali evropskom seljaku. Potrebno …

Pročitajte Još »

Laička razmišljanja

Objavljeno 6.4.2013. Zadnjih dana većinu nas su zbivanja oko Kosova dovela u stanje kolektivne nacionalne euforije, u iščekivanju razrešenja koje će nas kad se dese, verovatno ostaviti da se osećamo kao probušeni balon. Koliko god  pokušavali da dignemo ruke od tema Kosova i politika, vraćamo se sami sebi, svojim bićima a od sebe je nemoguće pobeći, ma  kakav god bio …

Pročitajte Još »

STRANE DIREKTNE INVESTICIJE-MIT ILI STVARNOST

Osnovni ekonomski aksiom kod definisanja uticaja priliva stranih direktnih investicija na privredni rast zemlje domaćina uglavnom se svodi na sledeće: Strane direktne investiciije utiču povoljno na ekonomski rast zemlje primaoca jer: Povećavaju zaposlenost; Povećava se privredna aktivnost; Poboljšavaju se ekonomske performanse  privrede; Rast izvoza; Povećanje ekonomske efikasnosti i ukupnog blagostanja i sl. Da li je uloga stranih direktnih investicija toliko …

Pročitajte Još »

Javni dug VII 2013

Prema podacima ministarstva finansija javni dug Republike Srbije iznosio je 19.076,5 miliona evra na kraju jula i povećan je za 173,5 miliona u odnosu na kraj juna. U odnosu na kraj jula 2012 godine povećanje je iznosilo 3.606,8 miliona evra. Tako je za godinu dana nova vlada povećala javni dug u proseku za po 9,88 miliona evra dnevno (prethodna po …

Pročitajte Još »

Stanje i potencijali u proizvodnji hrane u Srbiji

Hrana u programima Na nezadovoljavajuća kretanja u poljoprivrednoj proizvodnji Srbije ukazuje stopa rasta neto poljoprivredne proizvodnje, koja je tokom protekle decenije prosečno iznosila 1,3 odsto, a bruto vrednost 1,9 odsto, što su niže vrednosti u odnosu na period tokom 1980-ih. Optimalni model rasta računa s prosečnom stopom rasta poljoprivrede od 3,5 do četiri odsto tokom narednih deset godina Piše: Branislav …

Pročitajte Još »

Svetski turizam: neki pokazatelji i rangiranja

Priloženi podaci u tabeli su sa portala STO i UNCTAD-a trademap. Crvenom bojom su označeni podaci koji nisu iz 2012 godine. Tako smo, na primer, ostavili podatke za Siriju iz 2010. godine, koliko da ukaže na veličinu štete od građanskih sukoba u toj zemlji.  Podaci o broju stanovnika su iz baze podataka CIA-e World Factbook, a bili su nam potrebni …

Pročitajte Još »

Kina: Broj zaposlenih i prosečne zarade u 2011. godini

Prema podacima iz statističkog godišnjaka Kine, prosečna zarada u urbanim jedinicama bila je 41.799 juana u 2011. godini. Kada se ovaj podatak podeli na 12 meseci i sa prosečnim godišnjim kursom juana prema evru (9 juana za evro) dolazimo do prosečne mesečne zarade od 387 evra. Ona je povećana za 14,4% u juanima, i za 14% u evrima u odnosu …

Pročitajte Još »

ŠEĆERANE, SVET I SRBIJA (2012)

INDUSTRIJA ŠEĆERA-NAPRED ILI NAZAD? U EU je zatvoreno 78 šećerana što je proizvodnju smanjilo sa 18 na 12 miliona tona. U međuvremenu, cena šećera je znatno skočila u svetu što našoj industriji pruža izvanredne mogućnosti. U našem okruženju vodi se bitka za region od oko 100 miliona potrošača što je petina stanovnika EU Šećerna repa je decenijama u Evropi bila …

Pročitajte Još »

Koliko bi bilo Srba u Hrvatskoj da nije bilo Jugoslavije?

Obračuni koji su priloženi polaze od pretpostavke da nikada nije formirana Jugoslavija a da su Hrvati i Srbi u Hrvatskoj ostali pod vlašću Austrije ili Mađarske nakon Prvog svetskog rata. Zamislimo, dakle, da je kralj Aleksandar Karađorđević bio manji megaloman i da je pobedu u Prvom svetskom ratu iskoristio za širenje Srbije pripajanjem Vojvodine i Bosne i Hercegovine. Previše su …

Pročitajte Još »

Ante Pavelić o budžetu kraljevine SHS

Iz knjige Bogdana Krizmana „Pavelić i ustaše“. Str. 19-20. Pavelić je na skupštini Hrvatskog bloka u Zagrebu, 8.I 1928, istupio vrlo oštro, podvrgnuvši kritici prijedlog državnog budžeta za razdoblje od 1.IV 1928 do 31.III 1929. Nakon potanje analize ustvrdio je kako je Srbija s Makedonijom i Crnom Gorom u državnim prihodima iskazana s 21,78 postotaka, dok će 78,22 postotaka morati …

Pročitajte Još »

Popis stanovništva u Nemačkoj

80.2 million inhabitants lived in Germany on 9 May 2011 https://www.zensus2011.de/SharedDocs/AktuellesEN/Press_release_of_the_federal_statistical_office.html;jsessionid=91CEA68A398B34D5403C6D5695A6BAEB.2_cid333?nn=3068736 About 1.5 million fewer inhabitants than assumed According to the 2011 Census results now available, 80.2 million inhabitants lived in Germany on 9 May 2011. “Compared with the number of inhabitants applicable so far on the basis of official intercensal population updates, there were about 1.5 million fewer inhabitants …

Pročitajte Još »

EKONOMSKA KRETANJA U SRBIJI-STANJE I PROGNOZE

Baveći se analizom privrede pojedinih evropskih zemalja, naidjoh na podatke sa sajta  tradeeconomics.org koji zbraja podatke na bazi izveštaja nacionoalnih statističkih zavoda, centralnih banaka i ostalih relevatnih instutucija i na taj način kreira indikatore i vrši prognoze. Postoje nekoliko metoda prognoze kretanja izabranih indikatora i to kroz trend, zatim ARIMA modela i sl. Statistički prikazi  su dati u originalnim serijama, …

Pročitajte Još »

REKONSTRUKCIJA LOŠE KONSTRUKCIJE

Objavljeno u dnevnom listu Danas. Nijedan problem se ne može rešiti dok se ne steknu uslovi da se problem reši. Istorija nam daje samo optimalno vreme da određene društvene  probleme rešimo. Ukoliko istorijske zadatke blagovremeno ne izvršimo, negativne posledice nam se  vraćaju enormno uvećane. Partokratska diktatura preti da potpuno zatre demokratska prava i slobode dovodeći u pitanje opstanak društvenih dobara …

Pročitajte Još »

Srbiju proglasiti za region bez GMO!

Genetski modifikovana hrane u svetu se gaji u 25 zemalja na 134 miliona hektara. Ovom proizvodnjom bavi se oko 15 miliona farmera. Proglašenjem i sprovodjenjem rezolucije  o zabrani gajenja GMO Srbija bi bila prva zemlja u Evropi koja bi brendirala svoju proizvodnju U vreme kada se u Srbiji vodi rasprava za i protiv genetski modifikovanih organizama, stav Privredne komore Srbije …

Pročitajte Još »

Altman Z“ Scores za 10 naj …. privrednih društava u Srbiji po poslovnim prihodima u 2012. godini

Altman z scores je prvi model predviđanja bankrotstva koji koristi model višestruke diskriminacije. Od svoje pojave do današnjih dana odoleo je izazovima i još uvek je jedan od najpopularnijh modela za predviđanje bankrota. Orginalni model razvijen 1968 za proizvodna preduzeća, predviđa bankrot ako z score pada u određeni rang. Tačnost za jednu godinu pre bankrota je 95%, za dve 72%, …

Pročitajte Još »

ŽIVOT U KRUŽNOM TOKU

Naša politička „elita“ očigledno ne razume dubinu agonije u kojoj se celokupno društvo nalazi.Naivno se veruje da će nekakvi  mesijanski spasioci  nadoknaditi odsustvo  institucionalnog upravljanja državom.A demokratija je upravo to-„diktatura“ koju provode institucije na osnovu  Ustava,zakona , propisa i procedura.Razvlašćivanje vlasti pojedinca u korist vladavine institucije osnovni  je postulat uređene države.   Sistem  kojim upravlja  kvalitetna administracija.  Mi , nažalost,  uporno urušavamo  …

Pročitajte Još »

Moja majka

Uvodni tekst za knjigu „Ekonomska politika moje majke“ Moja majka Ljiljana, rođena Ristić, rodila se u oktobru 1945. godine, devet meseci nakon teške rovovske borbe dede sa babom pod Jorgan planinom. Treća od petoro dece, veći deo života provela je kao najstarija, jer baka prvo nije mogla da prehrani, kada je Drugi svetski rat počeo, a drugo je poginulo na …

Pročitajte Još »

Najava šestologije Ekonomska politika moje prababe, babe, majke, žene, ćerke i unuke

Ova poslednja spada u optimističko dugoročno planiranje, ali će se zapravo odnositi na pisanje futurističkih tekstova sada o ekonomiji za 20 ili 30 godina. Elem, „Ekonomska politika moje babe“ je spremna za objavljivanje, ostaje još da nađem izdavača i da vidim koliko će me koštati štampanje 300 do 500 primeraka. Sadrži tekstove koji su na sajtu makroekonomija.org, neke probrane, sa …

Pročitajte Još »

MAKROEKONOMSKE NERAVNOTEŽE ČLANICA EU – ODABRANI PRIMERI

Obzirom na aktuelna dešavanja sa dobijanjem datuma za pristupne pregovore Srbije i EU, dobro je u cilju sagledavanja svih relevatnih činjenica ukazati na kretanje osnovnih makroekonomskih veličina odredjenih zemalja koje su u prethodnih 10 godina postale članice EU. Ovaj analitički rad se bazira na analozi sledećih zemalja:   Estonija, Poljska, Češka, Slovačka,  Slovenija, Madjarska, Litvanija (sve članice od 2004 godine …

Pročitajte Još »

Анализа нето обртног капитала по величини привредних друштава за привреду Републике Србије у 2012. години

Током 2012. године, као и претходних година, привреда у Републици Србији се у значајној мери ослањала на велике системе, тако да су велика привредна друштва, у којима је сконцентрисано нешто мање од три петине укупних финансијских перформанси целе привреде прилично опредељивала њено пословање, а услед овакве изложености привреде малом броју привредних друштава потенцирани су растући ризици. Велика привредна друштва генеришу …

Pročitajte Još »

Dugovi su mnogo ružni kad se ne podmire

Javni dug VI 2013 Prema podacima Ministarstva finansija i privrede u junu je, treći mesec uzastopno, smanjen javni dug za 69,2 miliona evra, u odnosu na stanje u maju, i iznosio je 18.903 miliona evra. U odnosu na jun 2012 javni dug je povećan za 3.611,3 miliona evra. Izraženo u dinarima, po kursu evra na kraju meseca, javni dug je …

Pročitajte Još »

VINSKI PUTEVI I STRANPUTICE

Sveti Stefan u brdima Iako imamo  bolje uslove i od Francuza vinogradi s neprestano krče, a uvoz vina guši domaću proizvodnju. Ne tako davno bili smo zemlja čokota, grožđa i vina, a danas slavske kolače prelivamo uvoznim crnjakom. Poznate Rajačke pimnice, prastaro naselje, traže odgovor kako se može oživeti u svetu priznata tradicija spravljanja poznatih vina Piše: Branislav Gulan Kad …

Pročitajte Još »

AGRAR SRBIJE I EVROPSKE INTEGRACIJE 2011

Izvoznik hrane postaje zavistan od uvoza Treba potencirati domaću robnu marku i stvoriti brend, kao što su na primer, srpska malina, šljivovica, sir, pršut, kajmak, šunka, kulen, duvan čvarci… Veliku prepreku za naš izvoz predstavljaju veoma strogi propisi u zemljama EU, za uvoz hrane iz “trećih“ zemalja, odnosno zemalja van Unije, zatim konkurencija na međunarodnom tržištu u kojoj dominiraju kvalitet …

Pročitajte Još »

„Reforme“ i Reforme

Ukoliko bi smo želeli da u Srbiji dođe do ekonomskog oporavka, u skladu sa komparativnim prednostima, ekonomske politike bi trebalo da budu koncipirane upravo suprotno od načina na koji se one donose i sprovode. Navešću dva primera kako se one predlažu, i alternativa kako bi one mogle da budu učinjene, a zatim ću nabrojati nekoliko reformi za koje smatram da …

Pročitajte Još »

MALINE – DUGOGODIŠNJE POLITIČKO PITANJE U SRBIJI

Kako se približava sezona berbe i  otkupa maline, tako se podgreva društvena klima i to po sledećem scenariju: najpre razna udruženja malinara krenu da traže minimalne cene otkupa koje treba da im garantuje država, zatim rastući protesti koji eskaliraju blokadom puteva, mostova, dolazak pred vladu Srbije i sl. Po pravilu nadležni u vladi prvo ćute,  zatim kako se protesti radikalizuju …

Pročitajte Još »

Struktura ishrane u izabranim zemljama, dnevni unos kalorija

Priloženi podaci se odnose na ishranu u 2009. godini. Srpski podaci uključuju i ishranu na KiM što može da utiče na ukupne rezultate, ali ne u značajnoj meri. Sa prosečnim unosom 2.823 kalorije dnevno prosečan stanovnik Srbije unosi baš prosečnu svetski obračunatu količinu hranljivih sastojaka. Tik uz njega je građanin Crne Gore (2.887 kalorija), pa Makedonije (2.957), BiH (3.070), Hrvatske …

Pročitajte Još »

Budžet Vojvodine u 2012. godini

Ukupna primanja budžeta Vojvodine iznosila su 65,7 milijardi dinara u 2012.  godini i bila su za 39,9%, ili za 18,7 milijardi dinara, veća u odnosu na 2011. godinu. Najviše su povećana primanja od ostalih prihoda (za 4.488 miliona dinara), primanja od zaduživanja (4.004 miliona), primanja od prodaje finansijske imovine (3.892 miliona), donacije i transferi (3.571), od poreza na imovinu (2.380 …

Pročitajte Još »

ZABORAVLJENA PROIZVODNJA

Povratak svilene bube Jugoslavija je pred Drugi svetski rat bila peta sila u svetu po proizvodnji svile, a onda je prednost data nafti i sintetici koja se od nje pravi. Dudovi su posečeni, skupe mašine uništene i surovo ugašena industrijska grana od koje je bilo samo koristi Piše: Branislav Gulan Nekadašnja Jugosslavije je decenijama plaćala danak trčanju za raznim svetskim …

Pročitajte Još »

Ko šta i koliko jede i pije? Podaci za odabrane zemlje

Priloženi podaci su iz baza podataka FAOstat i odnose se na 2009. godinu. Radi se o konzumiranim količinama, a energetska vrednost konzumirane hrane i pića biće priložena u drugom postu. FAO, kao međunarodna organizacija, poštuje suverenitet Srbije nad Kosovom i Metohijom, tako da su za Srbiju dati ukupni podaci. Kako piće koje se konzumira vuče za sobom i hranu koja …

Pročitajte Još »

Srbija na globalnoj mapi navodnjavanih površina: FAO statistike

http://www.fao.org/nr/water/aquastat/irrigationmap/SRB/index.stm Serbia Under the former Federal Republic of Yugoslavia, about 120 000 ha of agricultural land were equipped for irrigation in 288 schemes in Serbia Montenegro [RS01], while in the Kosovo area about 68 000 ha were equipped for irrigation [RS02]. However, at present only about 35 000 ha of schemes are fully operational and 47 000 ha are partially …

Pročitajte Još »

Vrednost poljoprivredne proizvodnje u Istočnoj Evropi u 2011 godini

Priloženi podaci su iz baze podataka FAOstat i odnose se na 201.1 godinu, u stalnim cenama iz 2004-2006 godine. Radi se o bruto proizvodnji, bez odbitka materijalnih inputa u dobijenoj proizvodnji. Iz regiona Istočne Evrope sam isključio tri minijaturne baltičke zemlje (Estonija, Letonija i Litvanija), a uključio sam, uz Tursku, Rusiju, Belorusiju i Ukrajinu. Prema ovim podacima veću vrednost poljoprivredne …

Pročitajte Još »

Ko smo i koliko proizvodimo

U strukturi ostvarene bruto vrednosti poljoprivrede u 2012. godini 37,9 odsto potiče od stočarstva, a ukupna vrednost stočarske proizvodnje procenjena je na 1,83 milijarde dolara Piše: B. Gulan Situacija u stočarstvu Srbije je zabrinjavajuća. Ekonomski problemi u oblasti stočarstva moraju se posmatrati kroz zdravstvenu zaštitu životinja, jer zdravlje i dobrobit životinja su uslovi koji mogu doprineti kvalitetu i bezbednosti hrane, …

Pročitajte Još »

Izvoz 19 zemalja Istočne Evrope u 2012. godini

U bazi podataka UNCTAD-a dodati su podaci o trgovini po odsecima standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK ili engleski SITC) za 2012 godinu. Podaci UNCTAD-a odstupaju od naših zvaničnih podataka RZS-a (koji su podložni reviziji), i to najviše kod izvoza gvožđa i čelika i drumskih vozila – kod prvih je vrednost izvoza precenjena, dok je kod drugih potcenjena. Bez želje da ulazim u …

Pročitajte Još »

SRBIJA U IZVEŠTAJU SVETSKOG EKONOMSKOG FORUMA

Kao što je poznato Svetski ekonomski forum svake godine objavljuje izveštaje o indeksu konkurentnosti privreda i zemalja sveta, odnosno najnoviji izvestaj za 2013.  se odnosi na 144 zemlje. Kako je Srbija rangirana biće detaljno prikazano u narednoj tabeli. Na globalnoj listi konkurentosti Srbija se nalazi na 95 mestu. Kao što se vidi Srbija je nalošije plasirana na globalnoj listi u …

Pročitajte Još »

Izvoz vina iz Srbije

Trgovinski „rat“ oko izvoza pšenice u Makedoniju, i uvoza vina, iz nje zainteresovao me je šta se događa sa našim izvozom vina. Ukupan izvoz vina iz Makedonije vredeo je 56,3 miliona evra, u čemu je plasman u Srbiju iznosio 16,9 miliona evra ili tačno 30%. Sa druge strane, izvoz pšenice u prošloj godini iznosio je 73,7 miliona evra, u čemu …

Pročitajte Još »

Dobar rod pšenice

Republička Direkcija za robne rezerve treba da otkupi 150.000 tona pšenice od ovogodišnjeg roda po ceni ne manjoj od 20 dinara po kilogramu, bez PDV. Ovo je predloženo Vladi Srbije sa sednice Odbora Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu PKS Republička direkcija za robne rezerve treba da otkupi 150.000 tona pšenice, od ovogodišnjeg roda po ceni ne …

Pročitajte Još »

Uništena privreda Srbije

U Srbiji se u restrukturiranju nalazi 179 preduzeća u kojima je zaposleno 54.000 radnika. Proces njihove obnove trajao je deset godina, a to mora da se završi do kraja juna 2014. godine godine U Srbiji se  u restrukturiranju nalazi 179 preduzeća u kojima je zaposleno 54.000 radnika. Proces njihove obnove trajao je deset godina, a to mora da se završi …

Pročitajte Još »

Kooperativa farmera

Samo lud čovek može da se zalaže za organizovan otkup poljoprivrednih proizvoda u Srbiji, zemlji u kojoj je pokradeno 80.000 tona žitarica iz silosa gde je skladištena o trošku robnih rezervi. Al, što bi rekao Žika Pavlović iz sela Ranilović, nisam ni mnogo pametan, jer sve radim na sopstvenu štetu. U julu 1997. godine bio sam učesnik International Visitor Programa …

Pročitajte Još »

Informaciona bezbednost 2013

Stanje u informacionoj bezbednosti Srbije je loše, pa se što pre mora doneti strategija, rečeno je na konferenciji INFORMACIONA BEZBEDNOST 2013 koja je održana u Privrednoj komori Srbije Internet je svetski fenomen, jedinstven je i važi za sve, za male i za velike, za siromašne i bogate moćne i one koji to nisu. Na toj svetskoj jedinstvenoj mreži postoji bar …

Pročitajte Još »

Industrijska proizvodnja u statistički čudnoj godini V 2013

Majski podaci o padu industrijske proizvodnje nastavak su očekivanih, a neobičnih, podataka o međugodišnjoj dinamici proizvodnje. Oni su čudni za one koji se ne sećaju vremenskih nepogoda iz februara prošle godine, ili ne računaju na efekat premeštanja Uskrsa iz aprila u maj. U januaru smo imali rast ukupne industrijske proizvodnje za 2,4%, zatim za 13,1% u februaru, +0,8% u martu, …

Pročitajte Još »

Najveće promene u strukturi izvoza i uvoza, u periodu I-IV

U dve priložene tabele dato je po 30 proizvoda sa najvećim rastom vrednosti, i po 20 proizvoda sa najvećim padom vrednosti izvoza i uvoza. Podaci su sa trademap-a, na osnovu naših carinskih podataka. Prema ovim podacima, izvoz Srbije je povećan za 626 miliona evra, u periodu I-IV, u čemu je samo izvoz automobila povećan za 354 miliona evra, što je …

Pročitajte Još »

Izvoz evropskih zemalja van Evrope, 2008-2012

U oktobru 2008. godine sam na RTS-u, u emisiji OKO izjavio da Srbija treba da se preusmeri na zemlje Istoka jer će kriza u Evropi biti dugotrajna. Nakon pet godina (malo manje) mogu da konstantujem u kojoj meri su to sve ostale evropske zemlje, tačnije njihova preduzeća, uradile brže i bolje ovu preorijentaciju od Srbije. Stav da je potrebno da …

Pročitajte Još »

Racio analiza prerađivačke industrije Republike Srbije u 2012 godini

Prema saopštenju Agencije za privredne registre o poslovanju privrede u 2012, u prerađivačkoj industrije je zaposleno 31,51% lica. U poslovni prihodima privrede Srbije u 2012 godini prerađivačka industrija učestvuje sa 22,95%, u sopstvenom kapitalu 14,42%, a u ukupnoj imovini sa 22,75%. Rast poslovnih prihoda u prerađivačkoj industriji u 2012 je bio veći od rasta poslovnih rashoda, 9,7% naspram 8,2% što …

Pročitajte Još »

Potencijali za ekonomsku saradnju Jagodine i Trebinja

  Objavljeno 21.2.2013.   Prvo interesovanje za Trebinje imao sam nakon TV serije „Ranjeni orao“, koja je delom snimana i u tom gradu, te sam poželeo da ga posetim kada sam sa porodicom boravio u Herceg Novom pre više od godinu dana. Pošto nisam imao položen vozački ispit bilo je nemoguće, jer je bila ukinuta autobuska linija između ova dva …

Pročitajte Još »

DuPont analiza profitabilnosti: Poljoprivreda vs. Ekonomija u Republici Srbiji

Iz sledeće tabele se može videti jedna od hroničnih boljki naše privrede, a to su skupi pozajmljeni izvori finansiranja. Veliki troškovi finansiranja pomoću negativnog finansijskog leveridža dodatno vrše destrukciju i onako siromašne profitabilnosti. Proizvod druge i treće komponente je ROA. Prva i četvrta komponenta su direktno povezani sa pozajmljivanjem. Ako je proizvod ove dve komponente (prve i četvrte) veći od …

Pročitajte Još »

Kako bi se zaustavilo odumiranje sela Srpska akademija nauka i umetnosti je izdala vodič o zadrugarstvu u 50.000 primeraka

Tema broja MAT-a Instituta Ekonomskih Nauka U Srbiji ima blizu milion nezaposlenih. Istovremeno od 4.600 sela, svako četvrto (ili oko 1.200 njih) je na putu nestajanja. Jer, u 986 sela ima manje od po 100 stanovnika.Tako će za deceniju i po u njima ostati samo spomenici kao dokaz skorašnjeg života. I dok ljudi nemaju posla, a sela izumiru, nekoristi se …

Pročitajte Još »

KARTELIZACIJA SRBIJE

Dugo najavljivana akvizicija Mercatora od strane Agrocora je ovih dana ozvaničena. Ne želeći da ponavljam ono što su mediji preneli o samoj transakciji, naglasak će biti na posledice po potrošače i pre svega proizvodjače na tržištu Srbije. Pogrešno se stavlja  naglasak  na uticaj ovakvih mega akvizcija  na cene u marketima koje se neće bar u dogledno vreme nešto značajnije promeniti, …

Pročitajte Još »

Promena vlasništva u agraru

Ishitrena privatizacija raskrčmila agrar Tokom privatizacije poljoprivrede bez posla ostalo 50.000 radnika. Zadatak države je sada da u procesu restrukturiranja oporavi poljoprivredna preduzeća i omogući im da opet „stanu na noge“. Reč je o firmama koje mogu dobro da rade i što je najvažnije, sposobna su da zapošljavaju radnu snagu, što je Srbiji sada najpotrebnije. Zadružni sektot oštećen za dve …

Pročitajte Još »

Budžeti gradova i opština u 2012. godini

U 2012. godini ukupna primanja budžeta gradova i opština iznosila su 249,5 milijardi dinara, i bila su veća za 31,8 milijardi dinara (+14,6%). Do rasta je najvećim delom došlo usled povećanja primanja od poreza na dohodak za 37,9 milijardi dinara (+50,3%), dok su primanja od zaduživanja smanjena za 9,3 milijardi dinara (-43,5%). Primanja od donacija i transfera povećana su za …

Pročitajte Još »

PRIVREDNA DRAMA – ZAVRŠNI ČIN

U Srbiji je u prošloj godini poslovalo 107363 privredna društva. Finansijski izveštaji obradjeni su za 92157 društava. Sa dobitkom je poslovalo je 53396 privrednih društava – smanjenje 5,9% u odnosu na 2011. Neto gubitak povećan je za četvrtinu i iskazala ga je 31498 društava dok 7263 društva nije ni predalo finansijski izveštaj. Ukupan finansijski gubitak veći je za 77,5% . …

Pročitajte Još »

Izveštaj o neto obrtnom kapitalu za privredu Republike Srbije u 2012 godini

U 2012 dolazi do neznatnog povećanja sopstvenog kapitala koje je manje od povećanja stalne imovine, što prouzrokuje dalji rast negativnog sopstvenog neto obrtnog kapitala. Povećanje dugoročnih rezervisanja i dugoročnih obaveza smanjuje ukupni negativni neto obrtni kapital. Međutim povećanje zaliha prouzrokuje povećanje nedostatka neto obrtnog kapitala u odnosu na zalihe za 4,39%. Iz izveštaja se vidi hronična bolest srpske privrede nedostatak …

Pročitajte Još »

Radnim danima ne treba uveče ići u kafanu, kako se ujutru ne bi sreli sa outsource-om

Imam veliku privilegiju da vodim, i da me vode, na ručak ličnosti kojima je ljudska veličina u nesrazmeri sa prihodima koje ostvaruju (čast izuzecima). Privilegiju najčešće realizujem satima slušajući mudre ličnosti subotom ili nedeljom. Sada je zapala večera, umesto ručka, i to u četvrtak, umesto neradnim danom, te sam posledice morao da platim kada sam krenuo na posao ujutru. Nekako …

Pročitajte Još »

BJR 1981-2012: Prosečne zarade, broj zaposlenih i fond zarada

Podaci koji su priloženi sadrže niz nedostataka u pogledu obuhvata, metodologija i slično, te pre mogu da posluže radi upoređivanja redova veličina, nego da budu egzaktni pokazatelji promena u vremenu. Podaci za 1981. godinu ne uključuju privatan sektor, koji je tada bio relativno mali, dok se u podacima za 2012. godinu ne nalaze podaci o zaposlenosti u preduzetničkom sektoru, izuzev …

Pročitajte Još »

Mangulica

http://www.mangulica.com/index.html ŠTA SMO HTELI – DOŠLI, A U STVARI TEK SAMO POŠLI Pre nešto godina tačnije 2005 godine  Marković Jovan diplomirani građevinski inženjer je rešio da oživi staro zavičajno imanje u selu Sibnica. U prvo vreme ideja je bila, druženje sa životinjama i prijateljima a  i gajenje ukoliko im to potrebe zahtevaju. Kako je govorio pokojni deda Marko: za razliku …

Pročitajte Još »

Indikatori svetske banke: Obradivo zemljište po stanovniku

Definicija Svetske banke obradivog zemljišta: “Arable land (hectares per person) Arable land (hectares per person) includes land defined by the FAO as land under temporary crops (double-cropped areas are counted once), temporary meadows for mowing or for pasture, land under market or kitchen gardens, and land temporarily fallow. Land abandoned as a result of shifting cultivation is excluded.” Obradivo zemljište …

Pročitajte Još »