Mali Iž je 1931g imao 1.079 stanovnika, 1948g imao je 861 a 2011g 215 stanovnika. Dražić (Vice) Marijan, rođen 1908. Hrvat, poginuo 1942. u NOBu, Atlanski okean (2733102058) Dumić (Bože) Vladimir, rođen 1920. Hrvat, poginuo 1943. u NOBu, Zelengora (2733102116) Dumić (Ive) Marijan, rođen 1924. Hrvat, poginuo 1943. u NOBu, Livno (2733102110) Dumić (Josip) Dinko, rođen 1923. Hrvat, poginuo …
Pročitajte Još »Hrana i poljoprivredni resursi za 21. vek
Prof. dr Radmilo V. Pešić Univerzitet u Beogradu,Poljoprivredni fakultet Srpska podružnica Rimskog kluba DETERMIN!NTE R!ST! TR!ŽNJE Z! HR!NOM Demografski rast Promene strukture stanovništva (starost, lokacija, ekonomska aktivnost, način života….) Ekonomski rast i povećanje dohodaka Zdravstveni i socijalni kriterijumi NEIZVESNOST Naučno-tehnički progres (energetika, biotehnologija, novi materijali, nano-čestice…..) Politička zbivanja Klimatske promene Demografski rast (UN World Population Prospects, 2015) Demografske …
Pročitajte Još »Kalebovac, Korenica
Kalebovac je 1931g imao 264s, 1948g 115s, 1991g 58s (54 Srba i 4 ostalih) i 48s 2001g. Drakulić (Maksim) Ilija, rođen 1883. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U logoru, Jadovno (2849011058) Drakulić (Nikola) Jelena, rođena 1888. Srpkinja, ubijena 1945. U direktnom teroru, Kalebovac (2849011059) Funduk (Ilija) Đorđe, rođen 1937. Srbin, spaljen od ustaša 1945. U masovnom pokolju, Kalebovac (7031s01344) …
Pročitajte Još »Perna, Vrginmost
Perna je 1931g imala 1.241 stanovnika, a 1948 godine imala je 914 stanovnika. 1991g imala je 471s (Srba 452, ostalih 18 i 1 Hrvat), a 2001g imala je 204 stanovnika. Bakić (Dušan) Bosiljka, rođena 1937. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Perna, vrginmost (2281023061) Bakić (Dušan) Petar, rođen 1940. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U masovnom pokolju, …
Pročitajte Još »Sapna
Sapna je 1931g imala 354s, 1948g 237s, 1991s (Srba 124, ostalo 10 i Hrvata 5s), a 2001g 90s. Bunjevac (Nikola) Stanko, rođen 1886. Srbin, ubijen od ustaša 1942. u logoru, Stara gradiška (2382121088) Bunjevac (Savo) Ana, rođena 1887. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u logoru, Stara gradiška (2382121086) Bunjevac (Simo) Stana, rođena 1897. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u logoru, …
Pročitajte Još »Tabela: Prihodi od turizma po zemljama, prvo polugođe
ZEMLjORADNIČKO ZADRUGARSTVO U FUNKCIJI RAZVOJA POLjOPRIVREDE I SELA
Izuzev 90-tih godina XX veka uslovi za razvoj zemljoradničkog zadrugarstva bili su vrlo nepovoljni i ovaj oblik organizovanja nije bio prepoznat i adekvatno vrednovan u funkciji razvoja poljoprivrede. Posle poketanja kacije „500 zadruga u 500 sela“ zadruge su počele da niču kao pečurke . Da bi se zadrugarstvo razviojalo Srbiji je potrebna nova agrarna i socijalna reforma Piše: Branislav Gulan …
Pročitajte Još »Štetne strategije!
Postojeća strategija razvoja poljoprivrede, osim što je netačna i nerealna, pravi štetu koja se jedino može ispraviti novom agrarnom i socijalnom reformom, zasnovanom na realnim podacima i pretpostavkama, i sa fokusom na reindustrijalizaciju i porodična gazdinstva Piše: Branislav Gulan Srbiji je za njenih 631.000 poljoprivrednih gazdinstava potrebna nova agrarna politika ili strategija, svejedno je kako će se zvati, ali važno …
Pročitajte Još »Blatuša, Vrginmost
Blatuša je 1931 godine imala 1.215 stanovnika, dok je 1948 godine imala 886 stanovnika. 1991 godine imala je 558 stanovnika (547 Srba i 11 ostalih), a 2011 godine imala je 285 stanovnika. Ajalinović (Sima) Ljubica, rođena 1903. Srpkinja, ubijena 1941. U direktnom teroru, Blatuša (2273002072) Ajalinović (Stojan) Stanica, rođena 1926. Srpkinja, ubijena 1941. U direktnom teroru, Blatuša (2273002071) Ajdinović …
Pročitajte Još »Vodoteč, Otočac
Vodoteč je 1931g imao 2.817s (sa svim pripojenim bivšim naseljima), 1948g imao je 924s, 1991g 181s (Srba 159, Hrvata 12 i ostalih 10), a 2001g imao je 98s. Božanić (Lazo) Milosava, rođena 1866. Srpkinja, poginula 1945. prilikom borbi ili bombardovanja, Brinje (0443033002) Bukvić (Aleksa) Vasilj, rođen 1880. Srbin, ubijen 1944. u masovnom pokolju, Vodoteč (0863050017) Bukvić (Bude) Dušanka, rođena …
Pročitajte Još »MOŽE LI SRBIJA DA BUDE HOLANDIJA NA BALKANU: Napredak se krije u zadrugama!
Država bi mogla da pomogne i tako što će svoje poljoprivredno zemljište, o čijoj površini niko ne želi da iznese tačan podatak, dati u zakup nezaposlenima. Zadruge tzreba da vrate život u opsutela srpska sela. Zadruge treba da budu stožer oko koga se okuplaju poljoprivrednici Piše: Branislav Gulan Trideset milijardi evra zarade, više od 50.000 zaposlenih, oživela sela i nova …
Pročitajte Još »Robna razmena VIII 2017
Према подацима РЗС-а у августу је робни извоз вредео 1.188,6 милиона евра (+14,7% у односу на август 2016.), а увоз 1.534,1 милиона евра (+12,9%), уз дефицит у робној размени у износу од 345,5 милиона евра (+6,9%). Укупна вредност извоза, у периоду јануар-август, износила је 9.891,1 милиона евра (+13,4%), увоза 12.527,7 (+13,1%), уз дефицит од 2.636,6 милиона евра (+11,8%). Извоз је …
Pročitajte Još »Srbija danas – savremeni aspekti neoliberalizma, ekonomije, demografije, zdravstva, bezbednosti i tranzicije
Knjiga „Srbija danas – savremeni aspekti neoliberalizma, ekonomije, demografije, zdravstva, bezbednosti i tranzicije“, predstavlja naučno-stručnu knjigu o savremenim aspektima srpske ekonomije i državnog uređenja u oblastima od značaja za Republiku Srbiju i njen dalji razvoj. U knjizi je opisana i oblast inspirisana temom neoliberalizma koji u svom sadašnjem obliku, prema autoru Branku Dragašu, doživljava krah i zaključeno je rečima: „Humanizam …
Pročitajte Još »Robna razmena Srbije sa Izraelom
Постоји много политичких и националних разлога због којих би економски односи Србије са Израелом требали да буду одлични, баш као што постоји много сличности у историји оба народа које треба да се увек потенцирају, али и додатно истражују. Овде желим само да додам пар реченица обиљу података испод текста. Робни увоз Израела вреди 59,5 милијарди евра. Србија се налази на …
Pročitajte Još »Novi turistički rekord u avgustu!
Према подацима РЗС-а у августу је укупном остварено 1.081.734 ноћења, у чему 684.120 домаћих туриста и 397.614 странаца. У односу на регистрованих 106.029 лежаја, у просеку су домаћи туристи користили 22.068 а 12.826 дневно, што значи да је попуњеност свих капацитета за смештај у Србији била само 32,9%. То значи да, упркос рекордном броју ноћења у августу, могуће је повећати …
Pročitajte Još »Ostojići, Dvor
Ostojići su 1931g imali 505s, 1948g 417, 1991g 214s (u tome 207 Srba, 4 Jugoslovena i po jednog Hrvata, neopredeljenog i nepoznato), a 2001g 4 stanovnika. Golijaš (Rade) Pero, rođen 1908. Srbin, umro od Nemaca 1945. kao zarobljeni pripadnik VKJ, Nemački logor (2529059039) Ostojić (Adam) Božo, rođen 1923. Srbin, poginuo 1943. u NOBu, Crna gora (2529059013) Ostojić (Adam) Ljuba, …
Pročitajte Još »Paučje, Đakovo
Paučje je 1931g imalo 541s, 1948g imalo je 152s, 1991g 89s (Srba 67, Hrvata 17, ostalo 5), a 2001g 64s. Bulatinac (Mladen) Deranka, rođena 1904. Srpkinja, ubijena 1942. U logoru, Logor sisak (2341137012) Buletinac (Nn) Kata, rođena 1911. Srpkinja, ubijena od ustaša 1945. u logoru, Stara gradiška (0078020028) Buletinac (Nn) Srđan, rođen 1904. Srbin, nestao 1945. u NOBu, Nepoznato (0078020025) …
Pročitajte Još »Poziv na putovanje Vocarstvo u Sloveniji od 9-13. oktobra 2017
Поштовани, Еколошко друштво Драгачево – Гуча и Удружење пољопривредника Драгачева из Гуче у сарадњи овлаштеном туристичком агенцијом и са водећим организацијама из Словеније, организују путовање: *ВОЋАРСТВО У СЛОВЕНИЈИ* * од 9 до 13. октобра 2017. г., аутобусом* на релацијијама * НОВО МЕСТО –* *МАРИБОР – **ПТУЈ **– ЉУБЉАНА – * *са околинама* Теме на путовању: *СЕЛО – ПОЉОПРИВРЕДА – ЕКОЛОГИЈА …
Pročitajte Još »Mc MEAL INDEX
Najvećem delu stručne javnosti je poznat tzv. BigMac Indeks u aproksimaciji odredjivanja precenosti ili podcenjenosti valuta prema dolaru. Big Mek indeks je izmišljen 1986. godine od strane lista The Economist kao leprsavi vodic koji pokazuje da li su valute na svom ‘’pravom’’ nivou. Baziran je na teoriji pariteta kupovnih moci (PPP), pojmu koji na dugi rok treba da pokaze kretanje …
Pročitajte Još »Spas za sela i Srbiju
Od deset radnika koji su ostali bez posla, više od polovine moglo bi da se zaposli u našim ruralnim područjima Srbija ima 4.709 naselja, a u svakom od njih 1.034 danas živi manje od 100 stanovnika. Ako se sadašnji proces nastavi, za deceniju i po u četvrtini sela ostaće samo spomenici kao dokaz skorašnjeg života. I dok ljudi u …
Pročitajte Još »Dominira mali posed, zadruge pravo rešenje
Ako se daju subvencije za otvaranje novih radnih mesta stranim poslodavcima, zašto na isti način država ne pomogne poljoprivrednike koji žele da se udruže. Najpre bi trebalo definisati šta su srednja gazdinstva, jer se ta kategorija razlikuje od zemlje do zemlje Piše: Branislav Gulan Orijentacija Vlade Srbije da poljoprivredni razvoj bude fokusiran na srednja gazdinstva je dobra, međutim, treba …
Pročitajte Još »Doprinos Hrvata Splićana antifašizmu
На данашњи дан, пре тачно 27 година, приликом јутарњих вежби у касарни војне полиције у Мравинцима, са разласа се чули Штулићеви стихови „Хладан као лед, убило ме безнађе“, а поводом мог рођендана. Јагодинац је радио на разгласу, те ми је учинуо услугу, а на себе сам овим гестом скренуо негативну пажњу десетара. То је био мој осми дан у Сплиту, …
Pročitajte Još »Ploče: pobijena srpska deca 1941 godine
U Pločama su 1941 godine ustaše likvidirale 26 dece prosečnog uzrasta od 5,4 godina, a među njima 7 beba. Punoletne žrtve nisu evidentirane sem jednog borca u NOB-u. Ajduković (Marko) Milan, rođen 1940. Srbin, ubijen od ustaša 1941. kod kuće, Ploče (5015s00424) Budimilija (Dmitra) Dragica, rođena 1932. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. kod kuće, Ploče (5015s00425) Budimlija (Dmitra) Marija, …
Pročitajte Još »Jasenovac, radni logor: Likvidacija logora III-C
Из приложеног се нацрта види, да је између тзв старе жице логора и великог зида у сјеверо-источном куту била велика ледина, гдје су усташе у пролеће 1942. подигли обични логор под ведрим небом, оградили га бодљикавом жицом и овдје смјестили око 40.000 Цигана. Они су те Цигане побили у року од неколико тједана, па како се број Цигана постепено смањивао, …
Pročitajte Još »Majstor Žika i austrijski kapital
Мајстор Жика се – рећи ће – са своја три метра платна дневно свакојако није могао носити с тонама царински повлашћеног аустријског текстила. На тај начин је швапски монопол умртвио нашу привреду. У пеленама нам удавио индустрију, обогаљио занатске еснафе, заробио спољну трговину, а што је најопасније – отежавањем сваке домаће иницијативе – демобилисао чаршијски пословни дух. Аустрија је најмање …
Pročitajte Još »SRBIJA I STO: GMO zamrzlo članstvo
Već godinama se nalazimo u „statusu kvo“, te da su benefiti koje bismo ostvarili pristupanjem Svetskoj organizaciji ogromni, te da nas na tom putu, između ostalog, najviše koči, kako je rečeno, „loš zakono o GMO“. STO je jedini regulatorni okvir za međunarodnu trgovinu koji danas uklјučuje 164 države, carinske teritorije, od kojih su 159 države članice UN, od ukupno 193 …
Pročitajte Još »Trbuh uz Austriju, srce Rusima, mozak na otavu, a koža na doboš
Између бедног стања у коме Срби егзистирају као људи и идеалног које би уживали да су коњи, нема, синко, никакве паметне будућности. Кентаурско стање компромиса, равнотежа смерова и сила, половичност облика, панметронаристонска прагма још никог усрећила није. Трбух уз Аустрију, срце Русима, мозак на отаву, а кожа на добош. И да ли сам ја ишта срећнији што нисам регуларно рођен …
Pročitajte Još »Stoku, letinu i ratare pokosile nove gazde
Poništena svaka treća privatizacija i 100.000 ljudi bez posla rezultat je privatizacije u srpskom agraru koji je sada na 30 do 40 odsto proizvodnje iz 1989. godine!Potreba je nova agrarna i socijlna reforma U Srbiji je preostala je još privatizacija jednog, ali vrednog poljoprivrednog preduzeća – Poljoprivredne korporacije ,,Beograd“ (PKB). Sa prethodnima se nismo usrećili. Uz to je svake godine …
Pročitajte Još »POLJOPRIVREDNI SAJAM ,,AGRA’’ U GORNJOJ RADGONI – SLOVENIJA
Kvalitet određuje opstanak Najvažnija manifestacija za polјoprivrednike Slovenije i sve one koji se bave agrobisom protekla je u znaku susreta država srednje i istočne Evrope sa predstavnicima zemlјe partnera Kine. Slovenija kao mala država, ne može mnogo da izvozi, ne može jeftino da izvozi, ali može da plasira vrhunsku robu, proizvedenu na tradicionalan način. Ukupna neto ulagana aslovenaćkih rezidenata u …
Pročitajte Još »SRBIJA I SVINјE: Seljaci jači od ,,Tenisa“
Gotovo u isto vreme kada je „Tenis“ dobio u zakup zemlju kod Zrenjanina, mera vakcinacija svinja je produžena. U naredne makar tri godine dolazak „Tenisa“ ništa posebno neće promeniti u svinjarstvu u Srbiji, smatra struka. Sadašnje stanje je posledica politike koju vode vlade od devedeste, pa na ovamo. I sve one praktično drže pod sankcijama srpsko svinjarstvo, jer nastojanjem da svinje vakcinišemo protiv …
Pročitajte Još »KAKO DO ODRŽIVOG ZDRAVSTVA
Sigurno da ni jedna oblast funkcionisanja države nije toliko osetljiva kao zdravstvo. Naime, Na primeru zdravstvne zaštite (svaka zemlja to reguliše najvišim pravnim aktima-bar deklarativno) očituju se mnoge društvene anomalije ili pak uspesi. Neke od njih direktno tangiraju svakog korisnika pojedinačno. Pre svega dostupnost kvalitetne usluge po pitanju dijagnostifikovanja, lečenja, raspoloživosti kvalitetnih lekova, cene samog postupka lečenje, troškova koje samo …
Pročitajte Još »Donji Cerovljani, Kostajnica
Donji Cerovljani imali su 1931g 496s, a 1948g 438s. 1991g imali su 265s (Srba 168, Hrvata 61 i ostalih 36) a 2001g imali su 90s. Iz ovog naselja ustaše su, najvećim delom, odvele u logor i likvidirale 239 stanovnika (127 ženskog i 112 muškog pola), u tome 115 maloletnih u čemu 93 deteta uzrasta do 10 godina. Bobić (Dragutin) …
Pročitajte Još »Jasenovac, radni logor 15: Zakopao sam oca
Падао је густ снијег, тако да је кроз наше бараке, кроз даске на крову сипо на нас. Ноћу смо се уматали у деке. Мој сиромашни отац морао је са свој седамдесетитри године доћи овамо и умријети у најтежим мукама. Усташе нису имали смиловања ни према старцима, ни према мајкама ни малој деци. Уши су и даље плазиле по нама. Ми …
Pročitajte Još »Pred novom agrarnom politikom
Србија располаже са 5,2 милиона хектара пољопривредних површина (користи се 3,35 милиона хектара), почива на аграру и потребан јој је нови концепт развоја у овој области, то значи нова аграрна и социјална реформа. Стратегија развоја пољопривреде предвиђала раст већи од девет одсто, а он у последње две и по деценије има просечан годишњи раст од 0,45 одсто! Пише: Бранислав ГУЛАН* …
Pročitajte Još »Sumorna slika sela…
Od 4.709 naselja, odnosno sela u Srbiji, nestaje njih 1.200! U selima nema ko da radi, a u gradovima nema šta da se radi. Seljak ne služi samo da bi proizvodio hranu, on je čovek koji teba da ima dostojan život… Ako se seljaci neudruže ne da će propasti, već će nestati Piše: Branislav Gulan U Srbiji nisu zapostavljena samo …
Pročitajte Još »SUŠA JEDE PROIZVODNJU AGRARA
Uništena petina proizvodnje useva Konačni rezultati ostvarene bruto i neto vrednosti realizovane poljoprivredne proizvodnje sa ocenom dinamike rasta za 2016. godinu i prva procena pomenutih pokazatelja za 2017. godinu. Poljoprivreda u Srbiji ima poseban značaj za stabilnost ukupnog ekonomskog i društvenog razvoja, za trajnu prehrambenu sigurnost, socijalnu i političku stabilnost Najveći deo proizvodne 2016. godine obeležili su povoljni klimatski …
Pročitajte Još »Medak, Gospić
Medak je 1931g imao 685s, 1948g 272s, 1991g 563s (Srba 531, Hrvata 4, ostalih 28), a 2001g 78s. Acketa (Kuzma) Zeja, rođena 1896. Srpkinja, ubijena 1944. U direktnom teroru, Medak (2198021022) Acketa (Marko) Nikola, rođen 1898. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U logoru, Jadovno (2198021183) Acketa (Milo) Mika, rođena 1875. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u logoru, Jadovno (2198021182) Acketa …
Pročitajte Još »Jasenovac, radni logor: svedočenja preživelih logoraša 1
Ладислав Гринбаум из Осијека, преживјели заточеник. Био је „случајни“ свједок највеће трагедије своје породице. О томе он каже: „Једног дана нас десет заточеника са шеснаест усташа стражара ишли смо у Јабланац поставити електрични вод. За вријеме рада опазили смо да су усташе довеле много жена и могли смо видјети шта се ради. Усташе које су их довеле наредиле су им …
Pročitajte Još »ANALIZA DOPRINOSA ODABRANIH DRŽAVNIH KOMPANIJA STVARANJU BRUTO DODATE VREDNOSTI REALNOG SEKTORA PRIVREDE SRBIJE
Analiza doprinosa odabranih kompanija stvaranju Bruto dodate vrednosti i Bruto društvenog proizvoda realnog sektora privrede Srbije pokazuje uspešnost poslovanja jer osnovni kvalitativni doprinos kod kompanija iz realnog sektora uvažavajući tzv. ’’proizvodni model’’ analize nalazi se u tome koliko su kompanije doprinele stvaraju ukupnog društvenog bogatsva države. Odabir kompanije je uradjen na principu veličine prihoda, zatim kvaliteta poslovanja kroz ostvrivanje odredjenih …
Pročitajte Još »Srbija u svetskom izvozu računarskih, telekomunikacionih i informacionih usluga
Међународна робна размена има стагнантну доларску вредност од 2008. године до данас, што је последица пада вредности трговине примарним производима. То није случај са трговином услугама, а највише услед раста трговине информационим, компјутерским и телекомуникационим услугама. Вредност извоза информационих услуга повећана је са 8 милијарди долара у 2008. години на 17,5 у 2014. години. Извоз телекомуникационих услуга повећан је са …
Pročitajte Još »Robna razmena VII 2017
Према подацима РЗС-а, у јулу је робни извоз вредео 1.231 милиона евра и повећан је за 10,3% у односу на исти месец 2016 године. Увоз је износио 1.582,5 милиона евра и повећан је за 14,1%, док је дефицит износио 351,5 милиона и повећан је за 29,8%. У периоду јануар-јул извоз је вредео 8.698,3 милиона евра (+13,2%), увоз 11.192,2 милиона евра …
Pročitajte Još »Jasenovac, radni logor 18: Krštenje djece
Јутром кад смо излазили у „строј“ на рад, иако навикнути да гледамо своје мртве другове, окретали смо главу на мјестима гдје су били камиони, јер су се на смрзнутом снијегу виђале дјечје плетене ципелице, капице, дудице, амулети… остављајући дубок и тежак утисак и подсјећајући нас на страхоте ринга. Усташке звијери, крволочне немани, наслађивали су се звјерствима над мајкама и невином …
Pročitajte Još »Turjanski, Otočac
Turjanski su 1931g imali 989s, 1948g 570s, 1991g imao je 269s (Srbi 229, Hrvat 1 i ostali 9), a 2001g 82 stanovnika. Agbaba (Ilija) Dušan, rođen 1912. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Turjanski (2233040093) Agbaba (Ilija) Gego, rođen 9999. Srbin, ubijen od ustaša 1941. bačen u jamu, Jadovno (5007s00097) Agbaba (Ilija) Janko, rođen 1930. Srbin, ubijen od ustaša 1944. …
Pročitajte Još »Krš, Gospić
Krš je 1931g imao 661s, 1948g 268s, 1991g 90s (sve Srbi), a 2001g 46s. Babić (Dušan) Anđa, rođena 1915. Srpkinja, poginula 1943. U NOBu, Dobroselo (2206020018) Brujić (Damjan) Dane, rođen 1881. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U logoru, Jadovno (M0008833) Brujić (Jovo) Mile, rođen 1910. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U logoru, Jadovno (M0008839) Brujić (Nn) Mile, rođen 1909. Srbin, …
Pročitajte Još »Novi rekordan broj noćenja stranaca, VII 2017
Према подацима РЗС-а у јулу је регистровано укупно 988,1 хиљада ноћења у Србији, што је за 14,1% више него у истом месецу прошле године. У периоду јануар-јул регистровано је 4,8 милиона ноћења, што је пораст за 10,1%. Домаћи туристи су у јулу имали 611,8 хиљада ноћења (+9,9%), а у периоду јануар-јул имали су 3.037 хиљада ноћера (+6,6%). Страни туристи су …
Pročitajte Još »Nova rekordna mesečna vrednost robnog izvoza Republike Srpske
Према подацима РЗС-а РС, у јулу је извоз износио 157,2 милиона евра, што је до сада највећа месечна вредност и већа је од претходног рекорда постигнутог у марту 2017 године (154,1 милиона евра). Увоз је износио 212,3 милиона евра, па је уз дефицит од 55,1 милиона евра покривеност увоза извозом износила 74%. У односу на период јануар-јул 2016 године извоз …
Pročitajte Još »Ubijanja, mučenja, pravdanja
Istraživanjem 1333 kaznena djela i 787 počinitelja za koja se analizom sadržaja čina faktogrfskom analizom sa brojnim varijablama iznose svi značajni detalji ovih procesa: prema materijalnim razaranjima, prema institucijama, prema ljudima.. Izvori uzorka dolaze iz MUP-a, prema materijalnim dokazima, dokumentima i žrtvama s evidentnim nedvojbenim dokazima i detaljima.( strana 398/399)Cilj mu je bio da sistematski obradi prirodu kriminalnih čina sa …
Pročitajte Još »Kuljani, Dvor
Kuljani su 1931g imali 408s, 1948g 288s, 1991g 264s, u tome 144 Srba, 92 Hrvata, 9 Jugoslovena i 1 napoznato, a 2001g imali su 136s. Arbitin (Ilija) Sonja, rođena 1915. Srpkinja, ubijena od ustaša 1945. u direktnom teroru, Sisak (0060013005) Beić (Lazo) Anka, rođena 1928. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. kod kuće, Kuljani (2777085007) Berić (Adam) Janja, rođena 1906. …
Pročitajte Još »Ličko Petrovo selo
Ličko Petrovo selo imalo je 1.267s u 1931g, 257s u 1948g, 284s u 1991g (Srba 255, Hrvata 3 i ostalih 26) i 10s u 2001g. Adamović (Ilija) Ana, rođena 1876. Srpkinja, umrla od tifusa 1943. nepoznato, Vrelo korenice (5100s00256) Adamović (Ilija) Smilja, rođena 1915. Srpkinja, ubijena 1942. U direktnom teroru, Ličko Petrovo selo (2259043168) Adamović (Jovo) Ana, rođena 1885. Srpkinja, …
Pročitajte Još »IKEA KAO METAFORA – objavljeno u dnevniku „Politika“
27/01/2010 od Nebojša Katić Po izjavi vladinog ministra, Ikea, kao i svaka velika kompanija, „može da postavlja pravila i da traži posebne uslove”. Možda ne treba analizirati svaku reč koja se izgovori ili frojdovski omakne u novinskom intervjuu, ali „slučaj” Ikea, i bez suverenističkog cepidlačenja, otvara niz važnih pitanja i daje povoda za ozbiljnu analizu razvojne politike Srbije. Istina, Ikea jeste …
Pročitajte Još »Poraz pobednika: citat iz Zlatnog Runa
Ako ti Crni kolevku ne razbije, grob će ti svakako rasturiti. Ne možeš ga mimoići. A nekako je tako naopako svedeno da ti deca ne izumiru dok si mlad i kadar dok ih nadoknjadiš, nego kad si ustajao i rabatanj. Isprazne ko boltadzijski rafovima u trgovačka blokada. Sva ti reserva semenja istekla. Moz da sejes još jedino jed i pljuvačka . …
Pročitajte Još »Jošan, Korenica
Jošan je 1931g imao 1.347s, 1948g 698s, 1991g 227s (223 Srba, 2 Hrvata i 2 ostalih), a 2001g 67s. Arambašić (Mane) Anđa, rođena 1936. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u masovnom pokolju, Jošan (2255025079) Arambašić (Mane) Nikola, rođen 1932. Srbin, ubijen od ustaša 1942. u masovnom pokolju, Jošan (2255025078) Aranbašić (Ilija) Stevo, rođen 1924. Srbin, poginuo 1943. u NOBu, …
Pročitajte Još »BENCHMARKING ANALIZA – AIR SERBIA I CROATIA AIRLINES
Svrha benchmarking analize je uporedjivanje dve ili više kompanija prema zadatim kriterijumima. Takodje i utvrdjivanje jakih i slabih tačaka u finansijskom stanju i položaju kompanija kao i medjusobnih uproedivih kvalitativnih performansi. Benchmarking je tehnika komparativne analize kojom se traga za najboljom praksom koja ćevoditi ka superiornim performansama neke organizacije. Benchmarking je nova reč koja se uvodi u teoriju i praksu …
Pročitajte Još »Mlakva, Gospić
Mlakva je 1931g imala 685 stanovnika, a u Drugom svetskom ratu je likvidirano 653 Srba, što je 95,3% od ovog broja, ne računajući rast broja do rata. 1948g imalo je 272s, 1991g 114s (Srba 101, Hrvata 6 i ostalih 7) a 2001g 62s. Babić (Mile) Stevo, rođen 1910. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Velebit (0612108002) Babić (Nikola) Manda, rođena …
Pročitajte Još »Dragotina, Glina
Dragotina je 1931g imala 953s, 1948g imala je 685s, 1991g 501s (Srba 484, Hrvata 10, ostalih 8), a 2001g imala je 182s. Badrić (Đuro) Janja, rođena 1908. Srpkinja, umrla od tifusa 1943. kod kuće, Dragotina (5005s00261) Badrić (Ilija) Vasilija, rođena 1903. Srpkinja, umrla od tifusa 1943. kod kuće, Dragotina (5005s00071) Badrić (Jovan) Dušan, rođen 1924. Srbin, ubijen od ustaša 1941. …
Pročitajte Još »Ministri finansija su često bili na važnim pozicijama u jakim novčanim zavodima
Што је фаворизовало одређене банке и њихове комитенте у добијању послова од стране државе или повлашћеног положаја у банкарском систему. Милан Стојадиновић је био директор Српско-енглеске банке, Богдан Марковић управник Државне хипотекарне банке и председник управног одбора Привилеговане аграрне банке, Милорад Ђорђевић вицегувернер Народне банке, Станко Шврљуга генерални директор Хрватске есконтне банке, Војин Ђуричић директор Државне хипотекарне банке, док је …
Pročitajte Još »Robna razmena VI 2017: rekordna vrednost izvoza voća i u Rusiju
Према подацима РЗС-а, у јуну је робни извоз вредео 1.359,5 милиона евра и био је за 14,2% већи него у јуну 2016 године. Увоз је износио 1.714,9 милиона евра и повећан је за 5,9%, док је дефицит износио 355,5 милиона евра и смањен је за 17,3%. Укупна вредност извоза, у првој половини године, износила је 7.461,5 милиона евра (+13,6%), увоза …
Pročitajte Još »DEVASTACIJA RUSKE EKONOMIJE
Birajući naslov ovog teksta, na bazi podataka koji su predmet analize u nastavku rizikovao sam da izabarem pretešku reč obzirom na rejting ruske države u Srbiji po pitanju načina sagledavanja situacije u toj zemlji i često emocionalnog pristupa zasnovanog na nerelanim ocenama stvarnog stanja ruske ekonomije. Informacije da su sanckije Zapada uvedene ovoj zemlji 2014 godine zbog situacije u Ukrajini …
Pročitajte Još »Citati Franje Tuđmana
Franjo Tuđman o podjeli Bosne (odabrani izvodi iz izlaganja) – Ja sam rekao: ili takva Bosna koja će osigurati i interese hrvatskog naroda, ili molim – podjela! S time da sam ja rekao: jedan dio Srbiji, jedan dio Hrvatskoj, a može ostati i muslimanska državica u sredini, ona povijesna zemljica Bosna koja onda ne bi imala mogućnosti da ima ambicije …
Pročitajte Još »AGRESIJE HRVATSKE I SRPSKE STRANE
Svi su sve znali Matrica etničkog čišćenja posvuda je bila ista. Nikoga se za ove zločine nemože abolirati. Crnogorske jedinice poharale su Konavlje biser mediteranake kulture graditeljstva pogazivši građanskim ratom „etos Marka Miljanova“ Sve je to bio zločinački podhvat građanske strane rata. Međutim, to nije moglo biti opravdanje za etnobanditizam, regularne države, protiv pobune i instrumentalizaciju seljaka, otvaranje konc-logore …
Pročitajte Još »Kada bi se igrali sankcijama: robna razmena Srbije i Hrvatske poljoprivredno-prehrambenim proizvodima
Укупан обим робне размене Србије и Хрватске повећан је са 711,5 милиона евра у 2012. години на 900,5 милиона евра у 2016. години. Ово повећање је готово у целости последица раста српског извоза који је повећан за 55,4% (са 299 на 464,7 милиона евра), док је увоз из Хрватске повећан само за 5,6% (са 412,5 на 435,8 милиона евра). Тако …
Pročitajte Još »Ustaški pir u Slunju
Према најављеном програму, војна операција Олуја, између осталог, биће прослављена и у Слуњу уз концерт Томпсона. Мислио сам да, поводом Олује, напишем текст „Страдање Хрвата у Другом светском рату“, а како бих скренуо пажњу на чињеницу да нису сви Хрвати (били) усташе, али ме је ова намера да се слави у Слуњу преусмерила на обраду српских жртава из ове општине …
Pročitajte Još »Noćenja turista VI 2017
Према подацима РЗС-а, у јуну је регистровано укупно 809,8 хиљада ноћења туриста, што је за 17,1% више него у истом месецу 2016. године. Домаћих ноћења било је 510,1 хиљада (+12%), а страних 299,7 хиљада (+26,8%). Од почетка године регистровано је укупно 3.808,5 хиљада ноћења (+9,1%), у чему 2.425,6 хиљада домаћих (+5,8%) и 1.382,8 хиљада страних (+15,4%). У односу на јун …
Pročitajte Još »IZVEŠTAJ EVROPSKE KOMISIJE O NAPRETKU 2017: Rešava se IPARD, GMO čeka
Nakon nekoliko godina čekanja i obmanjivanja seljaka da su pare tu iz IPARD programa, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović potvrdio je da se očekuje dolazak revizora iz Brisela. Tačno je da smo uputili poziv revizorima eksterne komisije da dođu u Beograd i provere da li smo stekli uslove za akreditaciju. Očekujemo da dođu sredinom avgusta, a da ceo posao provere završe …
Pročitajte Još »Sadilovac, Slunj 75 godina od ustaškog zločina
Muzej genocida u Beogradu Baić (Pane) Mane, rođen 1899. Srbin, poginuo 1942. u NOBu, Bugar (2248033230) Čakširan (Dmitar) Anđa, rođena 1938. Srpkinja, spaljena od ustaša 1942. u crkvi, Sadilovac (2248033073) Cvetićani (Janko) Mihajlo, rođen 1924. Srbin, spaljen 1941. u crkvi, Sadilovac (0442019003) Cvetićani (Janko) Rade, rođen 1921. Srbin, zaklan od ustaša 1942. u direktnom teroru, Sadilovac (0442019006) Cvetićani (Sava) …
Pročitajte Još »Projekat spaljena zemlja proterao Srbe
Svetozar Livada: Dva puta sam odlazio u Krajinu uz rizike života tragajući za izmirenjem. Nagovorio sam Jovana Raškovića kao jednog od inicijatora pobune da odustane i da se pridruži građanskoj inicijativi izmirenja. Kad je on na to pristao hrvatske vlasti su ga ponizile jer nisu htjele izmirenje. Doista odobravam da Međunarodni sud u Hagu Oluju smatra «zločinačkim pothvatom». Danas je …
Pročitajte Još »Stara Krivaja, Daruvar
Stara Krivaja je 1931g imala 274s, 1948g 153s, 1991g 39s, sve Srba, a u 2011 godini nije imala stanovnika. Ančić (Đuro) Milutin, rođen 1904. Srbin, ubijen 1941. u zatvoru, Koprivnica (2176087003) Ančić (Mile) Bosa, rođena 1938. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. U logoru, Jasenovac (2118064034) Ančić (Mile) Vid, rođen 1925. Srbin, ubijen od ustaša 1942. U logoru, Jasenovac (2118064033) …
Pročitajte Još »Nova Krivaja, Daruvar
Nova Krivaja je 1931 godine imala 510 stanovnika, 1948 godine 213, 1991g 151 (u tome 146 Srba), a 2001.g 110s (2011g 70). Bogatić (Maksim) Milica, rođena 1862. Srpkinja, ubijena od ustaša 1943. u logoru, Jasenovac (2116054033) Crnobrnja (Božo) Rajko, rođen 1934. Srbin, ubijen od ustaša 1942. kod kuće, Nova krivaja (2116054026) Crnobrnja (Dmitar) Miloš, rođen 1889. Srbin, ubijen 1942. …
Pročitajte Još »ZARADE U FIAT-U
Prekid štrajka i dogovor o nastavku proizvodnje uz posredovanje države su udarna vest u gotovo svim sredstvima javnog informisanja. I pored mnogih nepoznanica, kao što je akuelni Ugovor, dodata je još jedna. To je sporazum izmedju vlade, poslovodstva i štajkačkog odbora. Mejdutim u skladu sa tim, i pored najbolje volje nisam, a verujem da najveći broj ljudi takojde, saznao koji …
Pročitajte Još »Spoljna trgovina kraljevine Jugoslavije pred Drugi svetski rat
Током 1935 британски политички кругови нису показали већу активност на спречавању немачког привредног продора на Југоисток, рачунајући да ће позиције у тој интересној сфери умањити евентуални притисак Немачке за повратак колонија. Међутим 1936 јављају се страховања због енормног повећања обима спољнотрговинског промета са балканским земљама. Током исте године Британија је склопила нове трговинске уговоре са балканским земљама и повећала своје …
Pročitajte Još »Vodič kroz zadrugarstvo 6: kako osnovati zadrugu?
II КАКО ОСНОВАТИ ЗАДРУГУ Поштовани задругари, Пошто смо вас у првом поглављу (ЗАДРУГАРСТВО – СВЕТСКИ ТРЕНД) овог практичног приручника сажето информисали о значају задругарства кроз кратки приказ појаве првих задруга и развоја задругарства у свету и код нас, са циљем да препознате и осетите дух задругарства, у овом, другом поглављу, с насловом КАКО ОСНОВАТИ ЗАДРУГУ, желимо да вас упутимо …
Pročitajte Još »Vodič kroz zadrugarstvo 5
9. КЛАСИФИКАЦИЈА ЗАДРУГА У задружној историографији преовлађује подела задруга према три критеријума: делатностима, циљевима и начину одговорности (према проф. др Видену С. Ранђеловићу, Основи задругарства и земљорадничко задругарство, стр. 21). 9.1. Према делатностима 9.1.1. Потрошачке и набавно-продајне – када се оснивају и остварују своју делатност у области промета роба и услуга. 9.1.2. Штедно-кредитне – у области новчаног и платног …
Pročitajte Još »SLUČAJ GALENIKA – TREĆI PUT
Najnovija vest da država kao većinski vlasnik Galenike ponovo traži strateškog partnera u postupku konačnog rešenja vlasničkog i svakog drugog pitanja ove jedine domaće farmacetuske kompanije ponovo pokreće ključno pitanje, kako i na koji način naći adekvatnu strategiju. Čini se ovog puta da nema nikakvih drugih rešenja, osim onog radikalnog- praktično namoliti nekoga ko će preuzeti fabriku, a da zauzvrat …
Pročitajte Još »Vodič kroz zadrugarstvo 4
7. ПРВЕ ЗАДРУГЕ У СРБИЈИ 7.1. Друштвено-економске прилике у време оснивања првих задруга Србија је у XIX веку била ретко насељена и изразито сељачка земља. Године 1815. у 18 нахија Београдског пашалука живело је једва око 400.000 душа, да би се тај број, великим природним нараштајем и досељавањем живља из Црне Горе, Босне, Херцеговине и Македоније 1875. године повећао на …
Pročitajte Još »Vodič kroz zadrugarstvo 3
5. ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКИ УСЛОВИ У ВОЈВОДИНИ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ XIX ВЕКА 5.1 Распад феудализма и нови новчано-тржишни капиталистички начин рада Основно обележје друштвено-економских услова у другој половини XIX века на војвођанском селу чине распад феудализма и рађање капиталистичког начина производње. Распад феудализма, али и велика ратна разарања, поплаве и суше изазвале су године глади. Године 1872. укида се Војна граница, а …
Pročitajte Još »MALINA – DECENIJSKO POLITIČKO PITANJE U SRBIJI
Najnovija događanja vezano za cene u otkupu malina ovogodišnjeg roda su samo nastavak decenijske prakse da pre samog početka berbe počinje igra mačke i miša sa jedne strane proizvodjača i sa druge strane otkupljivača. Jedino se uloge otkupljivača kroz decenije menjale, nekada veliki prehrambeni sistemi u preradi voća i povrća, sada privatni hladnjačari koji su uglavnom i izvoznici malina. Malina …
Pročitajte Još »Vodič kroz zadrugarstvo 2
3. ШТА ЈЕ ЗАДРУГА И КАКО СУ И ЗАШТО НАСТАЛЕ ПРВЕ ЗАДРУГЕ 3.1. Најстарије – кућне задруге Најстарији облик задруга су кућне задруге, које су пре више хиљада година настале на крвном сродству и заједничкој својини. Има их код Словена, Германа и других народа. Према проф. др Драгану Веселинову, први познати тржишни облик задруге – колегије (collegium) појављује се у …
Pročitajte Još »Početak 1941 godine u Beogradu
БЕОГРАЂАНИ СУ ПО ОБИЧАЈУ ВЕСЕЛО ДОЧЕКАЛИ НОВУ ГОДИНУ. У нади и жељи да Нова Година 1941 буде носилац нових стремљења, бољих нада, Београђани су, понесени вољом да што пре дође тренутак опроштаја са старом годином, једва дочекали поноћ. У свим кафанама, посмртни марш је био сведок да је стара 1940 година сахрањена. Никада посмртни марш није одушевљеније био дочекан. Последњи …
Pročitajte Još »Vodič kroz zadrugarstvo 1
1. ЗНАЧАЈ УДРУЖИВАЊА Савремени свет се не може замислити без задруга и задругарства. Велики су на берзама, тргују и увећавају свој капитал, а мали морају да се удружују како би смањили трошкове производње, постигли већи степен конкурентности у продаји својих производа и услуга и увећали зараду. У друштвено-економским условима пословања великих трговинских система и њихових ланаца, данас је лакше продати …
Pročitajte Još »NESTAJANJE SELA , NESTAJANJE SRBIJE
Sumorna slika sela… Od 4.709 naselja, odnosno sela u Srbiji, nestaje njih 1.200! U selima nema ko da radi, a u gradovima nema šta da se radi. Seljak ne služi samo da bi proizvodio hranu, on je čovek koji teba da ima dostojan život… Ako se seljaci neudruže ne da će propasti, već će nestati Piše: Branislav Gulan U Srbiji …
Pročitajte Još »Robna razmena, V 2017
Према подацима РЗС-а, у мају је робни извоз износио 1.332 милиона евра, увоз 1.763,4 милиона евра, те је остварен дефицит од 431,4 милиона евра. У односу на мај 2016 године извоз је повећан за 18,7%, увоз за 19,2%, а дефицит за 20,7%. У периоду јануар-мај извоз је вредео 6.098,4 милиона евра (+13,4%), увоз 7.888,8 милиона евра (+14,4%), а дефицит 1.790,4 …
Pročitajte Još »Noćenja turista V 2017
Према подацима РЗС-а у мају је регистровано 797 хиљада ноћења, а у периоду јануар-мај 2.999 хиљада. Међугодишњи пораст у мају био је 12,6%, а у периоду јануар-мај 7,2%. Домаћи туристи су имали 518,6 хиљада ноћења у мају (+11,1%), а 1.915,5 хиљада у периоду јануар-мај (+4,3%). Страни туристи имали су 278,8 хиљада ноћења у мају (+15,4%), а 1.083 хиљада у периоду …
Pročitajte Još »PRVI SAJAM ZADRUGARSTVA U SRBIJI: Počela bitka za spas sela
Srbija da bi sačuvala sela mora da formira nove zadruge i sačuva stare.Cilj je da se za tri godine osnuje i revitalizuje oko 500 zadruga u zemlji. U taj projekat se ulaže 25 miliona dolara 2/ Ministar bez portelja u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić otvorio poslednjeg dana juna 2017. godine u centru Beograda, otvorio je …
Pročitajte Još »DRŽAVA I SELO
Rezime Privredni razvoj Srbije danas se nalazi ponovo na prekretnici koja pruža šansu da se na osnovu dosadašnjih iskustava kreira budući razvoj sa manje propusta i grešaka koje su činjene u prethodnom vremenu. Zadaci koji se postavlјaju pred ekonomsku, agrarno – stručnu i naučnu javnost su utoliko veći, jer se od agrara očekuje da nosi privredni razvoj, da uveća bruto …
Pročitajte Još »Meša Selimović o bosancima
Једном ми је показао богаља Џемаила, кога су дјеца вукла у колицима, а избатргавао се у своју терзијску радњу на два штапа, вукући сакате осушене ноге. Док је сједио, изненађивао је свакога љепотом и снагом, мушким лицем, срдачношћу осмијеха, широким раменима, јаким рукама, стасом као у пехливана. Али чим би устао, сва би се та љепота порушила, а према колицима …
Pročitajte Još »FIAT- PARADIGMA KORPORATIVNE EKONOMIJE
Najnovniji finansijski pokazatelji FCA Srbije u suštini ne pretstavljaju neko veliko iznenadjenje i ne bih bili posebno u fokusu analize da nije trenutno aktuelan generealni štrajk s jedne strane, i stav poslovodstva (vlasnika) sa druge. Takodje država Srbija njena slabašna privreda i još slabašnije stanovništvo i dalje dobrano finansiraju poslovanje ove firme. Osnovni pokazatelji poslovanja ove kompanije su dati u …
Pročitajte Još »Mesto Srbije u tokovima stranih direktnih investicija u 2016 godini
Према подацима UNCTAD-a, објављеним у World Investment Report 2017, у 2016. години укупна вредност прилива СДИ износила је 1.746 милијарди долара и смањена је за 1,6% у односу на 2015. годину. Упркос Брегзит-у, прилив СДИ у Уједињено Краљевство повећан је 7,7 пута, са 33 на 253,8 милијарди долара, а што оповргава довођење у везу политичких догађаја са токовима капитала. Капитал …
Pročitajte Još »Vodič za spas sela i Srbije
Branislav Gulan, publicista, član UNS, jedan jeo d autora ,,Vodiča kroz zadrugarstvo Srbije“ Branislav Gulan, publicista, član UNS, prošlogodišnji dobitnik nagrade za žuvotno delo UNS I UNCG, jedan je od autora ,,Vodiča kroz zadrugarstvo Srbije“ (84 strane). Izdavač publikacije je Institut za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu, a suizdavači su Akademijski odbor za selo SANU i Kabinet Milana Krkobabića, ministra …
Pročitajte Još »A sušene breskve bi sa Amerikom
Просечан род брескви у Србији је око 100 хиљада тона. У тој количини има домаће потрошње и пропалог (непоједеног) рода, али има и брескви за извоз, како свежих тако и сушених, а и прерађених у сокове, џемове, компоте. И док свеже брескве највећим делом, када напусте Србију, заврше у Русији, сушене брескве имају супротан смер – на далеки и некада …
Pročitajte Još »Kad bi breskve birale… one bi sa Rusijom
На нашем европском путу уништено је десетине бивших индустријских гиганата, и свашта још, остало је још да постанемо странци на сопственој земљи и да се наше основно богатство, компаративна предност, а то је превише блата, тј. плодне земље по глави становника, прода странцима или упарложи. То је предвидљив пут на коме се налазимо и који нема алтернативу. Хтедох да напишем …
Pročitajte Još »ZADRUGE MOGU DA POMOGNU SPASU SRPSKOG SELA
Zadrugarstvo u Srbiji ima dugu tradiciju.Prva zadruga je osnovana u Bačkom Petrovcu(Vojvodina) 1846, a u centralnoj Srbiji u selu Vranovo 1894 godine. Znači, zadrugarstvo u Srbiji ima dugu i bogatu tradiciju sa velikim usponima i padovima. Novi Zakon o zadrugama je usvojen 2015 godine. U ovom kratkom periodu nisu se desile neke krupne promene. Zadrugarima nije vraćeno nekoliko hilјada objekata …
Pročitajte Još »Borba protiv sive ekonomije institucionalnom promocijom i podrškom: primer Višegrada
Посета и ноћење у Вишеграду постали су ми пракса сваке године. За то има више разлога. Основни је зато што се налази на пола пута од Београда до Требиња и до црногорског приморја. Посета Андрићграду, вожња бродићем Дрином, шетња по малој вароши су додатни разлози. Ове године сам имао и посебан разлог јер сам по други пут прочитао сабрана дела …
Pročitajte Još »STATUS I IMOVINA
Procenjuje se da je 120.000 hektara zadružnog zemlјišta nezakonito privatizovano. U Beogradu ćže biti obeležen Međunarodni dan zadrugarstva, 1.jula Branislav Gulan* Srbija je na kraju 2015. godine, posle skoro dve decenije čekanja, dobila novi Zakon o zadrugama, ali ovaj propis nije uneo velike promene u srpsko zadrugarstvo. Posle nepunih godinu i po dana od njegovog usvajanja preostaje nam da kažemo …
Pročitajte Još »Rekordan izvoz nadgrobnih ploča iz Srbije!
Уколико домаћа привреда има шта да понуди, добри политички односи Србије са, скоро, целим светом требало би да се материјализују кроз раст вредности извоза из Србије, а то значи и кроз бољи стандард њених грађана. Србија има одличне политичке односе са Казакстаном и домаћим гробарима се та чињеница посрећила јер је извоз великих количина надгробних плоча у ову пријатељску земљу …
Pročitajte Još »VREDNOVANJE PRIVREDE SRBIJE PRIMENOM DCF METODA (Discounted cash flow)
Vrednovanje privrede ovim modelom (koji je jedan od osnovnih kod vrednovanja kompanija) ukazuje na njenu sposobnost da generiše gotovinu. Spada u savremne i široko korišćene modele ’’Valuation of Company’’ u razvijenim ekonomijama i predstavlja reper za odredjivanje konačne vrednosti kompanije. Procena vrednosti kompanije (privrede) je veoma složen proces i nikada nije egzaktni pokazatelj jer se zasniva na proceni novčani i …
Pročitajte Još »Najbolje istaknut naziv firme u Srbiji
Drugi svetski rat u Bosni i Hercegovini
1. Увод Ово истраживање има за циљ да пружи квантитативну слику дешавања у Другом светском рату. Основна мањкавост изложених података је њихова непотпуност. Мишљења смо да је боље приказати и овакве, непотпуне податке, него их уопште не користити. Пажљивом анализом изнетих података могуће је створити слику о размерама злочина и борби, о релативним односима у погледу различитих видова страдања, …
Pročitajte Još »IZVOZ PŠENICE I BRAŠNA IZ SRBIJE
IZVOZ PŠENICE I BRAŠNA Agrar pogurao privredu Srbija je na drugom mestu u Evropi, odmah iza Malte, po procentualnom rastu izvoza u dolarima u 2016. godini, a najveći doprinos tome je dao izvoz polјoprivrednih proizvoda. Samo u 2017. godini u svet je otpremljeno 211.259 tona pšenice i 93.490 tona brašna Od jula 2016. godine do maja ove godine iz Srbije …
Pročitajte Još »SRBIJA – GDE SMO REALNO U ODNOSU NA OBEĆANJA
Imajući u vidu konstantna obećanja o poboljšanju standarda, većim ukupnim zaradama, povećanja zarada u javnom sektoru i očekivanjima da se isto desi u privatnom sektoru (gde je zaposleno 2/3 radnika), na bazi podataka zvničnih državnih istitucija (Republički zavod za statistiku i Narodna banka Srbije) specijalizovnai sajt (www.tradeeconics.com) prati ekonomska kretanja i vrši prognoza za 196 zemalja. Trading Ekonomics omogućava svojim …
Pročitajte Još »Trgovina SAD sa BJR, IV 2017
Према америчким трговинским подацима, узете заједно БЈР су смањиле извоз у САД, у периоду јануар-април за 6% (са 605 на 569 милиона долара), док су повећале увоз из САД за 39,2% (са 222 на 309 милиона долара), те су смањиле суфицит у размени са овом политичком, економском, технолошком и војном суперсилом са 383 на 260 милиона долара. Словенија има највећи …
Pročitajte Još »