Izvor: CIA Factbook Napomena: tek popisom stanovnika 2021 saznaćemo prave razmere emigriranja iz Srbije i iz susednih zemalja.
Pročitajte Još »Stopa fertiliteta u 2017: prosečan broj rođene dece po majci
CIA World Factbook
Pročitajte Još »Decenije koje su pojeli skakavci: 1. POLJOPRIVREDA SRBIJE OD 1976-2017
Da Srbija ima maćehinski odnos prema ovoj privrednoj grani već decenijama (praktično od 1945 godine) nije nikakva novost. Nije namera ovog teksta da komenatriše sve propuste i propuštene prilike da se poljoprivredi definiše pravo mesto u privrednom sistemu tokom proteklih decenija, već da se ova privredna grana analizira prema izabranim esencijalnim parametrima od 1980. godine do danas, i to za …
Pročitajte Još »SRBIJA NEMA MESA ZA IZVOZ
Prazne staje, tanka šnicla Nema napretka da Srbija izvozi meso u daleke zemlje, ali u našim oborima nema dovoljno stoke. Potrebno bar pet godina ozbiljnog ulaganja u svinjarstvo i govedarstvo da bi ih obnovili Dok je na pašnjacima i u štalama sve manje stoke, na papirima i u priči sve su veće mogućnosti za izvoz mesa iz Srbije. Država uklanja …
Pročitajte Još »Vorkapić, Vrginmost
Vorkapić je 1931g imao 878 stanovnika, 1948g 642 stanovnika, 1991g 207 stanovnika (205 Srba i po 1 Hrvat i ostali), a 2001g 35 stanovnika. Blanuša (Mićo) Ana, rođena 1895. Srpkinja, ubijena 1942. U direktnom teroru, Ponikvari (2268038093) Blanuša (Mile) Stevan, rođen 1922. Srbin, umro 1944. u NOBu, Plaški (2268038091) Blanuša (Pavle) Pero, rođen 1895. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, …
Pročitajte Još »Turistička intenzivnost evropskih regiona: broj noćenja stranaca na 1.000 stanovnika
Европска Унија имала је 511,5 милиона становника у 2017. У 2015 регистровано је 1,2 милијарди ноћења странаца па у просеку на 1.000 становника има око 2.400 ноћења странаца. Србија је у 2017 имала 3.175 хиљада ноћења странаца што је при 7 милиона становника давало око 450 ноћења, што је 5,3 пута мање од просека у ЕУ. Овде смо упоредили четири …
Pročitajte Još »Punoletstvo ekonomske tranzicije u Srbiji
У уторак 17.4. изашла је нова шестомесечна база података ММФ-а „World Economic Outlook Database April 2018“. У њој је садржана већина основних макроекономских података за све земље чланице ове међународне организације и представља основ за макроекономска истраживања. На овом месту осврнућемо се на три податка за Србију и њено место у свету: очекивани раст у 2018, раст остварен од 2000. …
Pročitajte Još »Koja su područja u Evropi najviše, a koja najmanje obrazovana?
Према подацима из пописа становништва 2011. у Србији је 34,4% лица старијих од 15 година имало само основну школу, и мање од ње, 48,9% је имало средњу школу, а 16,2% је имало вишу школу или факултет. Када се из укупних података издвоје Београд, Нови Сад и Ниш, и преостане остатак Србије, долази се до огромних разлика у образовној структури становништва. …
Pročitajte Još »Beograd u Evropi prema broju bioskopskih mesta na 1.000 stanovnika
Биоскопи, позоришта и музеји представљају некакве мере степена урбанизованости и нивоа културе у урбаним центрима. У модерно време, када се филмови могу гледати и преко мобилних телефона, њихова активност полако замире, али у људима и даље постоји потреба да изађу у провод, да се разоноде, да се искључе из свакодневних проблема добрим филмом у биоскопској сали. Србија је прошла кроз …
Pročitajte Još »Dinamika rađanja u metropolskim područjima i van njih
У Београду је 2015. рођено 18.356 беба и он је био на високом 37. месту према овом показатељу. Овај податак ме је прилично изненадио, очекивао сам нижи ранг у односу на број становника (39) али подаци за остатак Србије су ми пружили и образложење. Још више ме је изненадио податак да је Београд на 21. месту мерено према повећању броја …
Pročitajte Još »Tvrđava, Meša Selimović
Ах, онај! Па шта ћу с њим у овој тарапани, ако бога знаш! Видиш колики је свијет. Ко све није био! И кадија, и муселим, и муфтија и дефтердар. Све сам их оставио да сједе заједно. А знам, мрзе се и гризу као бијесне кучке. Баш да видим шта ће бити, кажем сам себи. А они сједе на сећији, један …
Pročitajte Još »Broj pozorišta u Evropi: rang Beograda
РЗС нема детаљније статистичке податке о позориштима у Србији, а нема ни Еуростат, о броју посетилаца, приходима позоришта, као и приходима глумаца и другог позоришног особља. Еуростат нема податке о позориштима у Лондону и у Риму, а и подаци су из различитих година, па нису упоредиви, те овде само сагледавамо редове величина: где је Београд на европској позоришној мапи. Србија …
Pročitajte Još »STANDARD U SRBIJI 1980 I 2017 GODINE
Povoda za ovu analizu ima više. Još uvek aktuelan tekst o Iluziji ili stvarnosti boljeg života u SFRJ do 1990 godine i uporednje za 2016 je od strane administratora ponovo aktuelizovan nedavno. Ovoga puta fokus analize je Srbija i to prema nekoliko esencijlano važnih kriterijuma. Za predmet upoređenja je izabrana 1980 godina iz više razloga: godina pre sprovodjenja rigoroznih mera …
Pročitajte Još »Strategija podsticanja rađanja – najvažniji dokument u savremenoj istoriji Srbije
16. марта ове године, пре непуних месец дана Влада Републике Србије је донела најважнији документ за будућност Србије: Стратегију подстицања рађања. Без улажења у детаље стратегије (http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.php?id=45678) овде ћемо само изложити податке о повећању броја рођене деце у Русији и Израелу и најавити почетак пажљивог праћења месечних података о броју рођене деце у Србији, а како бисмо у дужем временском …
Pročitajte Još »SUDBINA ODUZETE IMOVINE
Umiru čekajući restituciju i EU… Do kraja 1945. godine na imanja vojvođanskih Nemaca doseljeno je iz raznih krajeva tadašnje Jugoslavije 45.000 porodica sa otprilike 250.000 članova uglavnom boraca i simpatizera pokreta otpora.. Nemcima, bivšim stanovnicima Jugoslavije oduzeto je 637.000 hektara, a od toga samo u Vojvodini oduzeto je 389.256 hektara zemlje Piše: Branislav Gulan Vratiti oduzetu imovinu… Ukloniti tuđe …
Pročitajte Još »Beograd, Novi Sad i Niš u Evropi: broj stanovnika i BDP per capita
Низак ранг Београда према БДП-у, на 180. месту метрополских подручја у Европи, који ме је изненадио (очекивао сам око стотог места) мотивисао ме је да додатно утврдим место Београда у Европи (без података за Швајцарску, Албанију, БиХ…) према броју становника и БДП-у по становнику. Београд је на 39. месту по броју становника, упоредив са метрополским подручјима Порта и Софије (додавањем …
Pročitajte Još »Beograd, Novi Sad, Niš i ostatak Srbije u odnosu na druge evropske metropole prema vrednosti BDP-a u tekućim evrima
Вредност БДП-а наших метро подручја била би већа уколико би се кориговала са куповну снагу валута, али то би онда требало урадити и за све европске метрополе и неметрополска подручја. Овако само желимо да видимо где је Београд (за Нови Сад и Ниш и не треба излиставати податке, сигурно су на европском дну, без података за Албанију и БиХ). Подаци …
Pročitajte Još »Metropolitska područja u Evropi: Beograd, Novi Sad i Niš u poređenju strukture zaposlenih
Метрополитска подручја Еуростат дефинише као урбана подручја са више од 250 хиљада становника. Осим градова са већим бројем становника то могу бити и скупови блиских мањих градова, као и шира подручја у односу на административну границу неког велеграда. Овде смо преузели податке Еуростата о запосленима по делатностима за 2014, јер још увек нису прикупљени подаци за 2015. Њима смо додали …
Pročitajte Još »Ubijanje polјoprivrede
Srbiji, a posebno Vojvodini, preti velika opasnost od trajnog osiromašenja zemlјišta, što miože imati nesagledive poslede i na proizvodnju. Ako budemo navodnajvali njvie, a ne bude stajskog đubriva od Vojvodine ćemo za pola veka napraviti pustinju Branislav Gulan* Zbog alarmantnog opadanja organske materije, odnosno humusa, pogotovo u Vojvodini, gde se nalazi oko 1,7 miliona hektara obradivih oranica, srpske njive bi …
Pročitajte Još »Nakon Vijetnama Srbija ima najbrže rastuću robnu razmenu u svetu!
Према подацима СТО-а доларска вредност извоза у јануару 2018. била је за 17,5% већа него у јануару 2017, а увоза је повећана за 21,7%. Долар је ослабио за око 13% у односу на евро, што је утицало да доларске вредности робне размене земаља ЕУ, и њима гравитирајућих имају највише стопе раста у свету. Са растом извоза по стопи од 39,2% …
Pročitajte Još »POGLEDI NA AGRARNU POLITIKU 2018
Obećanja i očekivanja… Da li će crveni meteoalarm aktivirati „crvenu lampicu“ kod onih koji bi trebalo da osmisle dugoročnu strategiju kako srpska zemlјa umesto najvećeg izvora prihoda ne bi postala samo dobra scenografija za filmove poput onih o divlјem Zapadu. Imamo štetnu Strategiju koja umesto rasta donosi pad proizvodnje. Da bi Srbija u 2018. godini imala rast BDP od 3,5 …
Pročitajte Još »Donja Obrijež, Pakrac
Donja Obrijež je 1931g imala 758s, 1948g 700s, 1991g 321s (Srba 2, Hrvata 224 i ostalih 95), a 2001 264s. Božić (Momič) Danica, rođena 1885. Srpkinja, ubijena 1942. U direktnom teroru, Toranj (2159044025) Božić (Nn) Milica, rođen 1880. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Toranj (2159044024) Božić (Nn) Tonka, rođena 9999. Srpkinja, ubijena 1942. u direktnom teroru, Toranj (2159044027) …
Pročitajte Još »SFRJ – ILUZIJA ILI STVARNOST BOLJEG ŽIVOTA
Objavljeno 16.5.2016 Stariji ili čak i u ovom trenutku ljudi srednjih godina često ističu kako je ekonomska situacija u tadašnjoj Srbiji (u sastavu zajedničke države Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije) bila neuporedivo bolja nego danas. Verovatno da u tome ima istine, medjitim da li ova tvrdnja generalno ima svoju verifikaciju može se videti iz narednih analiza. Da bi analitički efekat bio …
Pročitajte Još »Albanska ekspanzija: povrće
У ситуацији када високи државни чиновник Србије добије јавне батине у Косовској Митровици, спроводе се од дивљака и примитиваца улицама Приштине, није на одмет завирити у економске интересе те друге стране која национални идентитет заснива на мржњи према Србима и свему што има везе са српским. Подаци о трговини дрогом, оружјем, робљем и украденом децом по српским породилиштима нису ми …
Pročitajte Još »Trgovina uslugama I 2018
Дефицит текућег рачуна Србије смањен је за 70 милиона евра, у јануару ове у односу на прошлу годину, и то је највећим делом било последица смањивања дефицита на позицији примарног дохотка (за 69 милиона евра). Дефицит у трговини робом и услугама повећан је за 13 милиона евра, а суфицит на позицији секундарног дохотка повећан је за 15 милиона евра. Раст …
Pročitajte Još »Mesto srpskih regiona u (istočno)evropskom demografskom slomu
Европска унија, у садашњој „композицији“ повећала је број становника, од 2000. до 2017, за 5%, са 487,3 на 511,5 милиона. Демографски слом се догађа у већини европских држава, али прилив миграната, као и дужи животни век, утичу да укупан Србија је у истом периоду смањила број становника за 6,5%, са 7.528 на 7.114 хиљада. Просечне вредности „пеглају“ крајности, а нас …
Pročitajte Još »Rekordan broj noćenja stranaca u Srpskoj, II 2018
Према подацима РЗС РС у фебруару 2018 у Српској је регистровано 74.087 ноћења што је за 25,2% више него у истом месецу 2017, а кумулативно 139,3 хиљада (+23,8%). Домаћи туристи имали су 25.898 ноћења (+16,1%), а страни 48.189 (+30,6%). Ово је рекордан број ноћења странаца јер је ранији рекорд био 40.335 у августу 2017. Рекорд је постигнут зато што је …
Pročitajte Još »Srbija i njeni regioni u zaposlenosti evropskih regiona u delatnostima TKI
У Европској унији у делатностима телекомуникације, компјутерске и информационе услуге у 2016. било је запослено 6,7 милиона лица што је 3% од укупног броја запослених. У Србији је у 2017 било запослено 61,3 хиљаде лица, уз удео од 2,2% у укупној запослености. У ЕУ највећи удео КТИ услуга имала је Ирска (4,3%), а најмањи Румунија (2%). Уз апсолутни број запослених …
Pročitajte Još »Promene geopolitičke strukture robnog izvoza, 2006-2017
Вредност робног извоза из Србије је у протеклих 11 година повећана непуна три пута: са 5,1 на 15 милијарди евра. Овде сам извршио субјективну класификацију извозних тржишта мало, не много, другачију у односу на званичне статистичке класификације РЗС-а и других организација. Грешке у сврставању минијатурних земаља у погледу географске и политичке припадности су могуће. Европску Унију сам умањио за УК, …
Pročitajte Još »Dereza, Pakrac
Dereza je 1931g imala 660s, 1948g 428s, 1991g 120s (120 Srba, 8 ostalih), a 2001g 15 stanovnika. Anđelić (Marko) Lazo, rođen 1900. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Dereza (2151007040) Anđelić (Mihajlo) Stana, rođena 1901. Srpkinja, ubijena 1942. U direktnom teroru, Dereza (2151007041) Bjelić (Dane) Miloš, rođen 1934. Srbin, ubijen od ustaša 1942. U logoru, Stara gradiška (7041s00093) Bjelić …
Pročitajte Još »Rast BDP-a Srbije bi bio preko 10% godišnje da se ovo ne događa
Država Continentalu daje 9,5 mil EUR za zapošljavanje 500 programera u Novom Sadu – Domaća IT zajednica negoduje Za otvaranje Centra za istraživanje i razvoj u Novom Sadu, nemačka kompanija Continental, dobila je od Vlade Srbije 9,5 mil EUR, piše portal Startit. Centar je zvanično otvoren početkom meseca, a u njemu će biti zaposleno 500 inženjera. Dve …
Pročitajte Još »Privatizacija srpskog vazduha
Објављено 25.8.2016. Нова влада Србије је формирана и већ је кренула да најављује нове радне победе: колико хиљада људи је вишак у образовању, у здравству, у јавним предузећима, те све то треба отпустити; има још компанија у државном власништву које треба приватизовати; бање су у јако лошем стању те их треба приватизовати. Ја бих се задржао код ове последње акције, …
Pročitajte Još »Srbija u svetskoj trgovini uslugama u 2017.
СТО објављује месечне податке о трговини робом за 70-так земаља, не и за Србију, па ја сваког месеца додам и наше податке, а да бих утврдио релативну динамику нашег извоза у односу на друге земље. Пријатно изненади чињеница када је Србија међу најбрже растућим земљама у робном извозу. СТО прати и податке за 41 земљу у трговини услугама и међу …
Pročitajte Još »Otkako nam je MMF „čuvarkuća“ Srbiju je preteklo 50 zemalja, a kuća je rasturena 3 puta
Текст је инспирисан колумном Анте Томића у Јутарњем: https://www.jutarnji.hr/komentari/pise-ante-tomic-gastarbajteri-su-se-nekoc-vracali-doma-danas-vise-ne/7139403/. Обожавам да читам његове колумне и прочитане их делим колегама, а и старој мајци намећем као обавезно штиво. Ова о гастарбајтерским „девицама“ подсетила ме је на мој датум рођења, јер под претпоставком да ме је мајка родила тачно након 9 месеци, зачет сам на католички Божић и два три дана сам …
Pročitajte Još »U Srbiji je sve manje svinja i koza i one se koncentrišu u Beogradu
Према подацима РЗС-а (http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/02/76/41/PO12_032_2017.pdf) при крају 2017, првог децембра, у Србији је било 898,7 хиљада крава, 2.911 хиљада свиња, 1.704 хиљада оваца, 183 хиљада коза и 16,3 милиона грла живине. У односу на исти дан 2016, повећан је број оваца за 2,4%, говеда за 0,7%, живине за 0,6%, и то су добре вести. Лоше вести су смањени број свиња за …
Pročitajte Još »Noćenja turista u Republici Srpskoj, 2007-2016
Статистички годишњак „Градови и општине Републике Српске“ садржи податке о доласцима и ноћењима туриста по општинама Српске. Последњи објављени подаци су за 2016. (http://www2.rzs.rs.ba/static/uploads/bilteni/gradovi_i_opstine_republike_srpske/2017/Gradovi_Opstine_Republike_Srpske_2017_WEB.pdf) О смештајним капацитетима и другим туристичким подацима детаљније се може сазнати из туристичког билтена. (http://www2.rzs.rs.ba/static/uploads/bilteni/turizam/Bilten_Turizam_13_web.pdf) У односу на приказане податке у табели, у 2017 је број ноћења износио 794.543 и повећан је за 7,3%, у томе …
Pročitajte Još »Donji Hrastovac, Sisak
Donji Hrastovac je 1931g imao 868s a 1948g 698s. 1991g imao je 440s (Srba 348 Hrvata 57 i ostalih 35), a 2001g imao je 240s. Alagić (Mile) Nikola, rođen 1915. Srbin, poginuo 1943. u NOBu, Crna gora (2589068174) Alagić (Petar) Miljka, rođena 1901. Srpkinja, ubijena 1944. U direktnom teroru, Stara (2589068190) Alagić (Stevan) Joka, rođena 1864. Srpkinja, ubijena 1944. …
Pročitajte Još »Živaja, Kostajnica
Živaja je 1931g imala 1444s 1948g imala je 1.062s, 1991g imala je 726s (Srba 660, Hrvata 14 i ostalih 52), a 2001g 484s. Arsenić (Pavle) Milan, rođen 1902. Srbin, poginuo 1943. u NOBu, Grmić bosna (2555045261) Banjanin (Jovo) Desanka, rođena 1930. Srpkinja, ubijena od ustaša 1943. u direktnom teroru, Ljeskovac, dvor (2555045287) Banjeglava (Ilija) Đuro, rođen 1909. Srbin, ubijen …
Pročitajte Još »Izvoz breskvi i nektarina iz Srbije
Србија има пар десетина производа са којима се налази међу двадесетак највећих светских извозника. Већина су пољопривредно-прехрамбени производи који се пласирају у БиХ, Црну Гору и у Русију. Један од њих су брескве и нектарине. Извоз брескви из Србије повећан је тачно десет пута од 2008. до 2017, и она се налазила на 11 месту у свету у 2016. години. …
Pročitajte Još »Organska proizvodnja hrane u Srbiji: struktura obradivog zemljišta po biljkama
Србија је, према подацима Еуростата, у 2016. имала само 0,21% обрадивог земљишта под органском производњом хране и мањи удео од ње, међу земљама за које ова статистичка институција прикупља податке, имали су само БЈР Македонија и Малта. Највећи удео органске производње хране у коришћеном пољопривредном земљишту имали су Швeдска (15,63%), Естонија (14,99%) и Чешка (12,25%). Шведска је 74,4 пута релативно …
Pročitajte Još »„Srpski“ Beograd
Нема града на свету око кога су се јагмили толики народи, под чијим су се бедемима водиле толике битке, који је толико пута мењао власника и педесет пута уништаван да би се педесет пута из историјског гроба подигао – као што је наш Београд. Па зар та чињеница што је тај град српски ни најмање о Србима не говори? Године …
Pročitajte Još »FISKALNA DAVANJA VELIKIH KOMPANIJA U SRBIJI U 2016. GODINI
Ovom analizom su obuhvaćeno deset velikih privatnih kompanija u Srbiji, od toga četiri kompanije koje su rezultat stranih direktinih investicija u Srbiju prethodnih godina. Obuhvaćena su sva fiskalna opterećenja: Ostali odlivi po osnovu javnih prihoda ( Odlivi po osnovu ostalih javnih prihoda, iskazuju se iznosi isplata u toku obračunskog perioda po osnovu akciza, poreza na dodatu vrednost i ostalih poreza, carina …
Pročitajte Još »Krasava (Krupanj)
У Архиву Србије могуће је наћи пописе становника од 1818. године. Најдрагоценији је попис из 1865. године који садржи и попис имовине, и чланове домаћинства. Положај. Куће сеоске су на страни долине Мађупца, окренуте Југу; на обема странама долине Красавице; на високој површи између ове и долине Буљевца, и на присојној страни последње долине. Тип. Мале су у селу: Рељићи: …
Pročitajte Još »Tramponomija, trgovinski rat u najavi
Према америчком председнику гајим велике симпатије из два разлога: (1) можда ми је ујак по бабине линије, уколико је тачна тврдња бугарског дипломате да је пореклом из Трнске области, и (2) личи ми на мог Палму, у погледу природне интелигенције и склоности да ради за свој народ. И ову симпатију не може да уклони ни неразумљив економски потез увођења царине …
Pročitajte Još »Dinamika robne razmene SAD i EU, 2008-2017
САД су повећале извоз за 19%, у периоду од 2008. до 2017, увоз су повећале за 11,3%, док је дефицит у робној размени у 2017. био готово идентичан као и у 2008. (смањен са 864,9 на 862,7 милијарди долара). Извоз САД је, од светске кризе до данас, повећан за 246,8 милијарди долара. Највећи допринос том повећању дошао је од раста …
Pročitajte Još »Rang zemalja prema rastu izvoza u SAD, 2008-2017
У намери да проверимо динамику трговине САД и ЕУ ова кратка информација се сама наметнула. Србија „стрчи“ према брзини раста извоза у САД, али то је последица ниске основице у 2008. години. Од 216 земаља и територија налази се на релативно високом 20 месту јер је 4,2 пута увећала извоз у САД (према америчким подацима). Међутим, међу земљама које су …
Pročitajte Još »Šta se u Srbiju uvozi iz BJR Makedonije?
Приложених 50 производа учествовало је са 85% у укупном увозу Србије из БЈР Македоније у 2017. години.
Pročitajte Još »PROSEČNA ZARADA-DILEME I OTVORENA PITANJA
Promena metodologija obračuna prosečne zarade govori mnogo više od puke matematičke interpretacije. Naime, postavlja se pitanje zašto do sada nije primenjena klasična prosta računica na bazi obračunate bruto zarade i socijalnih doprinosa, podataka dostupnih preko Poreske uprave Republike Srbije. Na bazi ove metodologije uz izvesno odstupanje jer se mora naglasiti da prema zvaničnim zakonskim rešenjima postoji maksimalna osnovica na koji …
Pročitajte Još »BDP i učešće agrara u njemu
Vidi se da poljoprivreda u ukupnim proizvodnim delatnostima učestvuje sa 20 do 23 odsto, odnosno oko jedne petine dok u kombinaciji sa prerađivačkom industrijom koja se naslanja na poljoprivredu godišnje učešće iznosi od 40 do 43 odsto – nešto manje od polovine. Ako hoćemo da 2018. godine imamo rast BDP od 3,5 odsto, agrar mora da ima rast najmanje od …
Pročitajte Još »Crni Potok, Vrginmost
Crni Potok je 1931 godine imao 1.156 stanovnika, a 1948 godine imao je 740 stanovnika. 1991 godine imao je 377 stanovnika (292 Srba, 79 ostalih i 6 Hrvata), a 2001 godine imao je 178 stanovnika. Baić (Stevan) Pavao, rođen 1870. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Petrova gora (2275008096) Bakić (Ilija) Savo, rođen 1938. Srbin, umro od gladi 1942. kod …
Pročitajte Još »Gejkovac, Vojnić
Gejkovac je 1931g imao 361 stanovnika, da bi 1948g imao upola manje – 180 stanovnika. U 1991g imao je 230s (Srba 133, ostalih 96 i 1 Hrvata) a 2001g imao je 211s. Bakić (Ilija) Miloš, rođen 1904. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U zatvoru, Lepooglava (0904103050) Bakić (Miloš) Dragica, rođena 1928. Srpkinja, ubijena od Nemaca 1942. u logoru, Buhenvald (0904103049) …
Pročitajte Još »VREDNOVANJE KOMPANIJE ‘‘TELEKOM’’ SRBIJA
U prethodnom tekstu primenom savremnih modela procene vrednosti kompanija dobijena je indikativn vredost kompanije ‘‘Telekom’’ Srbija. U narednim izlaganjima će pažnja biti koncetrisana na utvrdjivanju indikativne vrednosti domaće telekomunikacione kompanije ‘‘Telekom’’ Srbija i to: ü Utvrdjivanje indikativne vrednosti matične kompanije; ü Vrednovanje kompanije na bazi konsolidovanog bilansa. Vrednovanje matične kompanije ima za cilj da uporedi vrednost sa kompanijom ’’Telenor’’ jer …
Pročitajte Još »Loborgrad
Because of the significant proportion of children among its inmates, this camp was categorized among children’s concentration camp, besides Jablanac, Mlaka, Bročica brickyard, Uštica, Sisak, Jastrebarsko and Gornja Rijeka.[8] According to some sources, the total number of children inmates in concentration camps in Croatia in 1942 was at least 24,000.[9] The first contingent of inmates numbering 1,300 people was transported …
Pročitajte Još »Republika Srpska u suficitu u trgovini robom!
Република Српска има одличне извозне резултате остварене у прошлој години који су у јануару ове године крунисани месечним суфицитом у робној размени! У 2017. години извоз РС повећан је за 21,3%, увоз за 10,3%, а покриће увоза извозом повећано је са 65% у 2016. години на 71,6% у 2017. години. Током 2017. године четири пута су евидентиране рекордне месечне вредности …
Pročitajte Još »Turizam I 2018
Према подацима РЗС-а у јануару је регистровано 549,8 хиљада ноћења туриста, што је за 12% више него у јануару 2017 године. Домаћих ноћења било је 332,4 хиљада (+8,3%), а страних 217,4 хиљада (+18,2%). Домаћи туристи су имали највећи релативни пораст броја ноћења у Београду (+37,8%), затим у бањским местима (+22,6%), у осталим туристичким местима (+18,6%), и у Новом Саду (+15,5%), …
Pročitajte Još »Državno zemlјište ne prodavati pre restitucije
Ako je 1991. tadašnja politička struktura imala smelosti da vrati zemlјu bivšim vlasnicima, zašto se restitucija zemlјišta po novom Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju iz 2011. sprovodi tako sporo. Dva ministra za polјoprivredu (dr Velјko Simin i dr Jan Kišgeci) vratili su bivšim vlasnicima oko 150.000 hektara. Najviše je vraćeno u Vojvodini – oko 123.000 hektara. To je …
Pročitajte Još »Zapostavlјena polјoprivreda, monopoli sputavaju paora
Na skupu „Hrana za Evropu“, održanom krajem 2017. godine u Vrdniku, naši vodeći agrarni biznismeni bili su jednoglasni: vojvođanskoj polјoprivedi neophodne su znatne investicije kako bi se modernizovala i priklјučila evropskom trendovima u agrarnoj i prehrambenoj industriji Nekada dugogodišnji direktor „Danubiusa“ Milorad Sredanović, sada iz vrha „Delte“, komparirao je visinu prihoda sa hektara prosečnog selјačkog gazdinstva, od oko 1.000 evra, …
Pročitajte Još »Željava
Željava je 1931g imala 853s, 1948g 374s, 1991g 150s (125 Srba, 12 Hrvata i 13 ostalih) a 2001g 51 stanovnika. Balać (Milan) Draga, rođena 1900. Srpkinja, ubijena 1942. U direktnom teroru, Željava (2262060106) Balać (Milan) Dragić, rođen 1921. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Bihać (2262060105) Balać (Vučen) Milan, rođen 1890. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Bihać (2262060104) …
Pročitajte Još »CENE I KUPOVNA MOĆ U GRADOVIMA SRBIJE
Na bazi podataka Republičkog zavoda za statistiku Srbije (Mesečni statistki bilten), kao i godišnje Ankete o potrošnji domaćinstava, pravilnim ukrštanjem i analizom podataka može se velikom dozom preciznosti izvesti pouzdani zaključci o kretanju potrošnje, kupovne moći i životnog standarada. Period posmatranja i analize sam ograničio na period 2010-2017 godina sa izborom 2014 kao medjuperioda jer su te godine donešene i …
Pročitajte Još »Rešetar
Rešetar je 1931g imao 713s, 1948g 273s, 1991g 190s (Srba 164, Hrvata 25 i ostalih 1), a 2001g imao je 33s. Babić (Dane) Gojko, rođen 1895. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Bihać (2254015252) Babić (Dane) Jeka, rođena 1880. Srpkinja, ubijena 1942. U direktnom teroru, Arapov dol (2254015254) Babić (Dane) Mane, rođen 1889. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Bihać …
Pročitajte Još »Zadrugarstvo u Srbiji, od osnivanja do danas – 2018.
Мисија за спас српског села Оживљавање задругарства, је високопатриотски чин. Реч је о мисији за спас српског села, поготову у брдско-планинским и пограничним подручјима, где празан простор представља изазов за незване госте. Задруге су погодан организациони облик да, уз бољу инфраструктуру, школу, амбуланту, пошту и цркву задржимо део сеоског становништва које намерава да оде из тих средина. Поражавајуће је да …
Pročitajte Još »Bestrma, Sisak
Bestrma je 1931g imala 699 stanovnika, a 1948g 413s. U 1991g imala je 290s (Srba 236, ostalih 48 i 6 Hrvata), a 2001g imala je 166 stanovnika. Ajduković (Nn) Sonja, rođena 1872. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u logoru, Stara gradiška (5100s00561) Arbutina (Adam) Ruža, rođena 1918. Srpkinja, ubijena od ustaša 1943. u logoru, Stara gradiška (2593091219) Arbutina (Pavle) Đuro, …
Pročitajte Još »Četvrtkovac, Sisak
Četvrtkovac je 1931g imao 599s, 1948g imao je 397s, 1991g 509s (Srba 449, ostalih 43, Hrvata 17) a 2001 imao je 350s. Baić (Majo) Marija, rođena 1887. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u logoru, Jasenovac (2554044058) Bajić (Boško) Dušan, rođen 1937. Srbin, ubijen od ustaša 1942. U logoru, Stara gradiška (2588059060) Bajić (Boško) Milan, rođen 1925. Srbin, poginuo 1943. …
Pročitajte Još »Noćenja stranih turista u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani
Прошла година је била изузетно повољна за убрани туризам, па су градови из наслова остварили двоцифрене стопе раста броја ноћења странаца: Београд 20,4%, Загреб 17,3% и Љубљана 13,8%. Београд је у 2017. години имао регистрованих 1.758 хиљада ноћења странаца. Овај број је дупло већи него пре само 6 година (871 хиљада у 2011 години). Ипак, ово није специфичност Београда, већ …
Pročitajte Još »Cijela istina
Iako „casus belli“ za raspad Jugoslavije nitko nije utvrdio, držeći se Hegelove logike da je „istina cijela“, nju bi valjalo pomnim naučnim istraživanjem utvrditi, zbog golemih posljedica i odgađanja izmirenja u nedogled. Niti jedan projekat novonastalih država nije uspio. Naprotiv, sve su, dugoročno gledano, pred bankrotom. Isčilile se na valovima rata elite, vođene od klase vladara – švercera vlastitog života …
Pročitajte Još »Indeksi izvozne koncentracije i diversifikacije u 2016. godini
Више од 20 година уназад Србију је карактерисао један од најнижих индекса концентрације извоза у свету, након Италије и Аустрије. У 2016 години ово треће место је преузела Хрватска, док је Србија пала на десето место. Хиршманов индекс мери концентрацију извоза где вредност 1 означава да нека земља извози само један производ, док вредност блиска нули значи да скоро једнако …
Pročitajte Još »Trgovina Srbije i Hrvatske: grudnjaci i WC papir u razmenu za svinje i bikovu spermu
„Рат је пљачка“, најкраћа је дефиниција коју сам чуо први пут од др Душка Јакшића. Балкан је препун дивљих племена која свако мало покажу свој карактер. Насупрот њима налазе се трговци: они су изнад религија, националне припадности, сексуалне оријентације, изнад свега јер је њихова заједничка религија новац. Трговци највише воле мир, али најслађе зарађују у рату. Ипак, и за њих …
Pročitajte Još »Krajinoviće, Sjenica
Krajinoviće je 1948 godine imalo 171 stanovnika, 2002 godine imalo je 91 stanovnika, a 2011 godine imalo je 54 stanovnika. Aničić (Radivoje) Stanojka, rođena 1922. Srpkinja, ubijena 1942. U direktnom teroru, Krajinoviće (0558004003) Aničić (Vukajlo) Lazar, rođen 1915. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Krajinoviće (0558004004) Aničić (Pavle) Periša, rođen 1875. Srbin, ubijen 1943. u direktnom teroru, Krajinoviće (0558004035) …
Pročitajte Još »160 deteta pobijenih u šumi Brezje
Vrginmost Dugo Selo Lasinjsko Arbutina (Ante) Mile, rođen 1937. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U masovnom pokolju, Šuma brezje (7038s00241) Vrginmost Dugo Selo Lasinjsko Arbutina (Branko) Milan, rođen 1939. Srbin, ubijen od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Šuma brezje (7038s00240) Vrginmost Dugo Selo Lasinjsko Arbutina (Branko) Stana, rođena 1935. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Šuma brezje …
Pročitajte Još »VREDNOVANJE KOMPANIJE TELENOR
Nakon informacija da je moguća jedna od najvećih poslovnih akvizicija u regionu, t.j. da KKR kompanija koja je vlasnik SBB postane i vlasnik Telenora u Srbiji, Bugarskoj, Madjarskoj i Cnoj Gori i da za tu transakciju navodno bruto hoće da plati 2 milijarde eura, postavlja se pitanje koliko zaista vredi Srpski Telenor. Vredi podsetiti da je Telenor ušao na srpsko …
Pročitajte Još »Статистика ликвидација у директном терору у Другом светском рату
Пре 28 година војску сам служио у Сплиту. Док се још могло, из касарне у Драчевцу ишли смо до града пешице кроз Билице па градским превозом. Једном нас је „упуцавао“ дечак узраста 5-6 година, који је затим отрчао и похвалио се оцу речима „тата убио сам четника“. Док је хрватска пропагандна машинерија сатанизовала Србе као „Србо-четнике“ ја сам, 1991-1995 године, …
Pročitajte Još »DECILNA ANALIZA POTROŠNJE – KOMPARATIVNA ANALIZA SRBIJE I MAKEDONIJE
U dosadašnjim analizama nejednakosti u raspodeli dohodaka primenom metoda analize ’’Eurostata’’ pokazano je da Srbija zauzima poslednje mesto prema rasponu u raspodeli dohotka odnosno da je stepen nejednaksti u raspodeli dohodaka po kvintilima (grupe od po 20% polulacije) i decilima (10% populacije) ubedljivo najveća. Samo radi podsećanja raspon u raspodeli kod kvintila je 9,7 a kod decila 30. Pored …
Pročitajte Još »Biološki slom i nestajanje Srba u Hrvatskoj (1880 – 2011), Sadržaj
/od višegeneracijskog i starosjedilačkog, autohtonog i konstitutivnog, do manjinskog statusa/ S A D R Ž A J Uvodne napomene PRVI DIO Historijski kontekst naseljavanja srpskog stanovništva u Hrvatskoj DRUGI DIO Demografska analiza popisa stanovništva (1880 ‒ 2011) 1. Pregled razvoja i kretanja ukupnog stanovništva i stanovništva prema nacionalnoj pripadnosti u Hrvatskoj …
Pročitajte Još »SVET I SRBIJA: ORGANSKA POLJOPRIVREDA I HRANA
Agrobiznis iz ekološke poljoprivrede Da bi se na jednom području zasnovala organska poljoprivredna proizvodnja, ono mora ispunjavati precizno definisane uslove. Organska poljoprivreda sprovodi se u 120 zemalja, na 51 milion hektara, a njena vrednost je oko 80 milijardi dolara Piše: Branislav Gulan Da bi se na jednom području zasnovala organska poljoprivredna proizvodnja, ono mora ispunjavati precizno definisane uslove. …
Pročitajte Još »MOŽE LI SRBIJA DA BUDE HOLANDIJA NA BALKANU? Ključna uloga zadruga!
Ekonomista tvrdi da se ključ za veliki napredak poljoprivrede krije u zadrugama. Sa trideset milijardi evra zarade, više od 50.000 zaposlenih, oživela bi sela i nova infrastruktura samo su neki od rezultata koje bi doneo projekat agrarne reforme čiji je stožer razvoja zadruga Piše: Branislav Gulan Holandija ima oko 1,5 miliona hektara obradive zemlje, iščupane iz mora, i godišnji izvoz …
Pročitajte Još »NEJEDNAKOST U RASPODELI DOHOTKA- SLUČAJ ARGENTINA
Baveći se ovim problemom u prethodnim tekstovima, pored istraživanja nejednakosti u Srbiji i Kini, Argentina se nametnula kao paradigma ekonomske nejednakosti latinoameričkog tipa. Poznato je da su zemlje poput Brazila, Argenitne, Bolivije, Kolumbije isl. zemlje sa veoma visokim vrednostima Gini koefijenta. To su takođe i zemlje sa izraženim problemima spoljne likvidnosti, velikim dugovima i sl. Nije ovde prioritet analiza uzroka …
Pročitajte Još »Drugi svetski rat: stradali u ratnom zarobljeništvu
Подаци које овде износимо имају две фалинке: садрже умрле или убијене заробљенике војске краљевине Југославије и партизане, и могу се сабрати са подацима о страдалима у логорима и у затворима. На пример, у Јасеновцу су страдали и прикупљени цивили за ликвидацију, али и заробљени партизани. Мишљења смо да је боље овако одвојено приказати податке, а лако је објединити све страдале …
Pročitajte Još »KINA – ANALIZA NEJEDNAKOSTI
O usponu kineske ekonomije prethоdnih decenija suvišno je trošiti reči. Objavljeno je bezbroj naučnih i stručnih radova, napisano na stotine knjiga i studija gde su do tančina definisani svi aspekti ubrzanog rasta privrede ove zemlje, naročito u poslednje tri decenije. Namera ovog teksta nije dalja eksplikacija ove teme, jer je pored već rečenog malo toga moguće novoga konstatovati. Medjutim, jedan …
Pročitajte Još »Trebaju decenije da Srbija stigne EU
Zemljama regiona biće potrebno više decenija da dostignu države EU po pitanju ekonomskog napretka. Ogoman je pad proizvodnje svih kultura u agraru, a statiska beleži ukupan pad od samo 10 odsto? Na Zapadnom Balkanu, uprkos značajnom napretku, četvoro od desetoro ljudi je bez posla i to je „zapanjujuća brojka“ kada se zna koliko je zaposlenost bitna za ostvarivanje jakog rasta. Većina …
Pročitajte Još »KOMPARARIVNA ANALIZA NEJEDNAKOSTI U SRBIJI I ZEMLJAMA EU
Prethodna dva teksa na ovom portalu su nastojanje autora da na bazi releventnih informacija medjunarodne statističke baze podatka ‘’Eurostata’’ prikaže odnose u raspodeli dohodaka različitih socijalnih grupa. Tako su sve socijalne grupe prvo prikazane kao odnosi u apsolutnim veličinama dohodaka po kvintilima (socijalne grupe sa po 20% relativnog učešća u raspodeli dohotka po visini) i decilima (10% učešće gurpa u …
Pročitajte Još »Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, deveti deo
Шкорић, Д.[1], Кесеровић, З.[2], Илин Ж.[3], Црнобарац, Ј.[4], Кораћ, Н.[5], Ковачевић, Д.[6], Ољача, С.[7], Сивчев, Б.[8], Лазаревић, Р., Митровић, М., Гулан, Б., Томић, Д.,[9] Тимотић, У.[10] [1] Академик Драган Шкорић, САНУ, Београд [2] Проф. др Зоран Кесеровић, Пољопривредни факултет, Нови Сад [3] Проф. др Жарко Илин, Пољопривредни факултет, Нови Сад [4] Проф. др Јован Црнобарац, Пољопривредни факултет, Нови Сад [5] …
Pročitajte Još »Jurga, Vojnić
Jurga je 1931g imala 264s, 1948g imala je 144s, 1991g imala je 141s (Srba 135, ostalih 5 i 1 Hrvat), a 2001g imala je 170s. Božić (Marko) Miloš, rođen 1885. Srbin, ubijen 1942. kod kuće, Vučković-vojnić (2267022133) Božić (Nn) Božo, rođen 1900. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Zemun Sajmište (0578103086) Brkić (Ilija) Dragić, rođen 1928. Srbin, poginuo 1944. …
Pročitajte Još »Drugi svetski rat: stradali prilikom borbi ili bombardovanja
У Другом светском рату на територији тадашње Југославије (укључујући италијанску Далмацију и Истру) пописано је 29.504 лица страдалих приликом борби или бомбардовања. Ова два описа могу да садрже прилично различите узроке страдања, али им је заједничко да су жртве биле невине. Да је више страдало приликом борби, можемо закључити на основу знатно већег броја страдалих мушкараца у односу на жене. …
Pročitajte Još »RAZMERE NEJEDNAKOSTI U SRBIJI – Drugi deo
U prethodnom radu istaknuti su ključni pokazatelji raspodele dohotka u zemljama EU i zemljama sa statusom pregovaračkog proseca sa EU, prema bazi statističkni podataka Eurostata. U nastavku izlaganja, a u cilju pravilne verifikacije jedne složene i u Srbiji zapostavljene teme o nejednakostima, mora se učiniti dodatni napor kako bi se problme nejednakosti što egzaktnije objasnio. Kvalitativan aspekt je pre svega …
Pročitajte Još »RAZMERE NEJEDNAKOSTI U SRBIJI
Da je Srbija postala zemlja izrazite nejednakosti u raspoledi dohotka nije nikakva novost. O tome je već pisano a i Republički zavod za statistiku o tome iznosi validne pokazatelje. Medjutim problem nejednakosti je politička anatema, u svetskim okvirima se tom problemu posvetio mali broj pravih i relevatnih stručnjaka (Branko Milanović ispred Svetske Banke) koji neprestano dokazuju da nema napretka sveukupne …
Pročitajte Još »Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, osmi deo
ПЧЕЛАРСТВО Пчеларство у Србији данас је организовано преко пчеларских удружења по градовима које повезује Савез пчеларских организација Србије (СПОС) који су, заједно са Министарством за пољопривреду и шумарство, после пописа пољопривреде 2012. године, регистровали 673.651 кошница у поседу 15.020 пчелара. Годишње се у Србији произведе од 5.000 до 9.000 тона меда, од чега се последњих година извезе од једне …
Pročitajte Još »Beograd u ukupnim investicijama u 2016. godini
Као и у другим државама, тако и у Србији Београд као главни и највећи град има специфичну, урбану структуру инвестиција у односу на остатак земље. Београд је једна од 150 највећих светских метропола и његова „арена за борбу“ су ове метрополе, оне ближе у суседству, као и даље. На пример, Београд је на око 60% од просека развијености ЕУ. Изнад …
Pročitajte Još »Aprilski rat 1941. godine
Док се победе славе са поразима је другачије, труди се да се што мање помињу као нешто срамотно. Ипак, и у поразима патриоте знају да дају свој живот храбро и јуначки . Априлски рат 1941. године је за Србију срамотан, јер је директно обесмислио велика војна и народна страдања у Великом рату (не рачунајући обесмишљавања у међуратном периоду). Комунистичка пропаганда, …
Pročitajte Još »Veliki Šušnjar, Petrinja
Veliki Šušnjar je 1931g imao 988s, a 1948g 623s. 1991g imao je 455s (Srba 445, ostalih 6 i Hrvata 4), a 2001g imao je 108s. Bakrač (Nepoznat) Draginja, rođena 1921. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u direktnom teroru, Veliki šušnjar (2573021310) Bančić (Mile) Stanko, rođen 1897. Srbin, ubijen od ustaša 1942. U logoru, Jasenovac (2573021193) Bančić (Stanko) Mile, rođen …
Pročitajte Još »Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, sedmi deo
ОРГАНСКА ПРОИЗВОДЊА И ЗЕЛЕНА ЕКОНОМИЈА Након многих година претходног века проведених на маргини, органски производи ушли су на главна тржишта и постали део глобалног тренда у начину живота, здрављу и одрживом развоју. За ову растућу групу потрошача органска храна представља начин да обезбеде здраве прехрамбене производе за себе и своје породице, и да подрже мање пољопривреднике и да заштите …
Pročitajte Još »Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, šesti deo
ВИНОГРАДАРСТВО И ВИНАРСТВО Захваљујући врло повољним агроеколошким условима, дугој историји и традицији, виноградсрство је у Србији одувек представљало значајну грану пољопривреде. Винова лоза позната као култура са много скромнијим захтевима у погледу агроеколошких услова, у односу на већину воћних врста, пружа могућност искоришћавања сиромашних земљишта у брдско-планинским подручјима која нису погодна за ратарске културе. Као радно интензивна грана виноградарство …
Pročitajte Još »Jagodina: investicioni (vice)šampion
Драган Марковић Палма (и Олимпијац) је природни геније. Шта човек замисли, то и спроведе. Ако је стално на коктелима у Београду, он организује коктел за своје суграђане да и они виде на какве га муке у Београду стављају. Јагодинско излетиште Поток са свим садржајима око њега је за титулу доктора економске географије зарађену у пракси. Јагодина је у 2016. години …
Pročitajte Još »Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, peti deo
ПОВРТАРСТВО Производња поврћа у Србији има веома дугу традицију. Гајило се 68 најразличитијих врста поврћа. Има сва обележја производње у региону, на југоистоку Европе, Европи и свету. Гаји се релативно велики број врста. У Регистру пољопривредног биља је 41 врста поврћа, с тим да већи економски и привредни значај има око 30 врста најразноврснијег поврћа. Производи се целе године …
Pročitajte Još »Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, četvrti deo
ВОЋАРСТВО Воћарство представља једну од најрентабилнијих грана пољопривреде. Као део интензивне производње у пољопривреди, воћарство се показало добрим моделом развоја неразвијених подручја Србије и решавања социјалних, економских и демографских проблема који су све израженији у селима. Производњом воћа се остварује 10-20 пута већа вредност производње и запошљава око 20 пута више радне снаге по хeктару него при гајењу пшенице. …
Pročitajte Još »Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, treći deo
РАТАРСТВО Као базична грана пољопривреде, ратарство се суочава са великим проблемима са којима се суочава биљна производња, почевши од потребе унапређења нових технологија гајења економски најисплативијих ратарских усева и разраде стратегије осавремењивања агротехничких мера, преко обраде земљишта, ђубрења, неговања усева, до система биљне производње и модерне пољопривреде по моделима агро-индустријске, органске и биодинамичке активности, које концептуализују референтне научне институције, …
Pročitajte Još »Krbavica, Kostajnica
Krbavica je 1931g imala 1047s, 1948g imala je 731s, 1991g 152s (Srba 150 i ostalih 2) a 2001g 62s. Bižić (Mile) Bude, rođen 1900. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U logoru, Jadovno (2258039027) Bižić (Mile) Pajo, rođen 1896. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U logoru, Jadovno (2258039024) Bižić (Pajo) Smiljana, rođena 1894. Srpkinja, umrla od bolesti 1943. u NOBu, Krbavica …
Pročitajte Još »Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, drugi deo
СТОЧАРСТВО Сточарство у структури пољопривреде. У погледу заступљености сточарства у укупном аграру Србије, у односу на европске земље, оно знатно заостаје. Заостаје у погледу укупног друштвеног производа у пољопривреди, по броју грла на 100 ha пољопривредног земљишта, количини производа по једном хектару пољопривредног земљишта, количини млека по једној музној крави, итд. Садашње стање гајених животиња по врстама показује да …
Pročitajte Još »Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, prvi deo
Шкорић, Д.[1], Кесеровић, З.[2], Илин Ж.[3], Црнобарац, Ј.[4], Кораћ, Н.[5], Ковачевић, Д.[6], Ољача, С.[7], Сивчев, Б.[8], Лазаревић, Р., Митровић, М., Гулан, Б., Томић, Д.,[9] Тимотић, У.[10] КРАТКИ САЖЕТАК – Група аутора овог рада има намеру да прикаже садашње стање у селима и пољопривреде Србије. Српска села су у пропадању, чак у 86% њих смањује се број становника, а …
Pročitajte Još »Srbija u bilateralnim tokovima stranih direktnih investicija, 2016
Све државе, па и Србија, развијају своје односе са другим државама кроз више различитих двосмерних токова: дипломатских, економских, безбедносних, културних, спортских и других. Међу економским токовима најважнији су размена робом и услугама, директна улагања и кретања радне снаге. У овом последњем смо у огромном суфициту са најразвијенијим земљама света, али то нам овде није тема. Овде се бавимо релативно занемареном …
Pročitajte Još »Idejni nacrt mogućeg istorijskog dogovora sa Albancima
Модел би био реализован по угледу на Дејтон,с тим да би била пожељна претходна међусобна сагласност заинтересованих страна око концепта. Предвиђено је решење којим би Србија добила север Косова(Лепосавић,Зубин поток,Звечан и Северна К.Митровица) и територије са српском већином у косовском поморављу и централном Косову (Косово Поље,Обилић,Грачаница,Ново Брдо,део Гњилана и Косовске Каменице међусобно повезане с централном Србијом), чиме би био …
Pročitajte Još »