Уместо пословице „куд сви Турци, ту и мали Мујо“ овде смо применили „куд један Србин, још неко би могао“, а да би смо скренули пажњу на неке мање познате и егзотичне локације у Србији и Српској. Места представљају лични избор, из знатно већег броја посећених места, а сам избор је, наравно, субјективан и није просторно свеобухватан. Србија Манастир Студеница. Ове …
Pročitajte Još »5 jama i škola za likvidaciju srpske dece u opštini Livno
Када сам уочио јаму за српску децу у Боричевцу (општина Доњи Лапац, Хрватска), помислио сам да је то најмонструознији злочин који су починили усташе у Другом светском рату. Преварио сам се. Постојање дечјих логора, дечијих јама, школа у којима су извршени покољи, ипак не могу у пуној мери да укажу на болест мозга тадашњих усташа и садашњих Хрвата који се …
Pročitajte Još »Genocid hrvatske države nad Srbima, 1941-1945: broj stradalih po prezimenima i rodovima
Objavljeno 4.8.2016 Приложени подаци о броју страдалих Срба по презименима резултат су вишемесечног бављења предметом из наслова. Мени су ови подаци имали другу намену, да сазнам порекло Срба (а онда и Бошњака, Хрвата…) по насељима и презименима, али се тема сама наметнула ужасом кроз који сам прошао у својој првобитној намери. Приложени број страдалих по презименима је најмањи могући. Он …
Pročitajte Još »IZVOZ I UVOZ AGRARA SRBIJE
Suficit u agraru Srpski agrar prihodovao je ukupno 3,2 milijarde evra od izvoznih poslova u protekloj godini, a ostvareni suficit iznosi 1,7 milijardi dolara. Tradicija da se izvoze uglavnom proizvodi iz nižih faza prerade i sirovine za proizvodnju hrane Srbija je prošle godine od izvoza poljoprivrednih proizvoda prihodovala 3,2 milijarde dolara, što je predstavljalo rast od 11,9 odsto u …
Pročitajte Još »PARADOKSI
Објављено 20.1.2012 NEKO JE U JEDNOM ČIKAŠKOM LISTU OBJAVIO: SRBIJA JE ZEMLJA KOJA SE GRANIČI SAMA SA SOBOM. GDE ŽIVE NAJLEPŠE ŽENE A NATALITET OPADA.GDE NEZAPOSLENI NAJVIŠE RADE. GDE NA NAJPLODNIJOJ ZEMLJI ŽIVE LJUDI KOJI GLADUJU. GDE VOZOVI KASNE PO REDU VOŽNJE. GDE SVI IGRAJU FUDBAL A POBEĐUJU U ODBOJCI. SVI ŽURE NA POSAO A NIKO NE STIŽE NA VREME. …
Pročitajte Još »Kumulirani gubici velikih kompanija: tempirane i ispucane bombe
Objavljeno 3.10.2012. Podaci iz saopštenja APR-a o 100 najvećih preduzeća rangiranih prema poslovnim prihodima, kapitalu, raspoloživim sredstvima, dobiti, gubicima, i gubicima iznad vrednosti kapitala su dragocen izvor za razumevanje ekonomske situacije u Srbiji. U ovom postu su tema gubici iznad vrednosti kapitala i moguće opasnosti od nelikvidnosti koju potencijalno zatvaranje poslovanja u Srbiji filijala stranih kompanija sa sobom donosi. …
Pročitajte Još »Otkako je Tramp američki predsednik srpsko-bugarski ekonomski odnosi cvetaju
Нема сумње да је Доналд наше горе лист, јер и ако је пореклом из Немачке, мора да је неки његов предак из шоплука у ту земљу доскитао. Као доказ о његовом српско-бугарском прапореклу може послужити чињеница да од кад је постао амерички председник, робна размена Србије и Бугарске је „експлодирала“. Шта је конкретно екплодирало, сазнаћемо за пар месеци, јер још …
Pročitajte Još »Kamen, Glamoč 1941-1995
1941-1945 Banjac (Đorđe) Mara, rođena 1939. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Kamen (1255014049) Banjac (Jovo) Stanka, rođena 1871. Srpkinja, ubijena 1941. U direktnom teroru, Glamoč (1255014065) Banjac (Pero) Pero, rođen 1885. Srbin, ubijen od ustaša 1941. Kod kuće, Kamen (5107s00366) Banjac (Stanka) Pero, rođen 1892. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U direktnom teroru, Glamoč (1255014064) Banjac (Stanko) …
Pročitajte Još »FINANSIJSKA ANALIZA AGROKORA
Objavljeno 3.3.2017 Nedavni natpisi u domaćim i medijima u okruženju o složenom finansijskom položaju vodeće hrvatske kompanije Agrokor (vlasnika izmedju ostalog i velikih privrednih sistema u Srbiji- Dijamanta, Frikoma, Kikindskog mlina, Mivele i dr) o prezaduženosti kompanije od preko 6 milijardi eura, kao i obustave daljeg kreditiranja od strane poslovnih banaka naveli su da se ove kostatacije detaljnije analiziraju. Podaci …
Pročitajte Još »Zemlja se ne prodaje, osim ako EU ne naredi!
Primiče se 1. septembar, do kada bi i zakonski trebalo da omogućimo prodaju zemlјe državlјanima EU, a o tome nema ni elementarne informacije, a kamoli argumentovane rasprave. S obzirom na praksu EU o tom pitanju, realan pravac i za Srbiju trebalo bi da bude uvođenje restrikcija, jer to nije samo ekonomsko, nego i socijalno, pa i nacionalno pitanje Džaba je …
Pročitajte Još »Rekordan broj noćenja stranaca u Srpskoj
Према подацима РЗС РС, у фебруару је регистровано 59.191 ноћења туриста у Српској, што је за 9,3% више него у фебруару 2016. године. У периоду јануар-фебруар било је 112.585 ноћења што је више за 5,7%. Домаћи туристи су у фебруару имали 22.306 ноћења (+0,4%), а у периоду јануар-фебруар 42.384 (-2,3%). У фебруару је регистровано 36.885 ноћења странаца (+15,5%), а у …
Pročitajte Još »Andrić o Musoliniju
Ко је у новембру 1921, за фашистичког конгреса у Риму, видио њихове поворке како, у црним кошуљама са мртвачким главама, разбарушене косе и парадна корака, пролазе мирним римским улицама, тај је у њима могао да чита порекло и пут фашизма. Изузимајући по којег одушевљена и брадата професора и газдинске синове, и студенте с наочарима, све су то била брутална, неинтелигентна …
Pročitajte Još »Ekstremne hladnoće „pokosile“ penzionere u januaru 2017
Према подацима из Статистичког месечног билтена Републичког фонда ПИО, у јануару је исплаћено укупно 1.725.639 пензионерских чекова у вредности од 41,1 милијарди динара. У односу на децембар број исплаћених чекова је смањен за 2.499. Ово није највеће месечно смањење броја пензионера: у мају 2016. године број је смањен за 2.761, док је у априлу 2014. године смањен за 4.679. Укупан …
Pročitajte Još »Državna zemlja i strani kupci
Србија није спремна преговоре! У време потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању оптимистички се веровало да ће Србија моћи да испуни све услове за улазак у ЕУ и, између осталог реши питање власничких односа у погледу пољопривредног земљшита. Србија јединствен случај, јер представља једину земљу која се обавезала, на либерализацију тржишта пољопривредног земљишта пре уласка у ЕУ. Поред наступања неповољних …
Pročitajte Još »Nezvani neka šute
Чувши, ту и тамо, дебате о републици или монархији, ми смо могли стварати више или мање оштре закључке о политичкој неваспитаности масе и о плиткости буржоаске психе и – прећи преко тога. Али журналистичка воденица која много меље а мало брашна даје, докопала је и распру доконих пургара и напухала од ње уводничарски балон, први злокобан и отрован симптом неслоге. …
Pročitajte Još »Global Trade Alert: Srpski izvoz pod negativnim dejstvom preko 500 mera
Global Trade Alert provides real-time information on state measures taken during the current global downturn that are likely to affect foreign commerce. It goes beyond other monitoring initiatives by identifying the trading partners likely to be harmed by these measures. http://www.globaltradealert.org/site-statistics Овај број мера је на неки начин претеран јер се субвенције ЕУ за производњу млека, парадајза, јабука и још …
Pročitajte Još »Sreća i samoubistva, rang zemalja
Један од великих проблема материјалистичке цивилизације у којој живимо је потреба да се убеде грађани најразвијенијих земаља да су и најсрећнији, и да је срећа у вези са материјалним благостањем. Када се мери субјективни осећај среће Вијетнам буде земља много срећнијег народа од Јапана, и ту нешто није у реду. Е, онда се уведе као мера среће БДП-пер капита и …
Pročitajte Još »SPC i porezi
Србијом влада или покушава да завлада усташка пропаганда, па не прође пуно дана а да се не обнове напади на Српску православну цркву и при томе обавезно спомене како би и црква требало да плаћа порезе. Сада се то чини у председничкој кампањи: http://www.informer.rs/vesti/izbori/125004/CANAK-crkva-plati-porez. Изучавање страдања Срба у Другом светском рату мени служи и за разумевање сопственог живота (ко су …
Pročitajte Još »Robna razmena Srbije, I 2017
Према подацима РЗС-а, у јануару је робни извоз износио 937 милиона евра и повећан је за 10,1% у односу на исти месец 2016. године. Увоз је износио 1.236,7 милиона евра и повећан је за 15,6%. Дефицит је износио 299,7 милиона евра и повећан је за 36,9%. Јануар је најнижи месец по вредности робне размене па је прерано говорити о динамици …
Pročitajte Još »Restitucija i siva ekonomija
Путујући за Јагодину обилазним путевима уживам у застајкивању, у пределима, а понекад и у причи са случајним људима. На изласку из Младеновца, поред бензинске пумпе „Агора“, застао сам да упитам продавца кромпира да ли сам на добром путу према Смедеревској Паланци. Младић је био разговорљив, па ми је рекао и прецизну колометражу, и још пуно ствари које нисам питао. Пошто …
Pročitajte Još »Glasam za Preletačevića
Давно пре расписивања председничких избора (http://www.makroekonomija.org/0-miroslav-zdravkovic/jagodina-turisticki-centar-srbije/) писао сам о томе како ћу гласати за српског олимпијца Драгана Марковића Палму, уколико се не кандидује и досадашњи председник, Томислав Николић, јер бих онда морао да бојкотујем изборе. И када су ме уверили да се ни један неће кандидовати одустао сам од своје грађанске обавезе да одем до изборног места. Међутим, појава Белог …
Pročitajte Još »Republika Srpska: Povećan stočni fond u 2016. godini
Према подацима РЗСРС-а, „У поређењу са истим даном претходне године, на дан 31.12.2016. године, број живине већи је за 3,7%, коза за 3,4%, кошница пчела за 1,8%, оваца за 1,0% и говеда за 0,9%, а мањи je број свиња за 2,0%, док је број коња остао непромијењен.“
Pročitajte Još »Jama za srpsku decu Boričevac
Уколико би било могуће направити ранг листу зверских злочина у људској историји, зверства Хрвата над Србима почињена у Другом светском рату била би при врху такве листе. Не пишем усташа, већ Хрвата, јер су они у већини подржали распад краљевине и долазак усташа на власт, као што и данас у већини подржавају усташке испаде у Хрватској (и ван ње). Уколико …
Pročitajte Još »Srpska trgovina svežim paradajzom
У 2016. години Србија је направила велики искорак повећањем извоза свежег парадајза за 55,2%. Вредност извоза повећана је са 3,1 на 4,8 милиона евра. Парадајз из Србије највише се пласира у Црну Гору, Русију, Грчку и БиХ. Највећи допринос расту извоза у 2016. години дала је Грчка јер је извоз повећан за 525 хиљада евра. Упркос расту извоза свежег парадајза …
Pročitajte Još »Kako je lepo biti bogat
Чувену Борину песму „Како је лепо бити глуп“ требало би допунити новом „Ал` још лепше бити богат“. Слика приказује „објекат“ или „комплекс“ у власништву Родољуба Драшковића (претпостављам), тик уз манастир Тврдош. Налази се на окуки реке Требишњице, са три стране њоме опкољен, док је са четврте регионални пут из Требиња за Љубиње или Неум. Објекат изгледа нестварно у односу на …
Pročitajte Još »REZULTATI PRIVATIZACIJE U AGRARU SRBIJE: Stoku, letinu i ratare pokosile nove gazde
Poništena svaka treća privatizacija i 100.000 ljudi bez posla rezultat je orivatiazcije u srpskomagraru koji je sada na 30 do 40 odsto proizvodnje iz 1989. godine! Preostala je još privatizacija jednog, ali vrednog poljoprivrednog preduzeća – Poljoprivredne korporacije ,,Beograd“ (PKB). Sa prethodnima se nismo usrećili. Uz to je likvidirano i 40 odsto zemljoradničkih zadruga. Učestvujući radu ,,Okruglog stola“ Instituta ekonomskih …
Pročitajte Još »DUŠAN VUJOVIĆ: Svi u Srbiji moraju da stegnu kaiš!
Ministar finansija Dušan Vujović izjavio je da svi u Srbiji moraju da stegnu kaiš kako bi im, u ekonomskom smislu, svima bilo bolje, i istakao da je bitno da je sadašnja Vlada Srbije pokazala da su poboljšanja moguća. „Bitno je da smo pokazali da su poboljšanja moguća, svaki dan ide sve bolje… ali svi moraju da budu svesni da i …
Pročitajte Još »Izvoz jabuka, krušaka i dunja iz Srbije
Свашта Србија извози, и лепоту, и младост, и здравље, експлозив и памет, спортисте… Шта за узврат увози и у ком квалитету није нам тема. Овде је тема извоз здравља, и то дела који свакога лета виси изнад наших глава у крошњама одабраних воћки. Извоз одабрана три производа у свету износио је 8,6 милијарди евра у 2015. години и повећан је …
Pročitajte Još »IMT podelila sudbinu bivše Jugoslavije
Gašenjem Industrije mašina i traktora, posle sedamdeset godina, nestao je još jedan deo domaće industrije. U odnosu na osamdesete godine prošlog veka, Srbija danas ima svega 40 odsto nekadašnjih industrijskih kapaciteta. IMT je krajem osamdesetih godina prošlog veka proizvodio godišnje čak 40 hiljada traktora, da bi ta brojka na kraju pala na svega šest stotina pred njegovo gašenje. Nekadašnji direktor …
Pročitajte Još »Poražavajući izvoz goveđeg mesa
U Srbiji je u 2016. godini proizvedeno samo 75.000 tona goveđeg mesa, što je najmanje za poslednjih pola veka! Izvoz ,,bebi bifa’’ iz Srbije manji za 100 puta! Iz godine u godinu Srbija izvozi sve manje mesa. Sredinom osamdesetih prošlog veka smo u svet slali gotovo 50.000 tona “bebi bifa”, iz Jugoslavije, a od toga iz Srbije 30.000 tina. Danas …
Pročitajte Još »Stradanje sarajevskih Jevreja
Пре него што ће усташке власти почети систематски и у великим групама да одводе сарајевске Јевреје тобоже у радни логор, а у ствари на прво губилиште, раштркале су се поједине усташе у униформи и у цивилу и разне њихове уходе и помоћници по јеврејским кућама, и стали да отимају новац и накит, тучом, претњама, изнуђивањем или лажним обећањима, већ према …
Pročitajte Još »Koliko je bilo logora za srpsku decu i bebe u NDH? Stradanje Srba Kozarske Dubice u Drugom svetskom ratu
Не рачунајући масовне усташке покоље учињене у Хрватској и у Цазинској крајини у лето 1941 године, страдање становништва Подкозарја представља најмасовнију трагедију српског народа током Другог светског рата. Општина Козарска Дубица изгубила је више од половине свог становништва. Међутим, она није и место највећег релативног страдања Срба, јер су они ликвидирани и преко 90%, од укупног броја, у општинама у …
Pročitajte Još »Izvoz automobila iz Srbije – neke činjenice
Фијат је почео да монтира један свој модел у Крагујевцу у последњем тромесечју 2012. године, а у 2013 години то је утицало на огроман скок укупне вредности извоза Србије. Али, у претходне три године опада вредност извоза Фијата што делује успоравајуће на укупну динамику пораста. Уместо, како јавно предлажу неки мени драги економисти, да се преговара са Фијатом о новом …
Pročitajte Još »EK 5: Srbi i ovce, istorija i svetla budućnost
Некада давно, 1740. године, у Београду је живело осморо Срба! Тада су, у потпуно запустелој земљи Турци пореским олакшицама стимулисали узгој оваца. У кратком року, за седам година, њихов број је повећан 6,7 пута и достигао је 1,2 милиона. То је било у складу са компаративним предностима: мало људи а много необрађене земље. Историјски потсетник Пре Бечког рата у читавом …
Pročitajte Još »Dinamika robne razmene po zemljama u 2016. godini
Амерички долар је ојачао у односу на евро за 33,2% у 2015. години, у односу на 2008. годину, а у 2016. години за 33,4%. Ови међувалутни односи, уз пад цена примарних производа, утицали су да светска робна размена у доларском изразу буде на сличном нивоу у 2015. и у 2016. години, као и у 2008. години. Светски робни извоз повећан …
Pročitajte Još »Izvoz krastavaca iz Srbije
Постоји десетине пољопривредних производа који заслужују мало пажње како би се похвалили њихови резултати у извозу. Један од њих је извоз краставаца и корнишона. Без гледања у упоредиве светске податке, као и податке о увозу, сами подаци о извозу изгледају импресивно: у само три године извоз је повећан више од 4 пута, са 986 хиљада евра у 2013. години на …
Pročitajte Još »Poreklo stanovništva sliva Belice (Jagodina)
Belica Selo Trešnjevica kod Paraćina 1. Велика Трешњевица („Црешњевица“) Село је на падинама Јухора („Љуора“), поред пута („насипа“) Јагодина-Варварин. Већи део села је у страни, поред Трешњевачког Потока, а мањи поред пута и на моравској равници. Од Велике Мораве удаљено је за један км. Ту је и скела на којој се превози за Параћин и обратно. Кроз …
Pročitajte Još »Ivo Andrić: Ćilim
Баба Ката, самохрана удовица у седамдесетој години, чиста и ушушкана старица, има на Бистрици кућу у којој живи и која јој је остала од оца, Петра Маруновића. Ту кућу је она донела у мира и у њој је сада сама, пошто је надживела мужа, а деце није никад ни имала. То је једна од оних малих сарајевских кућица у дну …
Pročitajte Još »Srbija u svetskom izvozu svežih šljiva
Србија се налази на високом 11 месту у свету према вредности извоза свежих шљива. Међутим, 2016. година је трећа година у низу како се извоз смањује, након рекордних 15,7 милиона евра у 2013 години. Српски шљивари добијају озбиљну конкуренцију у комшијама из БиХ и Македоније БЈР, па у овој и у наредним годинама треба посветити више пажње и енергије у …
Pročitajte Još »Robna razmena Srbije 2008-2016 po zemljama
Србија је једна од најнапредних земаља у свету, уколико се мери према брзини којом доставља своје подате о робној размени СТО-у. Већ је приложила најдетаљније податке о робној размени у 2016 години и у малој је групи земаља које су то учиниле, а већином су високо развијене земље. Док ћемо се детаљима бавити током читаве 2017. године, ред је да …
Pročitajte Još »ISPLATIVOST TOVA SVINJA U SRBIJI
Tov svinja prestavlja jednu od najintezivnijih grana stočarstva (pored tova junadi i pilića). Tov svinja u Srbiji se uvek nalazio u odredjenoj meri pod uticajem nedifinisanih pravila poslovanja jer je relativno često dolazilo do tržišnih dipsoroporcija u cenama mesa i žive stoke. Sporazumom o pridruživanju Evropskoj uniji i aktulenim pregovorima o pristupanju na tržištu živih svinja i svinjskog mesa došlo …
Pročitajte Još »Vozuća, Zavidovići
Blagojević (Nn) Milja, rođena 1905. Srpkinja, ubijena od Muslima 1942. nepoznato, Ribnica (5022s00322) Čančarević (Cvijetin) Desanka, rođena 1940. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u direktnom teroru, Predražići (1416017133) Čančarević (Cvijetin) Dragan, rođen 1937. Srbin, spaljen od ustaša 1942. u masovnom pokolju, Predražići (7035s00282) Čančarević (Cvijetin) Mioljka, rođena 1934. Srpkinja, spaljena od ustaša 1942. u masovnom pokolju, Predražići (7035s00281) Čančarević (Cvijetin) …
Pročitajte Još »Začinska paprika slatka ljuta i tucana iz Kaća i Kovilja
У манастире Каћ (Рођења Христовог) и Ковиљ ишао сам 29.3.2014 пет недеља након првог одласка у Хиландар. Сада сам, на дан пред други одлазак у Хиландар добио визит карте предузетника из Каћа и Ковиља на сланинијади у Качареву. Знакови поред пута? Симболи? Шта год да је, и без спомињања Хиландара био сам спреман да напишем промотивни текст о два предузетника …
Pročitajte Još »Državno zemlјište ne prodavati pre restitucije
Ako je 1991. tadašnja politička struktura imala smelosti da vrati zemlјu bivšim vlasnicima, zašto se restitucija zemlјišta po novom Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju iz 2011. sprovodi tako sporo. Dva ministra za polјoprivredu (dr Velјko Simin i dr Jan Kišgeci) vratili su bivšim vlasnicima oko 150.000 hektara. Najviše je vraćeno u Vojvodini – oko 123.000 hektara. To je …
Pročitajte Još »Agrokolonija
Taoci svetskih korporacija ”Stvaranjem uslova za ulazak stranih investicija u poljoprivredu, što će se dogoditi stupanjem na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji, nagoveštavale su se drastične promene u toj oblasti, sa ozbiljnim posledicama po egzistenciju srpskog seljaka. Na to ukazuje iskustvo zemalja u kojima je došlo do koncentracije vlasništva nad obradivom zemljom i prirodnim resursima u …
Pročitajte Još »Bez sabora rekordera u agraru!
Novi stručnjaci Privredne komore Srbije nisu prepoznali značaj takmičenja u proizvodnji koje postoji više decenija. Slična sudbina očekuje i druge slične manifestacije institiucija koje su sad u združenom komorskom sistemu Srbije Neprepoznavanje značaja sistema organizovanja takmičenja za vrhunske prinose u agraru Srbije, prvo je pogodilo Sremsku privrednu komoru koja je sad u jedinstvenom komorskom sistemu Srbije. Ova odluka ukazuje na …
Pročitajte Još »ODRŽIVOST NEKAMATONOSNOG TEKUĆEG RAČUNA PLATNOG BILANSA SRBIJE
Tokom poslednjih nekoliko decenija važnost održivosti deficita tekućeg platnog bilansa sve više dobija na značaju u očima nosioca ekonomske politike. U načelu se deficit tekućeg računa bilansa plaćanja može finansirati sve dok se zaduživanjem mogu prikupiti potrebna sredstva. Takva strategija zaduživanja može biti izvodljiva u kratkom roku, međutim mogućnosti države da servisira dug u dugom roku postaju diskutabilne. Bilans tekućeg …
Pročitajte Još »DOBAR DAN DOMAĆINE U NOVOM SADU 2017.
Usaglašena ulaganja u agraru Pred punim amfiteatrom novosadskog fakulteta minister poljoprivrede je Branislav Nedimović je najavio i jednu novu meru koja se odnosi na podsticaje mladim poljoprivrednicima u iznosu od 10.000 evra čime će se zadržati mladi na selu, a koji bi bili u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja i imali status zaposlenih lica.eJedan od problema na koji su ovom …
Pročitajte Još »Natalinci (Topola)
Варошица Наталинци лежи на левој обали Јасенице, с обе стране друма за Паланку, који иде преко најнижих делова пиносавске површи. У долини Јасенице су две воденице, парни млин и циглане. Раније се варошица служила водом са Парезанског Извора, сада се служе водом са ђермова. Варошица је друмско насеље, са ушореним кућама поред друма. Дели се на „варош“ и „село“. „Варош“ …
Pročitajte Još »Stradanje Slovenaca u Drugom svetskom ratu: neki statistički pokazatelji
Словенији сам посветио један месец живота (игнорисање породице, других обавеза…) а како бих статистички заокружио проучавање Другог светског рата (ДСР), након обраде страдања свих других БЈР. Основни утисци, осећања приликом посвећеног времена, су ми помешани, па нећу много трошити речи на опис приложених података, нити сам имао амбицију да идем у дубље детаље (највише страдала насеља, релативно по општинама…). Словенија …
Pročitajte Još »Budžet Srbije u 2016 godini
Према подацима Министарства финансија РС у децембру су остварена примања буџета у износу од 91 милијарди динара што је за 1,6% номинално више у односу на децембар 2015 године. Кориговано за раст цена (1,6%) примања су реално била на истом нивоу. Издаци буџета у децембру износили су 136,4 милијарди динара и били су за 17,7% номинално, а за 19% реално …
Pročitajte Još »Rođak američkog predsednika po babine linije
У дневном листу (таблоиду) Информер 8.2.2017 године на петој страни појави се текст да је Доналд Трамп Шоп, а по истраживању Тодора Дичева. Мене је ова вест, наравно, обрадовала и подсетила на путовање у Знепоље, у село Слишковце одакле су се доселили моји са мајчине стране у село Трешњевицу код Параћина. И сада их тамо, али и свуда по Србији …
Pročitajte Još »Naklo (Peć)
Накло се налази око 7км и од Пећи. Село је у равници између магистралног пута Пећ – Приштина и старог пута Пећ –Будисавци. На сеоском гробљу има много старих камених плоча и крстова. Темељи сеоске цркве врло су добро очувани. Верују да је постојала и пре 300г и да се звала Св. Тројица. У непосредној близини ових старих темеља мештани …
Pročitajte Još »Srbija, turizam 2016. godine
Према подацима РЗС-а, у децембру је регистровано 481,7 хиљада ноћења туриста, што је за 11,3% више него у истом месецу 2015 године. Домаћи туристи остварили су 268,5 хиљада ноћења (+5,4%), а страни 213,2 хиљаде (+19,8%). У 2016 години укупно је регистровано 7,5 милиона ноћења (+13,3%), у чему су домаћи туристи остварили 4,8 милиона (+13%), а страни 2,74 милиона (+13,7%). При …
Pročitajte Još »Popovac Voćinski
Popovac je 1931 godine imao 359 stanovnika, a 1948 godine imao je 149 stanovnika. 1991g imao je 43s (Srba 41 i ostalih 2), a 2001g 2 stanovnika. Branković (Jovo) Nikola, rođen 1888. Srbin, ubijen od ustaša 1942. u logoru, Jasenovac (2338109016) Dakić (Drago) Sena, rođena 1941. Srpkinja, zaklana od ustaša 1943. kod kuće, Popovac voćinski (2367062009) Dakić (Drago) Tomo, rođen …
Pročitajte Još »Dodelјena priznanja zeemljoradnicima i najava savetovanja: “Dobar dan, domaćine”
Privredna komora Srema iz Sremske Mitrovice, odnosno organizacioni odbor takmičenja zemlјoradnika Srema, Opština Srbobran za takmičenje orača „Srbobranska brazda” i Agrarna unija opštine Kanjiža za Međunarodni festival kukuruza dobitnici su priznanja Polјoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu . Predsednik organizacionog odbora „Srbobranske brazde” Vladimir Rankov, predsednik Agrarne unije opštine Kanjiža Aleksandar Stojanović i Branislav Živanović iz Privredne komore Srema primili …
Pročitajte Još »Industrijska proizvodnja u Srbiji u 2016. godini
Према подацима РЗС-а у 2016 години је индустријска производња у Србији повећана за 4,7%. Прерађивачка индустрија имала је раст за 5,3%, рударство за 4%, а снабдевање електричном енергијом за 2,7%. Посебно је важна чињеница да индустријска производња расте у десезонираној серији. У децембру је укупна индустрија имала раст за 1,2 индексна поена и била је за 5,2% изнад просечног нивоа …
Pročitajte Još »Nekada davno, kada su Srbi bili niskoga rasta i velikog junaštva
Пре Првог светског рата Србија је имала моћну државу. Њена моћ проистицала је из богатства информација које је држава прикупљала о свом становништву (привреди…) и о државама у окружењу. Квалитет информација био је неупоредиво бољи од данашњег, а статистичка обрада података је била напреднија него данас. Вероватно је такво стање било последица чињенице да нису постојали рачунари и друге напредне …
Pročitajte Još »Primer transfera profita kroz dvojne fakture: izvoz cigareta iz Srbije u Hong Kong, Japan…
Мотив за писање прилога представља ми изненађење у величини разлике између званичног извоза Србије у Кину (20,2 милиона долара), и увоза Кине из Србије (133,9 милиона долара). Да Кина поштује суверенитет Србије, као и СТО-УНКТАД, па да књижи и увоз руда из КиМ, било ми је познато. Али, „искочила“ ми је вредност увоза цигарета из Србије у 2015 години у …
Pročitajte Još »Robna razmena Srbije u 2016. godini
Према подацима РЗС-а, у децембру 2016. године вредност робног извоза износила је 1.170,6 милиона евра, увоза 1.658,7 милиона, уз дефицит од 488,1 милиона евра. У односу на децембар 2015. године извоз је повећан за 18,4%, увоз је већи за 11,8% док је дефицит смањен за 1,3%. У децембру је остварена рекордна месечна вредност увоза (претходни рекорд 1.620 милиона у јуну …
Pročitajte Još »Crna Gora: noćenja stranaca u 2016 godini
Према подацима Завода за статистику Црне Горе у 2016 години, а то је десета година од обнове самосталности, остварен је рекордан број ноћења туриста: 11,25 милиона. Сасвим пригодан податак уз овај десетогодишњи јубилеј. Није нам познато да ли је у хиљадугодишњој традицији државности Црне Горе остварен већи број ноћења, ни како да дођемо до таквог податка директно (дубровачки и которски …
Pročitajte Još »Republika Srpska: noćenja turista u 2016 godini
Према подацима Републичког завода за статистику Републике Српске у 2016 години регистровано је 740,6 хиљада ноћења туриста, што је за 7,8% више у односу на 2015 годину. У овом броју ноћења домаћих туриста изнела су 379,1 хиљада (+3,4%), а страних 361,5 хиљада (+12,9%) и овај број страних ноћења представља рекорд у 25 година постојања овог српског ентитета у БиХ. У …
Pročitajte Još »Drugi svetski rat u Makedoniji BJR: neki podaci
За Други светски рат у БЈР Македонији нисам имао посебну јаку знатижељу сем да упоредим презимена жртава Македонаца са најчешћим презименима у Моравској долини, од Витине и Гњилана преко Бујановца до Пожаревца и Смедерева. Стога се нисам бавио статистиком страдања по насељима и по општинама. Посебне проблеме у погледу интересовања за презимена створиле су две чињенице: (1) У БЈР Македонији …
Pročitajte Još »Kađenica i/ili Turčinovac?
Када је народ неписмен, препуштен сам себи у борби за опстанак, и такво стање потраје деценијама, народна предања крену да мешају удаљену прошлост са свеже запамћеним догађајима. На основу дисертације пок. Радмиле Тричковић може се доћи до закључка да Велике сеобе и није било, већ да се радило о страшном геноциду над тадашњим Србима у Србији, а да је друга …
Pročitajte Još »Robna razmena Crne Gore u 2016. godini
У прошлој, 2016 години, руководство Црне Горе славило је деценију обнове независности и хиљаду година државности (Ово хиљадугодишње сам превиђао целе прошле године!) па постоје и пригодни статистички показатељи тим поводом на порталу Завода за статистику Црне Горе. У том периоду (десетогодишњем, за хиљадугодишњи нема података, али као и све остало биће измишљени) просечна плата у Црној Гори повећана се …
Pročitajte Još »Robna razmena BiH u 2016 godini
Према подацима Агенције за статистику БиХ, робни извоз у 2016 години износио је 4.815 милиона евра и повећан је за 4,8% у односу на 2015 годину. Робни увоз износио је 8.252 милиона евра и повећан је за 1,8% у односу на 2015 годину. Након рекордне месечне вредности извоза у новембру (455,8 милиона евра), у децембру је извоз смањен на 425,5 …
Pročitajte Još »EK 5: Ko jede čije kobasice
У тексту о свињетини нисмо узели у обзир трговину месним прерађевинама, те овде додајемо набрајање одређених трговинских токова кобасицама у нашем ширем окружењу. Трговина кобасицама има одређене карактеристике токова страних директних инвестиција, у смислу да извоз иде из развијенијих у мање развијене земље. То је и логично јер, на пример, Немци када оду на летовање снабдевају се из немачких трговинских …
Pročitajte Još »Borojevići (Kostajnica)
Muzej žrtava genocida u Beogradu: Banjeglav (Ile) Tešo, rođen 1910. Srbin, ubijen 1943. kod kuće, Borojevići (2545003050) Banjeglav (Tešo) Mićo, rođen 1915. Srbin, poginuo 1943. u NOBu, Glamoč (2545003051) Borojević (Adam) Jovan, rođen 1895. Srbin, ubijen od ustaša 1943. u logoru, Jasenovac (2545003016) Borojević (Adam) Jovan, rođen 1897. Srbin, ubijen 1943. U direktnom teroru, Izm.grahova i livna (2597143027) Borojević (Adam) …
Pročitajte Još »POGLEDI IZ HRVATSKE 2017 (2): Prazni ruralni delovi
Od doseljenja naših naroda na ovo tlo poznato je da smo zbog toga što smo na razmeđu Istoka i Zapada bili izloženi stalnim nasilnim i nenasilnim utjecajima, nasilnim i spontanim akulturacijskim procesima. Što se tiče vlasničkih odnosa, oni su kroz povijest bili raznoliki i dugo su persistirali arhaični oblici, pravi anahronizmi (begluci, kolonati, nadijeljena krajiška zemljišta, općinske gmajine do klasičnog …
Pročitajte Još »EK 4: Mleko
Док се човек бави кулинарством доводи себе у опасност и да постане филозоф. Ево, на пример, моје бављење млеком довело ме је до закључка да је Србија мајка Црној Гори, јер је снабдева млеком, да је Црна Гора незрео пубертетлија који се одриче свог родитеља и све му је драже од вредности које му мајка представља, па срља у свакојаке …
Pročitajte Još »Al se nekad mnogo jelo: Promene u strukturi ishrane stanovništva Srbije 1961-2013
У савременој исхрани у Србији, 2013 године, највећу вредност унетих калорија становништво је имало од пшенице и производа од ње (797), шећера и производа (262), свињског меса (242), млека и млечних производа (230), и кукуруза и производа (197). Ових пет група производа објашњава скоро две трећине укупног уноса калорија у просечној исхрани, а која износи 2.725 калорија. Овако изнети подаци …
Pročitajte Još »Regionalizacija poljoprivredne proizvodnje
Рaспoлoживe пoљoприврeднe и oбрaдивe пoвршинe, пoсeбнo oрaничнe, мoгу сe рaциoнaлнo кoристити пoвeћaњeм стoчaрскe прoизвoдњe и измeнoм прoизвoднe структурe у биљнoj прoизвoдњи Пишe: Брaнислaв Гулaн Рeпубликa Србиja je Бoгoм дaнa зa пoљoрпиврeдну прoизвoдњу. Oгрoмнe oбрaдивe и квaлитeтнe пoвршинe, бoгaтствo биљнoг и живoтињсклгo свeтa, климa прилaгoђeнa свим културaмa, бoгaтa трaдициja бaвљeњa пoљoприврeдoмм, нaучнe институциje кoje вeћ вишe од 100 гoдинмa oбрaзуjу пoљoприврeднике …
Pročitajte Još »EK3: Pasulj
Пасуљ је једна од чешћих намирница у српској кухињи. Тако се мисли. А када се прође кроз податке о светској производњи и употреби у исхрани може се доћи до другачијег закључка. Али да се вратимо у прошлост и разлоге бављења овом економском кухињом: основним животним намирницама, а не високим технологијама, модернизацијом и реформама. Љубав према селу и пољопривреди гајим због …
Pročitajte Još »POGLEDI IZ HRVATSKE 2017: Demografski slom bez društvenog i znanstvenog refleksa
Pise: Dr Svetozar Livada Ja sam iz nagona preživljavanja postao partizan, antifašist, izgubio veći dio porodice, rođaka, kolateralnih srodstvenika, susjeda i zavičaj, postavši nasljedno bezemljaš, zbog nasilja novog poretka. Dakle, postao sam sin revolucije iz nužde. Sve sam nacionalne i rasne teorije savladao kroz vlastite vene, primajući transfuzije krvi svih rasa i naroda.Po toj logici postao sam i fiziološki građanin …
Pročitajte Još »SRBIJA U PROIZVODNJI JUNEĆEG MESA
Srbija je poljoprivredna zemlja velikih mogućnosti u proizvodnji ratarskih, povrtarskih i voćarskih kultura. Ovo su nepodeljene ocene kako stručne javnosti, tako i šire javnosti. Srbija stvarno ima velike potencijale za razvoj ove privredne grane koja kroz spoljnotrgvinsku razmenu može značajno povećati devizni priliv i biti veliki oslonac u pozitivnom spoljnotrgovinskom bilansu. Bez velikih pretenizija da se šire elaborira potencijal razvoja …
Pročitajte Još »Dodoši, Petrinja
Muzej žrtava genocida u Beogradu: Banjac (Branko) Anđelko, rođen 1888. Srbin, ubijen od ustaša 1941. u direktnom teroru, Kraljevčani (0866089006) Bogović (Gliga) Draginja, rođena 1886. Srpkinja, ubijena 1943. U direktnom teroru, Dodoši (2572018009) Bogović (Matija) Stevan, rođen 1882. Srbin, ubijen 1942. U direktnom teroru, Dodoši (2572018008) Bunčić (Đuro) Milan, rođen 1925. Srbin, zaklan 1941. u direktnom teroru, B grahovac (2411074027) …
Pročitajte Još »Proizvodnja i izvoz pšenice 2017.
Berićet i nestašica! Srbija je u 2016. godini imala veoma dobar rod pšenice od preko 2,8 miliona tona. Do sada je izvezeno 657.940 tona. Brinu male površine koje su zasejane u 2016. godine, koje se procenjuju na oko 450.000 hektara Nakon berićetne žetve u 2016. godini u kojoj je Srbija sa 595.000 hektara dobila rod pšenice od 2.885.000 tona, …
Pročitajte Još »Robna razmena XI 2016
Према подацима РЗС-а, у новембру је извоз робе вредео 1.188,7 милиона евра (+19,8%), увоз је износио 1.485,2 милиона (+9,1%), а дефицит у робној размени био је 296,6 милиона евра (-19,5%). У периоду јануар-новембар извоз је вредео 12.268 милиона евра (+11%), увоз 15.733 милиона (+5,6%) уз дефицит од 3.465 милиона евра (-10%). Степен покривености увоза извозом у новембру износио је 80%, …
Pročitajte Još »Nova rekordna mesečna vrednost izvoza Republike Srpske
Према подацима РЗС РС у новембру 2016. је извоз Српске износио 136,5 милиона евра, увоз је износио 204,3 милиона евра, те је дефицит износио 67,8 милиона евра, из покривеност увоза извозом од 66,8%. Након септембарских 135,6 милиона ово је нови месечни рекорд у вредности робног извоза. У периоду јануар-новембар 2016г извоз је вредео 1.331,7 милиона евра, увоз је износио 2.023,2 …
Pročitajte Još »Ekonomska kuhinja 2: svinje
Свиње представљају типично европску животињу и најчешћи су састојак у европској кухињи. Уколико се оцењује према овом параметру, Србија је једна од најевропскијих земаља, јер се налази на петом месту у Европи у односу броја свиња на број становника, а на деветом месту у свету, јер су испред ње још четири острвске земље. Испред Србије су, уз Шпанију, три релативно …
Pročitajte Još »ORGANSKA PROIZVODNJA HRANE U SRBIJI 2017.
Sve traženiji organski proizvodi Organskom proizvodnjom hrane u SRbiji bavi se oko 2.000 proizvođača koji je proizvode blizu 15.000 hektara. Učešće ove proizvodnje u ukupnom zemljištu je još uvek nisko i iznosi tek 0,44 odsto! Zainteresovanost za organsku proizvodnju u Srbiji iz godine u godinu sve je veća, a stručnjaci smatraju da ova grana u Srbiji ima itekako dobru perspektivu, …
Pročitajte Još »Ekonomska kuhinja 1: kukuruz
За разлику од пекара и кувара, који производе разне укусе и мирисе од житарица и од меса, економисти производе некакве бројеве, покушавају да тумаче берзанске цене кукуруза, свињетине и других производа. Срећом по човечанство, даље и дубље од тога не иду, јер би можда измислили берзанску трговину пустињским песком и његову размену за отпатке од хране, на пример. Развој пољопривреде …
Pročitajte Još »Loša politika jede državu
NESTAJANJE SELA I SRBIJE Najkraći put do uništenja, je izumiranjem sela i uništavanjem agrara. Od 4.709 sela u-Srbiji čak njih 1.034 imaju manej od po 100 stanovnika. U seliam nema koi da radi, a u gradovima nema šta da se radi. Seljak ne služi samo da bi proizvodio hranuj, on je čovek koji treba d aima i dostajan život! Srbija …
Pročitajte Još »Jagodina: turistički centar Srbije
Када бисмо повукли линије од Горе, изнад Метохије, до тромеђе Србије са Мађарском и Румунијом, затим од тромеђе Србије са Македонијом БЈР и Бугарском, на југу, и са Мађарском и Хрватском на северу, географски центар Србије био би негде на планини Рудник, у близини манастира Враћевшнице. Али, да не будемо толике цепидлаке, нећемо много погрешити уколико кажемо да је Јагодина …
Pročitajte Još »Industrijska proizvodnja XI 2016
Према подацима РЗС-а, у новембру је укупна индустријска производња повећана за 1,3%, а кумулативни пораст од јануара износио је 4,6%. У новембру је прерађивачка индустрија имала раст од 4,9% (5,2% у кумулативу), рударство је имало раст за 0,5% (+4,8%), док је снабдевање електричном енергијом смањено за 10% (у кумулативу раст за 3%). Нарочито повољан податак из новембра представља раст производње …
Pročitajte Još »Analitička kuhinja
Док са породицом уживам у гледању руске хумористичке серије „Кухиња“ пало ми је на памет да упоредим аналитички рад са свакодневном активношћу домаћица и професионалних кувара и куварица. Шта кувари(це) раде? Одаберу неколико намирница и користећи искуство и рецепте произведу одређени прехрамбени производ. Производи се могу разликовати по укусу, по процесу обраде, по специјалним састојцима или посудама у којима се …
Pročitajte Još »Republika Srpska: noćenja stranaca u novembru 2016
Према подацима Републичког завода за статистику Републике Српске, у новембру је регистровано укупно 52,2 хиљаде ноћења туриста, што је за 3,8% више у односу на новембар 2015 године. Укупно је, од јануара, регистровано 689 хиљада ноћења, а то је за 7,7% више него у истом периоду 2015. Ноћења домаћих туриста у новембру је било 16 хиљада (-4,4%), а од јануара …
Pročitajte Još »Gradnja, Vranje
Положај. – Ово је село својим положајем захватило доста велики простор. Главни је део с обе стране потока Крушеглавског и Мртве Стране, и реке Грађанске, која од њих постаје. Није у свима деловима долинско, нарочито део села од Лазине па према Големоме Селу… Куће су далеко од потока и река, те им ови при доласку не наносе штете, једино што …
Pročitajte Još »ZLATIBOR ČEKA AGRONOME I POLJOPRIVREEDNIKE
Razmena znanja i iskustava Tradiconalno savetovanje agronoma Srbije održaće se na Zlatiboru od 22. do 28. januara 2017. godine Novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo organizovaće tradicionalno 51. Savetovanje agronoma i poljopriverdnika Srbije, koje će se održati na Zlatiboru od 22. do 28. januara 2017. godine. Ovo savetovanje tradicionalno okuplja više od 700 agronoma i poljoprivrednika iz cele Srbije. Biće …
Pročitajte Još »Turizam u Srbiji XI 2016
Према подацима РЗС-а у новембру је у Србији регистровано 445.474 ноћења што је за 21,3% више у односу на исти месец 2015 године. Укупан број ноћења у 11 месеци износио је 7.052 хиљада што је за 13,4% више него у истом периоду 2015 године. У новембру је регистровано 257.186 ноћења домаћих туриста (+15%), а од јануара 4.526 хиљада (+13,5%), док …
Pročitajte Još »Vojvodina u Drugom svetskom ratu 2: Banat
1. Увод Банат је регион у коме су релативно најмање страдали Срби, на подручју на коме су живели до Другог светског рата. У Банату је извршена најбржа ликвидација Јевреја на подручју бивше Југославије. То је последица (војне) власти Фолксдојчера у Банату који су већину Јевреја послали у Београд, где је већина мушкараца ликвидирана у Топовским шупама, а већина жена у …
Pročitajte Još »Investicije po opštinama u 2015. godini
Дана 26.12.2016 године изашао је годишњак „Општине и региони у Републици Србији, 2016“, где постоји могућност преузимања базе података, тако да се могу извршити различите интересантне анализе економских, демографских и других појава на нивоу општина. Наш основни циљ је да дођемо до најважнијих промена у динамици инвестиција на нивоу општина: где је живнула инвестициона активност, а где се она смањује. …
Pročitajte Još »Sve starije selo
Petina stanovnika sela Srbije 2030. biće starija od 65 godina. Rezultati istraživanja pokazuju da se od 2002. do 2011. godine seosko stanovništvo smanjilo za 311.139, odnosno za 10,9 odsto U Srbiji, po popisu stanovništva iz 2011. godine, 17,25 odsto stanovnika je starije od 65 godina. Demografske projekcije za Srbiju, po podacima iz istraživanja „Položaj starijih osoba na selu“, predvidjaju da …
Pročitajte Još »Srbija je dobila prvi standard i oznaku kvaliteta proizvoda koji su BEZ GMO i domaćeg porekla
SRBIJA DOBILA ONO ŠTO ŽELI EVROPA Konferencija „Prvi standard i oznaka BEZ GMO kvalitet i domaćeg porekla – Dunav soja“. Srbija je dobila prvi standard i oznaku kvaliteta proizvoda koji su BEZ GMO i domaćeg porekla Srbija je dobila prvi standard i oznaku kvaliteta proizvoda koji su BEZ GMO i domaćeg porekla. Označivši prve domaće genetski nemodifikovane proizvode, učinjen je …
Pročitajte Još »Miočinovići
Cvetanović (Timo) Petar, rođen 1874. Srbin, ubijen 1941. U direktnom teroru, Miočinovići (2573020039) Horvat (Đuro) Ljuba, rođena 1922.Rom, ubijena od ustaša 1941. u logoru, Jasenovac (2559042013) Horvat (Grga) Radojka, rođena 1921. Romkinja, ubijena od ustaša 1941. u logoru, Jasenovac (2559042010) Horvat (Ilija) Ivo, rođen 1940. Rom, ubijen od ustaša 1941. U logoru, Jasenovac (2559042015) Horvat (Ilija) Manda, rođena 1939. Romkinja, …
Pročitajte Još »Budžet Republike Srbije XI 2016
Према подацима Министарства финансија, у новембру су примања буџета износила 87,9 милијарди динара, издаци су били 84,8 милијарди те је остварен суфицит у износу од 3,1 милијарди динара. У односу на новембар 2015 године примања су повећана за 7,2%, издаци за 3,1%, те је након дефицита од 0,3 милијарде динара остварен поменути износ суфицита. У периоду јануар – новембар укупна …
Pročitajte Još »Ivo Andrić o ekonomskoj okupaciji
Цитати из романа „На Дрини ћуприја“ Јер, чак и у овој забаченој касаби, где је живот у две трећине својих појава био још потпуно источњачки, људи су почели да робују бројкама и да верују у статистику. „Седамдесет и четири милиона“. „Нешто мање од пола милиона, управо 445.782,12 круна, по километру“. Тако је свет испирао уста великим бројкама, али од тога …
Pročitajte Još »Genocid hrvatske države u Srbiji: Srem 1941-1945 godine
Увод Срем је био најтеже погођена у област Србије Другом светском рату, што је последица окупације од стране Хрвата, у односу на друге делове Србије које су окупирали Мађари, Немци, Бугари, Шиптари и Италијани. Хрватска је била међународно призната држава 1941. године од истих великих европских земаља које су је као независну признале почетком 1992. године. Данашње понашање хрватских власти …
Pročitajte Još »Značaj Telekoma za investicionu poziciju Srbije u BiH
Према подацима ММФ-а укупна вредност страних директних инвестиција у БиХ на крају 2015 године износила је 6.792 милиона долара. Највећи инвеститор у БиХ била је, као и код већине земаља Источне Европе због улагања у финансијски сектор, Аустрија са 1.385 милиона долара. Србија је за само 3 милиона долара била испред Хрватске, на другом месту, са 1.149 милиона долара. Аустрија, …
Pročitajte Još »Srbija u tokovima stranih direktnih investicija na kraju 2015 godine
Према подацима ММФ-а, на крају 2015 године укупна вредност СДИ уложених у Србији била је 28.801 милиона долара. Предузећа регистрована у Србији инвестирала су у иностранство 2.876 милиона долара. Прилив инвестиција био је 10 пута већи од одлива инвестиција. То је у складу са степеном (не)развијености домаћих предузећа и у будућности се може очекивати да ће се овај однос смањивати, …
Pročitajte Još »