Kad nema deficita ni javni dug ne raste

У јуну су примања буџета износила 87,9 милијарди динара и била су највећа од октобра 2012 године. При редовном нивоу издатака од 90 милијарди динара, остварен је дефицит од само 2,1 милијарди динара, што је најмањи месечни дефицит у претходна 23 месеца, од јула 2012 године када је реализован скроман суфицит од 23 милиона евра. И када дефицит буџета није …

Pročitajte Još »

PRIRODNO KRETANJE STANOVNIŠTVA REPUBLIKE HRVATSKE U 2013.

У саопштењу Државног завода за статистику Републике Хрватске пише: U 2013. zabilježen je pad broja živorođene djece u odnosu na prethodnu godinu za 4,4%, tj. rođeno je 1 832 djece manje nego u 2012. Ukupan broj rođenih u 2013. bio je 40 083 djece, od toga 39 939 živorođene djece i 144 mrtvorođene djece. Od 39 939 živorođene djece, 20 …

Pročitajte Još »

Noćenja Rusa u BJR u 2014 godini

У Србији постоји погрешна потреба за упоређивањем са Хрватском. За мене то, као моравског сељака, је сасвим логична последице потребе да се бавим, аматерски, ветеринарством, и да загледам у туђе стаје, оборе и ливаде. За пословне људе и политичаре, за које се претпоставља да нису сељаци, узор би требало да представља Словенија. Тако мала, и тако близу, и тако прагматична …

Pročitajte Još »

Okupacija, disciplina i (medijska) manipulacija

http://www.arhivja.autentik.net/images/okupacija_jagodine.pdf Сав друштвени живот у граду свео се на кафане, биоскоп и цркву. Најпопуларније јагодинске кафане биле су: „Македонија”, „Српски краљ” и „Шарена кафана”. Редовно су посећиване (мада је то било строго забрањивано, нарочито у време трајања полицијског часа) и у њима су размењиване информације са фронтова, склапали су се послови, али и пијанчило (проблем је била музика јер су најбољи …

Pročitajte Još »

Po ceni odeće, odavno smo u EU

Крпице су јефтиније у половини земаља Европе него у Србији, а наше су само за 2,1% мање него у просеку за 28 чланица ЕУ. Једнаке су као у Словенији, а јефтиније су него у Немачкој само 4,3%, мада су плате у Немачкој веће више него 5 пута у односу на српске. Гардероба је јефтинија у свим земљама са којима се …

Pročitajte Još »

Kad će krenuti seoba Srba na Kosovo i Metohiju?

Када су Албанци на Метохијском Косову прогласили независност од Србије, у фебруару 2008. године, просечна плата чиновника била је у грешном делу Србије 473 евра, а у њеном светом делу 233 евра. Запослени у образовању у школском систему Републике Србије без Косова и Метохије тада су имали плате од 418 евра, у просеку, а у УНМИК Косову 200 евра. У …

Pročitajte Još »

SRBIJA U FISKALNOJ ALHEMIJI

U kakvoj se fiskalnoj poziciji Srbija nalazi obelodani ministar finansija i ode sa ’’barikade’’. Reče da se penzije smanje za 20%, plate u javnom sektoru za 15% i da struja poskupi za 30%. (nije jasno zašto struja al’ nema veze-indirektno ima) i da na ulicu ode 160,000 radnika u javnom sektoru. Nije ovo bila loša ideja da umesto Srbije na …

Pročitajte Još »

Odlična vest za političare! Broj penzionera se u Srbiji smanjuje!

То што се сваке године број рођених у Србији смањује, и што је у прошлој години био рекордно низак никог не брине (у априлском месечном билтену РЗС-а напрасно постоји пораст, док то није био случај у прва три месеца). О бољим условима живота за мајке, за стимулисање наталита још се и причало пред претпоследње изборе. Али на последњим, према одличним …

Pročitajte Još »

Mesto Srbije u tokovima i stokovima (stock – kumulativ ulaganja) SDI

  Rang priliva SDI u 2013 godini U 2013 godini ukupna vrednost priliva SDI iznosila je 1.452 milijarde dolara. Samo osam zemalja, u tome samo dve razvijene, SAD i Kanada, može da objasni više od polovine ukupnog priliva SDI, zajedno 750 milijardi dolara, i to su: SAD (187,5), Kina (123,9), Britanska Devičanska Ostrva (92,3), Rusija (79,3), Hong Kong, Kina (76,6), …

Pročitajte Još »

Ba(h) (Ljig)

Положај села. Бах је у суподини Сувобора, на обема обалама реке Љига, који извире у овом селу. Село је у планинској котлини затвореној са свих страна високим сувоборским и ријорским косањицима и брдима. Ову је котлину са северне стране простругао Љиг, те је тако у том правцу отворио пут и селу везу с ваљевским селим. С јужне стране су Груковица …

Pročitajte Još »

Miloš Crnjanski: Seobe, citati

Seobe, druga knjiga, str. 11-15. Garsuli se načini kao da nikad nije luka ni jeo, ni mirisao, ali je Engelshofen znao nisko poreklo tog dvorjanina, kao i to da Garsuli ima umešane prste u sve to. Garsuli je, međutim, počeo da govori i tumačio je svoj dolazak u Temišvar, kao događaj vrlo važan. Veli, o tome zna i carica. Njena je …

Pročitajte Još »

Kriva Reka (Gornji Milanovac)

Положај. – Кроз ово село тече истоимена река, чија је долина у почетку доста раширена и врло плодна, но која се, са даљим током, све више сужава. С леве стране реке је оно развође што иде од Триповца на с-з између Брезовице и Бољковачке Реке. Из тога су развођа у овом селу Жута Бара, чији је врх Мрамор. На странама …

Pročitajte Još »

Manastirica i Starčevo (Petrovac na Mlavi)

Манастирица Положај села. – Село се налази на стеновитом окомку, који завршује диванску зараван. Куће су сеоске с десне стране Бобрешке Реке, која у многим кривинама тече поред села. Само су три куће на левој страни реке. Куће су све на стеновитој подлози. Бобрешка Река је врло бујна и чини велике штете, зато су куће измештене на брдо, где им …

Pročitajte Još »

GALENIKA – PARADIGMA SRPSKE POLITEKONOMIJE

Već izvesno vreme slučaj Galenika povremeno uzima veliki publicitet javnim medija u Srbiji. Nenamensko trošenje novca, kriminalne aktivnosti oko nenamenskog trošenja ogromnih količina novca, davanje lekova bez adekvatnih garancija i sl, su aktivnosti koje su Galeniku praktično skrajnuli sa srpskog tržišta lekova i napravila enormni gubitak koji za razliku od gubitka privatne  kompanije indirektno opterećuje budžet jer je Galenika kompanija …

Pročitajte Još »

Seoska drumska infrastruktura: Kusadak i Azanja

Путовања из Јагодине у Београд и обратно мени припадају двема различитим димензијама: пут до Јагодине (петком) мерим минутама, колико ми је потребно да стигнем, док путовање за Београд (недељом) мерим сатима. У повратку за Београд, осим што не плаћам путарину, уживам у путовању старим Цариградским друмом и тражим садржаје који ће ми овај повратак успорити. Претпоследњи пут то је био …

Pročitajte Još »

Poreklo stanovništva u Levču

Они који важе као староседеоци само су се раније доселили него остали, те су заборавили одакле су старином. Ти „староседеоци“ у Левчу обично заузимају средину села. Највише је досељеника из Топлице, односно Копаоника, затим са Косова и Жупе и, од даљих крајева, из Црне Горе. Досељавање је било нај јаче у два маха: после Кочине Крајине, када је остало пусто …

Pročitajte Još »

Tumba (Vranje)

Положај. –Тумбанска Река постаје од Гаринске и Шуманске Реке, које се састају испод чуке Дивје Леске. Испод станаца тих изворних кракова Тумбанске Реке, утиче у ову поток Слепе Долине, која се у полетку зове Зарбинска Долина или Зарбине, Извориште је Тумбанске Реке готово све под шумом. Село је у њеном изворишту. Куће су на имањима, око којих је шума. Куће …

Pročitajte Još »

Zaduživanje stanovništva po nameni

Od jula 2008 godine do maja 2014 godine dug stanovništva (uključujući i preduzetnike) povećan je za 1.346 miliona evra, a što je rast za 29,4%, sa 4.570 na 5.916 miliona evra. Kurs evra je ojačao za 50,2% u odnosu na dinar, sa 77 na 115,6 dinara za jedan evro, pa je dug stanovništva bankama gotovo udvostručen, sa 352 na 684 …

Pročitajte Još »

Izvoz bezalkoholnih napitaka iz Srbije (bez vode, sokova od voća i povrća i mleka)

У овој категорији производа извоз из Србије износио је 68 милиона евра у 2013 години, и био је 38. По вредности у укупној извозној понуди, а шести из пољопривредно-прехрамбеног сектора. У односу на 2006 годину вредност извоза повећана је 3,4 пута, са 19,8 на 68 милиона евра, што је повећање за 48,1 милиона евра. Продата количина повећана је са 50 …

Pročitajte Još »

Najveće transnacionalne kompanje u 2013 godini

Izašao je najnoviji World Investment Report za 2014 godinu, UNCTAD-a, te prilažemo dve aneks tabele, o najvećim transnacionalnim nefinanansijskim kompanijama u svetu, rangiranim prema vrednosti imovine u inostranstvu, i o najvećim TNK iz zemalja u razvoju. Bez komentara, samo da se ima.

Pročitajte Još »

Izvoz suncokreta i slične semenske robe

Извоз ове категорије производа (ХС12) вреди 75 милијарди евра на светском нивоу, а Србија са уделом од 0,12% је сасвим у складу са њеним другим уделима у светским параметрима.  С обзиром на чињенице да је пољопривредна земља и да је извоз у претходних 7 година повећан 4,6 пута (са 19 на 87 милиона евра), то значи да је даљи раст …

Pročitajte Još »

Opelo za Srbiju: vitalne statistike u 2013 godini

Према подацима РЗС-а (Саопштење број 163 од 30.06.214.), у Србији је средином 2013 године живело 7.164.132 становника, а у тој години је живорођено 65.554 детета, умрло је 100.300 становника, те је укупан број становника, не рачунајући прекограничне миграције, смањен за 34.746 лица. Број рођених је најмањи од Другог светског рата, док број умрлих је стабилан, у распону од 100 до …

Pročitajte Još »

Argentina u raljama finansijskih lešinara

Vođena sigurnom rukom i savetima MMF-a, Argentina je bankrotirala 2001. godine. Mučni proces traženja nagodbe sa kreditorima je trajao deset godina. Argentina je kroz dva reprograma (2005. i 2010. godine) uspela da reši problem oko 93 procenta svojih dugova. Najveći broj kreditora je prihvatio uslove reprograma i veliki otpis dugova koji je sa tim išao. Manji broj kreditora nije prihvatio …

Pročitajte Još »

Vojkovići (Republika Srpska)

Положај. – Махала Војковићи лежи дијелом у равници, а дијелом у осојној страни на сјеверо-источном подножју Игман-планине. Куће су подијељене у више група. Једне су у равници око ријеке Жељезнице, која долази с источне стране сала, и протјече сјеверном страном кроз махалу, друге су удаљене од те ријеке у равници и при страни осојној. Ријека Жељезница плави и сноси оранице …

Pročitajte Još »

1. Neke činjenice u vezi sa stranim direktnim investicijama u 2013 godini

Изашао је World Investment Report 2014, UNCTAD-a, па се могу оцењивати реализовани токови страних директних инвестиција у 2013 години у Србији, а у односу на глобална кретања. Тиме ћемо се бавити када буду табеле слободне за преузимање. Транснационалне корпорација и њихова међународна производња су најважнија карактеристика глобализованог села, пардон света, у коме живимо. Навешћемо само пар основних података које економисти …

Pročitajte Još »

POLJOPRIVREDA SRBIJE I EVROINTEGRACIJE

Da će poljoprivreda Srbije osetiti značajne posledice evrointegracija nije nikakva posebna novina. O tome se već pre nekoliko godina ozbiljno raspravljalo kako na neki način zaštiti domaću proizvodnju esencijalnih namirnica od uticaja svetskog tržišta pre svega tržišta  EU i CEFTA sporazuma. Srbija u poslednjih nekoliko meseci veoma intezivno uvozi žive tovljenike od 80-120 kg kao i smrznuto meso u polutkama. …

Pročitajte Još »

Pajkovac (Varvarin) i Nikola Mandrda

Положај. – Село се налази на левој страни Каленићске Реке, а на друму Варварин – Калиниће. Простире се највише поред реке, а нешто мало око доњег тока Водичког Потока и потока Вучака и Амбаришта, који силазе са огранака планине Јухора. Ови потоци пресушују, али приликом изливања , као и река, наносе осетну штету. У главном село је окренуто југо-истоку. Село …

Pročitajte Još »

Izvoz suvih šljiva iz Srbije

Ако је пророчанство Тарабића тачно, да ће бити Срба да стану под једну шљиву, било би добро да одмах кренемо сви у сеобу у Америку, јер ћемо тамо уз адекватну шљиву моћи да нађемо и накакав бољи животни стандард. Шалим се. У 2013. години укупан светски извоз сувих шљива вредео је 438 милиона евра. У томе су тачно са једном …

Pročitajte Još »

U aprilu uvoz živih svinja ispred uvoza lap topova

У априлу је увоз свиња (само из Хрватске и Мађарске) износио 5 милиона, мање две хиљаде, евра и био је седамнаести производ по месечној вредности, испред свих других производа који су били рангирани на 18. месту и ниже. Тако је испод живих свиња, које су кренуле да масовно имигрирају у Србију, био увоз портабл дигиталних компјутера, који је вредео „само“ …

Pročitajte Još »

Ciganski Harač

Да су Срби „мењали веру за вечеру“, да су веру мењали за џак брашна то је познато. Познато је да је хиљаде Срба у Хрватској покршено током и након грађанског рата у тој европској, младој и перспективној држави. Да су Срби милионски увећали суседне народе, познато је. Мислим да је мање познато да су се догађале и асимилације и покрштавања …

Pročitajte Još »

Izvoz džemova iz Srbije

У 2013. години извоз пекмеза, џемова и сличних производа из Србије вредео је 11 милиона евра. У односу на 2005. годину повећан је 11 пута, у односу на 2006. више него 5 пута, а у односу на 2008. скоро да је удвостручен. Више од половине укупног извоза пласира се у Немачку (4,3 милиона евра) и у Русију (1,5 милиона евра), …

Pročitajte Još »

SRBIJA U STAGFLACIJI

Imajući u vidu kretanja svih ekonmskih i privrednih perforansi u Srbiji u prethodnih nekoliko godina može se zaključiti (mada se malo o tome govorilo i govori u prethodnom i sadašnjem vremenu) Srbija je dopala u jednu od najtežih pozicija u vodjenju ekonomomske politike – u zonu stagflacije. O ovoj temi se u Srbiji malo i govorilo i pisalo, uglavnom je …

Pročitajte Još »

Naselja u Republici Srpskoj i poređenje većih naselja u Srbiji i u Republici Srpskoj

Према подацима Републичког завода за статистику Републике Српске у време пописа 2013. године регистровано је 1.326.991 становника у 414.847 домаћинстава, а евидентирано је и 588.241 станова (173.394 објеката за становање више од броја домаћинстава). Распоред становништва по величини насеља веома је сличан распореду у Црној Гори, јер је просечан број становника по насељу 482, што је блиско броју у Црној …

Pročitajte Još »

Iz Srbije sa ljubavlju: izvoz ruža

Упркос расту извоза у Руску Федерацију, са 1.438 хиљада евра у 2012 на 1.555 хиљада у 2013 години, укупан извоз ружа смањен је у 2013 години за 5 хиљада евра (на 2.735 хиљада). У односу на предкризну 2008 годину, када је извоз вредео 1.170 хиљада евра, и овај, благо смањени, резултат је импресиван. Након Русије, где се пласира више од …

Pročitajte Još »

Svinje nisu krive

Али месна индустрија јесте, и требало би истражити и казнити компаније у месној индустрији које су се досетиле да купују свиње у Хрватској и Мађарској и да их продају у Русији као српске. Из приложене табеле се може уочити да је раст извоза свињском меса до трећег тромесечја 2012. године, када је достигао 3 милиона евра, пратио и раст увоза …

Pročitajte Još »

Selo bez muškarca: Međeđe u opštini Nikšić, Crna Gora

Када се погледају подаци Завода за статистику Црне Горе о попису становништва из 2011 године, рекло би се ни мање земље ни више насеља. У време пописа становништва у Црној Гори било је 1266 насеља, што при 620 хиљада пописаних становника даје мање од 500 становника по насељу. У 16 насеља био је само по један становник, просечне старости 66,6 …

Pročitajte Još »

Bugarska: Zaposleni, zarade, fond zarada, ukupno i po stanovniku III 2014

Укупан број запослених лица у Бугарској износио је 2.216 хиљада у марту 2014. и смањен је за 14,5 хиљада у односу на март 2013 године. То је пад за 0,7%. Раст броја запослених имали су Бургас, Јамбол, Велико Тарново, Софија и Пловдив, док су остале области смањиле број запослених. Просечна зарада повећана је за 2,1%, са 407 на 415 евра, …

Pročitajte Još »

Siniša Milutinović: OSNAŽIVANJE PRIVATNOG SEKTORA KROZ JAVNI(SEKTOR)

Gotovo da ne prođe jedan dan a da ekonomski dijagnostičari, analitičari, i novinari ne naglase da su naši kolosalni problemi-nezaposlenost, mala zaposlenost, veliki javni dug, veliki budžetski deficit, veliki broj radnika u javnom sektoru, broj penzionera koji premašuje broj radnika, mali broj industrijskih radnika. Naime, retko nakon dijagnoze dođe do predloga rešenja, a kada do toga i dođe- kao „ …

Pročitajte Još »

Toma Piketi u letu iznad osinjeg gnezda

Ne pamtim da je neka knjiga ekonomskog sadržaja naišla na takav odjek, kao što je slučaj sa knjigom Toma Piketija (Thomas Piketty) „Kapital u dvadeset prvom veku“[1]. Piketi je dirnuo u osinje gnezdo uvodeći u žižu debate uporno potiskivanu temu rasta nejednakosti u modernom kapitalizmu. Kako to obično biva kod ovakvih knjiga, o njoj žučno raspravljaju i tumače je ne …

Pročitajte Još »

Ko pije radenska tri srca…

Живи здраво. Мислим да тако некако гласе стихови Боре Чорбе. Извоз минералне воде из Србије вреди 12,2 милиона евра и већи је за 1,7% него у 2006. години, а знао је да вреди и по 15 милиона евра у 2007. и 2008. години.  Налази се на 148. месту међу најважнијим извозним производима из Србије и део је стабилне извозне понуде …

Pročitajte Još »

U zemlji sira i meda

Да проверим вредност извоза сирева из Србије мотивисало ме је рангирање пољопривредних производа према вредности извоза у Руску Федерацију, где је сир на трећем месту (након кукуруза и свињског меса). Благи поглед наниже, са ХС0406 на ХС0409 скренуо ми је пажњу и на импресивне резултате у извозу природног меда. Приложене су 4 табеле, две о извозу ова два производа из …

Pročitajte Još »

Državna intervencija

Пример реакције књаза Милоша на долазак куге у Србију 1837. године. Ово је била последња зараза кугом у Европи и заустављена је у Србији (Јагодини). Аутор: Драгослав Дедић „Куга у Јагодини 1837 године“ Историјски архив Јагодина Кнез Милош је памтио ужасе и страхоте које је Србија претрпела 1814. године. Предосећајући каква би несрећа могла да задеси новостворену државу ставио је …

Pročitajte Još »

Srpsko svinjogojstvo traži spas u Rusiji

Осим ако нас трговци брукају вестима попут ове: http://serbian.ruvr.ru/news/2014_05_30/Rusija-vratila-Srbiji-22-tone-shvercovane-svinjetine-2901/ Пре више од 200 година, па и до Другог светског рата српски свињари су до зараде долазили терајући свиње преко Саве и Дунава на пијаце у Будимпешту и Беч. Била су то златна времена српског свињогојства, па је и више свиња у Србији храњено. Сад се кукуруз извози у бели свет …

Pročitajte Još »

Mladost na tržištu ekonomskih ideja

Na ekonomskom akademskom tržištu poslednjih decenija, kako je već i red, vladaju neumoljivi zakoni konkurencije. Sve ideje su dobrodošle, sve ideje su ravnopravne, pod uslovom da su neoliberalne. Moglo bi se ipak dogoditi da ustoličena vladajuća doktrina izgubi nešto od svoje nadmoći. Velika recesija unosi promene i na tržište ekonomskih ideja, i prvih nagoveštaja već ima. Glavni pokretači mogućih promena …

Pročitajte Još »

Poređenje starosne strukture stanovništva u Bugarskoj i u Srbiji

Пошто се на западној страни од Србије, у Хрватској и у Словенији, очекују лошији економски резултати од наших у годинама пред нама, а на основу пројекција ММФ-а, вреди се фокусирати на кретања у Бугарској (и у Румунији када би подаци били употребљивији за анализе), у економији и у свему осталом. Бугарска и Србија (без КиМ) су се готово изједначиле у …

Pročitajte Još »

Trgovina uslugama Srbije 2008-2013

Србија има релативно добре резултате у трговини услугама у последњим годинама, а што је последица више беспарице да се паре потроше него успешности да се паре зараде, уз часне изузетке попут извоза компјутерских и информационих услуга и комуникационих услуга. У односу на 2008 годину извоз услуга је повећан у еврима за 23,9%, а увоз за само 4%, те је Србија …

Pročitajte Još »

Državna Pakost

Danas na b92 čitam ovaj članak a nakon njega ovaj i nakon nekoliko čitanja ostajem sve više šokiran napisanim. Faktički, ministarka Zorana Mihajlović najavljuje da će retprospektivno pretresti poslovnu aktivnost Hamovića i Lazarevića iz ranih dvije-hiljaditih zbog, kako navodi, “jer postoje indicije da million koji su napravili Hamovic i Lazarevic je koštao EPS stotine miliona”. Pazite sam Zoranin “wording”,   ona …

Pročitajte Još »

Lađa bez dna ili High Hopes

Disidenti, konfidenti, snaga ulice Mnogi bi se poveli za njom Moguće da samo svijetlost ima granice A onda lom Nakon rada, svakog dana Ja se pomolim da Ne potone moja nada Kao lađa bez dna Njen me pogled striktno prati ispod obrve Ja se trudim da mu umaknem Zadnji otpor mjesto gdje me čuva kamenje Ah, kakav san Nakon rada, …

Pročitajte Još »

Bugarska: Promena broja stanovnika 2000-2013

Бугарска сада има готово исти број становника (7.246 хиљада у 2013. години) као и Србија без КиМ, док је раније имала по пола милиона до милион више. Разлог је знатно брже исељавање становништва из ње, а у односу на Србију (која је још имала и прилив избеглица), а уз готово идентичне виталне податке. Број становника Бугарске смањен је за 924 …

Pročitajte Još »

Šteta od poplave, preliminarno i paušalno

А да би се сагледали редови величина. Мени се плаче од помисли да је у пар дана обрисана географија, историја, демографија и економија целокупног подручја пре два века званог „Београдски пашалук“. Плус-минус за коју општину. Навешћу само пар основних цифара које се тичу 46 општина које су најтеже погођене елементарним непогодама: поплавама и клизиштима. Извињавам се ако неке од теже …

Pročitajte Još »

Srbija je do poplava imala najbrži rast robnog izvoza u svetu

Када се буде процењивала укупна економска штета настала поплавама које су уништиле пољопривредне усеве и засаде, и потопиле и срушиле објекте за становање и за привређивање, треба имати у виду два аспекта: (1) уништена материјална добра и (2) промењене трендове. На пример, највећи део поплављених подручја карактерише изразит демографски пад, па се након поплаве може очекивати да ће се он …

Pročitajte Još »

Opština Krupanj, demografija i ekonomija

Општина Крупањ ми дуго не би привукла пажњу у погледу демографског пада, а да није сада једна од општина које су најгоре страдале у поплавама. У односу на први послератни попис из 1948 године (24.123 становника), Крупањ је смањио број становника за „само“ 29,3%, па је чак 51 општина у приоритету, у погледу оствареног већег пада. У Крупњу уз Србе …

Pročitajte Još »

Lapovo – varoš(ica)

У претходних 200 година судбина насеља често је бивала одлучена административним мерама. Државне власти одлуче да једно од села постане административни центар, међу десетак или више сличног броја становника, и оно крене да се развија и напредује увећавајући број становника приливом из околних села. Имамо и другачијих примера. На пример, пописом из 1900 године несеоска насеља била су подељена на …

Pročitajte Još »

Zanimanje stanovništva (u Beličkom srezu)

Становништво се углавном занима земљорадњом. Земља се обрађује на примитиван начин. Тек у последњим годинама почело се са рационалним (савременим) начинима обделавања, особито у околини Јагодине, где се често виђају гвоздени плугови, копачице, сејалице, жетелице, косачице, парне вршалице и друге справе. Највише се сеје кукуруз (овде га зову „жито“), па пшеница, јечам, раж („рженица“), овас, конопља и лан. Може се …

Pročitajte Još »

Struktura poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, FAO statistike

Да би се проценила нанета штета пољопривреди од поплава наопходно је знати структуру пољопривредне производње. Штета је двојака: пад пољопривредне производње у 2014 години, и умањивање и уништавање приватне својине пољопривредника. Овде нас интересује при, коњунктурни, део штете. Приложене су две табеле: нето вредност производње пољопривреде у константним доларима из 2004-2006 године, и бруто вредност производње у текућим доларима. Значи, …

Pročitajte Još »

Izvoz vina iz Srbije u 2013 godini

Извоз вина у 2013. години (ХС 220421) износио је 11,3 милиона евра, и смањен је 9% у односу на 2012 годину. Пошто је количински извоз смањен за 34,3% (са 15.751 на 10.343 тона), јединична цена извоза је повећана са 790 на 1.096 евра по тони. Вино је било 174. по рангу извозни производ, шестоцифрене царинске класификације, а међу пољопривредно-прехрамбеним производима …

Pročitajte Još »

Poređenje broja stanovnika Zlot-a i Bor-a

Село Злот ми је привукло пажњу док сам са словеначког портала преузимао статистичке годишњаке Краљевине Југославије (http://www.sistory.si/publikacije/?menu=327). Међу 172 насеља са више од 5.000 становника приликом пописа из 1931 године био је Злот, али не и Бор. Интересантно је да је у Дравској бановини било само 5 насеља са више од 5.000 становника, док је у Дунавској бановини било чак …

Pročitajte Još »

Kriza u Ukrajini: Dinamika ukupne robne razmene Rusije i Ukrajine

Не рачунајући материјалну штету од војних сукоба (кога људска интересује?) и унутрашње поремећаје у производњи и потрошњи главни канал кризе у Украјини је пад спољне трговине ове земље са остатком света. Пошто су Русија и Украјина веома зависне једна од друге, нарочито у погледу протока природног гаса, а што ће велики број грађана Централне Европе осетити кроз охлађене станове за пет …

Pročitajte Još »

Žalba na bivšeg muža i presudu turskih vlasti

Милица из Јагодине–Милошу Обреновићу     -жалба на бившег мужа и пресуду турских власти   Исуанција 1. Предајемо вама тужбу Гдару и вашемо високоблародију и десницу вашу љубим ко и отцу моме рођеном чрез мене поменуте исте жене Милице која је сада  к вама доходим са овим моим писмом и братом тим моим за које је им била за истог …

Pročitajte Još »

Neke karakteristične narodne osobine ovoga (Beličkog) kraja

Народ овога краја има многе карактеристичне особине Срба Шумадинаца, али има и особина којима се приближава становништву Левча, Темнића и Ресаве. Од добрих особина главне су ове: народ је штедљив, чак и до претераности; радо се угледа на друге, па тако прима и оно што је добро; кад је потребно, може да буде храбар, па и јуначан; воли своју отаџбину; …

Pročitajte Još »

Negotinske pimnice

У општини Неготин постоје три села са пимницама, посебним селима са кућама за вина, и то су Рајац, Смедовац и Рогљево. Стога је мало неправедно према Рогљеву и Смедовцу јер су Рајачке пимнице доста познатије, па би их именом требало објединити. Мислио сам на Крајишке (Крајинске) пимнице, али има много Крајина осим Неготинске, те је наслов овако ипак бољи. У …

Pročitajte Još »

Robna razmena Srbije u 2013 prema četvorocifrenoj HS klasifikaciji

У бази података традемап.орг постоје детаљни подаци о размени Србије у 2013. години те је ред да им посветимо пар реченица. Извоз је повећан за 2.252 милиона евра у чему је раст извоза аутомобила износио 1.160 милиона евра и објашњава 51,5% укупно оствареног пораста извоза. Након аутомобила највећи раст вредности извоза имали су пшеница (за 127,7 милиона евра), полимери етилена …

Pročitajte Još »

Srbija na Baltiku

Ako je suditi po najavama nove vlade, put ka ekonomskom ozdravljenju Srbije bi mogao slediti baltičke uzore. Bolne reforme bi trebalo sprovesti brzo i odlučno, onako brzo kako je to učinjeno na primer u Estoniji u periodu od 1992. do 1994. godine. Kada se reformski procesi okončaju, i Srbija bi, uz malo sreće, mogla postati tako čudesno uspešna, kao što …

Pročitajte Još »

BJR: Zaposleni u 2013 godini po delatnostima i na 1.000 stanovnika

Поређење је мајка сазнања и убица заблуда. Почећу да пишем књигу афоризама. Свашта се може ново сазнати и свакакве се заблуде могу отклонити само када адекватно гурнемо нос и очи у туђе двориште без да мислимо да је наше најбоље или најгоре на свету. На пример: –         Србија готово ни учему не стрчи када се запослени по делатностима ставе у однос …

Pročitajte Još »

Umlatimo siromahe!

Бејах се на петнаест дана повукао у своју собу и окружио књигама по укусу онога времена (има томе шеснаест до седамнаест година); хоћу рећи књигама у којима је расправљано о вештини да се народи учине срећним, мудрим и богатим, а у року од двадесет и четири часа. Бејах дакле створио – прогутао, хоћу да кажем – свеколике даноноћне мудролије свих …

Pročitajte Još »

Poređenje Srbije i Bugarske: Jagodina i Vidin

Овде се ради о основним, површним, утисцима са путовања у Видин у Бугарској, а у односу на Србију. У Видин сам отишао на ноћење не из знатижеље, како бих проверио здравствено стање комшијске краве, већ да бих смањио трошак смештаја приликом обиласка Источне Србије. Осећам се прилично љуто када претражујем и испитујем цене преноћишта по Србији и када долазим до …

Pročitajte Još »

Republika Srpska: Vitalni događaji u 2013

Према подацима из Мјесечног статистичког билтена Републичког завода за статистику Републике Српске у 2013 години је рођено 9.648 беба, умрло је 14.403 становника те је негативни прираштај био 4.755 лица. У односу на 2012 годину број рођених смањен је за 3,3%, број умрлих је повећан за 4,4%, а негативан салдо повећан је за 24,5%. Број рођених био је мањи само …

Pročitajte Još »

Republika Srpska: Zaposleni, zarade, fond zarada po opštinama u 2013 godini

Подаци који се наводе у тексту су из Статистичког билтена Плате, запосленост и незапосленост број 6 Републичког завода за статистику Републике Српске. Након кризног смањења броја запослених лица са 259 хиљада у 2008. на 239 хиљада у 2011. години, у 2012. и у 2013. години је стабилизован укупни број запослених у Републици Српској. Чак је скромно и повећан у 2013 …

Pročitajte Još »

UNMIK Kosovo: Robna razmena I-II 2014

Према подацима Агенције за Статистике Косова у фебруару је робни извоз износио 22,1 милиона евра, увоз 158,3 милиона уз дефицит у размени од 136,2 милиона евра. У односу на фебруар 2013 године извоз је смањен за 2,7%, увоз је повећан за 1,2%, а дефицит је повећан за 1,9%. У јануару и у фебруару у збиру је извоз робе износио 42,6 …

Pročitajte Još »

Opština Knić i Tomina Bajčetina

Општина Кнић је у процесу демографске катастрофе још од завршетка Другог светског рата, јер је већ на попису становништва из 1953. године имала мање становника него на попису из 1948. године.  Без обзира на процес стварања „полутана“, радника који истовремено обрађују своју земљу, ипак је зачуђујуће да ова општина, између Крагујевца и Краљева преполови број становника. Да се ради о …

Pročitajte Još »

Uskrs nije isti za sve (2)

Пре четири године сам написао текст са овим насловом након вожње линијом 95 ГСП-а до тазбине у Борчи, растужен разговором две жене које су причале о раду на Ускрс. Сада ће мој рођени брат под претњом отказом радити у својој фирми, којој је донео неку европску награду за иновацију (очитавање броја станица и минута до следећег возила ГСП-а), али је застрашен …

Pročitajte Još »

IZVOZ SRBIJE-PRERANI OPTIMIZAM

Podaci o izvozu Srbije u 2013 godini su kod mnogih izazvali neočekivani optimizam. Naime, ukupan izvoz je porastao za oko 30% u odnosu na 2012 godinu što je kod neobavešetnih optimista dovelo do olako obećane brzine svakolikog privrednog i svakog drugog napretka. Kada se pogledaju statistički podaci o godišnjem kretanju izvoza (u 000 dolara)  njihov optimizam i nije poptuno bez …

Pročitajte Još »

Perspektive Srbije do 2019 godine očima MMF-a

Изашла је полугодишња база података ММФ-а која садржи чињенице, процене и пројекције за 189 земаља (подаци за Сирију и Украјину не садрже пројекције јер им је будућност у тренутку прављења извештаја била непозната), и за тридесетак параметара. Србија је 2013. годину завршила са БДП-ом који је био за 0,1% мањи од оствареног у 2008. години. Са очекиваним растом од 1% …

Pročitajte Još »

Vitalni događaji u 2013 godini, preliminarno

Према подацима из Месечног статистичког билтена 12/2013 РЗС-а, у 2013 години је рођено 65.962 лица, а умрло је 100.257 те је број становника Републике Србије, не рачунајући миграције, смањен за 34.295 лица. У односу на 2012 годину број рођених је смањен за 1.622, број умрлих за 2.283 те је и негативни прираштај смањен за 661 лице. У 2013 години је …

Pročitajte Još »

Republika Srpska: Robna razmena I-II 2014

Према подацима Републичког завода за статистику Републике Српске у прва два месеца 2014 године извоз робе је износио 208,5 милиона евра и повећан је за 16,4%, увоз је био 347,2 милиона евра и већи је за 7,4%, док је дефицит у робној размени износио 138,7 милиона евра и смањен је за 3,8%. Извоз Републике Српске у Србију је повећан чак …

Pročitajte Još »

Strane direktne investicije i ekološka katastrofa: Holcim Srbija

Након 5. октобра 2000 године прво су у процесу приватизације продати локални монополи, у области цемента и дуванске индустрије, уз долазак страних банака, да би се много година касније испоставило да су данас цењени економисти тада очекивали много већи прилив страних инвестиција, али ето, није било више добрих фирми за продају. Индустрија цемента је просторно монополског карактера јер цемент има …

Pročitajte Još »

Platni bilans Srbije 2001-2013

Важна напомена: подаци нису стопроцентно тачни због низа методолошких промена у статистичком обухвату токова новца, робе и капитала са иностранством у периоду посматрања. Стога је најсигурније користити што заокруженије цифре, у милијардама, јер у милионима тешко да је и једна тачна. Србија је 2013. годину завршила са дефицитом текућег рачуна од 1,6 милијарди евра и то је најмањи износ дефицита …

Pročitajte Još »

Dragoslav Kosanić: „Zelenaši u problemu“

Pre neko veče voditeljka dnevnika na nacionalnoj televiziji   je ovim rečima otvorila temu koja se ticala poslovanja banaka , citiram: “Malo je onih koji mogu da se pohvale da su prošle godine poslovali pozitivno i da su uspeli CAK i da povećaju profit,  A banke su prema zvaničnim izveštajima zaradile 42 % više u poređenju sa prošlom godinom .” Zatim …

Pročitajte Još »

Potrošnja domaćinstava prema anketi 2003-2013

У Србији је, према анкети о потрошњи домаћинстава коју спроводи Републички завод за статистику, у 2013 години просечно домаћинство располагало са 56.073 динара, а трошило је 52.819 динара. У односу на 2012 годину номинално је повећало расположива средства за 8,9%, а реално за 1%, док је потрошњу номинално повећало за 6,3%, а заправо реално смањило за 1,4%. У односу на …

Pročitajte Još »

Dragan Radović: PROFESORSKI LOBI I POREZ NA IMOVINU

U ponedeljak 31.03.2014. godine istekao je rok za prijavu poreza na dobit pravnih lica. Po prvi put za obracun poreza osnovica ce biti trzisna vrednost imovine,, sa primenom stope do 0,4%. Vrednost imovine po zonama odredjivale su lokalne samouprave, mahom na osnovu zelja koliko im novca u kasi treba. Primer Cacka: ceo grad sa okolinom je zona 1, m2 hale …

Pročitajte Još »

Otkako je Hrvatska ušla u EU gubi po 10 hiljada radnih mesta mesečno dok broj nezaposlenih raste za po više od 8 hiljada

Ma koliko da je tačno, ovo je krajnje zlonamerno i tendenciozno. Jeste tačno da je od kraja juna 2013. godine do kraja februara 2014. godine ukupan broj zaposlenih smanjen za 77.534 lica (sa 1.388 na 1.310 hiljada), a pri tome je broj nezaposlenih povećan za 66.266 lica (sa 318.110 na 384.376), ali ekonomija Hrvatske, kao turističke destinacije, ima velike mesečne …

Pročitajte Još »

Dejan Simić: Po zakonu jaceg: Sve ce to narod pozlatiti!

Šiptarima Kosovo, Srbiji ušteda, rezervistima šipak. Vuk sit, a ovce ko ovce – bleje   Međunarodni sud u Strazburu napravio je presedan poništavajući sopstvenu odluku. Drugostepeno veće uvažilo je žalbu Srbije na prvostepenu presudu da rezervistima koji su branili zemlju 1999. godine mora da isplati dnevnice. Obrazloženje suda je da rezervisti nisu iscrpli sve zakonske pravne lekove koji im nudi …

Pročitajte Još »

Čas anatomije

Следи таксативно набрајање неких статистичких појава које објављују надлежне институције, а требало би да служе да се на основу њих конципирају разумне економске политике које би довеле до раста просечног материјалног стандарда грађана. А просечан стандард грађана не може да расте при паду укупног броја запослених. Без органа силе, као и индивидуалних пољопривредника и оних у сивој, црној и љубичастој …

Pročitajte Još »

Blažen među starima

U Srbiji u 575 naselja nije bilo deteta uzrasta do pet godina u vreme popisa stanovništva 2011. godine. To znači da u njima nije rođeno ni jedno dete od septembra 2006. godine, ili je, ako je rođeno, odseljeno је u neko drugo naselje. U ovih 575 naselja je u vreme popisa živelo 26.191 lice. Možda interesantniji podatak, iz ugla psihologije …

Pročitajte Još »

Слабљење Oсманског Царства

Почеци кризе   Врхунац свога територијалног развоја достигло је Османско Царство после смрти Сулејмана Законодавца (1566), када су заузети Кипар, Тунис, Јемен и делови Арабије. Тада се оно протезало 7.000км са истока на запад и 5.000км са југа на север, а запремало површину од 8 милиона км2. Толико пространство имало је царство с незнатним изменама све до краја 17. века, …

Pročitajte Još »

Čekajući spasonosnu inflaciju

Koliko juče, inflacija je doživljavana kao najveće ekonomsko zlo protiv koga se države moraju boriti svim sredstvima, pa makar tome žrtvovale i zaposlenost i privredni rast. Velika finansijska kriza je u velikoj meri razorila taj najveći moderni ekonomski tabu, da bi konačno dovela i do ozbiljnijeg preispitivanja samih temelja monetarne politike.   Inflacija više nije bauk, ona je sada potencijalni …

Pročitajte Još »

Novo Selo za novo vreme

У Србији, без светог дела њене територије, има 19 насеља која у свом имену имају „ново село“, а само три која се зову Старо Село. Са овим односом 19 према 3, као млад и перспективан народ можемо брзо и храбро да корачамо у светлу будућност јер су нам Ново и новотарије у природи, духу и рекао бих гену, кад бих …

Pročitajte Još »

Platni bilans Srbije u 2013 godini

У 2013. години дефицит текућег рачуна је преполовљен, са 3.177 на 1.586 милиона евра, што је највише утицало и да укупан биланс пређе из дефицита од 1.137 у суфицит од 697 милиона евра. Дефицит текућег рачуна је смањен за 1.591 милиона евра, а салдо биланса је побољшан за 1.834 милиона евра те су промене на осталим позицијама биле мање важне. …

Pročitajte Još »

Apsurdistan

Годинама ме ни један филм није одушевио (Патике, марокански пре овог) као француско-немачка копродукција са овим насловом. Молио бих филмофиле да ме упуте на могућност куповине овог филма и то легално. Прва сцена је размишљање младе абсурдистанке док са вољеним младићем одлази да оно учини први пут и слуша глас баке, да ако је он прави, и ако је воли, …

Pročitajte Još »

Robna razmena Srbije sa Evropom i van nje 2006-2013

Према подацима СТО Србија је у 2013 години 63% робног извоза реализовала у земље ЕУ, 29,9% у остале земље Европе и 7,1% у земље ван Европе. У односу на 2012 годину повећан је удео ЕУ за 1,4 структурна поена, земаља ван Европе за 2,4 поена, док је смањен удео земаља у Европи ван ЕУ за 3,8 структурних поена. У односу …

Pročitajte Još »

Promene broja stanovnika između popisa po naseljima 1948-2011

Кретање становништва и насеља је динамичан процес свуда у свету. Људи се рађају и умиру, досељавају и одсељавају, множе и деле. Код Срба су ова дељења, одсељавања и умирања најинтензивније карактеристике. После Другог светског рата до првог пописа становништва у 1948. години протерано је преко 300 хиљада Немаца из Војводине, а земљу су напуштали и Мађари, као и четници који …

Pročitajte Još »

Preraspodela stanovništva u Srbiji po naseljima, 1948-2011

Након Другог светског рата цивилизацијски процес урбанизације су комунисти убрзали јер су освојили власт у име радника, а у земљи сељака. Волео бих да у тај комунизам веријем, али када видим да је победио у најурбанизованијим и индустријски најразвијенијим земљама, попут Америке, Енглеске, Белгије, Холандије… Дакле, након рата је наступио убрзан процес селидбе становништва из села у град. Али, овај …

Pročitajte Još »

Varljiva statistika zaposlenosti

Đavo je u detalju. Malo je ekonomskih oblasti na koje se prethodna rečenica može tako dobro primeniti kao na statistiku zaposlenosti. Dubok je jaz između onoga što prosečan građanin podrazumeva pod pojmom zaposlenog, i onoga što statistika pod tim podrazumeva. U percepciji prosečnog građanina, onaj ko je zaposlen ide na posao svakoga dana, redovno prima platu koju je ugovorio, ima …

Pročitajte Još »

Miša Ivanović: DRUŠTVO (prvi deo)

(teorija kolektivnog dejstva)   Dugo se smatralo da je država jedina sposobna da proizvodi javna dobra. Uengleskoj ekonomskoj literaturi se dugo provlačio primer, da nema države ko bi gradio svetionike. Ronald Coase je istraživao tu temu i utvrdio da ni jedan svetionik u Engleskoj nije napravila država, gradili su ih udruženja trgovaca, mornara, mesno stanovništvo…, i predavali državi na upravljanje. …

Pročitajte Još »

Strane investitorke

Док сам недељама укуцавао податке о броју становника у око 4,8 хиљада насеља у Србији, како из књиге пописа за 2002 годину по насељима, тако и са википедије, где је стајала и национална припадност, приметио сам правилност у погледу динамике пропадања села и етничког састава: уколико је село етнички у потпуности насељено Србима брже ће нестати у односу на село …

Pročitajte Još »