Према подацима из саопштења број 244, од 15.10.2013. Републичког завода за статистику Републике Српске у 2012 години је укупна вредност инвестиција у основна средства износила 1.622 милиона КМ и повећана је за 19,3% у односу на 2011 годину. Инвестиције у грађевинске објекте и простор износиле су 669 милиона КМ и смањене су за 7%, улагања у машине, опрему и транспортна …
Pročitajte Još »Dug privrede bankama i ukupan dug po zaposlenom
Задуживање привреде и државе су у Србији ишли у супротним правцима након 2000 године: прво се држава раздуживала а привреда задуживала, до избијања кризе у септембру 2008 године, а сада се привреда раздужује а држава задужује. На крају 2004 године привреда је дуговала 5.460 милиона евра, а јавни дуг је износио 9.688 милиона евра. У децембру 2006 године привреда је …
Pročitajte Još »Manastirski umesto paradajz turizma: kako sa 800 evra obići 90 manastira u Srbiji
Ближи се крај 2013. године и ја са члановима породице водим озбиљнију расправу о буџету од Народне Скупштине. Своде се рачуни колико је и на шта новца потрошено, и планира се потрошња за идућу годину. Ја бих лако био прегласан, а предлог буџета одбијен, да се не служим политичком манипулацијом. Уколико не могу да убедим најјачу опозицију да прихвати буџет, …
Pročitajte Još »Srbija u izvozu gvožđa i čelika
Izvoz gvožđa i čelika u svetu bio bi za četvrtinu manji ako bi se zanemario udeo Japana, Kine i Nemačke, vodećih zemalja izvoznica. To ne znači da su one ujedno i najveći proizvođači, mada među njima Kina svakako jeste. Nakon višegodišnjih stabilnih stopa rasta izvoza, u 2009. godini vrednost izvoza čelika, ali i drugih proizvoda u svetu, gotovo da je …
Pročitajte Još »Nakon 22 godine u Srbiji je opet veća vrednost investicija nego u Hrvatskoj
Економска криза прво доводи до пада инвестиционе активности. Њихов пад смањује број запослених, а мања тражња запослених доводи до мањег промета и до још мањих инвестиција. Привредни опоравак почиње када садашњи инвеститори увиде да је даљи пад активности мало вероватан, а да су пословне могућности у будућности боље од данашњих. Најдубљи пад у светској економији од избијања светске економске кризе …
Pročitajte Još »Maltuzijanska klopka i otimačina zemlje
Na bazi poslednjih projekcija, broj stanovnika planete će se do 2050. godine povećati za oko 2 milijarde i preći će cifru od 9 milijardi. Potrebe za hranom će rasti mnogo brže. Do 2050. godine, u zavisnosti od projekcija, proizvodnja hrane bi se morala povećati za 60 do 70 procenata kako bi se izbegle velike krize na tržištu hrane. Premda ovi …
Pročitajte Još »Kada će Drugi svetski rat u Srbiji da bude završen?
И по дедине и по бабине линије припадам „Моравским Србима“, онима који су грдно надрљали у Првом светском рату, и који су у Другом ратовали под „Јорган планином“. Таст ми је пореклом из Западне Славоније, али рођен у Источној Славонији где су му усташе убиле деду и протерале из малог села код Валпова оца и његово четворо браће и сестру. Деда …
Pročitajte Još »OBNOVA ZEMLJORADNIČKOG ZADRUGARSTVA
Zadrugarstvo čeka političku volju! Organizovanjem savremene poljoprivredne proizvodnje, prerade i prometa u zadrugama i njihovim savezima značajno se doprinosi obezbeđenju prehrambene sigurnosti zemlje, jačanju robnih rezervi i većem izvozu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda Zemljoradničko zadrugarstvo kao sistem organizovanja poljoprivrednih proizvođača javlja se u Srbiji 1894. godine formiranjem prve zemljoradničke zadruge – štedno kreditne zadruge u selu Vranovu kod Smedereva, kada se po …
Pročitajte Još »STRANE DIREKTNE INVESTICIJE -INSTRUMENTI EKSPLOATACIJE –
Svi planovi u oblasti ekonomije pa i društva u celini, od 2000. godine pa naovamo, u Srbiji su se zasnivali na politici inostranih ulaganja kao osnovne baze razvoja naše ekonomije. Posle društveno-ekonomskih promena 2000. godine, većina političkih stranaka, zatim vladajuće ,,elite’’ i pojedinci, isticali su da su strane direktne investicije jedini i pravi put koji vodi naše društvo u ,,obećano’’ …
Pročitajte Još »Zemljoradničke zadruge u 1905 godini
Nekada davno, kada se u vremenskom periodu od tri godine udvostručio broj zadrugara i zadružne imovine. Kada je uprkos političkim krizama Srbija brzo ekonomski jačala. Baš davno.
Pročitajte Još »Investicije po delatnostima u 2012 godini
Према подацима из саопштења РЗС број 314 од 20. новембра 2013 у 2012 години је укупна вредност инвестиција у основне фондове износила 670,8 милијарди динара и повећана је за 21,4% у односу на вредност у 2011 години (552,7 милијарди динара). Овај показатељ стоји у супротности са мантрањем о страним улагањима, јер када је забележен њихов огроман пад, у односу на …
Pročitajte Još »Srbija u 1905 i u 2013 godini: Kupovna moć radničke i činovničke zarade
Некада давно Србија је била сељачка земља. Од оних који раде чак је 66,2% било у земљорадњи и у осталим гранама првобитне производње и међу земљама за поређење, а било их је мало независних попут Србије, само је Угарска имала већи удео (68,6%) ове категорије становништва (вероватно због Хрватске, Војводине и БиХ) Али, Угарска није била независна, као ни њени делови. …
Pročitajte Još »Srbija koja nestaje (11): Svrljig
Svrljig je opština koja je na popisu iz 2011. godine imala 14.249 stanovnika i smanjila je broj (18.033) za 55,9% u odnosu na popis iz 1948. godine. Veći relativan pad imalo je 9 opština, a veće smanjenje apsolutnog broja šest opština. U odnosu na popis iz 2002. godine (17.284 stanovnika) smanjen je broj za 17,6%, i veći pad broja imalo …
Pročitajte Još »ISTRAŽIVANJE: SUDBINA ODUZETE IMOVINE
Odlomak iz knjige u pripremi „Sudbina oduzete imovine“ Branislava Gulana Istorijske nepravde Samo u Vojvodini je nacionalizacijoim oduzeto 668.412 hektara oranica. Za ispravljanje nepravde prema vlasnicima ili naslednicima tih oranica potrebno je najmanje 800 miliona evra, a država nema tog novca Piše: Branislav Gulan Ukoliko bi se zakonom o denacionalizaciji, predvideo naturalni povratak zemljišta svugde gde je to moguće i …
Pročitajte Još »Ekonomska integracija Srbije i Bosne i Hercegovine
Prema podacima iz Saopštenja Statistika robne razmene BiH s inozemstvom broj 10, Agencije za Statistiku Bosne i Hercegovine u oktobru je izvoz BiH vredeo 361,2 miliona evra i povećan je za 2,2%, a uvoz je vredeo 728,4 miliona evra i smanjen je za 3,8% u odnosu na oktobar 2012. godine. Ne računajući korekcije preliminarnih podataka (za oktobar 2012 godine), ukupna …
Pročitajte Još »Uvoz kafe u Srbiju
Cene glavnih životnih namirnica 1866-1905 godine
Pekar, lekar, apotekar… 1900 godine
Nekada davno, kada se u Srbiji znao tačan broj prostitutki, prosjaka, spekulanata… A danas se više ne zna ni ko… Zaposleni i izdržavana lica po zanimanjima
Pročitajte Još »Uslovi za poslovanje i Dobošarska ekonomija
Bolji uslovi za poslovanje se kao mantra ponavljaju kada se govori o potencijalima za razvoj srpske ekonomije. Nedostaje drugi izraz iz naslova kako bi se sagledale svetle perspektive koje nastaju sa njihovim poboljšavanjem. Ispričaću svoju priču, iz iskustva. Srbija je rangirana kao 93. zemlja po uslovima za poslovanje. Već sam pisao o dogmama liberalizma (http://www.makroekonomija.org/0-miroslav-zdravkovic/dogme-liberalizma-lakoca-poslovanja-i-privredni-rast/) kako ovaj rang, ma koliko …
Pročitajte Još »Balkanska sirotinja, plate po stanovniku
Priloženi podaci odnose se na različite vremenske trenutke. – Podaci za Srbiju i Crnu Goru odnose se na septembar 2013; – Podaci za Federaciju BiH odnose se na avgust 2013; – Podaci za Bugarsku su iz drugog tromesečja 2013; – Podaci za Hrvatsku, Republiku Srpsku i Sloveniju su za 2012 godinu. Obuhvat podataka, takođe se razlikuje. Za Hrvatsku i Srbiju je pretpostavljeno da zaposleni …
Pročitajte Još »Siniša Milutinović: PREDUZETNIČKI DUH U SRBIJI-DETERMINACIJA I SLOBODA(1)
Jedna od najzastupljenijih mantri u ovom veku u Srbiji jeste mantra malih i srednjih preduzeća. Težeći da se na svaki način dokaže trapavost velikih sistema, kreatori ove krilatice (razvoj MSP kao uslov bez koga se ne može) verovali su da će celokupni OUR-i koji su nestali posle privatizacije prerasti u gomilu malih i srednjih preduzetnika-trudbenika, koji će svojom kreativnošću povući …
Pročitajte Još »Robna razmena Srbije za zemljama Mercosur-a
Mercosur (špa. Mercado Comun del Sur, eng. Southern Common Market) predstavlja zajedničko tržište na prostoru Južne Amerike između Brazila, Argentine, Urugvaja, Paragvaja i Venecuele. Ekonomska i politička integracija osnovana je 1991. godine Ugovorom iz Asunsiona od strane ovih zemalja, osim Venecuele čiji je sporazum o pristupanju ratifikovan krajem 2010. godine. Zajedničko tržište juga je veoma aktivno i u saradnji sa …
Pročitajte Još »Srbija koja nestaje (10): Žabari
Prema popisu stanovništva iz 2012 godine ova opština je imala 11.380 stanovnika, što je za 56,5% manje nego 1948 godine. Sedam opština je imalo veći relativan pad broja stanovnika od ove opštine. Broj je smanjen za 14.798 stanovnika, i veće smanjenje broja imalo je 11 opština. U odnosu na popis iz 2002. godine broj stanovnika smanjen je za 1.654 lica, …
Pročitajte Još »Gajenje svilobuba 1908 godine
Razlozi za i protiv genetski modifikovane hrane
Obzirom da je sve upadljiivije da srpska nacionalna ambicija pridruženja EU će zahtijevati i neprijatne kompromise, predlažem neku vrstu debatu ili seriju informativnih članaka o genetski modifkovanoj hrani. Profesor Ševarlić sa kolegama sa poljoprivrednog fakulteta je svakako mjerodavniji i bilo bi sjajno da napise par informativnih članaka. Ovi članci bi trebali da budu slični onim iz izdanja džepnog izdanja iz serije …
Pročitajte Još »Bosansko Hercegovačka sirotinja
– plate po stanovniku po opštinama (RS) i kantonima (Federacija BiH) Sledeći tekst, sa istim pokazateljima, će biti naslovljen kao “Balkanska sirotinja” jer će uključivati podatke o zaradama po stanovniku još iz Srbije i Crne Gore, i iz Hrvatske i Makedonije, ukoliko je moguće pronaći podatke u statističkim godišnjacima za poslednje dve. Za KiM i za Albaniju sumnjam da je moguće, a dodatno uključivanje …
Pročitajte Još »HLEB I TRADICIJA
Simbol života i smrti Francuzi danas ne jedu mnogo hleba, zahtevaju njegovu naročitu izradu i egzotičnost. Po tome su verovatno specifični u svetu. Naročiti su i po načinu kupovanja, jer svako ima ,,svog’’ pekara na uglu Piše: Branislav Gulan Baget pod miškom, beretka na glavi, flaša crnog vina u cegeru. Slika prosečnog Francuza se za jedan vek promenila, ali je …
Pročitajte Još »Izvoz Srbije u Francusku za period 2008-2012
U posmatranom periodu vrednost izvoza smanjena je za 5,8% (sa 235,4 na 221,7 miliona evra). Najmanja vrednost zabeležena je 2009. godine kada je iznosila 178,8 miliona da bi nakon toga došlo do postepenog oporavka izvoza. Nameštaj, bakar i automobili su proizvodi koji beleže konstantne godišnje stope rasta, dok je najveći pad prisutan kod izvoza gvožđa i čelika od čak 92% …
Pročitajte Još »Šta se proizvodi u Srbiji? Podaci za 2012 godinu
Podaci su iz Statističkog godišnjaka Srbije za 2013 godinu Експлоатација угља Mining and briquetting of coal Камени угаљ, хиљ. t 148 Hard coal, thous, tons Мрки угаљ, хиљ. t 317 Brown coal, thous, tons Лигнит, хиљ. t 37707 Lignite, thous, tons Експлоатација сирове нафте и природног гаса Extraction of crude petroleum and natural gas Сирова нафта, хиљ. t 1125 Crude …
Pročitajte Još »Škola i tržište
Kvalitet obrazovanja jedan je od najvažnijih faktora ekonomskog uspeha zemlje i u vezi sa tim postoji potpuna globalna saglasnost. Istovremeno, najveći broj država je nezadovoljan stanjem svog školskog sistema i pokušava da nađe odgovore na nove izazove vremena. „Obrazovanje je toliko važno, da ga ne možete prepustiti samo jednom ponuđaču“. U ovom citatu, pod jednim ponuđačem se misli na državu, …
Pročitajte Još »Slobodan Momčilović: Energetska budućnost Evrope
XXI vek donosi ogromne promene u društvu, politici, ekonomiji, bezbednosti. Evropska Unija, kao asocijacija država, želi da dugoročno održi svoju ekonomsku konkurentnost, i stoga veoma vodi ra-čuna o svim izazovima savremenog sveta. Poučena iskustvom Japana, koji je zbog preterane zavis-nosti od uvoza fosilnih goriva, izgubio poziciju najprosperitetnije ekonomije na svet, EU već jako dugo vodi jasno definisanu energetsku politiku sa …
Pročitajte Još »Dobošarska ekonomija (1): Privredna banka Priboj
Džoni je pre više od 30 godina otpevao „dva put se ne šalju tenkovi na radnike“. Danas se koriste mnogo suptilnija oružja od tenkova: medijska propagandna mašinerija u svim elektronskim i neelektronskim vidovima. Da je pljačkanje privrede i građana od banaka najviši državni interes, to nije sporno, niti se može dovesti u pitanje. Ali ja bih da postavim par pitanja …
Pročitajte Još »GMO HRANA: SVET I MI 2013
Terminator tehnologija protiv seljaka Još od 1986. godine od kada datira genetička modifikacija biljaka, započele su žustre polemike o posledicama gajenja i korišćenja u prehrani genetički modifikovanih biljnih i životinjskih organizama. U svetu je 2010. godine GM biljkama bilo zasejano 150 miliona hektara, a 2013. 20 miliona hektara više. Protivnici GMO hrane ističu da se njen uzgoj ne može pravdati …
Pročitajte Još »Evropski regioni: Turizam, neka poređenja
U priloženih 5 tabela su neka poređenja Srbije i drugih BJR sa podacima iz Eurostat regional yearbook za 2013 godinu. Dodao sam podatke za Federaciju BiH (2011), Republiku Srpsku (2012), ne i za Distrikt Brčko, i za Crnu Goru samo nedostajući broj ležajeva po kilometru kvadratnom (157,7 hiljada ležajeva na teritoriji od 13.820 kvadratnih kilometara). Srpski podaci su za 2012 …
Pročitajte Još »Uvoz Češke iz Srbije
Stabilno makroekonomsko okruženje, obilniji finansijski izvori za finansiranje proizvodnje i izvoza, povoljna investiciona klima, promena proizvodne i izvozne strukture, kao i kvalifikovaniji i znatno profesionalniji menadžment, predstavljaju neke od osnovnih preduslova za povećanje izvozne konkurentnosti. Obrazovanje zaposlenih kroz rad značajna je pretpostavka za brzo reagovanje u primeni novih tehnoloških procesa i procedura. Primenom novih tehnologija, usklađivanjem sertifikata kvaliteta i proizvodnih …
Pročitajte Još »Srbija koja nestaje (9): Bosilevgrad
Bosilevgrad je prema popisu stanovnika iz 2011. godine imao 8.129 stanovnika, što je za 56,8% manje nego na popisu iz 1948 godine. Broj je smanjen za 10.687 lica. Samo šest opština je imalo veći relativan pad broja stanovnika. U odnosu na popis iz 2002 godine broj stanovnika smanjen je za 1.802 lica. Relativno smanjivanje broja iznosilo je 18,2%. Najveći broj …
Pročitajte Još »Evropske regije: tabele odnosa zavisnosti mladih i starih u odnosu na radno-aktivnu populaciju, u %
Srbija u svetskoj ekonomiji u 2018. godini prema procenama MMF-a
Sledi 11 tabela urađenih na osnovu IMF World Economic Outlook Database October 2013, uz par rečenica uz svaku. Treba obratiti pažnju na podatke za Libiju koja bi mogla da uđe u neki priručnik o ekonomskom ratovanju, nakon primene oružane sile. Svaka sličnost sa Srbijom je slučajna, a takav komentar je zlonameran. Prva tabela prikazuje rang zemalja na osnovu očekivanog indeksa …
Pročitajte Još »Siniša Milutinović: MOGUĆNOST NAPLATE POTRAŽIVANJA PREDUZEĆA U RESTRUKTURIRANJU
Nenad Čečević Opširnije o napisanom: http://nenadcecevic.blogspot.com/2013/10/preduzeca-u-restrukturiranju.html U skladu sa intencijom Ministarstva privrede Republike Srbije da izradom izveštaja o javnim preduzećima u restrukturiranju, a na osnovu iskustva koje imam, dajem sebi za pravo da iznesem komentare u vezi sa uočenim, kao i da dam predlog za što uspešniji rad navedenih javnih preduzeća u pogledu naplate potraživanja. Podaci koji su ovde izneti …
Pročitajte Još »Siniša Milutinović: KAD STIGNU LIČNE KARTE
Ako je suditi po reakcijama ministra privrede Saše Radulovića, preduzeća koja se nalaze u restrukturiranju nisu ili su u malom broju dostavila tzv lične karte. Za neupućene ovaj kolokvijalni izraz se koristi za jedan sublimirani izveštaj koji se sastavlja u excelu i wordu a koji sadrži pored finansijskih izveštaja, i posebnu analitiku obaveza, imovine, kupaca i dobavljača, pregled potraživanja sa …
Pročitajte Još »Slobodan Momčilović: Ekonomija otpada 2: Koncept Waste-to-Resources
Slično konceptu waste-to-energy i koncept waste-to-resources, jeste odgovor na sve veći problem u integralnom upravljanju otpadom i deponijama. Širenje deponija ugrožava krhku ekološku ravnotežu koju razvijene zemlje žele da postignu u okviru koncepta održivog razvoja planete. Cilj razvijanja no-vog pristupa upravljanju otpadom jeste: individualni prilaz svakoj vrsti komunalnog čvrstog otpada, te proceni o rizicima koje ta vrsta otpada predstavlja za …
Pročitajte Još »Koliko košta Srbija? Prezadužena i na dobošu
Motiv za ovu igru duha pružio mi je oglas http://www.dobos.rs/nekretnine/detalji/6530. Ukoliko bi smo pretpostavili da je cena iz ovog oglasa prosečna cena zemljišta Srbije, a to naravno nije, jer se radi o Krepoljinu a ne o vojvođanskoj ili moravskoj zemlji, došli bi smo do podatka da neokupirani deo teritorije Srbije, u površini od 77.474 kvadratnih kilometara vredi (6,2 evra po …
Pročitajte Još »Evropski regioni: Poljoprivreda
Podaci su iz Regional statistical yearbook za 2013 godinu, a koji se odnose na 2011 godinu, dok sam ja dodavao podatke za Srbiju za 2013. godinu i nedostajuće za Crnu Goru, BiH, Republiku Srpsku, UNMIK Kosovo za 2011. ili 2012. godinu. Prva tabela rangira regione prema udelu poljoprivrede u BDP-u. Sasvim je logičan rang da su regioni sa najvećim udelom …
Pročitajte Još »Fijat automobili Srbija doprinosi novim istorijskim rekordima za izvoz Srbije u SAD
U avgustu, a najvećim delom zahvaljujući FAS-u, United States Census Bureau, je registrovao uvoz SAD-a iz Srbije u vrednosti od 84,7 miliona dolara. Ta vrednost je nominalno rekordna istorijska vrednost jer je raniji rekord bio zabeležen u julu 1990 godine, kada je uvoz iz Srbije vredeo 83,5 miliona dolara. Sadašnja realna vrednost manja je za rast međunarodnih cena u protekle …
Pročitajte Još »Domaće direktne investicije (6): Manastir Tomić u Bagrdanskoj klisuri
Od Beograda do manastira Tomić potrebno je preći 137 kilometara. Sa autoputa se skrene u Svilajnac i to je 111 kilometara kvalitetnog puta i vožnje. Zatim se ide lokalnim asfaltnim putem Svilajnac-Jagodina do sela Vojska 23 kilometra, i pri kraju sela, kod Velike Morave, skrene se na makadamski put u dužini od 3 kilomatra do ovog manastira. Na kraju puta, …
Pročitajte Još »U velikoj žurbi na putu za nigde
http://nkatic.wordpress.com/2013/10/10/u-velikoj-zurbi-na-putu-za-nigde/ U velikoj žurbi, vlada Srbije je donela dve konkretne mere, i njih proglasila paketom ekonomskih mera. Kako se dve mere ne mogu nazvati paketom, dodate su i deklaracije o namerama – o tome kako će se rekonstruisati javna preduzeća i smanjiti subvencije, kako će se štedeti u domenu trošenja roba i usluga, kako će se uzimati jeftini krediti i …
Pročitajte Još »Evropski regioni: Rang učešća u predškolskom obrazovanju
Podaci za evropske regije su iz Ragional Statistical Yearbook za 2013 godinu, dok sam naše „improvizovao“ deleći broj dece koja pohađaju predškolsko uzrasta od 3 do 4 godine podelio sa brojem rođene dece u 2009 godini. Prvi podaci su iz statističkog godišnjaka za 2012, a drugi iz vitalnih statistika za 2009 godinu. Znači, radi se o redovima veličina a ne …
Pročitajte Još »Evropske regije: Stopa fertiliteta u 2011 godini
Podaci su iz Regional Statistical Yearbook za 2013. godinu. Mene su iznenadili jer sam očekivao da je Srbija na dnu liste zajedno sa Bugarskom. Međutim, imigracije u bogate evropske zemlje prikrivaju negativne demografske trendove, te je čak 75 regiona imalo manje rođene dece po ženi od Srbije. U Srbiji je u proseku po 1,36 deteta po ženi, a isti pokazatelj …
Pročitajte Još »Srbija koja nestaje (8): Bela Palanka
Bela Palanka je prema popisu stanovništva iz 2011 godine imala 12.126 stanovnika, što je za 59,1% manje, ili za 17.515 stanovnika, nego na prvom posleratnom popisu iz 1948 godine. Veći relativan pad broja stanovnika imalo je pet opština (Rekovac, Trgovište, Babušnica, Gadžin Han i Crna Trava), a veći gubitak broja stanovnika imalo je 8 opština (Knjaževac, Negotin, Babušnica, Žitište, Petrovac, …
Pročitajte Još »Slobodan Momčilović: Ekonomija otpada, ili koncept waste-to-energy
Čovečanstvo, pa i Srbija, ima sve veće probleme u rešavanju komunalnog otpada, ogromne količine biološkog otpada, otpadne ambalaže, hemikalija, boja, razni oblici čvrstog otpada, posebno metala, prete da izazovu ogromne probleme u funkcionisanju svakodnevnog života, pre svega zagađenjem, kako vazduha, tako i drugog dragocenog resursa u kome svet oskudeva – podzemnim pitkim vodama. Sa druge strane najveći broj proizvoda, koji …
Pročitajte Još »POLOŽAJ DOMAĆIH BANAKA – KOMPARATIVNA ANALIZA
Poslednjih dana se u medijima intezivno analizira stanje domaćih banaka (Srspke banke, Poštanske štedionice, JUBMES i Privredne banke Beograd). U analizama se čak ističe i mogućnost da Agrobanka ’’dobije društvo’’ odnosno da neka od nabrojane četiri banke vrlo brzo doživi likvidaciju. Kakva je situacija u bankama sa dominantnim državnim vlasništvom pokazaće sledeća analiza osnovnih finanisjskih pokazatelja iz bilansa stanja i …
Pročitajte Još »Siniša Milutivić: KRETANJE NETO DOBITKA, KAPITALA I STOPE PRINOSA POSLOVNIH BANAKA U SRBIJI 2008-2012 GODINE
Od kako je otvoreno tržište za ulazak stranih banaka u Srbiju(bilo kroz kupovinu banaka koje su već postojale bilo kroz čistu novu investiciju), neprestano traje polemika koja ide u pravcu da banke zarađuju sve više i više, a da je privredi i stanovništvu sve gore i gore. Podaci koji su dati u tabeli imaju za cilj da sagledaju kretanje neto …
Pročitajte Još »Tabela: Šta Srbija izvozi u Rusku Federaciju
GUBICI IZNAD VISINE KAPITALA PRIVREDE SRBIJE
Glavna karakteristika gubitaka iznad visine kapitala je u tome da se imovina kompanije finansira pozajmljenim izvoirma. Kompanija de facto nema svoju imovinu, nema kapitala koji predstavlja razliku imoivne i obaveza. Kompletno finansiranje se vrši iz pozajmljenih izvora bilo kamatonosnih ili pak od dobavljača. Dalja karakteristika takve kompanije je da su troškovi konstantno veći od prihoda dolazi do dalje kumulacije gubitaka …
Pročitajte Još »Madmarx.rs: 40 posto privrednih aktivnosti EU zasnovano je na pravima intelektualne svojine
Kancelarija za harmonizaciju tržišta Evropske Unije (OHIM) i Evropski patentni zavod (EPO) sproveli su istraživanje o ukupnom doprinosu privrednih delatnosti zasnovanih na pravu intelektualne svojine ekonomiji Evropske Unije u kategorijama – udeo u BDP, zapošljavanju, primanjima i trgovini. Prema njihovim nalazima iznetim u tek publikovanom izveštaju, 39 odsto svih ekonomskih aktivnosti privrede članica Evropske Unije (vrednosti 4.7 biliona eura godišnje) …
Pročitajte Još »Domaće direktne investicije (5) Hotel Plana i Radovanjski lug
Objavljeno 11.8.2013 Motiv da obiđem manastir Pokajnicu i Karađorđevu crkvu u Radovanjskom lugu bio je da mojim stazama detinjstva provedem svoju decu, u njihovom detinjstvu. Ova motivacija se pojača i željom da obiđem lepa mesta u kojima nikada nisam bio, pa smo uz pomenuta obišli i Moravske konake, etno selo pored Velike Plane. Manastir Pokajnica i hotel Plana nalaze se …
Pročitajte Još »POVRATAK ZABORAVLJENE PRUGE
Čudo u Šarganu Nakon četvrt veka od ukidanja saobraćajnica na pruzi uzanog koloseka Užice – Mokra Gora ostvarilo se proročanstvo Mitra Tarabića iz Kremne, pa se ljudi opet sjate na gvozdeni put. Mokru Goru poseti 100.000 turista, a “ćirom“ se provoza njih više 80.000 njih Piše: Branislav Gulan “Proći će još dosta godina, pa će se ljudi j’opet sjetiti gvozdenog …
Pročitajte Još »Tabela: Indeksi nestabilnosti i trenda primarnih proizvoda za odabrane periode, godišnji, 1983-2012
Evropski regioni: Stope zaposlenosti i nezaposlenosti radno-aktivnog stanovništva i cena rada
Pošto nema podataka za Srbiju, u Regional Statistical Yearbook-u za 2013 godinu, a grdno sluteći dno liste, tendenciozno sam dodao i najnovije podatke o stopi zaposlenosti u Albaniji, Bosni i Hercegovini i u UNMIK Kosovu. Albanije mi baš i nije pomogla, što ove druge dve jesu. Stopa zaposlenosti u Srbiji, u uzrastu od 15 do 64 godine iznosila je 45,8%, …
Pročitajte Još »Siniša Milutinović: SRPSKA TRANZICIJA I NOVA TERMINOLOGIJA
Analizirajući krizu postsocijalističkih privreda Janoš Kornai je za ove zemlje stvorio novi pojam-transformaciona recesija. Pojam bi trebao da odražava krizu izazvanu prelaskom iz jednog društvenog, političkog i privrednog sistema u drugi. Kako su te krize izgledale i kako izgledaju(niko nije objavio da je tranzicija u Srbiji završena, po svim karakteristikama ona je u toku) imali smo priliku da vidimo i …
Pročitajte Još »Srbija koja nestaje (7): Trgovište
Trgovište je opština koja je na popisu iz 2011. godine imala samo trećinu broja stanovnika iz posleratne 1948. godine, i veći relativan pad broja stanovnika imale su samo opštine Babušnica, Gadžin Han i Crna Trava. Apsolutni pad broja stanovnika iznosio je 10.277 lica, i veći pad broja od 10 hiljada imalo je ukupno 33 opština, ne računajući Beogradske (Stari Grad …
Pročitajte Još »Evropske regije: promena broja stanovnika i prirodni priraštaj u 2011
Priloženi podaci su iz Regional Statistical Yearbook za 2013 godinu Eurostat-a, i odnose se na 2011 godinu, dok su za Srbiju priloženi podaci po oblastima o prirodnom priraštaju u 2012 godini. Prva tabela rangira evropske regione prema trocifrenoj NUTS klasifikaciji, prema ukupnoj promeni relativnog broja stanovnika, dok ih druga rangira prema prirodnom priraštaju. Neto migracije objašnjavaju razliku između ranga regiona …
Pročitajte Još »Umesto “mora da bude gore, da bi bilo bolje“ trebalo bi primeniti „mora da bude malo bolje, da bi bilo mnogo bolje“
Na primer, može da ispadne za 10% gore, a onda bude za 5% bolje. Nakon pogoršanja za 10% nastupi olakšanje jer nije više od toga, a čak se dobije i poboljšanje za 5%. A da se pri tome, u olakšanju što nije još gore, gubi iz vida da ako ništa nije bilo gore, da bi bilo bolje, i dalje bi …
Pročitajte Još »SRBIJA U ZAMCI DEFICITA ’’BLIZANACA’’
Pojam deficita ’’blizanaca’’ se vezuje za istovremeno postojanje deficita tekućeg računa platnog bilansa i budžetskog deficita. Srbija na žalost već godinama ima probleme dvojnih deficita čija je osnovna karakteristika da u značajnoj meri smanjuju potencijal održivog privrednog razvoja. O pojmu dvojnih deficita (kako se drugačije nazivaju-sinonim za isti pojam) se može naći detaljna pojašnjenja u gotovo svakom kvalitetnijem udžbeniku makroekonomije. …
Pročitajte Još »Investicije: u krizi i izlazak iz krize
Dinamika investicija je mnogo nestabilnija od dinamike lične i javne potrošnje: ima brži pad kada počne ekonomska kriza, i brži oporavak kada kriza prođe. Možda ekonomske krize upravo i izazivaju negativna očekivanja investitora, jer svojom smanjenom potrošnjom utiču na njen ukupan pad. Tu nastupa kejzijanizam da se javnim investicijama ublaži ukupan pad i smanji oscilatornost ekonomskih ciklusa. Priloženi podaci su …
Pročitajte Još »Domaće direktne investicije (3): Homoljski med iz Žagubice
Preuzeto sa opštinskog portala: http://zagubica.org.rs/index.php/2012-11-01-19-37-30/h-lj-d.html Пре Неколико година на идеју пчелара и Општине Жагубица отпочет је поступак ЗАШТИТЕ географске ознаке порекла Хомољског меда, који је био ископан али који је данас крунисан ПРВОМ заштитом географске ознаке порекла меда у Србији. Консултујући струку и науку, уз помоћ и ангажовање општине Жагубица урађено је следеће: – обезбеђена је донација АДФ-а у …
Pročitajte Još »Tabela: Prihodi banaka od provizija i naknada u 2012. godini
Rang Srbije prema stopi investicija, stopi rasta BDP-a i prema saldu tekućeg računa
Podaci su iz baza podataka UNCTADstatistics, i za investicije su za 2011, a za stopu rasta BDP-a i saldo tekućeg bilansa iz 2012 godine. Prosečan udeo investicija u BDP-u, medijana iz 205 podataka, bio je 21,8% u 2011 godini i Bosna i Hercegovina nalazila se rangirana tik uz sam prosek sa 21,6%. Natprosečan udeo investicija u BDP-u, među BJR, imala …
Pročitajte Još »SELA U SRBIJI IZMEDJU PROŠLOSTI I BUDUĆNOSTI
Revitalizacija sela, ali kako? Revitalizacija sela i proizvodnje seoskih gazdinstava, između ostalog je i u neposrednoj vezi sa daljim rastom gradskih naselja i rehumanizacijom sadržaja života u gradovima. Kao primeri „revitalizacije sela“ često se pominju i u javnim glasilima predstavljaju postupci pojedinih entuzijasta, propagira ,,vraćanje korenima’’, pokazuje romantika obnovljenih dvorišta, ili salaša, ali nema celovitih projekata za zasnivanje i razvoj …
Pročitajte Još »Srbija je najvažniji trgovinski partner UNMIK Kosova – robna razmena u avgustu 2013
UNMIK Kosovo je u avgustu imalo registrovan izvoz u vrednosti od 23,2 miliona evra, uvoza 228,2 miliona evra, uz deficit u iznosu od 205 miliona evra. U odnosu na isti mesec 2012 izvoz je povećan za 14,9%, uvoz je smanjen za 3,9%, a deficit je smanjen za 5,6%. U periodu januar-avgust 2013 izvoz je iznosio 199,1 miliona evra, uvoz 1.589,4 …
Pročitajte Još »Siniša Milutinović: POGLED SA STRANE NA STOPU NEZAPOSLENOSTI
Nema ni jednog političara ili ozbiljnijeg ekonomskog stručnjaka ili pak analitičara, koji ne kaže da je visoka stopa nezaposlenosti jedan od osnovnih problema naše ekonomije. I ne samo naše. Ekonomisti se takođe slažu da ovom problemu treba pridodati i druge probleme kao što su spoljnotrgovinski deficit, visoka inflacija, neuravnotežen platni bilans, visok stepen javnog duga, visok spoljni dug, zastarele tehnologije, …
Pročitajte Još »Evropske regije: Očekivano trajanje života u 2011. godini
Izvor podataka: Regional statistical yearbook 2013
Pročitajte Još »Nekada, kada je Srbija imala najbrži rast broja stanovnika u Evropi (nakon Rumunije)
Podaci u tabeli sa puno uporedivih podataka preuzeti su iz Statističkog godišnjaka Kraljevine Srbije za 1907-1908 godinu, a iz njegovog međunarodnog pregleda. Najveći broj stanovnika tada, kao i danas, imala je Kina, 426 miliona, pa je uz Britansku Indiju (294 miliona) imala više od polovine od ukupnog broja stanovnika na planeti. Srbija je imala prosečan godišnji porast broja stanovnika od …
Pročitajte Još »MMF-ova procena kursa dinara do 2018 na osnovu baze podataka iz aprila
Pet godina ekonomske krize i njeni rezultati u Srbiji po okruzima i opštinama
Analitička aktivnost portala markoekonomija.org, i ranije ekonomija.org, traje tačno pet godina koliko je prošlo od izbijanja svetske ekonomske krize, a koja se danas suzila na Evropu. Ekonomske frustracije velike i razvijene zemlje prazne bombardovanjem Arapskih zemalja, te se na našu sreću nisu dosetile da i mi postojimo kao dežurni krivci. Ali, i bez bombardovanja imamo naše političare, stručnjake i eksperte, …
Pročitajte Još »Srbija koja nestaje (6): Babušnica
Babušnica je, prema podacima iz popisa stanovništva, u 2011 godini imala 12.307 stanovnika, što je bilo za više od petine (-21,8%) manje nego 2002. godine (15.734 stanovnika). Veći relativan pad imali su samo Meveđa i Crna Trava. Ukoliko u Medveđi dodamo nepopisane Albance, onda je od Babušnice veći pad imala samo Crna Trava. U odnosu na 1948. godinu, kada je …
Pročitajte Još »PLANOVI U POLJOPRIVREDI SRBIJE
Agrar očekuje strateški prioritet Optimalni model rasta računa s prosečnom stopom rasta poljoprivrede od 3,5 – 4 odsto tokom narednih deset godina. Cilj je da se izvoz poveća na pet – šest,a potom na 10 milijardi dolara godišnje Piše: Branislav Gulan Poljoprivredna politika usmerena ka razvoju poljoprivredne proizvodnje i očuvanju agrarnih resursa Srbije treba da predstavlja suštinski prioritet u sklopu …
Pročitajte Još »Javni prihodi i javni rashodi u % BDP-a, OECD i Srbija
Priloženi podaci su iz baze OECD-a o udelima javnih prihoda i izdataka u BDP-u. Prihodi su po vrstama poreza dok su rashodi po namenama, a ne po ekonomskoj klasifikaciji, kako se kod nas vode. Osnovni smisao ovih podataka i komentara je sticanje uvida u neke relativne veličine, a nikako tačnost. Za Srbiju smo uzeli podatke iz 2012 godine za poreske …
Pročitajte Još »Tabela: Rang zemalja prema realnoj vrednosti bruto fiksnih investicija u 2013 u odnosu na 2007, OECD zemlje
Siniša Milutinović: JAVNI NESPORAZUMI I JAVNI DUG
O javnom dugu u Srbiji se dosta piše, priča i živo polemiše. U tome nema ničeg čudnog iz prostog razloga jer je to goruća tema još iz vremena SFRJ, da bi se raspadom SFRJ ovo pitanje konzerviralo, te se ponovo vratilo u medijski prostor početkom ovog veka sa Londonskim i Pariskim klubom poverilaca. Danas, javni dug sa svojom visinom od …
Pročitajte Još »Srbija koja nestaje (5): Medveđa
U Medveđi je popisani broj stanovnika smanjen za 30,9%, između popisa iz 2002 i 2011 godine, sa 10.760 na 7.438 stanovnika. Ovaj pad nije bio posledica umiranja stanovništva i emigriranja, već bojkota Albanaca da se popišu, a kojih je 2002 godine bilo 2.816, a u 2011. godini 527. Ukoliko bi smo dodali još oko 2 hiljade Albanaca došli bi smo …
Pročitajte Još »PROMENE STRUKTURE PLASMANA BANAKA-DINAMIČKI ASPEKT
Poslednjih par godina plasmani banaka privredi i stanovništvu su značajno smanjeni pre svega zbog problema u servisiranju obaveza nastalih kao rezultat permanetne krize srpske ekonomije (već punih pet godina srpska ekonomija sve intezivnije doživljava negativne efekte finansijske krize koja se produbljuje sa visinom zaduženosti, cenom kapitala i strukturom duga (kratkoročni i dugoročni karakter). Da bi ova teza bila analitički utemeljena u …
Pročitajte Još »Robna razmena Srbije od 1864.do 1911. godine i najvažniji proizvodi u robnoj razmeni u 1911. godini
Nekada davno, kada je Srbija plaćala danak Turskoj, kada je priznata kao nezavisna država, i kada se proglasila kraljevinom, kao i kada se spremala za novi oslobodilački rat protiv Turske, ona je bila siromašna seljačka zemlja. Ali i takva siromašna bila je zemlja slobodnih seljaka još od Prvog Srpskog ustanka 1804. godine, kada je relativno mali broj seljaka u Evropi …
Pročitajte Još »Trgovinski partneri Kraljevine Srbije u 1910. i 1911. godini
И пре него што је постала независна и краљевина Србија је имала готово у свакој години суфицит у спољној трговини: имала је већи извоз пољопривредних производа у односу на потребе за индустријским производима. Година 1911. је била последња година без рата пре формирања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Већ у 1912. години догодио се Први, а у 1913. години Други …
Pročitajte Još »Trgovinski partneri Srbije, rang 50 zemalja u junu 2012. i 2013.
U priloženoj tabeli izlistano je po 50 zemalja rangiranih prema mesečnoj vrednosti izvoza i uvoza u junu 2013. godine. Učestvuju sa 99% u ukupnom izvozu i sa 98% u ukupnom uvozu Srbije. Italija i Nemačka su najznačajniji trgovinski partneri Srbije i kod izvoza i kod uvoza. Tako je oduvek bilo, a tako će najverovatnije biti i u budućnosti (osim što, …
Pročitajte Još »Predgovor Statističkom godišnjaku Kraljevine Srbije za 1902. godinu
Пре десет година, на Ваведење 1895 године, изашла је прва књига Статистичког Годишњака. У њој су били податци пописа становништва од 1890 године; остала садржина односила се на 1893 годину а ради поређења унесени су податци и из ранијих година. У податцима било је доста празнина, а у предговору напоменуто је откуда то долази. Недовољан број сталног особља и мали …
Pročitajte Još »Siniša Milutinović: PRIVATNI I JAVNI SEKTOR U OKOVIMA MODERNIZACIJE
Svako ko je u zadnja dva meseca pokušao da istera neku procesnu radnju ispred PIO fonda ili RFZO suočio se sa nemalim razočarenjem. Zajednički imenitelj svih pojedinačnih razočarenja odslikava se u proširenoj rečenici- sistem pao, dođite sutra, prekosutra, za nekoliko dana, i tako redom. Posle skoro dva meseca čuli smo zvanično objašnjenje da je u toku uspostavljanje centralnog registra, i …
Pročitajte Još »Za i protiv Evropske Unije (1): Primer demografije Bugarske
U Srbiji je između dva popisa smanjen broj stanovnika za 311.139 lica, sa 7.498.001 na 7.186.862 lica. U tome je broj Srba smanjen za 224.688 lica, sa 6.212.838 na 5.988.150 lica. Broj bi bio više smanjen da se deo Jugoslovena i Crnogoraca nije na zadnjem popisu izjasnio da su Srbi, a usled promena koje su se dogodile u okruženju. Udeo …
Pročitajte Još »Analiza rizika bankrotstva: Simpo a.d Vranje
Artikulacija više finansijskih racia kroz odgovarajuće statističke model je veoma popularan način ocene finansijskog zdravlja kompanije. Ovi modeli imaju i svoje prednosti i nedostatke. Velika prednost je što se na veoma brz način može doći do okvirne slike o finansijskom zdravlju neke kompanije. Nedostatci su im što ne mogu da anticipiraju kreativno računovodstvo i što većina od njih ne koristi …
Pročitajte Još »Srbija koja nestaje (4): Rekovac
Rekovac je sa 11.055 stanovnika u vreme popisa 2011. godine jedna od najmanjih opština u Srbiji koja je imala i jedan od najvećih padova u broju stanovnika od 2002. godine. Broj stanovnika je smanjen za 18,4%, sa 13.551, i veći relativan pad imale su sledeće opštine: Sečanj, Nova Crnja, Ražanj, Gadžin Han, Trgovište, Majdanpek, Babušnica, i Crna Trava. Prema proceni …
Pročitajte Još »Nivo proizvodnje prerađivačke industrije u odnosu na kraj 2007 godine
U tabeli su desezonirani indeksi proizvodnje prerađivačke industrije u junu i julu 2013. godine u odnos na bazni indeks nivoa iz decembra 2007 godine. Od 33 zemlje 10 je prevazišlo nivo proizvodnje iz odabranog meseca pred krizu, dok 23 još uvek imaju niži nivo nego tada. U proseku, u Evropskoj Uniji je nivo proizvodnje veći za 2,4% u odnosu na …
Pročitajte Još »Poređenje vrednosti robne razmene Srbije, Hrvatske i Slovenije, 1989-2013
Davne 1989. godine sadašnja statistička teritorija Srbije imala je za 43% veću vrednost izvoza od Slovenije i za 54% veću od Hrvatske. Uvoz Srbije bio je za 72,7% veći nego Slovenije, a za 20% veći od Hrvatske. Slovenačka privreda je oduvek bila u ravnoteži te je u toj godini imala suficit u robnoj razmeni sa inostranstvom od 231 milion dolara, …
Pročitajte Još »Industrijska proizvodnja u Evropi, 1990-2012, poređenje zemalja
Sa Eurostat-a se mogu preuzeti podaci o industrijskoj proizvodnji po zemljama koji su, na žalost, ažurniji tek od 2000. godine, te ne možemo uporediti indekse svih zemalja sa Srbijom od prve godine u naslovu. Srbija sada ima dve petine obima proizvodnje iz 1990. godine, i po ovom pokazatelju uporediva je samo sa Bosnom i Hercegovinom. Manje je poznata činjenica da …
Pročitajte Još »AKTUELNO STANJE I PERSPEKTIVE U PROIZVODNJI POLJOMEHANIZACIJE
Starci na njivama Do kraja devedesetih godina prošlog veka poljoprivreda Srbije je, u proizvodnim rezultatima, bila u vrhu evropske poljoprivrede. Pre dvodecenijskih promena u Srbiji je uspešno poslovalo više, za uslove bivše države, velikih proizvodnih sistema za proizvodnju poljoprivredne mehanizacije koji su tom mehanizacijom dominantno snabdevali poljoprivrednike odnosno tržište SFRJ. Mehanizacija je sad stara oko četvrt veka pa se nameće …
Pročitajte Još »Srbija koja nestaje (3): Gadžin Han
Nakon Crne Trave, Gadžin Han je opština sa najvećim relativnim padom broja stanovnika nakon Drugog svetskog rata. U davnoj 1948. godini u ovoj opštini je živelo 26.380 lica, a prema popisu u 2011. godini 8.357 lica te je broj smanjen za 68,9%. Pre 65 godina je u ovoj opštini živelo tri puta više stanovnika nego sada. Opština se smanjuje za …
Pročitajte Još »PROIZVODNJA I POTROŠNJA MALINA U SRBIJI
Voće koje jede rak! U Srbiji se godišnje prosečno na 15.000 hektara proizvede oko 80.000 tona maline. Samo u 2009. godini čak 63.200 tona je izvezeno što je donelo u zemlju prihod od 200 miliona dolara Piše: Branislav Gulan Srbija je drugi svetski proizvođač maline, odmah iza Rusije. Naša malina je najkvalitetnija, najukusnija, ali i – najlekovitija. U 2009. godini …
Pročitajte Još »Javni dug VIII 2013
Na kraju avgusta 2013. javni dug Republike Srbije iznosio je 19.149,6 miliona evra i povećan je za 73,1 miliona evra u odnosu na jul. U odnosu na avgust 2012. povećan je za 3.680,2 miliona evra. Za 396 dana trajanja nove i rekonstruisane vlade to je dnevni porast duga od 9,3 miliona evra ili po 107,55 evra u sekundi, a što …
Pročitajte Još »Domaće direktne investicije (2): Moravski konaci kod Velike Plane
Srbija ima Svetlu Budućnost. U narednim godinama, kao i u prethodnim, usrećiće se privatizacijom medija, domova kulture, vodovoda, poljoprivrednog zemljišta, vojske, policije, zdravstva, sudstva, vrtića, škola i ostalih delatnosti kojih se još niko nije dosetio da privatizuje, to jest da proda strancima. Ovo nakon što se prodaju Telekom, EPS i još par preostalih kapitalaca. Možemo li zamisliti Srbiju za deset …
Pročitajte Još »Tabela: Smrtnost maloletne dece u Srbiji pre Prvog svetskog rata
Zahvaljujući FAS-u Srbija opet najviše izvozi u SAD među BJR
Prema podacima United States Census Bureau-a, u julu je ova zemlja iz Srbije uvezla robe u vrednosti od 52 miliona dolara, što je najveća mesečna vrednost od decembra 1991. godine. Uvoz iz Srbije je bio ispred vrednosti uvoza iz Slovenije (51,2 miliona dolara), Hrvatske (34,3), BiH (5,5), Makedonije (2,2), i Crne Gore (0,1). Ukupna vrednost uvoza iz BJR bila je …
Pročitajte Još »