Hrvatska, zaposlenost IV 2020.

У Хрватској није, попут Црне Горе, дошло до пада запослености у априлу, у односу на март, упркос погоршаним условима за туристичку сезону у овој години. Укупан број запослених повећан је за 12.520 лица (+0,8%) у односу на март, док је у односу на април 2019. повећан за 1,5%. Број запослених у правним лицима повећан је за 11.598 лица (+0,9%), у …

Pročitajte Još »

Penzioneri i penzije u Srbiji, mart 2020.

У марту је исплаћено 1.705.531 пензионерских чекова. Број пензионера, у односу на март 2019, смањен је за 5.820, док је у односу на фебруар 2019 смањен за 2.432. Упоредив је са бројем пензионера у јануару 2013 (1.705.834). Смањење броја пензионера у односу на март 2019 у потпуности објашњава смањени број пољопривредних за 7.450. Број пензионера у категорији запослених смањен је …

Pročitajte Još »

Javni izdaci za zdravstvo u Evropi, 2008-2017.

Јавни издаци за здравство, према подацима из базе Евростата, повећани су за 26,2%, у периоду од 2008 до 2017, са 808,2 на 1019,7 милијарди евра. Старење становништва је и након 2017 утицало да се овај раст трошкова настави, а пандемија вируса COVID-19 утицаће на даљи раст ових трошкова и у будућности. Просечни јавни трошкови за здравство по становнику повећани су …

Pročitajte Još »

Srbija prva u Evropi po proizvodnji dunje, sedma u višnji…

Piše: Branislav Gulan Prema podacima vlasnika voćnjaka, sa hektara pod kajsijom ostane 6.500 evra zarade. Ako od 10 hektara kajsije ostane 65.000 evra, 25.000 da daju zadruzi na konto zakupa i usluga, porodici ostaje 40.000 evra godišnje da živi i dalje ulaže. Onda će se i natalitet povećati, jer će ljudi rađati da bi tu zemlju zadržali Branislav Gulan U …

Pročitajte Još »

Kad mori Morava

321. Oбреж, 1. јуни 1825. године Милета Радојковић кнезу – јавља о великој поплави Мораве и штете коју је нанела селима поред којих пролази. Високо милостивом его Сијателству Верковном Господару Г. Милошу србском Књазу и покровитељу здравствујте Ми покорни ваши служитељи јављамо ваше височајше милости и власти како смо овде приспели и за Мораву вама јављам има људи стари и …

Pročitajte Još »

Vasići stradali u NDH

Banja Luka Bistrica Vasić (Đurđe) Đorđija, rođena 1904. Srpkinja, ubijena 1942. U direktnom teroru, Motike (1133071066) Banja Luka Motike Vasić (Cvijo) Gospava, rođena 1938. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u masovnom pokolju, Motike (7002s00057) Banja Luka Motike Vasić (Cvijo) Nikola, rođen 1934. Srbin, ubijen od ustaša 1942. U masovnom pokolju, Motike (7002s00056) Banja Luka Motike Vasić (Cvijo) Radojka, rođena 1936. …

Pročitajte Još »

POLJOPRIVREDA KAO RAZVOJNA ŠANSA – MIT ILI STVARNOST

Već decenijama političari i kreatori ekonomske politike u Srbiji kao mantru ponavljaju uvek istu priču, poljoprivreda je strateška grana, velika razvojna šansa, neiskorišćeni potencijali u izvozu i poboljšanju spoljnotrgovinskog bilansa i sl. Od ’’demokratskih promena 2000 godine do danas ne postoji ni jedan resor koji je promenio više ministrara nego resor poljoprivrede. I svi ministri ponavljaju istu priču, bez bilo …

Pročitajte Još »

Reforma u Srbiji – šta nam je činiti

Branislav Gulan: Treba nam program koji će odmah početi da deluje i da se primenjuje. Vraćen duh zadrugarstvu Branislav Gulan Srbija ima oko 25.000 nezaposlenih poljoprivrednih stručnjaka. Od toga je 5.000 nezaposlenih agronoma i veterinara. Među njima je 40 doktora nauka i oko 400 magistara i mastera. Neshvatljivo je da u Srbiji nema razumevanja za najkvalifikovanije ljude koji bi trebalo …

Pročitajte Još »

MSP: dodata vrednost i zaposleni po delatnostima u EU i u Srbiji, 2017.

Мала и средња предузећа (МСП), она која имају мање од 250 запослених, често на називају кичмом европске економије, јер повећавају запосленост и могућности за развој (линк). Због ограничења која су уведена због пандемије COVID-19, она су међу најтеже погођеним услед пада економске активности. У 2017, велика већина (98,9%) предузећа у ЕУ, у нефинансијском сектору, су била предузећа са мање од …

Pročitajte Još »

„Božja kazna za Hrvate“ potkrepljena evropskom turističkom statistikom

Текст Анте Томића (линк) мотивисао ме је да проверим податке о ноћењима туриста од 2008. до 2019. Евростат још увек није објавио годишње податке за 2019, али се из месечних података лако може попунити и ова година. У ЕУ је за 11 година повећан број ноћења странаца за 42,3%. У Хрватској је он повећан за 148,1% и већи релативан пораст …

Pročitajte Još »

POLJOPRIVREDA I SEOSKI TURIZAM ZASLUŽUJU ŠANSU

Sela, poslednje zelene oaze Ulaganje u ponudu poljoprivrednih domaćinstava seljacima se može višestruko vratiti za nekoliko godina, a to Srbiji može da donese nekoliko milijardi evra godišnje. Međutim, o tome samo još uvek  pričamo… Jer, dve strateške grane Srbije su poljoprivreda i turizam, ali samo verbalno, jer takvu odluku nije nikada doneo Parlament Srbije. Konkretno, o tome se govori samo …

Pročitajte Još »

Demografska kretanja u Srbiji, januar-april 2020.

Према саопштењу РЗС-а линк: „У Републици Србији у периоду јануар-април 2020. године број живорођених је износио 19 166. У односу на исти период претходне године, када је укупан број живорођених износио 19 384, бележи се пад од 218 живорођених односно за 1,1%. Број умрлих у Републици Србији у периоду јануар-април 2020. године износио је 34 642 и, у односу на …

Pročitajte Još »

Oporezivanje bruto zarada kao mera pronatalitetne politike u EU

У Србији избори одавно представљају политичке спотове и билборде свих учесника уз коришћење јавног и приватног сервиса власти како би то оне и наставиле да буду. Некада давно, пре више од 20 година, знали су политичари да завире и у штале, макар за секунд, да им се не смучи, да их ухвате камере како брижно загледају у унутрашњост а затим оптимистички …

Pročitajte Još »

Blanuše i Glušice stradale u NDH

Bihać Bihać Blanuša (Đurađ) Jovan, rođen 1914. Srbin, ubijen 1944. U direktnom teroru, Donji lapac (2218126032) Bihać Doljani Blanuša (Mile) Rade, rođen 1915. Srbin, poginuo 1942. u NOBu, Piskovica (0902077033) Bihać Donja Gata Blanuša (Jovo) Luka, rođen 1922. Srbin, poginuo 1942. u NOBu, Lipa (0550020140) Bihać Donja Gata Blanuša (Jovo) Mile, rođen 1920. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Vrsta …

Pročitajte Još »

Okolina Beograda

Žarkovo (Beograd)   Положај. – Ово је село на заравњеној пљошти, која се поступно спушта према равници Макишу, а с обе стране јаруге Провалије, чији поток тече у Макиш. Од Београда је удаљено 7 киломаетара. Сава само при надоласку, када прелије насип, који иде кроз Макиш, плави ливаде сеоске. У средини јаруге има два извора (чесме), са којих пије воду …

Pročitajte Još »

Smiljanići stradali u NDH

Banja Luka Banja Luka Smiljanić (Jovo) Dmitar, rođen 1913. Srbin, poginuo od ustaša 1943. u NOBu, Piskavica-prij. (1354005008) Banja Luka Drakulić Smiljanić (David) Dragica, rođena 1874. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u masovnom pokolju, Drakulić (1136092355) Banja Luka Drakulić Smiljanić (Đorđe) Đuja, rođena 1924. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u masovnom pokolju, Drakulić (1127010029) Banja Luka Drakulić Smiljanić (Đorđe) Mića, …

Pročitajte Još »

Kupreško i Glamočko polje

Borivoje Ž. Milojević „Kupreško, Vukovsko, Ravno i Glamočko Polje“ , Naselja knj 13. Купрешко Поље Шеменовци (Купрес, Република Српска) Кућа има: Крндија 6, Марића 11 и Кнежића 34. Куће првих двеју породица и шест кућа Кнежића растављене су од осталих кнежићских кућа, и то растојање износио око 200м. У обема групама куће су у низу. У другој групи кнежићке су …

Pročitajte Još »

Obnova manastira u Srbiji pre 192 godine

391. Јагодина, 22. мај 1828. године Милета Радојковић кнезу Милошу – јавља да има један стари манастир близу Комарана у Јагодинској нахији, који би требало обновити, а то хоће да ураде кметови из околних села, а ви само треба да то одбрите.. Ваше сијателство милостивејшиј Господару Ја ваш покорни слуга не пропуштам вашему сијателству покорнејше јавити – како има један …

Pročitajte Još »

Regionalni BDP u 2018. na trocifrenom nivou NUTS-a

Евростат је објавио саопштење (линк) под насловом „Регионални БДП по становнику је био у распону од 30% до 263% просека ЕУ у 2018“. Саопштење коментарише податке на двоцифреном нивоу регионалне класификације НУТС. У бази података има и српских округа па ме је интересовало да проверим како стоје области у односу на троцифрене регионе у Европи. Недостају подаци за Швајцарску, Исланд, …

Pročitajte Još »

Zbog pandemije 85% manje ilegalnih prelazaka granice

https://euractiv.rs/8-eu-prioriteti/137-vesti/14927–zbog-pandemije-85-manje-ilegalnih-prelazaka-granice- Broj ilegalnih prelazaka granice na glavnim migracionim rutama u Evropi u aprilu je opao za 85% u odnosu na prethodni mesec i dostigao oko 900, objavila je Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu Fonteks. To je najmanji broj od 2009. godine, od kada Fronteks prikuplja podatke.   Dodaje se da je taj rekordni pad posledica mera zbog pandemije …

Pročitajte Još »

PREDLOZI ZA DUGOROČNO REŠAVANJE PROBLEMA U MALINARSTVU

Rez u malinarstvu Božo Joković: Ispred grupacije proizvođača malina sačinili smo predlog mera kako bi se rešili problemi u ovoj grani za narednih pola veka. Od toga zavisi opstanak i ostanak ove privredne grane, koja učestuje uz agrarnom izvozu sa 10 odsto. Prošle godine je sneg, a ove led smanjio prinos. Očekivali smo rod do 70.000 tona, a sad je …

Pročitajte Još »

GMO pred vratima Srbije…

Seme je simbol slobode jedne države, a GMO je paradigma globalnog uređenja društva, jer desetak multinacionalnih kompanija bi da kontroliše svet, tako što bi jedini proizvodili seme. Srpsko seme je najprofitabilniji deo srpskog agrobiznisa i sada je na udaru multinacionalnih kompanija. Semenarstvu se poklanja velika pažnja u svim državama u kojima je proizvodnja hrane jedan od prioriteta Sada je i definitivno …

Pročitajte Još »

Početak zaštite spomenika kulture pre 195 godina u Srbiji

  320. 21. мај 1825. година Наређење да се обезбеди мраморна плоча предвиђена за цркву. Бр. 949 – Д. 21. – Писано кн. Аранђелу у Јагодини да плочу мраморну одовуда за цркву полану смести где у сувуту, јер ако се и најмање какво слово од времена исквари, он ће главом платити. (Василије Крестић-Никола Петровић, Протокол кнеза Милоша Обреновића 1824-1825, САНУ, …

Pročitajte Još »

Uspešna razmena goveda za kukuruz

Stočari su uspešno obavili isporuku svoje junadi i sada čekaju da što pre preuzmu kukuruz. Iz Proizvodne grupe odgajivača tovnih rasa goveda,  147 gazdinstava predalo je klanicama 1.550 junadi, prosečne težine 600 kilograma, čime su ostvarili pravo na preuzimanje oko 16.000 tona merkantilnog kukuruza. Prema nepotpunim podacima, u razmeni je ukupno učestvovalo 330 gazdinstava Upravni odbor Udruženja „Agroprofit” iz Novog …

Pročitajte Još »

Jankovići stradali u NDH

Bačka Palanka Neštin Janković (Laza) Petar, rođen 1924. Srbin, poginuo 1944. u NOBu, Tara-crna gora (0091017039) Banja Luka Banja Luka Janković (Mladen) Nemanja, rođen 1925. Srbin, ubijen 1944. Kod kuće, Banja luka (1129024008) Banja Luka Banja Luka Janković (Petar) Dušan, rođen 1917. Srbin, poginuo 1941. Prilikom borbi ili bombardovanja, Banja luka (0039004012) Banja Luka Bistrica Janković (Risto) Mlađan, rođen 1924. …

Pročitajte Još »

Vode nam otiču…

Procenjuje se da bi Srbija koja, prema podacima ima čak 360 izvorišta termalnih i termomineralnih voda (temperatura banjskih voda kreće se od 14 do 98 stepeni)) mogla da ima bar 300 banja (ima ih 39) i još pet klimatskih mesta sa zdavim vazduhom (Divčibare, Ivanjica, Rudnik, Zlatibor i Zlatar). Nјihova iskorišćenost je tek deset odsto Branislav GULAN   Srbija na …

Pročitajte Još »

Srbija i Engleska biće zemlja profiterska

Срби не треба да жале за Југославијом и комунистичким временом. Комунисти су стварали нове нације од Срба у Црној Гори, Македонији, од муслимана као верског опредељења нову нацију… Незгодно је то што у Србији и данас владају бесни и бахати који не маре много за српство, већ само за личну корист. Србија је у протеклих 20 година прошла кроз разградњу …

Pročitajte Još »

Površine pod graškom u Srbiji

Србија има правна лица, индустријске произвођаче, која се баве грашком тако да ови подаци неће промовисати села у Србији под шљивама. Извоз замрзнутог грашка из Србије је готово утростручен, са 3,3 милиона евра у 2008 на 9,3 у 2018. Увоз је у истом периоду смањен са 0,9 на 0,6 милиона евра. Највећа вредност извоза грашка је у Мађарску (2 милиона …

Pročitajte Još »

Cvijetići stradali u NDH

Banja Luka Banja Luka Cvijetić (Dmitar) Milena, rođena 1887. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u direktnom teroru, Banja luka (2833021005) Banja Luka Banja Luka Cvijetić (Mijajlo) Spasoje, rođen 1891. Srbin, umro 1944. u zatvoru, Sisak (1126002013) Banja Luka Banja Luka Cvijetić (Ostoja) Milan, rođen 1907. Srbin, ubijen od ustaša 1942. U direktnom teroru, Banja luka (2833021007) Banja Luka Banja Luka …

Pročitajte Još »

Lojpuri i Račići stradali u NDH

Čapljina Dračevo Lojpur (Dušan) Milan, rođen 1921. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Kupa,čapljina (1426029023) Čapljina Dračevo Lojpur (Jovo) Risto, rođen 1906. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Kupa,čapljina (1426029025) Čapljina Dračevo Lojpur (Milisav) Dušan, rođen 1896. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Kupa,čapljina (1426029024) Čapljina Dračevo Lojpur (Tripko) Branko, rođen 1915. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Kupa,čapljina (1426029022) …

Pročitajte Još »

Morača, Rovca i Kolašin

Morača, Rovca i Kolašin, Rajko Raosavljević, Stručna knjiga, Beograd 1989 X БРАТСТВЕНИЧКЕ ГРУПЕ У ДОЊОЈ МОРАЧИ СТАРОСЈЕДИОЦИ Даниловићи У вријеме изградње манастира Мораче, преци данашњих Даниловића живјели су у Морачи, баш у селу Ђуђевини гдје их има и данас. До доласка Богића Морачанина били су најмасовнији и заузимали највећи дио Ђуђевине и Вочја, па чак и једног дијеле садашњих Бара …

Pročitajte Još »

Svetska trgovina PPP, izvoz Srbije, uvoz Kine i uvoz Kine iz SAD, 2008-2019.

Пандемија вируса COVID-19 изазвала је слом светске трговине. Упркос слому, трговина храном и лековима је повећана. И док фармацеутика изазива светске контраверзе, храна несумњиво доказује свој стратешки значај. Опоравак природе услед одсуства загађења додатно упућује на здраву храну као основу здравог живота на Земљи. Овде ћемо изнети само пар чињеница, међу мноштвом, које се намећу из приложених података. Светски робни …

Pročitajte Još »

Industrijska proizvodnja u EU i u Srbiji, 1990-2020.

У марту је индустријска производња у ЕУ, у десезонираној серији, смањена за 10,4%, док је у Србији она смањена за 4,3%. У ЕУ има земаља (Ирска, Грчка, Финска…) које су у марту имале и раст производње. Пад производње у марту, који ће бити продубљен додатним падом у априлу, буди приче о изгубљеним деценијама за економски развој. Србија је имала високо …

Pročitajte Još »

Vasojevići, srpsko pleme

Vasojevići u Crnogorskoj granici Bogdan Lalević i Ivan Protić, Etnografski zbornik, knj. 5   Васо је имао три сина: Раја, Новака и Мија, те се по њима Васојевићи деле на: Рајевиће, Новаковиће и Мијомановиће, или, како неки кажу, Мијемановиће. Рајо је, опет имао три сина, од којих су Лопаћани, Дабетићи и Ковачевићи. Општи назив Рајевићи само се памти, али се …

Pročitajte Još »

Аkcije, umesto strategija

Republici Srbiji za njenih 570.000 gazdinstava i oko sedam miliona stanovnika potrebna je nova i sprovodlјiva agrarna politika. Oni proizvode hranu na 3,47 miliona hektara koje čini 19 miliona parcela! Vrednost te proizvodnje 2019. godine bila је oko 5,5 milijardi dolara Branislav GULAN Sad se u Srbiji proizvodi oko 400.000 tona vrsta svih mesa i troši po stanovniku oko 30 …

Pročitajte Još »

Zaposlenost na određeno vreme i rad dva posla u Evropi, 2014-2019.

Србија је, од како Евростату доставља податке, остварила импресиван раст броја запослених за 11,9%, од 2014. до 2019. То је двоструко већа стопа од просечне у Европи. Већи релативан пораст броја запослених од Србије имали су само Малта (+33,5%), Луксембург (+18,3%), Ирска (+15,4%), С. Македонија (+15,3%), Исланд (+13,9), Шпанија (+13,3%) и Кипар (+13,3%). Изражено спортским речником: испали смо у четвртфиналу …

Pročitajte Još »

Efekti SSP-a na poljoprivredni uvoz Srbije iz EU i saldo trgovine PPP

Прошло је тачно 12 година од када је Србија потписала споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ. Споразум је потписан са некаквим повољним политичким очекивањима (линк), а овде констатујемо његове негативне последице по увоз пољопривредно-прехрамбених производа (ППП), који је најосетљивији сектор привреде, мотив за удруживање европских економија у ЕЕЗ пре више од 60 година како би водиле заједничку пољопривредну политику. …

Pročitajte Još »

Žitnica postaje pustinja

Pre pedesetak godina Vojvodina je imala većinu obradivog zemljišta s visokim sadržajem humusa (između četiri i šest odsto), a sada tako kvalitetnog zemljišta ima tek 0,5 odsto obradivih površina. Danas u Vojvodini postoji oko 150.000 hektara slatinastog zemljišta. Rebansom vojvođanskog budžeta podrška se uskraćuje upravo na mestima koja su ključna za unapređenje agrara Nekada su Vojvodinu označavali kao „žitnicu Evrope”, ali …

Pročitajte Još »

POGLEDI IZ VOJVODINE: Korona pojela ,,programe“

Skupština Vojvodine usvojila je rebalans budžeta, koji donosi umanjenje od 4,2 milijarde dinara. To je posledica umanjenih prihoda od poreza na dobit i zarade, a koji su izazvani merama Vlade Srbije za podršku privredi. Usvojeni rebalans budžeta Vojvodine, kojim su najviše umanjena sredstva za poljoprivredu, predstavlja put u „ogromne probleme“. Dakle, ,,korona’‘ je ,,pojela“ planirani novac koji je trebao da …

Pročitajte Još »

U vreme korone smanjen broj umrlih u martu za 8,3%!

https://publikacije.stat.gov.rs/G2020/pdf/G20201120.pdf Живорођени и умрли, јануар–март 2020. – Претходни подаци – У овом саопштењу приказани су претходни резултати о живорођеним и умрлим након уписа чињенице рођења и смрти у матичне књиге рођених и умрлих. Подаци су приказани према месецу регистрације, тј. месецу уписа у матичне књиге рођених и умрлих у 2019. и 2020. години. У Републици Србији у периоду јануар-март 2020. …

Pročitajte Još »

BDP po kvadratnom kilometru u Evropi 2018, NUTS 3

„Геније – објасних јој поучителним и мирним тоном – то је онај ко открије идентичност међу противуречностима. Везу између ствари које наизглед немају међусобних веза. Онај ко открије истоветност у различности, стварност у привиду. Онај ко открије да су камен који пада и Месец који не пада заправо један те исти феномен. Наставница је пратила моје излагање с подругљивошћу у …

Pročitajte Još »

POGLED NA MALINE U SVETU I SRBIJI (2)

Arilje, prestonica maline Drastičan pad proizvodnje u Čileu, poslednjih godina, izazvao je jagmu za ovim voćem, što je dovelo do poskuplјenja i u Srbiji. Zbog loših vremenskih uslova i drastičnog pada prinosa maline u Čileu za ovim voćem trenutno vlada velika potražnja u svetu. To je dovelo do rasta otkupnih cena za oko 30 odsto na svim tržištima, pa tako …

Pročitajte Još »

VOJVODINA: Šume čekaju novac!

Izmenjeni program pokrajinskog Fonda za šume umanjuje sredstva ovog fonda za 65 miliona dinara, a sve nove aktivnosti u vezi sa pošumljavanjem i rasadničkom proizvodnjom se brišu. Vojvdoian je jedno od najmanej šumotivih pdoručpja u Evropi. Prema podacima iz Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu u čak 14 opština procenat pošumljenosti manji je od jedan odsto. To znači da će umesto 20 miliona …

Pročitajte Još »

Bojanići stradali u Drugom svetskom ratu

Banja Luka Dobrnja Bojanić (Đuro) Milan, rođen 1895. Srbin, ubijen 1941. u zatvoru, Banja luka (1129027018) Banja Luka Dobrnja Bojanić (Nikola) Nikola, rođen 1902. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Dobrnja (0594030006) Banja Luka Dobrnja Bojanić (Ostoja) Jefta, rođen 1887. Srbin, ubijen 1943. u direktnom teroru, Dobrnja (0598052045) Banja Luka Krupa na Vrbasu Bojanić (Ilija) Savka, rođena 1902. Srpkinja, ubijena …

Pročitajte Još »

Odnos broja zaposlenih i penzionera u 2019. po oblastima i opštinama

Просечна број запослених лица повећан је за 42.056 у 2019. у односу на 2018, што је повећање за 2%. Број пензионера је на крају 2019. смањен за 6.859 (-0,4%) у односу на крај 2018. У 2018. број запослених био је за 24,3% већи од броја пензионера док је у 2019. био већи за 27,2%. Однос у корист запослених је побољшан, …

Pročitajte Još »

Promena broja penzionera u 2019. po oblastima i opštinama

Број пензионера је смањен за 6.859 у 2019. Смањење броја пољопривредних за 7.818 је довољно да објасни укупан пад броја. Из категорије запослених број је смањен за 3.435 али је повећан број код самосталних делатности за 4.394. Пад броја пољопривредних пензионера интуитивно нас наводи на могућност да је пад броја био релативно највећи у мањим општинама које имају највећи удео …

Pročitajte Još »

Budućnost poljoprivrede: udeo mlađih menadžera u ukupnom broju

Подаци које прилажемо могу садржати информацију која је последица локалног менталитета а не младости пољопривредника. Титуле „газде“ над имовином негде се држе до своје смрти, а опет у неким крајевима је могуће да очеви синовима препуштају имање чим осете да физички слабе, или да ће на тај начин задржати потомке код куће. Првобитни мотив за истраживање били су ми подаци …

Pročitajte Još »

POGLED NA MALINE U SVETU I SRBIJI

Zahtev da bude strateški proizvod!? Malina je realno i strateški proizvod u Srbiji, ali taj status ne može da dobije jer to podrazumevaju artikli koji obezbeđuju prehrambenu sigurnost staovništva. Posle višegodišnjeg čekanja Vlada je formirala tim za unapređenje  proizvodnje i tržišta maline. Najveći napredak u proizvodnji maline će se postići građenjem partnerskih odnosa između proizvođača i hladnjača. Najveći problem srpskog malinarstva je …

Pročitajte Još »

Stočarima potrebna zaštita!

RAZMENA KUKURUZA ZA JUNAD : Skladištari bez osnova i povoda stočarima  nude potpisivanje skladišnice, da bi formalno kukuruz  iz vlasništva Državnih robnih rezervi preneli na ime farmera koji ima ugovor sa Državnim robnim rezervama. Udruženje podseća stočare da ne treba da prihvatie nikakve troškove iz skladištenja, rastura, ulaza, izlaza… kukuruza,  koje će skladištari pokušati nametnuti,  a za to nemaju nikakva …

Pročitajte Još »

Crna Gora: smanjen broj zaposlenih lica i vrednost depozita u bankama

Бити мали, као што је мала Црна Гора, може да буде и предност, јер се појаве много лакше уочавају. Управа за статистику Црне Горе већ је објавила податке о броју запослених у марту по делатностима док РЗС још увек има тек податке из јануара. Црна Гора има и месечне податке о броју запослених по општинама, док се у Србији објављују …

Pročitajte Još »

Gustina naseljenosti u Evropi i promena gustine nakon 2002.

Од великих шумских и планинских предела у Нордијским земљама до великих урбаних агломерација постоје велике разлике у густини насељености у ЕУ. Евростат је објавио саопштење са насловом „Колико блиско живе људи у твом региону?“ (линк). На нивоу троцифрене НУТС класификације, у 2018, најгушће насељена подручја били су урбани центри и њихова периферија. Париз је имао највећу густину насељености са 21.044 …

Pročitajte Još »

SRBIJA U ZAMCI LIKVIDNOSTI

Zamku likvidnosti je prvi opisao Kejns u svom kapitalnom delu Opšta teorija, kamate i novca’’ iz 1936 godine. Naime dejstvo zamke likvidnosti podrazumeva da pri stabilnojponudi novca postoji prag smanjenja kamatne stope pri kojoj monetarna politika više ne može uticati pozitivno na privredni razvoj. Keynesova zamka likvidnosti[1] predstavljala je teoretsko objašnjenje zašto, u uvjetima vodoravne LM krive tipične za razdoblje …

Pročitajte Još »

Bogićevići, Čigoje i Gvozdići stradali u NDH

Bratunac Fakovići Bogićević (Draško) Radovan, rođen 1923. Srbin, ubijen od ustaša 1942. u direktnom teroru, Fakovići (1627009002) Bratunac Ježestica Bogićević (Kosta) Gospava, rođena 1938. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u direktnom teroru, Ježestica (1627016012) Bratunac Ježestica Bogićević (Kosta) Sava, rođena 1934. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u direktnom teroru, Ježestica (1627016011) Bratunac Ježestica Bogićević (Kosta) Stanka, rođena 1940. Srpkinja, ubijena …

Pročitajte Još »

Ivoševići stradali u NDH

Bijeljina Bijeljina Ivošević (Stanko) Bogdan, rođen 1926. Srbin, poginuo 1945. U NOBu, Saborski (2281023020) Bosanska Dubica Božići Ivošević (Ignjatija) Dušanka, rođena 1928. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u zbegu, Kozara (7002s00325) Bosanska Dubica Božići Ivošević (Ž. ilije) Latinka, rođena 1867. Srpkinja, ubijena 1944. nepoznato, Kozara (5002s00416) Crikvenica Krmpote Vodice Ivošević (Stanko) Gojko, rođen 1923. Srbin, poginuo 1944. u NOBu, Ogulin …

Pročitajte Još »

Struktura porodica u Evropi i „baka servis“

Заштита најстаријих лица у Србији је најпроблематичнија у Европи из најмање два разлога: (1) имамо, након С.Македоније највећи удео „мешаних породица“ у којима је више генерација живело заједно – њих 41,3%, и (2) готово је идентичан број деце коју чувају баке и деке (уз бејби ситерке, рођаке и друге видове неге) – 42%. Повољан фактор за нижу стопу смртности у …

Pročitajte Još »

Povrede na radu (povodom praznika rada)

Колика је учесталост фаталних повреда на раду перача прозора у САД није ми познато, али, Евростат је објавио податке за ЕУ у 2017 (линк). Свакога дана у свету људи умиру или бивају повређени услед професионалних несрећа или болести у вези са послом који обављају. У ЕУ је било преко 2 милиона повреда на раду које су довеле до одсуствовања са …

Pročitajte Još »

RAZMENA JUNADI ZA KUKURUZ Potpisuju se prvi ugovori

Međutim, broj junadi koji će završiti kod klaničara neće biti manji od 3.000. Ono što u ovom času raduje stočare jesu pozivi iz Državnih robnih rezervi za sklapanje ugovora postignutom aranžmanu Razmena merkantilnog kukuruza za živu junad, putem Državnih robnih rezervi, trajaće do 15 maja, a već danas se može reći da se ova poslovna aktivnost privodi kraju. Prema procenama …

Pročitajte Još »

Lukašenko, hvala ti!

Док случајно нисам, сасвим површно, упознао лик и дело Гурбангули Бердимехамедова Лукашенко ми је био симбол суверене политике једне земље: не да се ни Путину ни западу. Сада је поново у центру светске пажње због својих изјава о пандемији Covid-19. Од гимнастике, трактора до изјава о томе да ће пострадати силан народ дуго изолован по становима. Мишићи су атрофирали милијардама …

Pročitajte Još »

Ekološka ekonomija

С  а  ж  е  т  а  к Здрава животна средина је услов опстанка биљног и животињског света на планети Земљи. Стога је – у периоду наглог техничко-технолошког развоја – неопходно стално пратити еколошко стање у окружењу и превентивно предузимати адекватне мере у циљу заштите животног станишта и одржања природне равнотеже. Реалан увид и детаљна спознаја еколошких прилика, главне су премисе …

Pročitajte Još »

Država Srbija voli svoje Albance bezgranično, ali joj ljubav nije uzvraćena

Била је вест пре неколико дана, коју је чак и Вашингтон Пост пренео, како је Београд дао Приштини 1.000 тестова на вирус короне без икаквих услова. И то можда пар дана пре, или након, припајања енергетског система Косова и Метохије Албанији. Ко тебе шамаром ти њему хлеба је доследна хришћанска политика власти у Србији, па је и храна из ње …

Pročitajte Još »

Čime su stanovnici Crne Gore pravili zalihe u martu?

Према подацима Управе за статистику Црна Гора је у марту 2020 имала извоз вредан 27,2 милиона евра, увоз 205,6 милиона евра уз дефицит од 178,3 милиона евра. Извоз је смањен за 18,5%, увоз је смањен за 4,5% а дефицит је смањен за 1,9%. У Т1 2020 извоз је вредео 88,4 милиона евра (-5,6%) увоз 533,8 милиона евра (+1,9%) уз дефицит …

Pročitajte Još »

Poređenje plata po delatnostima u Centralnoj Srbiji sa platama na Kosovu i Metohiji

О томе да Косово и Метохија великом брзином повећава зараде већ сам писао пре 5 и 6 година (линк) (линк). У Србији без КиМ просечна зарада без пореза и доприноса изнела је 508 евра у децембру 2019, и ово је први пут да је премашила 500 евра. То се представља као велики успех, али лепо је загледати се и мало …

Pročitajte Još »

COVID – 19 U OGLEDALU STATISTIKE – DRUGI DEO

Prvi tekst o statističkiim podacima i regresionoj zavisnosti broja letalnih slučajeva i broja obolelih na bazi svakodnevnih  podataka od 24. januara do 08. aprila, dobijena je regresiona jednačina oblika  Yt = -5,981 + 1,221 Xt +et, odnosno u logaritamskom obliku prirodnog logaritma za osnou e   ln Yt = -5,981 + 1,221 ln Xt + et, koja pokazuje zavisnost broja letalnih …

Pročitajte Još »

Površine pod paradajzom u Srbiji

Србија је од 2008. до 2018. повећала извоз парадајза са 1,6 на 5,4 милиона евра. Највећа вредност извоза парадајза била је у Грчку (2,4 милиона евра), Црну Гору (1,7) и у БиХ (0,5) у 2018. Увоз је повећан са 14,8 на 18,9 милиона евра у истом периоду. Увоз из Албаније повећан је са хиљаду евра у 2008 на 8,9 милиона …

Pročitajte Još »

Robna razmena Federacije BiH, mart 2020.

У саопштењу Федералног завода за статистику (линк) пише: Federacija BiH je za mart/ožujak 2020. ostvarila izvoz u ukupnoj vrijednosti 551.280 hilj./tis. KM, što je za 56.587 hilj./tis. KM ili 9,3% manje u odnosu na februar/veljaču 2020., odnosno za 99.361 hilj./tis. KM ili 15,3% manje u odnosu na mart/ožujak prethodne godine. U istom mjesecu ostvaren je uvoz u vrijednosti 1.032.442 hilj./tis. …

Pročitajte Još »

PROIZVODNJA I PRERADA MESA U SVETU, EU I SRBIJI

Starost i malobrojnost radnika U Srbiji stočarstvo u BDP  polјoprivrede stočarstvo učestvuje samo sa 30 odsto. To je karakteristika nerazvijenih zemalјa (sve ispod 60 odsto). Na početku 2020. godine u Srbiji je u tovu bilo 1,72 miliona svinja što je na nivou 1955. godine! Srednje razvijena zemlјa, čemu teži Srbija, treba da ima svinj koliko i stanovnika, dakle 1:1. Godišnje …

Pročitajte Još »

Površine pod šljivama u Srbiji

У Србији је у време пољопривредног пописа било 38.433 хектара под шљивама што је 0,5% од територије њеног неокупираног дела. То је више него 2 пута већа површина у односу на јабуке и преко три пута у односу на малине. Шумадија и Западна Србија учествовале су са 65,4% у укупним површинама, Јужна и Западна Србија са 27%, Војводина са 4% …

Pročitajte Još »

Naselja u Lepenici

Насеља и порекло становништва, књига 27, Насеља у Лепеници, Т. Радивојевић, 1930 Адровац (Рача) Адровац је заселак варошице Раче, од које је удаљен дваестак минута хода према северозападу. Он се простире с обеју страна потока Уљара који се зове и Бошњачки Поток, јер тече од Бошњачке Баре у селу Бошњану. Осим њега сеоски атар наводњавају поток Крагујевчић и река Рача, …

Pročitajte Još »

POSLOVNOST DRŽAVE

Klanice preuzele 800 junadi Slobodan Utvić i Petar Vujanović isporučili junad prosečne težine od 700 kg, a za višak težine od očekivane njima je ova klanica putem otkupnog bloka isplatila razliku. Ova dva farmera praktično svoju junad su prodali po ceni od 1.600-1.700 evra po komadu Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Državne robne rezerve razmenom merkantilnog kukuruza za živu …

Pročitajte Još »

Razmena junadi za kukuruz: 329 stočara na spisku

Republička direkcija za robne rezerve objavila je spisak stočara koji će moći da učestvuju u naturalnoj razmeni junadi za merkantilni kukuruz. Reč je o 329 stočara kojima je, svakom pojedinačno, odobrena određena količina junadi koju će moći da razmene za kukuruz. Na spisku je i 16 stočara kojima nije odobrena razmena Za naturalnu razmenu izdvojeno je do 30.814 tona merkantilnog kukuruza. …

Pročitajte Još »

Dragaši stradali u NDH

Benkovac Donja Jagodnja Dragaš (Jovan) Barica, rođena 1920. Srpkinja, poginula 1944. prilikom borbi ili bombardovanja, Kornati (2600013016) Benkovac Donja Jagodnja Dragaš (Todo) Tomislav, rođen 1941. Srbin, poginuo 1944. U zbegu, Kornati (2600013017) Bosanska Dubica Demirovac Dragaš (Mićo) Smilja, rođena 1935. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u masovnom pokolju, Demirovac (7003s00079) Bosanska Dubica Demirovac Dragaš (Stevan) Dragan, rođen 1894. Srbin, ubijen …

Pročitajte Još »

Kninska krajina

Kninska krajina, naselja i porijeklo stanovništva, prota Savo Nakićenović (1882-1926) Книн Православне породице у Книну су: Берић (1к), дошли из Варивода (Далмација) има 60г, славе Јовањдан. Војводићи (1к) дошли из Срба (Лика) прије 50г славе Никољдан. Боровићи (1) дошли из Голубића прије 50г, славе св. Архангела Михајла. Покрајац (5), дошли из Промине прије 30г, славе Никољдан. Новаковић (2к), дошли из …

Pročitajte Još »

Srbi, Albanci i Hrvati, 1950-2020

Спортски навијачи у Србији имају непристојно навијање „Убиј Хрвата да Шиптар нема брата“. То је за сваку осуду и за кажњавање јер спортска игралишта треба да служе за навијање спортским подвизима а не за говор мржње. За бављење Хрватима и Албанцима имам веома личан разлог: ћерка ми је рођена на дан НДХ а син на дан албанске заставе. То нисам …

Pročitajte Još »

Demografska kretanja u Albaniji, KiM i Centralnoj Srbiji u 2019 i 1990-2019

Према подацима албанског института за статистику (линк) у 2019 је рођено 28.561 беба што је мање за 1,3% него у 2018. То је и 65,2% мање нeгу у 1990, када је рођено 82.125 беба. Умрло је 21.937 лица што је раст за 0,6% у односу на 2018. У односу на 1990 број умрлих повећан је за 20,6%. Позитиван природни прираштај …

Pročitajte Još »

Ulažite u voćarstvo – isplati se!

Министар Кркобабић, академик Шкорић и професор Кесеровић поручују повратницима УЛАЖИТЕ У ВОЋАРСТВО – ИСПЛАТИ СЕ! Поводом недавног позива копредседника Националног тима за препород села Србије, министра Милана Кркобабића и академика Драгана Шкорића повратницима из иностранства да улажу у своју отаџбину, стигла су многа питања из земље и иностранства са широким тематским интересовањем. Најчешћа су она – у коју производњу се …

Pročitajte Još »

Prozvodnja kupusa u Srbiji: futoški i čačanski

Када се спомене купус прва асоцијација већини становника Србије је Футог, јер је медијски производња (и заштита порекла) веома добро испраћена. Да је општина Чачак највећи произвођач купуса сазнаје се уколико се излистају општине и насеља из базе података пољопривредног пописа. Од укупно 36,6 квадратних километара под купусом 44,5% се налазило у Шумадији и Западној Србији, 24,5% у Јужној и …

Pročitajte Još »

Stanovnici Zapadnog Balkana sa dugoročnim dozvolama za boravak u EU u 2018.

Приложени подаци из базе Евростата приказују број становника одабраних држава и територија са дужим „привременим“ радом у ЕУ. Значи, не обухватају краткорочне дозволе за боравак, мање од 12 месеци. Подаци не укључују ни становнике који су стекли држављанство земаља у којима живе и раде. Чланице ЕУ су имале промене обухвата дугорочних дозвола за боравак па ове годишње податке, њихову динамику …

Pročitajte Još »

Srpske domaće firme među digitalno najpreduzimljivijim u Evropi!

Предузећа у ЕУ све више користе електронску продају како би максимизовала профит (линк). Растућа употреба интернета и побољшање стандарда сигурности учинили су лакшим могућност да предузећа опслужују клијенте онлајн. У времену пандемије корона вируса са затвореним шопинг центрима интернет продаје могу само још више да расту. У 2018 је 17% предузећа у ЕУ имало бар 1% од својих продаја преко …

Pročitajte Još »

KREĆE POMOĆ ZA POLJOPRIVREDNIKE

tarim poljoprivrednicima i bespovratan novac Vlada Srbije usvojila je uredba o utvrđivanju garantne šeme kao mere podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije COVID-19, kao i Uredbu o novčanoj pomoći poljoprivrednim gazdinstvima i Uredba o finansijskoj podršci poljoprivrednim gazdinstvima kroz olakšan pristup korišćenju kredita u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID-19, prenosi sajt Uprave za agrarna plaćenja Po rečima ministra finansija …

Pročitajte Još »

Korjenići

Petar Šobajić, Glasnik Etnografskog muzeja na Cetinju   У Корјенићима су села: Клобук, Ораховац, Горња и Доња Ластва, Жупа, Аранђелово, Вучија, Скозјигрм (Скочигрм) и Горње и Доње Грнчарево. Клобук је на старом путу од Дубровника за Никшић. Дели се на два села која се зову Заклобук и Клобуци. Заклобук је северно од града Клобука на висини око 900м. Око њега …

Pročitajte Još »

Putovanje starom Srbijom u 2020.

У књизи „Зашто се нисте убили?“ Виктор Франкл је написао да су најтеже муке и искушења Аушвица преживели, попут њега, људи богати духом и фантазијом, а не они велике физичке снаге. Ове друге би сломила малодушност а први су и у највећим мукама маштали о љубави и сусретима са вољеним особама (већином убијеним) и налазили још који атом снаге да …

Pročitajte Još »

Bilećske Rudine

Jevto Dedijer У Билећи је живио Бан Будећ, чије је имање протезало од Баћовог Мрамора на Вучијем Долу до Крњина Камена у Звијерини. Мисли се, да су од њега поријеклом сви Милићевићи у Рудинама и Невесињу и сви Шуловићи у Билећи. По народном вјеровању Бан Будеч је живио посљедњијех година независности Херцеговине, и погинуо је од Турака, који су му …

Pročitajte Još »

Hercegovina

dr Jevto Dedijer, Српски етнографски зборник, 1909 Гатачка села Муљани На десној страни од улаза ријеке Мушнице у Гатачко Поље. Куће згруписане око стално врела Бјела; за вријеме врућина пије се хладнија вода из језера у пећини Вучици. Мусломани су аге и слободни тежаци, православни кметови и приорачи. Земља врло плодна. По муљу, земљи од наноса и прозвано село. Старина …

Pročitajte Još »

Boka

(Antropogeografska studija) od popa Save Nakićenovića, Srpski etnografski zbornik, knjiga 20, 1913 Luštička Opština Луштица је област на полуострву истога имена која има у простору 3841 хектара, становника 1203, између којих православних 1003, а остало римокатолици. По народности припада Србима 1.148, а остало су Њемци, Талијани и друге народности (то су војници). Мушких има 597, а женских 606. Свега је …

Pročitajte Još »

Crnogorsko primorje i krajina od Andrije Jovićevića

Становништво ове области не сачињава једну цјелину; они је различито и по вјери и по народности, невезано племенским уређењем, те ћемо га зато прегледати по већим географским, негдје и етнографским цјелинама. Барско становништво Овамо иде становништво Зубаца, Сусташа, Туђемила, Заљева и Бара. А) Зупци По томе, што у Херцеговини постоји село Зупци, неки нагађају да су из Херцеговине. Други опет …

Pročitajte Još »

Vaskrs u Studenici pa dogodine u Prizrenu

Провести Васкрс у манастиру Студеница мени представља највиши духовни чин у току године, те намеравам, ако Бог да здравља, да сваки наредни док сам жив проведем у њему. Први пут сам био у манастиру за Васкрс прошле, 2014 године. Након обиласка Жиче кренуо сам са породицом аутомобилом кроз клисуру Ибра и баш је тада кренула да пада изузетно јака киша. …

Pročitajte Još »

Šuputi stradali u NDH

Bihać Izačić Šuput (Nikola) Danica, rođena 1940. Srpkinja, umrla 1941. u zbegu, Dnopolje (7035s00093) Bihać Izačić Šuput (Nn) Iso, rođen 1900. Srbin, ubijen od ustaša 1941. nepoznato, Garevica (5002s00081) Bihać Izačić Šuput (Nn) Marija, rođena 1900. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. kod kuće, Izačić (5002s00082) Bihać Izačić Šuput (Nn) Nikica, rođen 1900. Srbin, ubijen od ustaša 1941. nepoznato, Garevica (5002s00080) …

Pročitajte Još »

Pejići stradali u NDH

Banja Luka Bočac Pejić (Blagoje) Mara, rođena 1896. Srpkinja, ubijena 1941. U direktnom teroru, Bočac (1133073010) Banja Luka Bočac Pejić (Božo) Mirjana, rođena 1934. Srpkinja, ubijena od ustaša 1945. kod kuće, Bočac (1133073007) Banja Luka Bočac Pejić (Simo) Nikola, rođen 1900. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Bočac (1133073024) Banja Luka Bočac Pejić (Simo) Vaso, rođen 1892. Srbin, ubijen 1941. …

Pročitajte Još »

Apel: Da korisnici smeštaja, gde god je to moguće, koji nisu pozitivni na koronavirus, hitno budu premešteni u svoje porodice, kod svojih rođaka ili na drugi smeštaj koji nije kolektivni

Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja http://www.mdri-s.org/ Prvi korak posle epidemije koronavirusa u oblasti socijalne zaštite mora biti usvajanje strateškog dokumenta za deinstitucionalizaciju i njegova implementacija. U suprotnom, svaka sledeća epidemija, bez obzira na materijalno stanje, broj zaposlenih i veličinu kolektivnih smeštaja, imaće teške posledice po živote i zdravlje naših sugrađana.Domovi za smeštaj  ljudi sa invaliditetom i za …

Pročitajte Još »

Kolundžije stradale u NDH

Beli Manastir Beli Manastir Kolundžija (Mile) Đuro, rođen 1909. Srbin, poginuo 1943. u NOBu, Zrinj kod drvar (2534016052) Benkovac Kakma Kolundžija (Todor) Anđelija, rođena 1888. Srpkinja, poginula 1943. prilikom borbi ili bombardovanja, Žagrović (2635025001) Bosanska Krupa Gorinja Kolundžija (Dane) Stana, rođena 1907. Srpkinja, ubijena 1943. U direktnom teroru, Gorinja (0050071061) Bosanska Krupa Gorinja Kolundžija (Dragan) Draginja, rođena 1941. Srpkinja, ubijena …

Pročitajte Još »

Stočni fond u BJR u 2018: broj stoke, u odnosu na broj stanovnika i po kilometru kvadratnоm

Податке о сточном фонду нису објавили сви статистички заводи за 2019 па смо се овде бавили 2018. За Косово и Метохију смо унели податке из времена пољопривредног пописа из 2014. Сточни фонд је и на КиМ, као и у другим БЈР, од тада вероватно смањен, али овде нас много више интересују релативни показатељи од апсолутних бројева. Србија има све стоке …

Pročitajte Još »

Japan sa Srbijom ima deficit, i Srbija sa Japanom ima deficit: ko ima suficit?

Према подацима Јапана ова економска суперсила имала је извоз у Србију, у 2019, вредан 20,7 милиона евра а увоз из наше земље вредан 311,5 милиона евра, те је остварила дефицит од 290,8 милиона евра. Јапан је, од 2010 до 2019, повећао извоз у Србију 2 пута а увоз је повећао 102 пута, те је од 3 пута већег извоза прешао …

Pročitajte Još »

SAOPŠTENJE PKS: VIRUS PREPOLOVIO PRIHOD

Najveći izazovi sa kojima se bore mala i srednja privredna društva u Srbiji u uslovima poslovanja izmenjenim usled pandemije virusa, jesu kako pokriti osnovne troškove poslovanja i rešiti odlaganje i otkazivanje porudžbina, pokazuju rezultati ankete „Zajedno kroz krizu“ koju su od 26. do 31. marta sproveli Privredna komora Srbije i USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj. Osim izazova pokrivanja troškova, …

Pročitajte Još »

Ruska uvozna supstitucija u trgovini poljoprivredno-prehrambenim proizvodima (PPP), 2008-2019

Русија је у претходних 12 година остварила укупан суфицит у робној размени вредан 1.682,5 милијарди евра, што је по 140 милијарди евра у просеку годишње. Суфицит Русије у трговини сировом нафтом износио је 1.222,6 милијарди евра, нафтним дериватима 720,3 милијарде и природним госом 419 милијарди што је у збиру 2.361 милијарди евра. По одбитку ова три производа дефицит у робној …

Pročitajte Još »

Udeo stanovništva starijeg od 65 godina po regionima u Evropi 2019.

Евростат је издао саопштење (линк) о старом становништву по регионима у 2019. У прошлој године 20,3% становника ЕУ имало је више од 65 година, што је раст удела за 0,3% у односу на 2018, и раст за 2,9 процентна поена у односу на 2009. Србија је незнатно изнад овог просека са 20,4% старијих од 65 година, али то је великим …

Pročitajte Još »

COVID – 19 U OGLEDALU STATISTIKE

Obzirom na preciznu i ažurnu evidenciju broja obolelih, izlečenih i letalnih ishoda od Korona virusa u svetu po zemljama na sajtu www.worldmeter.info/corona pokušao sam da sagledam kretanje vremenske serije zaključno sa 08.04. (podaci se redovno ažuriraju kako zemlje dostavljaju podatke u razčiitim vremesnkim intervalima) kroz određene statističke zakonistosti. (isto je urađeno i za Srbiju ali u ovom trenutku podaci neće …

Pročitajte Još »

MONETARNI SUVERENITET

Poslednjih dana se čuju mišljenja uglavnom od pojedinih opozicionih političara da država u cilju prevazilaženja trenutnih problema u vezi Korona virusa treba da se umesto zaduživanja obrati Narodnoj banci Srbije u cilju finansiranja povećane  budžetske potrošnje umesto zaduživanja putem emisija dugoročnih obveznica na domaćem i međunarodnom tržištu. Odmah trega naglasiti da to u ovom trenutku nije moguće jer: ⦁ Zakonom …

Pročitajte Još »

Pčele izumiru zajedno sa ostarelom Srbijom

Србија је имала раст вредности извоза природног меда са 1,4 милиона евра у 2008 на 11,2 милиона евра у 2013 и од тада осцилира око вредности од 9 милиона евра, колико је износио у 2019. Рекордан удео Србије у светском извозу меда био је у време пописа пољопривреде у 2012 од 0,726%. Мада извоз природног меда стагнира, број кошница у …

Pročitajte Još »

Gladna stoka ne zna za policijski čas

Ovce hoće da provale, da izađu napolјe. One ne znaju šta je policijski čas, niti da li je subota ili nedelјa, kaže polјoprivrednik Svetozar Murgaški iz Čeneja, kod Novog Sada,  komentarišući probleme polјoprivrednika nastale zbog virusa korona. Ja sam još 31. marta podneo zahtev za ispašu ovaca u toru, imam ih oko 700, ali nije bio prihvaćen. Ovca je trebala …

Pročitajte Još »

Kreće pomoć za privredu!

Privreda već od ponedelјka može da koristi olakšice Pravni okvir i odluke za sprovođenje ekonomskih mera radi ublažavanja negativnih efekata pandemije COVID 19. od velikog su značaja za privredu, jer će već od ponedelјka omogućiti preduzećima da koriste ovu pomoć i podršku, prevaziđu krizu i krenu u dalјi razvoj, istakao je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije na konferenciji za novinare na kojoj …

Pročitajte Još »