Realsocijalizam i zatvor 2: Onemogućavanje komunikacija sa spoljnim svetom i razmena informacija

Jedna od pretpostavki slobode jeste mogućnost komunikacije i razmene obaveštenja. U zatvoru je ta komunikacija zatvorenicima u potpunosti uskraćena, a informacije svedene na zvanična obaveštenja uprave, lažne vesti o popravljanju uslova i masovnom pomilovanju, sračunate na dopingovanje zatvorenika nadom, ili su to prokrijumčarene novosti, takođe retko pouzdane. Novine se, po pravilu, ne dopuštaju (onda nisu, sad ih ima), premda tome …

Pročitajte Još »

Višedecenijski post u Srbiji

Када сам био у основној школи присуствовао сам родитељском састанку где је отац мог доброг друга молио родитеље да утичу на своју децу да не зезају његовог сина зато што је дебео. Разлог је прилично тужан, мајка није радила, он је имао малу плату, па су му деца до ситости долазила једући хлеб који је довео до гојазности. У приложеној …

Pročitajte Još »

SEMINAR NA ZLATIBORU od 26. do 30. januara

Agronomi i poljoprivrednici sumiraju rezultate Novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo i ove godine od 26. do 30. januara na Zlatiboru organizuje „Savetovanje agronoma i poljoprivrednika Srbije. Savetovanje koje će se održati po 54. put svake godine okuplja agronome, poljoprivredne proizvođače, predstavnike savetodavnih službi, nastavnike srednjih poljoprivrednih škola, organizatore proizvodnje, prerade i prometa, predstavnike ministarstava i brojne medije.Očekuјe da će …

Pročitajte Još »

Uticaj Svetog Nikole na uvoz ribe u Srbiju

Осим загађења ваздуха као меру нашег економског развоја можемо користити и увоз рибе, јер је пораст вредности доказ вишег стандарда наших грађана. Ако постоји статистичка сарма, малобројни који једу месо и многобројни који једу купус, за рибу нема производа са којим би је помешали и добили некакву варљиву статистику. Као прави Србин Моравац од све рибе највише волим да једем …

Pročitajte Još »

Manastir Kalenić i Miloševa kobila

172. Манастир Каленић, 4. август 1823. година Живко Шокорић кнезу Милошу-јавља о незадовољству мајстора у манастиру Каленић. Даље га обавештава да му шаље једну кобилу која је без власника већ годину дана. Високо благородни Господару Намже милостиви здравствујте Ваше почитајемо писмо примили јесмо и разумели што нам пишете за мајсторе у Ман. Каленић да нису задоволни с плаћом опредељеном. Ми …

Pročitajte Još »

Realsocijalizam i zatvor 1: Sveopšta kontrola populacije

Osnovni zadatak tamnice je, pored kazne, i upravo zbog te kazne, sprečavanje zatvorenika u bekstvu. Cela je arhitektura robijašnice tome zadatku podređena. Ona je, najpre, okružena visokim, debelim zidom, po čijoj je ivici posuto staklo ili podignuta dodatna mreža (ponegde napojena strujom visokog napona). Zidovi su obezbeđeni stražarskim tornjevima s uvek budnom naoružanom stražom, kojoj je naređeno da bez upozorenja …

Pročitajte Još »

Realsocijalizam i zatvor, uvod

Čak i posle kraćeg boravka u zatvoru, svejedno u kakvom se društvenom sistemu nalazio, bio u kapitalizmu ili socijalizmu, nemoguće je ne zapaziti izvesne njegove karakteristike koje konstitutivno obeležavaju i državnu zajednicu što je nazivamo realsocijalističkom: 1. Sveopšta kontrola populacije u koju su uključeni i građani. 2. Onemogućavanje komunikacija sa spoljnim svetom i razmene informacija. 3. Represija i teror, zasnovani …

Pročitajte Još »

Natolitarizam u Srbiji

Читајући текст на црногорском порталу Аналитика Михаила Терзића (линк) препун језика мржње према Србији речником из деведесетих, који још увек живи у медијском простору Хрватске и Федерације БиХ, не пратим црногорски мејнстрим, а у Србији га користе другосрбијанци или случајни Срби (и ја живим у свету чуда да бих све тачно разумео и именовао), стварно се зачудим када видим да …

Pročitajte Još »

Protesti u Crnoj Gori i naseljavanje Srbije

Мало који историчар у Србији је упознат са чињеницом да не постоји „Велика сеоба“, већ да се 1690. догодио један од највећих геноцида у историји човечанства који су починили Турци (и Албанци) над Србима на територији Србије и садашње С.Македоније линк. Територија Србије је готово у потпуности опустела, султан је свестан опасности да толика територија остане без становништва (и пореских …

Pročitajte Još »

Srbija u modernom ropstvu: četiri petine zaposlenih dostupno poslodavcima 24 sata!

Да Србија џиновским стопама раста БДП-а хитро граби да постане развијенија од Данске за пар година само злобници могу да споре, јер чињенице указују да можда није ни питање пар година већ само неколико месеци, 2-3 након републичких избора, уколико народ потврди наш европски пут. Међу мноштвом показатеља да је Србија једна од најнапреднијих земаља, па тиме и најразвијенијих (ако …

Pročitajte Još »

KAKO STIĆI DO 2025 GODINE?

Verovatno da Srbija od svog prvog čoveka nije čula bolju i optimističniju vest da će prosečne plate u 2025 godini biti 900 eura ( ne reče doduše da li neto ili bruto). Takođe predsednik reče da će se Narodna banka u vođenju monetarne i kursne politike čvrsto opredeliti za stabilan kurs gotovo na nivou iz 2018 godine. To u prevodu …

Pročitajte Još »

Posledice autokolonijalne propagande: uvoz hleba…

Дневни лист Политика „шокирао“ је српску јавност подацима да је удвостручен увоз хлеба и сличних производа у Србију (http://www.politika.rs/scc/clanak/445544/Ucili-su-nas-da-je-Vojvodina-zitnica-Evrope-a-Srbija-sada-uvozi-cak-i-hleb, (http://www.politika.rs/scc/clanak/445557/Zasto-hleb-mesimo-u-inostranstvu). Било би лепо да је удвостручен само увоз хлеба и сличних производа (које не могу да пронађем идентичне вредности по царинским шифрама), али када се погледа увоз свих пољопривредно –прехрамбених производа (ППП) има их где је увоз у прошлој години …

Pročitajte Još »

Lazići stradali u NDH

Banja Luka Banja Luka Lazić (Milorad) Milutin, rođen 1916. Srbin, nestao 1941. U aprilskom ratu 1941 god., Banja luka (0424027007) Banja Luka Piskavica Lazić (Blagoja) Živko, rođen 1923. Srbin, poginuo 1943. u NOBu, Sarajevo (1140127097) Banja Luka Verići Lazić (Cvijo) Kosta, rođen 1903. Srbin, ubijen od Nemaca 1942. U logoru, Zemun Sajmište (1142150001) Banja Luka Verići Lazić (Cvijo) Mitar, rođen …

Pročitajte Još »

IZVOZ PŠENICE I BRAŠNA RODA 2019. GODINE – decembar

Pšenica čeka kupce U 2019. godini iz Srbije je u svet izvezeno 155.528 tona pšenice i 76.787 tona brašna od pšenice. Bilansni višak pšenice za izvoz u ekonomskoj 2019/20.godini, za preostalih šest meseci,  iznosi oko 1.131.000  tona   Prema raspoloživim podacima  (izvor podataka “Žita Srbije“ odnosno Uprava carina) dostavljamo Vam podatke o izvozu  pšenice i brašna u periodu JUL 2019.-DECEMBAR …

Pročitajte Još »

Pilipovići stradali u NDH

Banja Luka Ivanjska Pilipović (Luka) Milan, rođen 1888. Srbin, ubijen 1945. u direktnom teroru, Kalati (1137099064) Banja Luka Ivanjska Pilipović (Milan) Dane, rođen 1926. Srbin, poginuo 1943. u NOBu, Sutjeska (1137099066) Banja Luka Ivanjska Pilipović (Milan) Mara, rođena 1928. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Ivanjska (1137099065) Bihać Bihać Pilipović (Stevan) Stevan, rođen 1892. Srbin, ubijen 1941. U …

Pročitajte Još »

Da li nešto znači prosečna plata od 500 evra?

  Свакако да значи, то није спорно, боље да нам просечна плата буде 500 а не 470 евра, и то у целој 2020, а не само у једном месецу. Међутим, када се медијски спинује, излуђује народ попут мистерије убиства једне певачице, или „берберином“, или пак која је са киме урадила оно у ријалитијима, сам податак о 500 евра баш ништа …

Pročitajte Još »

AGRAR SRBIJE, JUČE, DANAS I SUTRA

Spasavanje polјoprivrede i sela Sad se u Srbiji proizvodi oko 400.000 tona vrsta svih mesa i troši po stanovniku oko 30 kilograma. Pre dve i po decenije Srbija je proizvodila po stanovniku 650.000 tona mesa i trošila po stanovniku 65 kilograma. Srbija je nekad bila ispred SAD, kao ubedlјivo svinjarski najrazvijenija zemlјa. Dakle, polјoprivredi je potrebna nova reindustrijalizacija, za prevazilaženje …

Pročitajte Još »

Odšteta za hajdučiju 1823, zametak razvoja sektora osiguranja u Srbiji

173. Каленић, 4 август 1823. година Живко Шокорић кнезу Милошу-јавља да је примио и разумео његово писмо, да је он платио човеку из Видинске нахије 90 гроша на име што су га два хајдука из Левча опљачкали. Затим га обавештава да су једног хајдука ухватили у селу Урсуле и послали га њему, а овај је касније побегао и више се …

Pročitajte Još »

Dani slave Srba Crnogoraca protiv smrti ili slave

  На концерту Бруса Спрингстина био сам у Бечу пре садам и по година, на дан када је формирана тадашња нова влада Србије. Ишао сам да по први пут видим свог рокенрол идола из дана славе у средњој школи, када сам са братом дошао у Београд да ујутру први купимо петоструки концертни албум 1987. године. Сада сам био са породицом …

Pročitajte Još »

Milostinja iz Srbije za Jerusalim

393. Јагодина, 23. мај 1828. године Милета Радојковић кнезу Милошу – јавља да су народу пренели његово упуство за прикупљање пореза. Такође, јавља да су сви прихватили да дају свој прилог за Јерусалим по 15 пара по глави. Даље, јавља да је уокужењу мирно, осим што је Шашин пашин син донео у Крушевац један топ и 3 кола топовску џебану …

Pročitajte Još »

Mesto Srbije u svetskom izvozu božićnih proizvoda

Божићни производи, не рачунајући свеће и електрично осветљење, учествовали су са 4,5 милијарди евра у светској трговини у 2018. Вредност извоза је више него удвостручена у односу на 2008. Кина доминира светским извозом и повећала је удео са 62,5% у 2008. на 79,3% у 2018. Србија је симболично учествовала у светском извозу до 2014. и од 2015. има регистрован извоз. …

Pročitajte Još »

Mandrda protiv hajduka

Никола Мандрда је познати хајдук и борац против Турака у време два устанка: http://www.makroekonomija.org/sela/pajkovac-varvarin-i-nikola-mandrda/ Након устанака борио се против хајдука и у архивској грађи налазимо пример:   207. Јагодина, 31. октобар 1823. године Милета Радојковић кнезу Милошу – јавља да је од Исмаил аге сазнао да је убијен хајдук Филип, чију је главу видео у Параћину. Високо милостиви Господару Господару …

Pročitajte Još »

Ribarstvo izvozna šansa Srbije

Iako se potrošnja ribe u Srbiji povećava za vreme posta i slava, ovu namirnicu i dalje jedemo četiri puta manje od svetskog proseka. Godišnje u ribnjacima proizvedemo i izlovimo iz reka svega oko 10.000 tona ribe. Najčešće ih izvozimo u zemlje u okruženju i Evropskoj uniji, gde godišnje nedostaje više od milion i po tona ribe.   Iako je nutricionisti …

Pročitajte Još »

Albanska Crna Gora ili drumovi će poželeti Srba

Према подацима Управе за статистику у новембру је регистровано 80,5 хиљада ноћења странаца у колективном смештају што је за 35,9% више него у истом месецу 2018. Домаћих је било 23 хиљада и повећање је за 4,3%. Међу овим страним ноћењима из Србије је било 7.370 а из Албаније 7.318, из Русије је било 5.412 а са Косова и Метохије 1.923. …

Pročitajte Još »

Prosečna starost putničkih vozila u Evropi u 2017.

Евростат у бази података има информацију о просечној старости путничких аутомобила за све чланице изузев Бугарске, Грчке и Словачке. Судећи по дну приложене листе, вероватно би се прве две придружиле земљама на дну, а Словачка средини, уз Словенију и Чешку. Најмлађи аутомобили возе се у Луксембургу. У њему је 50,3% аутомобила млађе од 5 година, а просечна израчуната старост свих …

Pročitajte Još »

Reforme u Srbiji: šta nam je činiti!?

Акција уместо стратегије Tрeбa нaм прoгрaм кojи ћe oдмaх пoчeти дa дeлуje и дa сe примeњуje. Врaћeн дух зaдругaрству Брaнислaв ГУЛAН Србиja имa oкo 25.000 нeзaпoслeних пoљoприврeдних стручњaкa. Oд тoгa je 5.000 нeзaпoслeних aгрoнoмa и вeтeринaрa. Meђу њимa je 40 дoктoрa нaукa и oкo 400 мaгистaрa и мaстeрa. Нeсхвaтљивo je дa у Србиjи нeмa рaзумeвaњa зa нajквaлификoвaниje људe кojи би …

Pročitajte Još »

Knjaz Miloševe kupovine turske zemlje

Јагодина, 28. јуни 1823. Милета Радојковић кнезу Милошу-јавља о понуди Асана Чучковића за продају својих ливада, а затим објашњава у каквим се стању налазе понуђене ливаде. Високо милостиви Господару Господару здравствујте Ја ваш покорни слуга не пропуштам вама покорно јавити заради именоватог Асана Чучковића како долази к вама да прода своје ливаде ако оћете купити ја сам Асанагом ишао по …

Pročitajte Još »

Moderno i unutrašnje gurbetstvo

Готово сви цигани (и Власи, Румуни и Роми) из родног села моје мајке Трешњевице код Параћина су пре пола века отишли на рад у Вијену, а има их и по Паризу, Швајцарској и ко зна где још. Много је и Срба, а не само Рома из мог села, отишло да „привремени“ рад далеко од Сунца властитог неба и већини је …

Pročitajte Još »

Broj putničkih vozila na 100 stanovnika u 2018 po opštinama i oblastima Srbije

Католички (и протестантски…) Божић је за мене статистички празник јер тог дана РЗС објављује (https://publikacije.stat.gov.rs/G2019/pdf/G201913046.pdf) статистички годишњак Општине и региони у Републици Србији. Из ових детаљних података свашта се може дознати о специфичностима одређених крајева Србије. Стога следи серија табела показатеља по општинама, попут концентрације свиња и оваца на 100 становника, нивоа инвестиција по становнику и запосленом, туристичком интензитету, и …

Pročitajte Još »

STATISTIKA O RIBARSTVU

Najmanja potrošnja u Evropi Prema najnovijim podcima Republičkog zavoda za statistku Srbiji postoji 8.690 hektara šaranskih ribanjaka, a mogućnost za njihovu proizvodnju je čak na 100.000 hektara. Domaća proizvodnja ribe je nedovoljna i pored povoljnih bioekoloških karakteristika našeg podneblja. Više od 90 odsto proizvodnje u ribarstvu Srbije nalazi se u Vojvodini. Preko 905 ribnjaka je u privatnom vlasništvu. Sektor ribarstva …

Pročitajte Još »

Poreski oprost za uboge i kljakave

346. Кавадар, 27. децембар 1825.године Филип Вуковић кнезу Милошу – јавља да је у селу Кавадару одржана скупштина и да су мештани прихватили разрезани порез Его сијателство милостивејши здравствујте Не пропуштамо вама јавити да смо данас по налогу вашему ималискупштину у Кавадару са својом кнежином о расположенију порезе, прочитали смо тариве и све ваше заповести народу јавили смо које народ …

Pročitajte Još »

Primanja stanovništva u Evropi po decilima u 2018.

Табела без коментара. За Србију постоје подаци од 2013. Динамички подаци су још гори јер показују колико брзо становници Северне Македоније достижу становнике Србије, и колико се разлика између Србије и других земаља повећава. Др. Драгован Милићевић је већ писао на ову тему: http://www.makroekonomija.org/0-dragovan-milicevic/dohoci-pojedinaca-i-domacinstava-u-evropi-%e2%80%93-pokazatelji-nejednakosti/ Евростат, црвеном бојом су подаци из ранијих година (2017 или 2016).

Pročitajte Još »

Nacionalni tim za preporod sela Srbije 7: Preporuke za osnivanje porodičnih preduzeća

ПРЕПОРУКЕ ЗА ОСНИВАЊЕ ПОРОДИЧНИХ ПРЕДУЗЕЋА Пословне идеје и предузетнички дух Да би се брже оснивала мала породична предузећа у сеоским подручјима Србије, дајемо и препоруке за акцију: Породична предузећа, на глобалном ниову, пре свега, у високо развијеним земљама, имају веоам другу традицију. Многе мултинационалне компаниеј су настале развојем породичпниј предузећа у дужем временском периоду; У привреедама развијених земаља, породична, мала …

Pročitajte Još »

Sukob kasapina i mehandžija 1823.

Јагодина, 5. јуни 1823. године Аранђел Милосављевић кнезу Милошу – јавља да ће к њему доћи јагодински касапи да траже дозволу за рад. Затим говори о сукобу касапина и механџија, зато што ови други, поред оног што кољу за своје потребе, кољу и продају месо као и у касапници. Даље пита шта да ради са каравулом која прети да се …

Pročitajte Još »

Golinja, Vrginmost

Golinja je 1931g imala 747 stanovnika, a 1948 godine imala je 621 stanovnika. 1991g imala je 270s (Srba 198, ostalih 1 i 71 Hrvata), a 2001g imala je 65s. Aćimović (Nn) Anđelija, rođena 1878. Srpkinja, umrla 1943. U NOBu, Golinja (2278014049) Aćimović (Nn) Jeka, rođena 1904. Srpkinja, ubijena 1943. U direktnom teroru, Budačka rijeka (2278014051) Aćimović (Simo) Đuro, rođen 1874. …

Pročitajte Još »

Srbija je novi partner poljoprivrednog sajma Agra u Sloveniji

Republika Srbija će biti zemlja partner narednog međunarodnog poljoprivredno-prehrambenog sajma „Agra“ u Gornjoj Radgoni u Sloveniji, koji predstavlja jednu od najznačajnijih manifestacija te vrste u ovom delu Evrope To je dogovoreno na  sastanku ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislava Nedimovića i državnog sekretara Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i hrane Republike Slovenije Damjana Stanonika. Sajam „Agra“ biće organizovan od 22. do 27. …

Pročitajte Još »

Analiza stanja u ribarstvu

Ribarstvo 1. Proizvodnja   Ribarstvo čine privredni ribolov, sportski ribolov, rekreativni ribolov i akvakultura.  Akvakultura u Srbiji je zastupljena gajenjem riba u šaranskim i pastrmskim ribnjacima, u manjoj meri u kaveznim sistemima. Iako se proizvodnja u poslednjoj deceniji povećala  preko dva puta i dalje se, zajedno sa količinom ribe koja se izlovi iz reka i jezera, podmiruje manje od 30 …

Pročitajte Još »

Drakulić, Banja Luka

  Дракулић је село поред Бања Луке у коме је (и у Мотикама и Шарговцу) извршено једно од најмасовнијих клања Срба у Другом светском рату.   Banja Luka Drakulić Amidžić (Đoko) Stojić, rođen 1885. Srbin, ubijen od ustaša 1942. U masovnom pokolju, Drakulić (1135092001) Banja Luka Drakulić Amidžić (Nikola) Anka, rođena 1933. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u masovnom pokolju, …

Pročitajte Još »

Promena broja rođenih u Evropi 2008-2017

Евростат је објавио саопштење о уделу царских резова у укупном броју порођаја (линк) по коме највећи удео имају Кипар, Румунија, Бугарска, Пољска и Мађарска. Србија је са 32,2% одмах иза ових земаља, а од 2008. повећала је број царских резова за 56,5% (са 13.363 на 20.909) и само су Кипар (6,6 пута) и Пољска (+97,7%) имли већи релативни пораст ових …

Pročitajte Još »

Demografska kretanja u Srbiji, 1-9 2019.

У периоду јануар-септембар 2019 повећан је број рођених за 1,3% (са 5.187 на 5.255 у просеку месечно), број умрлих је повећан за 2% (са 8.253 на 8.414), па је негативан природни прираштај повећан за 3,1% (смањење броја са 3.091 на 3.186 у просеку месечно). Постоји регионална дивергенција у кретањима. У Србији север број рођених повећан је за 2% (са 2.898 …

Pročitajte Još »

Bukovica, Vrginmost

Bukovica je 1931 godine imala 503 stanovnika, a 1948 godine imala je 322 stanovnika. 1991g imala je 81s (79 Srba i po jedan Hrvat i ostalo), a 2001g imala je 7 stanovnika. Ajdinović (Damjan) Miljka, rođena 1928. Srpkinja, ubijena od ustaša 1943. kod kuće, Bukovica (5015s00260) Ajdinović (Matija) Stanica, rođena 1875. Srpkinja, umrla od tifusa 1943. kod kuće, Bukovica (5015s00287) …

Pročitajte Još »

1.300 kaplara i 9. mart 1991.

НЕ ГЛЕДАТИ УВЕК У ЧАСОВНИК „Ноћас је покушај комунистичке мањине довео до уништења почетка парламентарне демократије у овој земљи. Скупштине, која је ваша и наша заједничка кућа, боримо за минимум слободе, та слобода у овој земљи не постоји. Морамо издржати, јер ћемо бити дужи и јачи од њих. Ја вам морам рећи да то није увек лако, али на крају …

Pročitajte Još »

Vest dana, godine i decenije za Srbiju!

ВEСT, ДAНA, ГOДИНЕ И ДEЦEНИJE ЗA СРБИJУ Oбустaвљенa вaкцинaциja свињa прoтив кугe Oд 15. Дeцeмбрa 2019. годинбе, пoслe вишe oд три дeцeниje, свиње сa нajвeћeг брoja фaрми у Србиjи вишe нeћe бити вaкцинисaнe прoтив клaсичне болести куге. Да би сe oбнoвиo стoпчни фoнд трeгбa дa прoђe најмање три гoдинe, a шeст гoдинa дa би ушли у EУ, aкo нaс дo …

Pročitajte Još »

Budžet Srbije i izgradnja zatvora u Kragujevcu

Буџет Републике Србије је најдрагоценији економски документ који скупштина усваја а директно и индиректно дотиче све наше животе целе године. Сад, страни инвеститори пажљиво анализирају тај буџет док се сиротињи раји пласирају афере о убиству певачице и свакодневно праћење квазипорнографских садржаја са могућношћу да са више камера прати исте глупости. Признајем да скоро две године нисам погледао ово најдрагоценије економско …

Pročitajte Još »

Srpska riba u evropskoj mreži propisa

Očekuju se razgovori sa EU o daljem razvoju ribarstva. Na osnovu mnogobrojnih analiza, riba iz naših ribnjaka kvalitetnija je od one proizvedene na Zapadu Gotovo svi ribnjaci u Srbiji poseduju sistem bezbednosti hrane, kao preduslov daljeg prilagođavanja evropskim propisima. Očekuju se da uskoro počnu i razgovori sa Evropskom unijom o daljem razvoju ribarstva. Na osnovu mnogobrojnih analiza, riba iz naših …

Pročitajte Još »

Nacionalni tim za preporod sela Srbije 6: Procedure za osnivanje porodične firme, preduzeća

ПРОЦЕДУРЕ ЗА ОСНИВАЊЕ ПОРОДИЧНЕ ФИРМЕ – ПРЕДУЗЕЋА Све ово намењено је предузетницима. Одмах се поставља питање ко је предузетник? То је пословно способно физичко лице које обавља делатност у циљу остваривања прихода и које је као такво регистровано у складу са законом. Предузетник за све обавезе настале у вези са обављањем своје делатности одговара целокупном својом имовином и у ту …

Pročitajte Još »

Odlasci kod zubara u Evropi, 2017.

Број консултација са зубаром је знатно мањи у односу на просечан број консултација са докторима. Међу чланицама ЕУ у 2017, Холандија је највише рангирана са 2,8 консултација годишње, праћена Чешком и Литванијом (1,6 обе). У Румунији, Кипру и Данској свака особа се консултовала са зубаром у просеку 0,5 пута годишње или ређе. У Србији се у просеку 0,6 пута годишње …

Pročitajte Još »

Reforma školske nastave

  http://www.borislavpekic.com/2006/05/reforma-kolske-nastave.html Tekst je objavljen u knjizi „Političke sveske“, izdanje Solaris, Stylos, Novi Sad, 2001; © Borislav Pekić. 20. avgust 1955. Reforma školske nastave: ne samo u tehničkom pogledu i opštem sistemu obrazovanja, nego osobito u pogledu gradiva. Savremeni sistem stupnjevitosti bez selekcije pogoduje jedino mediokritetima. Pamet je zapostavljena za račun strpljenja. Hvale se i nagrađuju osobine robova. Škola postaje ogromna vežbaonica poslušnosti. Znanje …

Pročitajte Još »

Srbija u svetskom uvozu kafe

Мотив да проверим светско тржиште кафе дао ми је колега тврдњом да је кафа класификована по категоријама, да се у свету махом купују прва и друга а да ми можда пијемо пету. Кафа је једна од најосетљивијих људских потреба па је тако југословенска економска криза на почетку осамдесетих година прошлог века почела њеним поскупљењем како би сваки њен становник ујутру, …

Pročitajte Još »

Srbi narod najzdraviji?

Евростат је објавио саопштење о ограничењима за рад услед субјективног осећаја мало или озбиљно нарушеног здравља. Према субјективном осећању у Летонији, Естонији и Словенији имају највећи удео становништва са осећајем здравствених проблема, док најмањи удео имају у Малти, Шведској и Бугарској. Жене имају већи осећај здравствене угрожености од мушкараца. Евростат има податке и за Србију и овде смо ограничили старост …

Pročitajte Još »

Riba nam stiže i iz Vijetnama

Za uvoz smo dali 92 miliona u 2013. godini. Prosečna potrošnja ribe po stanovniku je oko sedam kilograma   Srbija je 2013. godine uvezla ribe i proizvoda od ribe za više od 92 miliona dolara, a izvezla u vrednosti od svega 5,8 miliona dolara. Uprkos tome što proizvodnja ribe u Srbiji raste, velika je nepoznanica kolikim kapacitetom stvarno rade naši …

Pročitajte Još »

Zdrav razum i haos

У мало драгоценог времена проведеног у разговорима са Сашом Милојевићем сазнао сам за правило здравог разума у Енглеској (common sense): већина ствари се подразумева и вођена је здравим разумом, а закони и правила се успостављају где то није могуће на природан, подразумевајући начин решити. Сада, након Сентименталне повести британског царства и других дела Борислава Пекића ову енглеску изузетност почињем боље …

Pročitajte Još »

Lična potrošnja u Srbiji i EU, 2008-2018.

Евростат је издао саопштење о личној потрошњи у ЕУ у 2018, о најзначајнијим ставкама и графичким поређењем земаља чланица (линк). У бази података налази се и Србија па сам овде извукао основне податке о потрошњи по становнику у одабраним годинама. Шта нам кажу подаци? Србија је у десетогодишњем периоду одржала идентичних 24,8% од нивоа просечне потрошње становника ове интеграције јер …

Pročitajte Još »

Moralni aspekti demokratije

http://www.borislavpekic.com/2011/05/moralni-aspekti-demokratije.html Dame i gospodo, veli se da politika ne poznaje moral kao kategoriju s kojom bezuslovno računa u svom praktičnom delovanju. Priznajem da u tome ima istine. Ali ako ga ne poznaje društveni sistem što ga takva politika gradi, ako on nema svoje moralne osnove, svoja načela i svoje zakone na koje se svi možemo, s jednakim pravima, osloniti, on …

Pročitajte Još »

Nacionalni tim za preporod sela Srbije 5: Sektori agrobiznisa Srbije pogodni i za EU

Да ли су стандарди о безбедности хране у Србији исти као и стандарди у ЕУ? Р.Србија у процесу европских интеграција и процена приступања Светској трговинској организацији (СТО) своје прописе, који регулишу безбедност хране, у великој мери хармонизовала је и ускладила с релевантним прописима ЕУ, односно SPS и TBT споразумима СТО и стандардима Међународне организације за здравље животиња (OIE), Codex Alimentarius …

Pročitajte Još »

Gornja Čemernica, Vrginmost

Gornja Čemernica je 1931 godine imala 728 stanovnika a 1948 godine imala je 488 stanovnika. 1991 godine imala je 437 stanovnika (427 Srba, 8 ostalih i 2 Hrvata), a 1991g imala je 232 stanovnika. Arlov (Mile) Milan, rođen 1915. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U direktnom teroru, Glina (2276009033) Arlov (Nn) Mile, rođen 1889. Srbin, umro 1943. u NOBu, Nepoznato …

Pročitajte Još »

Disidenti, konfidenti, prazne ulice

А истина је можда могла бити у томе да је управа Сремске Митровице, у консултацији с Удбом Сремске Митровице, дошла до научног, дијалектичког претпостављам, закључка да више нисам акутно друштвено опасан, а уз то сам мал`не мртав, па да би било целисходно, један потенцијалан леш уклањајући, направити места за живе Србе који би их једног дана заиста могли угрозити. Наш …

Pročitajte Još »

Ribnjaci bez subvencija zbog birokratije

Veliki broj proizvođača ribe ostao bez subvencija za prošlu godinu zbog nejasnoće prilikom popunjavanja formulara.  U 2013. godini, kad je usvojen Zakon o podsticajima u poljoprivredi, proizvođači ribe u Srbiji prvi put su dobili pravo da konkurišu za subvencije. Međutim, većina ribnjaka neće dobiti predviđenih sedam dinara po kilogramu ribe, iako su državi dostavili dokaze o količini proizvedene i prodate …

Pročitajte Još »

Izdaci za socijalnu zaštitu u Evropi, 2008-2017.

Издаци за социјалну заштиту представљају једну од најважнијих функција државе уз спољну и унутрашњу безбедност и прикупљање пореза. На основу нивоа и структуре социјалне заштите требало би да се разликују партије „левице“ и „деснице“ које обављају власт, прве да инсистирају на већим, а друге на мањим, апсолутним и релативним издацима за социјалну заштиту. Евростат је издао саопштење о социјалној заштити …

Pročitajte Još »

U svakom selu da postoji zadruga

Država do sada ulaže 1,7 milijari dinara za obnovu agrarnih udruženja. Kreće se u obnovu 100 sela *Branislav Gulan Bez obnove sela, Srbija nema budućnost – neprekidno ponavlјaju nadležni u državi, ali i stručnjaci, a jedan od načina da se ožive neka, gotovo nestala mesta, je kroz zadruge. Akcija države za povratak zadrugarstva do sada je dala dobre rezultate jer …

Pročitajte Još »

DOHOCI I POTROŠNJA U SRBIJI U 2018 GODINI

Nakon objavljivanja  zvaničnih podataka u ’’Anketi o potrošnji domaćinstava’’ u 2018 godini od strane Reubličkog zavoda za statistiku Srbije i višegodišnjeg praćenja kretanja potrošnje i dohodaka u Srbiji, moguće je izvući određene zaključke uvažavajući sledeće ekonomske zakonitosti. Potrošnja je pre svega funkcija dohotka i cena, odnosno cene su pre svega determinisane nivoom dohotka ili kupovne moći, odnosom ponude i tražnje …

Pročitajte Još »

PROIZVODNJA JABUKA U DELTA AGRARU

Pogled na svet klupskih jabuka U Srbiji je u 2018. godini proizvedeno rekordnih 460.000 tona jabuka, a proizvodnja  u čelarevskom voćnjaku Delta agrara predstavlja oko deset odsto te količine Digitalnim aktivacijama, uz pomoć projekcija i virtuelne realnosti, u hotelu Kraun Plaza u Beogradu predstavljene su klupske sorte jabuka koje uzgaja Delta Agrar, u voćnjaku kod Čelareva na površini od oko …

Pročitajte Još »

Druga, veoma duga, okupacija

Tada sam nekako počeo pisati pesme  kojima je odsustvo rodoljublja bilo simptomatično. Možda je tu do izražaja došla netrpeljivost prema narodu, uzroku mojih nevolja, viđenom iz sasvim bliske perspektive i u dosta golom izdanju. Priznajem da taj uzrok za moje mešanje nije izrekom tražio. Ničije, uostalom. Mislio sam da je to zato što je moj razlog ubijen „drugom okupacijom“. Posle …

Pročitajte Još »

Treći put u Hilandaru: ljubav i stid

Текст пишем док је Миљан Вукомановић са пријатељем Банетом у посети монасима пустињацима на југу Свете Горе у Каруљама. Побегао сам са Свете горе због лошег времена са жељом да то, Миљаново, искуство доживим следећи пут када одем, при дужем дану и лепшем времену. Први пут сам био у Хиландару, са осмогодишњим сином, пред Светог Симеона Мироточивог крајем фебруара 2014. …

Pročitajte Još »

Nacionalni tim za preporod sela Srbije 4: Sektori agrobiznisa Srbije pogodni i za EU

ВИНО И РАКИЈА Шта је Србија учинила у погледу заштите географског порекла вина? У складу са Законом о вину Републике Србије, усвојен је Правилник о изгледу, садржини и начину истицања евиденционе маркице за вино с географским пореклом. Од септембра 2010. године успостављена је процедура обележавања вина с географским пореклом евиденционим маркицама. Вино с географским пореклом (PGI-protected geographical indication) или заштићеном …

Pročitajte Još »

Odnosi zavisnosti mladih i starih u evropskim gradovima

Евростат је објавио саопштење  о односима зависности младих и старих према радно-активном становништву (линк). Однос младих према радно-активним био је 35% у 2017. Однос старе зависности био је мало нижи – 33%. Према саопштењу (подаци се односе на 2017. мада има и података за 2018, а за Португалију и за 2019) најмлађи главни град у ЕУ био је Брисел са …

Pročitajte Još »

Trećina ribnjaka u Srbiji posluje nelegalno

Srbija ima velike mogućnosti za ribnjački uzgoj šarana i pastrmke koje nešto češće jedemo u vreme posta i verskih praznika. Tada se retko ko interesuje za poreklo ribe. Statistika kaže da samo trećinu šarana i pastrmke sami proizvedemo. Drugu trećinu te ribe uvezemo iz zemalјa u okruženju, a morsku i iz najudalјenijih krajeva sveta.   Češće nego inače, ali i …

Pročitajte Još »

DOHOCI POJEDINACA I DOMAĆINSTAVA U EVROPI – POKAZATELJI NEJEDNAKOSTI

Nakon publikovanja podataka Eurostata o raspodeli dohotka po socijalnim grupama do 2018 (za nekoliko zemalja podaci su dostupni do 2017) moguće je odrediti i analizirati stepene nejednakosti u raspodeli dohotka po zemljama. U ranijem tekstu kada sam analizirao ovu problmetiku (zaključno sa podacima do 2016) Srbija je zemlja sa najvećim stepenom ekonomske nejednakosti u Evropi, odnosno koeficijent odnosa između 10% …

Pročitajte Još »

Staro Selo Topusko

Staro Selo Topusko je 1931 godine imalo 1.428 stanovnika a 1948g imalo je 927 stanovnika. 1991g imalo je 402 stanovnika (274 Srba, 119 Hrvata i 9 ostalih) a 2001 godine imalo je 191 stanovnika. Ajdinović (Ljuban) Mile, rođen 1934. Srbin, umro od tifusa 1943. U zbegu, Veliki obljaj (7038s00822) Ajdinović (Ljuban) Stoja, rođena 1929. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u …

Pročitajte Još »

Zatvor bolji od bekstva

Ispričaću vam priču o beguncu, kroz razgovor što sam ga na temu njegovog bekstva vodio, pošto je uhvaćen, u više navrata premlaćen i u samicu vraćen. –          Dobro – rekao sam – mislio si da ti je skrovište obezbeđeno kod prijatelja? –          I bilo je. Tako smo se pre njegovog izlaska dogovorili. Ali on je u međuvremenu umro. –          Pa …

Pročitajte Još »

Nacionalni tim za preporod sela Srbije 3: Sektori agrobiznisa Srbije pogodni i za EU

Сектори агробизниса у Србији и ЕУ Пошто Србија иде ка ЕУ, а до 2018. године сви прописи и легислатива, дакле услови производње и прераде морају се прилагодити ономе шта и како се ради у ЕУ. Тако се мала и микро, као и средња предузећа морају прилагодити, односно и припремити за пословање и конкуретност у заједници каква ће тада бити ЕУ. …

Pročitajte Još »

Srbija ima dozvole za izvoz ribe

Srbija je 2013. godine dobila dozvole za izvoz ribe i ribljih prerađevina na tržišta Evropske unije i Ruske Federacije. Ečki šaran je poznat evropskom tržištu, a očekuje se veći plasman ribe na inostrano tržište. Potencijali ove privredne grane nisu iskorišćeni, a uz neznatna ulaganja izvozni rezultati mogu da se utrostruče, kažu eksperti . Evropska unija je najveći uvoznik ribe sa …

Pročitajte Još »

Noćenja turista iz Kine u odabranim državama i entitetima

Чињеница да су туристи из Кине у септембру имали највећи број ноћења у Федерацији БиХ, испред братских народа/држава Саудијске Арабије, Турске, Кувајта и УАЕ, мотивисала ме је да проверим како стоје и други у погледу ноћења Кинеза. За Хрватску сам овде изложио само податке о ноћењима туриста из Континенталне Кине[1], јер су и они довољно велики да нас укупни не …

Pročitajte Još »

Pad relativnog značaja BJR za robnu razmenu Srbije

Пре 101 године формирана је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, преименована касније у Југославију (распаднута 1941-1945, са НДХ, окупираном Србијом и проширеним суседним земљама) , па у ДФЈ, ФНРЈ, СФРЈ, СРЈ, СЦГ и од средине 2006. Србија је ослобођена (туђом вољом) сопствених заблуда. Рођен сам у СФРЈ и живео сам и у наредне две скраћенице, а деца су ми рођена …

Pročitajte Još »

Quo vadis, Jugoslavijo

http://www.borislavpekic.com/2013/01/quo-vadis-jugoslavijo.html   Stope u pesku, Službeni glasnik 2012, Copyright © Borislav Pekić Quo vadis, Jugoslavijo Ima jedna politička zagonetka koja glasi: „Šta je to što ima tri boga, šest naroda i osam država, a samo jedno ime?“ Odgovor je – Jugoslavija. „Šta je to“, glasi druga politička pitalica, „što nešto znači, a ime mu ne znači ništa?“ To je opet …

Pročitajte Još »

IZVOZ PŠENICE, BRAŠNA I KUKURUZA: Dunav uzrok manjeg izvoza

Dunav uzok manjeg izvoza (u ekonomskoj  2019/ 2020.  godini)   Za četiri meseca, posle žetve u 2019. godini iz Srbije je izvezeno 117.427 toan pšenice i 51.161 tona brašna. Tokom oktobra izvezeno je 245.460 tona kukuruza.  Zbog niskоg vodosaja na Dunavu smanjen je  izvoz obe žitarice Bilans pšenice za ekonomsku 2019/20 godinu sačinjen je na osnovu zvaničnih statističkih podataka o …

Pročitajte Još »

Uvoz svinja u Srbiju u 2019. prepolovljen, nemački prasići su potisnuli hrvatske svinje

Када је у 2014. покренут извоз свињског меса за Русију тренутну корист од тог посла осетили су свињари у Хрватској и Мађарској – увоз живих свиња повећан је са 13 хиљада тона у 2013. (5,9 из Хрватске и 7,1 из Мађарске) на 34,4 у 2014. (18,7 и 15,2, респективно), али је брзо оборен на 15,1 хиљада тона у 2015 и …

Pročitajte Još »

Zdravstvene zadruge u Srbiji, knjiga dr Milorada Stamenovića

ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАДРУГЕ У СРБИЈИ (1921 – 1949) Прошлост у будућности Пише: Бранислав ГУЛАН, публициста и књижевник Књига др Милорада Стаменовића, која говори о здравственом задругарству у Србији у прошлости (јер га данас нема) ново је штиво на просторима Србије. Посебно похвално је то што је он као млад истраживач завирио у прошлост Србије, пронашао ову тему и зналачки је истражио …

Pročitajte Još »

Uzgoj ribe, posao decenije

Srbija na uvoz ribe troši godišnje oko 30 miliona dolara. Tržištu nedostaje 20 miliona kilograma ribe. Srbi najviše jedu ribu za Svetog Nikolu (19. decembra) i na Badnje veče (6. januara). Uoči ovih praznika trgovci ribarima dolaze na noge, a znaju i po 24 sata da čekaju na ribnjacima da bi kupili ribu, koja se sva proda. ‘’Riba je hrana …

Pročitajte Još »

Evropska budućnost zatvorenika i zatvorskih kapaciteta Srbije

Од избијања светске економске кризе 2008. било је мало позитивних промена у Србији којима смо се истакли или били упоредиви са другим европским земљама. Раст броја затвореника за 11,4%, до 2017, и броја затвореника на 100.000 становника за 16,5% је можда један такав, позитиван, индикатор. Обнављање демократије у Србији одлагано је колико је то комунистима било могуће, и тек што …

Pročitajte Još »

Nacionalni tim za preporod sela Srbije 2: mere za reforme

MEРE ЗA РEФOРME   Нeoпхoднe мeрe кoje трeбa прeдузимaти зa oствaривaњe циљeвa и приoри­тe­тних прaвaцa рaзвoja у рeгиoнaлнoм и рaзвojу aгрaрa Србиje:   НA НAЦИOНAЛНOM И ПOКРAJИНСКOM НИВOУ Зa прoмeну стaњa нa сeлу и пoљoприврeди нeoпхoднa je пoлитичкa вoљa, упo­рнoст и ис­трa­jнoст. To je први прeдуслoв зa зaустaвљaнe нeгaтивних тeндeнциja у oвoj oблaсти. – Jeр, зa пoслeдњe три дeцeниje aгрaр …

Pročitajte Još »

Cremušnica, Vrginmost

Cremušnica je 1931g imala 850 stanovnika a 1948 godine imala je 666 stanovnika. 1991 godine imala je 390 stanovnika (361 Srba, 25 Hrvata i 4 ostalih), a 2001 godine imala je 85 stanovnika. Banda (Mile) Pera, rođen 1923. Srbin, poginuo 1942. u NOBu, Vinkovci (0175007038) Bekić (Adam) Jelica, rođena 1896. Srpkinja, streljana od ustaša 1943. u direktnom teroru, Selo črešnica …

Pročitajte Još »

Dva telegrama Borislava Pekića

Oproštajni telegram[1] Bolešću sprečen da lično učestvujem na ovom Skupu izražavam duboku veru u to da ćemo stalnim i legitimnim pritiskom postići jedan od svojih najvažnijih ciljeva, a to je osvešćenje Srbije. Zadesile su nas teške nesreće i još teže nas čekaju. Za razliku od samohipnotizovane vlasti mi nismo dužni da ih trpimo. Nismo za njih odgovorni, nismo dužni da …

Pročitajte Još »

Imali li igde išta dobro da za Srbina piše?

Godine 1943, iz štaba nemačke okupacione komande u Kopenhagenu obnarodavana je zapovest da svi danski Jevreji moraju nositi žut traku sa Davidovom zvezdom. Iz Amalienborga, rezidencije kralja Kristiana, stigao je odgovor da su svi Danci jednaki. Njegovo veličanstvo će od sutra i samo nositi žut traku oko ruke. Njegovo veličanstvo očekuje od svih lojalnih Danaca da ga u tome slede. …

Pročitajte Još »

U Beč putuje 320 samohranih roditelja iz Jagodine

http://www.politika.rs/scc/clanak/441012/U-Bec-putuje-320-samohranih-roditelja-iz-Jagodine Град из буџета даје незапосленим трудницама и породиљама 12.000 месечно, сваком рођеном детету 200 евра, за свако четврто и пето дете 200 евра месечно до пунолетства JАГОДИНА – У организацији Скупштине града Јагодине од 4. до 7. новембра Беч ће посетити 350 Јагодинаца, од којих је 320 самохраних родитеља, изјавио је данас на конференцији за међе председник Скупштине града …

Pročitajte Još »

Uvoz piva u BiH iz Srbije i Hrvatske

Вест коју сам прочитао на порталу Б92 (линк и изворна https://www.capital.ba/proizvodjacima-iz-bih-pozlilo-od-piva-iz-srbije/#.XbmZ-8ouo2I.twitter) мотивисала ме је да проверим њену тачност. Уколико пођемо од претпоставке да Бошњаци, као искрени муслимани, не пију пиво, ни друга алкохолна пића, потрошача српске националности је дупло више него хрватске. Однос је био 1.087 према 545 хиљада приликом пописа 2013. и не треба сумњати да су се од …

Pročitajte Još »

Prisustvovanje kulturnim i sportskim aktivnostima u Evropi u 2015.

Према подацима из базе Евростата у 2015. је 63,7% становника ЕУ присуствовало макар једном у претходних 12 месеци неком културном догађају и 30,5% неком спортском догађају. У Србији је упола мањи део становништва присуствовао културном догађају (29,8%) и мало мањи (22,1%) спортском догађају. Мањи удео становништва који је присуствовао културном догађају од Србије имале су Бугарска, Румунија и Северна Македонија. …

Pročitajte Još »

Riba za dug život

Samostalna savetnica u PKS mr Mirjana Miščević dodaje da potrošnja ribe u Srbiji po jednom stanovniku iznosi između pet i sedam kilograma godišnje i po tome smo među poslednjima u Evropi, a najmanje se konzumira u poljoprivrednim domaćinstvima. Inače, ribarstvo u Srbiji pre nekoliko godina je vraćeno u nadležnost Ministarstva poljoprivrede, a pre toga dugo je bilo u nadležnosti Ministarstva …

Pročitajte Još »

Predlozi stočara za pune staje

Mere izmena – dopuna za tovno govedarstvo u 2020. i interventne mere u 2019. i ulaganja u modernizaciju Tovno govedarsvo u Srbiji je u dubokoj krizi. Sad kada se ukazuje šansa za izvoz, svaki put se javljaju novi problemi. Jednom nema dovoljni stoke, drugi put je problem sa tržištem… Pošto se država javljala sa sa različitim merama, koje nisu donele …

Pročitajte Još »

Nagli rast iseljavanja iz Srbije u zemlje EU u 2018.

Евростат је издао саопштење о издатим првим дозволама за боравак становника (миграната) из трећих земаља у ЕУ (линк) у 2018. Податке треба узети са резервом из више разлога, а навешћемо за пример два: (1) тромесечни сезонски одласци на рад не значе трајно исељавање (на пример у летњој  сезони у Хрватску; (2) земља која је издала дозволу не мора да буде …

Pročitajte Još »

TOVNO GOVEDARSTVO SRBIJE I HRVATSKE

So dovodi stoku Tovno govedarstvo u regionu prati prestrojavanje i neizvesnost u prodaji: promena rasnog sastava i izlazne težine grla… O ovome naše stočare, koji su u organizaciji Udruženja „Agroprofit” putovali, obavestili su farmeri u Hrvatskoj. Program je obuhvatio posete odgajivačima koji imaju razvijen sistem „krava-tele” i velike farme junadi. Na početku trodnevnog obilaska farmi u Hrvatskoj, grupa se okupila …

Pročitajte Još »

Posleratna sudbina

Prišao mi je čovek (da li, ili već „jazavac“?) s brkovima i rukom čijoj su šaci nedostajala četiri prsta, a palac je, plav i zadrigao, ličio na kasapsku kuku za vešanje mesa. Levo oko bilo mu je poluzatvoreno, desno kao signalni fenjer ritmički treptalo. –          Kako se zoveš? –          Borislav Pekić. –          Za broj te pitam? –          14054. –          Ah, …

Pročitajte Još »

Preduzetnička ekonomija u selima Srbije

У Србији је стопа незапослености протеклих неколико година смањена на 10,6 одсто, што је значајан успех знајући да је пре само једне деценије била око 26 одсто. Сваке године у свет  са картом у једном правцу оде око 40.000 људи. У земљи расте сиромаштво, и у градовимa и у селима. Села  се и даље напуштају (1.034 села има мање од …

Pročitajte Još »

Proizvodnja električne energije u Evropi 1990-2017.

Србија је преживела у историји један од најтежих ембарга захваљујући два фактора: вишковима хране и електричне енергије. И у бившој Југославији Србија је била нето-извозник ова два производа како у свет тако и у друге републике. Не знам како би исте санкције примењене над Србијом преживело становништво неке земље која је нето увозник хране. Електрична енергија нам је послужила да …

Pročitajte Još »

Demografska kretanja, jul 2019.

Према подацима  месечном статистичком билтену у јулу је рођено 6.205 беба, а умрло је 8.322 лица. У односу на исти месец 2018. број рођених је повећан за 3,1% а број умрлих за 4%. Витални индекс био је 0,74 што је највећа вредност у 2019. У периоду јануар-јул просечно је рођено 5.144 беба месечно, што је раст за 2,1%, а просечно …

Pročitajte Još »

Novija srpsko-hrvatska istorija sagledana kroz uvoz energije, 1990-2017.

Много је фактора који су утицали на исход до сада вођених ратова, попут: (1) броја војника; (2) опремљености војника оружјем; (3) борбеног морала и мотива бораца; (4) снабдевеност оружаних снага свакодневним потребама, интендантске услуге; (5) страх од казни услед дезертерства/повлачења; (6) страх од победника и његовог понашања… Много је ту могућих фактора где неки сасвим банални може утицати на победу …

Pročitajte Još »

Broj i udeo ljudi koji rade skraćenom radnom vremenu u Evropi

Према подацима Евростата (линк) 31,2 милиона жена и 9,5 милиона мушкараца је 2018. у ЕУ радило у скраћеном радном времену. То представља 19% укупног броја запослених. Основни разлози са скраћено радно време били су немогућност да се нађе посао са пуним радним временом (26% од укупног броја) и потреба да се брине о деци или неспособним одраслим члановима домаћинстава (24%). …

Pročitajte Još »

Komunističko zatiranje građanstva u Srbiji 1944-1945.

Stalež je tek izašao ispod revolucionarne mašine, povesne kombinacije prese i stroja za mlevenje mesa. Bio je izgužvan, izmrcvaren, iskasapljen. Mnoge porodice su još žalile streljane ili na Sremskom frontu ubijene[1]. Mnoge su žrtve tekućeg klasnog rata, budnosti vlasti i njenih rodoljubnih dostavljača, u kojima Zinovjev vidi prirodne proizvode rane mladosti komunizma, a ja kasne posledice prirodnog ljudskog nemorala [2] i …

Pročitajte Još »