Dubrovnik i okolina, Ilija Sidnik

Имотица (Дубровачко приморје) Г 1498 било је у Имотици 30п, а 1583г 49, 1606г 48, 1642 било је 36к за становање са 82п. У попису од г 1673-74 налазимо само 20п са 111с. А) г 1498 спомињу се ове породице: Батковић, Батољевић, Вукихнић, Вукичевић, Вукмировић, Вукосављевић, Ивановић, Милорадић, Михочевић, Никшић, Прибисаљић, Радачиновић, Радљић, Радичевић, Радивоевић, Радоевић, Радосаљић. Б) Г 1587 …

Pročitajte Još »

Prava i dužnosti narodnih punomoćnika u 1825.

21. август 1825. година Указ о именовању и правима и дужностима народних пуномоћника у Нахији јагодинској. Бр. 1438 – Д. 21. – Дано полномоштје депутирцима Нахије јагодинске: Којим на знање дајем како кнезовима кнежине Темнића и Левча у Нахији јагодинској, тако и целоме народу, од мала до велика, у истој нахији: ја, желећи да сваки, од најмањега до највећега, рахат …

Pročitajte Još »

Ранг земаља према кумулативној вредности одлива СДИ и према релативној промени 2008-2019.

Кумулативна вредност одлива СДИ повећана је са 15,6 на 34,6 хиљада милијарди долара од 2008. до 2019. То је повећање за 121,9% па је Србија била мало изнад просечне стопе са повећањем за 136,3%. Србија је према укупној вредности одлива СДИ од 4,1 милијарди долара била на 75. месту, упоредива са Словачком, Литванијом и Ираном. Од нама блиских земаља пад …

Pročitajte Još »

OTKAZAN POLJOPRIVREDNI SAJAM U NOVOM SADU

 U pripremi virtuelna smotra agrara Poljoprivredni sajam u standardnom formatu neće biti organizovan ove godine, a menadžment Novosadskog sajma po ugledu na najveće sajmove u Evropi razvija platformu u nameri da organizuje virtuelnu smotru agrara. Po broju prijavljenih izlagača i obimu avansnih uplata u prva tri meseca ove godine, menadžment Novosadskog sajma s razlogom je očekivao najuspešniji Poljoprivredni sajam u …

Pročitajte Još »

Области и општине у Србији према густини насељености у 2019 (без података за КиМ)

Површина2019ГустинаРегион Војводине215061.852.09386Централна Србија без Београда527443.020.80657Београд32231.694.056526Град Нови Сад699360.925516Град Ниш597255.901429Подунавска област1248184.994148Шумадијска област2387281.277118Севернобачка област1784178.294100Сремска област3486297.19785Мачванска област3268277.56085Расинска област2668221.67283Рашка област3918304.47878Поморавска област2614197.36176Јабланичка област2769198.74072Западнобачка област 2420171.05471Моравичка област3016198.49066Колубарска област2474162.16566Јужнобанатска област4245277.39365Јужнобачка без Новог Сада4016257.90464Севернобанатска област2329135.45358Пчињска област3520196.43156Средњобанатска област3256173.87353Златиборска област6141265.63843Браничевска област3865165.63543Нишавски без Ниша2729104.59338Топличка област223183.20037Борска област3506111.15232Пиротска област276183.69930Зајечарска област3623106.100291Врачар357.85619.2852Стари град744.6136.3733Звездара32168.1185.2544Нови Београд41213.0405.1965Раковица30107.8273.5946Савски венац1435.3592.5267Земун153175.5501.1478Вождовац149169.4951.1389Чукарица156177.1081.13510Палилула447184.48841311Гроцка28986.90830112Смедерево481102.28821313Крагујевац835176.69921214Стара Пазова35164.79418515Обреновац41072.08517616Чачак636109.56817217Сурчин28546.81516418Сремски Карловци518.33016319Темерин17027.67616320Панчево755119.50915821Младеновац33951.61315222Град Пожаревац48171.74614923Дољевац12117.84614724Лазаревац38456.59514725Јагодина47068.92614726Нови Пазар742107.07114427Крушевац854120.15414128Шабац795110.14813929Суботица1007136.47513630Лесковац1024134.28513131Лапово557.09512932Барајево21326.79812633Лозница61274.70312234Инђија38545.64211935Аранђеловац37643.37011536Прешево26430.10011437Град Ужице66772.94010938Велика Плана34537.62610939Врњачка Бања23925.96410940Смедеревска Паланка42245.08010741Врбас37639.09910442Сремска Митровица76275.2419943Ћуприја28727.8239744Ваљево90585.3169445Град Врање86079.7829346Параћин54250.2629347Бачка Паланка57951.7358948Власотинце30827.4028949Рума58251.3508850Зрењанин1326115.7978751Трстеник44838.4018652Бујановац46137.7188253Кула48139.1418154Беочин18614.9708055Бачки Петровац15812.6798056Баточина13610.8788057Лајковац18614.6397958Краљево1529117.1687759Апатин35026.3887560Сента29321.6307461Сопот27119.7887362Бечеј48634.9837263Ада22715.7797064Житорађа21414.8236965Кикинда78254.1316966Ћићевац1248.5196967Богатић38426.3376968Алексинац70747.0966769Мерошина19312.8366770Оџаци41127.0536671Свилајнац32621.0876572Варварин24916.0996573Пожега42727.2586474Жабаљ40025.0196375Мали Иђош18111.1916276Александровац38723.8986277Вршац80048.9136178Мали Зворник18411.2116179Уб45627.1936080Кањижа40123.5815981Лебане33719.4165882Тител26214.9975783Топола35620.1445784Ковачица41923.6965785Србобран28415.3375486Прокупље759407485487Бор85644.6395288Бачка Топола59630.6285189Владичин Хан36618.7385190Ариље34917.7795191Зајечар106953.5095092Горњи Милановац83641.1544993Рача21610.3444894Опово2039.6104795Владимирци33815.5834696Велико Градиште34415.7074697Коцељева25711.6524598Бела Црква35315.9734599Шид68731.05345100Крупањ34215.35845101Пирот123253.82444102Ириг2309.94243103Прибој55323.84743104Тутин74231.84643105Ковин73031.19443106Петровац на Млави65527.73842107Пријепоље82734.46542108Лучани45418.27840109Љиг27911.20440110Пећинци48919.17539111Мионица32912.88939112Бојник26410.01538113Нови Бечеј60922.35937114Бач36513.07936115Бајина …

Pročitajte Još »

Stanje na putevima 1825.

332. Багрдан, 18. август 1825.године Марко Радосављевић кнезу Милошу – јавља о стању на путевима, затим о стању у Багрдану и Паланки Високо благородному велико милостивом Господару Разумели смо да нама заповедате остро друм чувати вала Богу у вашему здрављу још се никакво зло учинило није и кирачије налазимо по друмовима и разпитујемо све кажу добро и раат и ја …

Pročitajte Još »

Бахати и тиха већина

У кратком временском периоду, две до три недеље, по други пут ми се догодило да, као пешаку, неко аутомобилом иде ка мени убрзавајући, ваљда очекујући да ћу да потрчим да се склоним, или да станем да би прошао. Први пут је то било у Јагодини, поред градског парка, и џип је стао на 20-30 сантиметра од мене. Управљала је девојка …

Pročitajte Još »

Трифуновићи страдали у НДХ

BihaćGorjevacTrifunović (Mito) Petar, rođen 1910. Srbin, poginuo 1943. Prilikom borbi ili bombardovanja, Očjevo (0201006046)BihaćGorjevacTrifunović (Pero) Borka, rođena 1942. Srpkinja, ubijena od Nemaca 1943. u nemačkoj ofanzivi, Očijevo (0201006044)BihaćGorjevacTrifunović (Petar) Mile, rođen 1934. Srbin, ubijen od Nemaca 1943. u nemačkoj ofanzivi, Gorjevac (0201006045)BijeljinaDazdarevoTrifunović (Krsto) Dragomir, rođen 9999. Srbin, poginuo 1945. U NOBu, Smagovo (1619034016)BijeljinaMagnojević GornjiTrifunović (Branko) Đorđije, rođen 1925. Srbin, poginuo …

Pročitajte Još »

Промјена власти, него што!

Улог је огроман – судбина Црне Горе и народа који живи у њој!Од ИН4С – 14/08/2020 17:51 Посљедња измјена: 14/08/2020 17:51 27 Подијелите Facebook Twitter Telegram Парох барски протојереј Јован Пламенац Пише: Протојереј Јован Пламенац У ваздуху се осјећа да се приближила промјена власти у Црној Гори. Режим Мила Ђукановића је у протеклих 30 година нанио огромну штету Црној Гори и црногорском народу. Руси који долазе у Црну Гору, …

Pročitajte Još »

Када би свака општина у Србији имала Планинку, или молим за пет ари паркинга у Луковској бањи

Планинка из Куршумлије је домаћа компанија за пример другим фирмама како се чува свој крај у коме се послује. Луковска бања спречава исељавање становништва из више суседних села, исту функцију има и Пролом бања а и Спомених природе Ђавоља варош одржава ова компанија (линк). Имао сам срећу да проведем вече у Луковској бањи са Браниславом Гуланом и да од њега …

Pročitajte Još »

KRIZA U STOČARSTVU SRBIJE Zahtev za gašenje požara

Farmeri u Srbiji godišnje za tov imaju oko 220.000 muške teladi iz sopstvene proizvodnje i najmanje toliko i ženske teladi. Na farmama, inače, tokom godine imamo godišnje najmanje 440.000 telenja koja su evidentirana u službi veterine. S obzirom na  potrošnju junećeg mesa u Srbiji, našim potrošačima je dovoljno godišnje 86.000 – 90.000 komada junadi, prosečne težine od 550-600 kilograma. Zabrinuti …

Pročitajte Još »

Звоначка бања – симбол вандалске приватизације

Господин Горан Митић је објавио књигу „Лепа, занимљива и мање позната места у Пиротском крају“ која се може бесплатно преузети (линк). До његовог портала дошао сам претражујући изворе о Звоначкој бањи (линк). Портал и књигу вреди прочитати. Цитираћу део текста: Sam hotel „Mir“ je gradjen u periodu od 1979. do 1983, a sa radom je počeo tek 1987. Hotel je …

Pročitajte Još »

Мистика 11-12 километара удаљености од главног пута

Сваког Васкрса, осим овогодишњег, уживам у тренутку када уђем у насеље Ушће и застанем испред знака да се налазим на 11 километара од Студенице. Када сам у Јагодини и не знам шта ћу са сопственим, географским, лудилом упалим ауто и одем до манастира Јошаница, који је удаљен око 12 километара од моје куће. Кнез Милош је завршио Други српски устанак …

Pročitajte Još »

Тужна прича о пропуштеној шанси да извозимо свињетину у Кину

Мотив за ово лелекање је кинеско саопштење о расту цена у јулу 2020 (линк). У њему пише, и ја израчунах (86%): „У Кини је регистрован међугодишњи раст цена од 2,7%, у томе у 2,4% у урбаним и 3,7% у руралним подручјима. У односу на јун цене су повећане за 0,6%, у томе храна за 2,8%. Храна, пића и дуван су …

Pročitajte Još »

Restitucija pre licitacije

Agrarna reforma kao zakonska regulativa usmerena na redistribuciju agrarnih resursa jedne zemlje nije izmišljotina komunističkog režima iz polovine prošlog veka, već je ona sastavni deo svih velikih i suštinskih, društveno-ekonomskih promena, narodnih revolucija i kontrarevolucija, seoba i egzodusa naroda. Svaku agrarnu reformu treba vrednovati u kontekstu vremena, u kome je ona sprovedena, kao i sa merilom vremenske distance slobodne i …

Pročitajte Još »

Srpska naselja i crkve u sjevernoj Hrvatskoj i Slavoniji, Dušan Lj Kašić

…a 1546 премјестили су Турци у Воћин дотадашњег пожешког команданта Вукашиновића са задатком да помјера крајину све више на запад и да по њој насељава Србе. Али многи од тих Срба почеше пребјегавати на хришћанску страну. Већ су они Јахиоглини Срби у септембру 1530 пребјегли најприје у Бихаћ, а затим у Крањску и Жумберак, да би се касније спустили на …

Pročitajte Još »

Obaveštajni rad u Srbiji pre 195 godina

331. Јагодина, 9. август 1825.године Мићо Митић из Јагодине кнезу Милошу – јавља о сукобима Турака и Грка Милостиви Господару Вашој милости јављамо ноћас прође из Урумелије један кириџија по имену Георгије Флора из Битоља, и отиде у Београд, и овако каже за Греце, тојест за Аморенце, велику кураж учинили. Дошао Мемед Али пашин син из Мисира на лађама имао …

Pročitajte Još »

Увод за сатиру „Краљ Александар по други пут међу Србима“

Краљ Александар по други пут међу Србима (1/23) Како противници желе да представе мајску револуцију, то би та значајна револуција отприлике овако требало да се опише. Био тако некад један добар, побожан и мудар владар, који се звао Александар. И дању и ноћу је само бринуо о напретку своје земље, бринуо за добро свога верног и послушног народа. За време његове …

Pročitajte Još »

Počeci naselja i stanovništvo Brodskog i Gradiškog kraja, A. Zirdum, Slavonski Brod 2001

OPĆINA BEBRINA Banovci Бановци се налазе на 16км ЈЗ од Слав.Брода, између аутоцесте и ријеке Саве, 3км јужно од Бебрине, на 90м н/м Г1760 Бановци су имали 36 кућа, 52 обитељи и 319 католика. Кућедомаћини били су: Јосип Алаванић (3 обитељи, 15 чланова), Петар Ћосић (1,2), Матија Алаванић 1,4, Анто Каралић 2, 8, Тадија Алаванић, 1,7, Петар Алаванић 1,9, Мартин …

Pročitajte Još »

Србија, ноћења туриста, јун 2020.

У Србији је, у јуну 2020, регистровано 560,2 хиљада ноћења, у томе 501,9 хиљада домаћих и 58,3 хиљада страних. Међугодишње смањење укупног броја било је за 43,3%, домаћих за 17,2% а страних за 84,8%. У ПП2020 укупно је регистровано 2.536,4 хиљада ноћења (-44,1%), у томе 1.807,7 хиљада домаћих (-36,5%) и 728,7 хиљада страних (-56,9%). Посматрано по локацијама, упркос општем смањењу …

Pročitajte Još »

Наш женски свет

Наш женски свет Ко смо и шта смо ми? Ми смо сиротиња, сиротиња пука. Госпође милостивне, можда ћете се смејати овоме кад се каже сиротиња пука. Сиротиња, сиротиња, па макар на себе метнули хиљаде свилених сукања. Откуд те сукње? Не познајем по оделу која је жена практикантова, а која министрова. Страшно, ум се мути кад погледа шта ради наш женски свет. Знам вас, …

Pročitajte Još »

ЕУ, назапосленост, јун 2020.

Према подацима Евростата (линк), у јуну је стопа незапослености у ЕУ била 7,1% и повећана је са 7% у мају, док је у зони евра повећана са 7,7% на 7,8%. Стопа незапослености жена повећана је са 7,3%, из маја 2020, на 7,5%, а мушкараца са 6,6% на 6,7%. Број незапослених у ЕУ износио је 15 милиона и 23 хиљаде и …

Pročitajte Još »

Снимајте им зенице, длачице у уху…

(ВИДЕО) Снимајте им зенице, длачице у уху… Посао полицајца није сам по себи нечастан. Напротив. Али бити данас у Црној Гори полицајац, тужилац, судија и служити насиљу режима Мила Ђукановића – то је бешчашће Протојереј Јован Пламенац У недјељу Свих Светих, 14. јуна, била је слава цркве на Великом Пијеску, при којој сам ја свештеник. Литургију је одслужио митрополит Амфилохије. …

Pročitajte Još »

Špekulanti preprodaju plodnu zemlju strancima

Ishitrena privatizacija raskrčmila agrar. Posebno je pitanje ko i kako treba da snosi odgovornost za jednu četvrtinu od ukupno privatizovanih poljoprivrednih preduzeća u Srbiji za koje su ugovori o privatizaciji poništeni. Njihova imovina je opljačkana, bez ikakvih posledica po nesavesne kupce i sve u lancu državnih institucija, koji su bili dužni da kontrolišu da li novi vlasnici ispunjavaju ugovorne obaveze …

Pročitajte Još »

Економска кретања у Црној Гори, јун 2020.

Након међугодишњег смањивања броја запослених за 24.134 лица у мају, у јуну је ово смањење повећано на 35.310 лица. У јуну прошле године, у односу на мај, повећан је број запослених лица за 8.324, а сада је смањен за 2.852. Релативно смањење броја запослених било је за 11,8% у мају, а сада се повећало на -16,5%. Управа за статистику Црне …

Pročitajte Još »

Увоз поврћа, укупно и из Албаније

На порталу СТО доступни су (до 29.7) месечни подаци о увозу закључно са априлом. Тромесечни подаци не би укључивали април, а годишњи су удаљени од садашњих кретања те поређења са месечним подацима у 2019 могу да нам укажу на динамику увоза по месецима и сезонама. У претходних 20 месеци, за колико је могуће повући податке, увоз поврћа износио је 164 …

Pročitajte Još »

Коронална албанизација Црне Горе: у јуну 3,8 пута више ноћења Албанаца од Срба и Руса заједно.

У јуну 2019. било је 112 хиљада ноћења Руса, у колективном смештају и број је смањен за 99,4%, на 0,7 хиљада. Из Србије је број смањен са 69,7 на 1,6 хиљада. Укупан број ноћења из Русије и Србије смањен је са 182 на 2,3 хиљаде, а њихов удео у укупном броју страних ноћења са 30,3% на 11,5%. Ноћења из Албаније …

Pročitajte Još »

Хрватска, зараде (мај) и запосленост (јун)

Према подацима Државног завода за статистику РХ, у мају је просечна нето зарада износила 6.655 куна (884 евра) и била је за 0,5% већа од номиналне вредности у мају 2019. У периоду јануар-мај просечна зарада била је 6.715 куна и повећана је за 2,1%. Просечна бруто зарада износила је 9.067 куна (1.204 евра) и повећана је за 0,2%. Просечна нето …

Pročitajte Još »

AGRARNA POLITIKA JUČE, DANAS I SUTRA: Starci obrađuju njive i proizvode hranu

U Srbiji ima 569.310 poljoprivrednih gazdinstava što je za 9,9 odsto manje u odnosu na popis 2012. godine. Površina korišćenog poljoprivrednog zemljišta je 3,47 miliona hektara. Manje od dva hektara obrađuje 217.682 gazdinstva. Navodnjava se samo 46.823 hektara. Istraživanje pokazuje da je u vremenu od 2008. do 2018. godine iz subvencija koje su namenjene polјoprivredi, a koje su iznosile devet …

Pročitajte Još »

Велики покољ у Великој

Данас је годишњица ВЕЛИКОГ ПОКОЉА у Велици: Монструозни злочин над православним становништвом припадника „Скендербег“ и „Принц Еуген“ дивизија PlavVelikaBjelanović (Mile) Mitar, rođen 1875. Crnogorac, ubijen 1944. Kod kuće, Velika (2923021028)PlavVelikaBjelanović (Mileta) Milica, rođena 1924. Crnogorka, ubijena 1945. kod kuće, Velika (2923021024)PlavVelikaBjelanović (Milosav) Vida, rođena 1891. Crnogorka, ubijena 1944. kod kuće, Kod kuće (2923021023)PlavVelikaBjelanović (Nova) Mijajlo, rođen 1906. Crnogorac, ubijen 1943. …

Pročitajte Još »

Žrtve NDH sa prezimenima Bukvić i Repac

1Banja LukaStratinskaBukvić (Stojan) Božo, rođen 1908. Srbin, ubijen od Nemaca 1942. U logoru, Auschwitz (1134079001)1BijeljinaBijeljinaBukvić (Nn) Matija, rođen 9999. Hrvat, poginuo 1942. u direktnom teroru, Bijeljina (1571149041)1BijeljinaJanjaBukvić (Bećir) Edem, rođen 1925. Musliman, poginuo 1944. U NOBu, Zvornik (1620046014)1BrčkoSandićiBukvić (Pero) Rade, rođen 1905. Srbin, ubijen od Nemaca 1941. kao zarobljenik prip. NOV i POJ, Nemački logor (1632046018)1ČapljinaČapljinaBukvić (Jovo) Sreten, rođen 1920. …

Pročitajte Još »

У Мађарској повећан број рођених и смањен број умрлих

Према мађарским подацима (линк) у првој половини 2020. (ПП220) повећан је број рођених за 5,5%, а смањен умрлих за 5,5%, у односу на исти период 2019. Природни пад је смањен за 23% или за 6.024, у односу на смањење становништва у ПП2019. У јуну 2020, број рођених је повећан за 8,2%, а умрлих је смањен за 6,8%, према истом месецу …

Pročitajte Još »

Живорођени и умрли, јануар–јун 2020.

У овом саопштењу приказани су претходни резултати о живорођеним и умрлим након уписа чињенице рођења и смрти у матичне књиге рођених и умрлих. Подаци су приказани према месецу регистрације, тј. месецу уписа у матичне књиге рођених и умрлих у 2019. и 2020. години.У Републици Србији, у периоду јануар−јун 2020. године, број живорођених је износио 29 314. У односу на исти …

Pročitajte Još »

Добродошли мигранти; Срби, срећан вам пут без повратка!

Др. Миша Ђурковић ми је скренуо пажњу на текст у Политици линк , где су подаци о броју рођених на КиМ нетачно представљени, јер су дати и бројеви о рођенима ван КиМ. Не сматрам да треба да на такве нетачности реагујем, јер, као да је то једина погрешно објављена (дез)информација. Међутим, последња реченица у тексту и те како заслужује коментар: …

Pročitajte Još »

Višak junadi, traži se interventni otkup

Tovljači junadi traže pomoć od predsednika države Aleksandra Vučića i ministra poljoprivrede Banislava Nedimovića. Jer, nagovoreni su na tov junadi uz obećanje da će biti kupaca, a njih nema.  To je bilo samo obećanje, a sad je očekivanje. Otkupne cene junadi od 1,20 – 1,80 evra za kilogram žive mere ovu granu govedarstva dovode do gubitaka i prekidanja proizvodnje i …

Pročitajte Još »

Број пензионера пао испод 1,7 милиона

Према подацима из Статистичког месечног билтена Фонда ПИО (линк), у мају је исплаћено 1.699.197 пензионерских чекова, што је за 3.799 мање него у априлу 2020, и за 8.330 мање него у мају 2019. Број пензионера је последњи пут био мањи од 1,7 милиона у октобру 2012. У односу на април 2020, број пензионера из категорије запослених смањен је за 2.852, …

Pročitajte Još »

Апсурд глобалног COVID-19 лудила: повећана потрошња цигарета!

О вирусу COVID-19 нисам много читао, али га осуђујем, и од њега се ограђујем. Прича се да је смртоносан, да напада плућа, и да је спас у респираторима, уколико се могућност дисања код зараженог смањи. Пушачи спадају у најризичнију групу, јер су већ оштетили плућа цигаретама. Да је повећан унутрашњи промет храном, у већини земаља где је становништво „закључано“ средином …

Pročitajte Još »

Турска Црна Гора

Саопштење о броју и структури субјеката у страном власништву у Црној Гори (линк) разјаснило ми је политичку ситуацију у овој бившој српској књажевини и краљевини. „ Broj poslovnih subjekata u stranom vlasništvu u Crnoj Gori u 2019. godini iznosio je 12 429, što u odnosu na 2018. godinu predstavlja povećanje od 47,8%. Najveće učešće poslovnih subjekata u stranom vlasništvu prema …

Pročitajte Još »

Економске реформе и „реформе“: Кина и Србија

Пре 42 године Кина је кренула путем економских реформи (линк). Одабране слике Кине некада и сада можете видети у тексту ББЦ-а (линк). Мени су те 1978. родитељи купили кућу и вратили стан код три солитера (поред Јагодинске пиваре), вођени поштењем и паролом „имаш кућу  – врати стан“. Већина становника садашње Србије и бивше Југославије била је тада омамљена општом похлепом …

Pročitajte Još »

POVRATAK SRBIJE NA BIVŠA TRŽIŠTA: Afrika, kontinent budućnosti

Afrika  ima najveću stopu nataliteta i najmlađe stanovništvo, koje sada sa informatičkom erom mnogo brže prelazi faze razvoja za koje je državama na drugim kontinentima trebalo znatno više vremena. Među deset zemalјa u svetu sa najvećom stopom rasta sedam je afričkih. To su stope rasta od deset odsto i više, koje su u nekim državama poput Nigerije ili Angole omogućene proizvodnjom nafte. Srbija ima šanse da tržen …

Pročitajte Još »

Штa је дозвољено Јупитеру, није и волу: јавни дуг европских земаља 2000-2019.

Србија је имала под-просечан раст јавног дуга у претходних 19 година – повећан је за 69% док је у чланицама ЕУ повећан за 107,7%. Он је најближи релативном расту дуга Холандије (+67,7%) и Немачке (+64,8%). Ове две земље, заједно поред Србије, указују на чињеницу да смо усвојили протестантску радну етику, морал и кривицу за претходне ратове. Нисмо само достигли њихов …

Pročitajte Još »

Драгачево

Доње Драгачево Насеља српских земаља (књига 1), Српски етнографски зборник (књига 4), Београд 1902. Јован Ердељановић, стр. 117-203. Дучаловићи (Лучани) Положај. Највећи је део Дучаловића у непосредној суподини планине Овчара са његове јужне стране. Кроз село теку поток Бањица, који протиче са западне стране Овчара, и његова притока Дучаловички Поток под југоисточном суподином Овчаром. Сеоске су куће већином по косама, …

Pročitajte Još »

Јавни дуг Србије, 2000-2020.

Нове власти у Србији, након Слободана Милошевића, наследиле су јавни дуг у износу од 14,2 милијарди евра, у чему је спољни био 10,1 а унутрашњи 4,1 милијарди. То је било 220% од тада процењене вредности БДП-а (845 на 384 милијарди динара). Отпис дела дуга париском и лондонском клубу поверилаца био је условљен „непопуларним мерама и реформама“ чији се повољни исходи …

Pročitajte Još »

NOVI SAD NE ODUSTAJE OD AGRARNOG SAJMA novi termin od 12 do16 septembra

Novosadski sajam je odlučio da se ipak održi najznačajnija manifestracija koju ova kuća organizuje – Poljoprivredni sajam. Kako je najavljeno, u periodu od 12. do 16. septembra 2020. Godine biće održani 87. međunarodni poljoprivredni sajam i 53. međunarodni sajam lova i ribolova, pod zajedničkim nazivom Međunarodni jesenji sajmovi. Imajući u vidu značaj delatnosti koje se predstavljaju na ovim sajmovima, dobijena …

Pročitajte Još »

Чуровић: Подршка Раичевићу и ИН4С, режим живи у страху од истине

Режим Мила Ђукановића је тридесет година завађао грађане Црне Горе по разним основама. На међусобним завадама, међуетничке природе, режим је хранио себе одржавајући се на власти тридесет година. Кад је коначно прорадила свијест грађана, који су провалили лопова и паликућу, реално је било да се покрене „ћерање“, саопштио је предсједник Савеза Срба из Црне Горе, Жељко Чуровић Режим Мила Ђукановића …

Pročitajte Još »

ANTE TOMIĆ: Kako su Talijani uhljebili lika koji potpisuje sve što mu daš

https://www.jutarnji.hr/naslovnica/kako-su-talijani-uhljebili-lika-koji-potpisuje-sve-sto-mu-das-7403184 Bila je to zgoda po prilici kao kad hadezeovac treba zaposliti glupog nećaka ili nesposobno kumče, a čemu prethodi ovakav nekakav neprijatni razgovor s višim stranačkim funkcionarom:“Je li pametan?”“Onako… Neću te lagat, nije baš.”“Ali je vrijedan?”“A ne, ne. Mladić je izrazito lijen. Na poslu ga ne očekujte prije jedan popodne. I, ako smijem dodati, rijetko je pokvaren, podao, neiskren, …

Pročitajte Još »

Junad ponovo nemaju kupce

Potpuni zastoj u prodaji utovljene junadi više od 6.000 gazdinstava u Srbiji, koja se obimnije bave ovim poslom, dovodi do ekonomske propasti. Odgajivači jednostavno ne znaju kako da pokriju ostvarene troškove. Za ukupnu preradu i potrošnju po domaćinstvima u Srbiji se zakolje tokom godine najviše 86.000 različitih kategorija goveda, a ponuda je veća od 250.000 grla. Naša domaćinstva tokom godine …

Pročitajte Još »

Arnautsko nasilje u Šumadiji i Pomoravlju

Рибник, 14. јул 1824. године Живко Шокорић кнезу Милошу – јавља да се сугубинске и шантаровачке спахије рђаво владају са сиротињом из ових села. Високо милостивни Господару Гос. здравствујте Вама јављам за спаие сугубинске и шантаровачке то јес Арјадин и Суља из Топлице из села Прокопуца кои се рђаво владају са сиротином људе бију и прекуњу нисмо ми београдски спаие …

Pročitajte Još »

Горан Шарић: Косово је граница српског достојанства

Горан Шарић: Косово је граница српског достојанства Недавно су провучићеви медији и аналитичари оптужили Хрвате, а касније и Русе да стоје иза протеста у Србији. На страну то што је немогуће да хрватске и руске службе у нечему таквом сурађују, кад знамо да је бивши, а и будући премијер Пленковић пријетио Русима у Украјини новом Oлујом и од тада је у …

Pročitajte Još »

TOVNO GOVEDARSTVO U SRBIJI

Reprodukcioni centar za šarole goveče Reprodukcioni centar goveda rase šarole je otvoren je na farmi ,,Berze’’ u Utrinama u opštini Ada, uz podršku Proizvodne grupe odgajivača tovnih goveda“Agroprofit” Branislav GULAN Reprodukcioni centar goveda rase šarole je otvoren je na farmi ,,Berze’’ u Utrinama u opštini Ada, uz podršku Proizvodne grupe odgajivača tovnih goveda “Agroprofit”. Tovno govedarstvo u Srbiji otvaranjem Reprodukcionog …

Pročitajte Još »

Националист: Траг црногорског режима у организовању нереда у Београду

Националист: Траг црногорског режима у организовању нереда у Београду Протеклих дана, извештавајући о насилним протестима и нередима у Београду, бројни медији су указали на утицај страног фактора, било директним ангажовањем иностраних обавештајних служби у распиривању протеста и нереда, било коришћењем домаће агентуре Протеклих дана, извештавајући о насилним протестима и нередима у Београду, бројни медији су указали на утицај страног фактора, било …

Pročitajte Još »

Ранко Гојковић: Закон је добар ако се правилно спроводи или О протестима у Србији

арод који има два величанствена Завета – Светосавски и Светолазаревски – дужан је да се врати себи, тачније служењу Богу После другог дана протеста у Србији, замољен сам од појединих људи да напишем своје утиске о свему што се догађа. То и чиним овим текстом, дакле износим личне утиске, не претендујући на било какву улогу саветодавца било коме, али бих …

Pročitajte Još »

Поређење запослености по делатностима у Србији и Бугарској, Т1 2020.

Србија, без података за Косово и Метохију, и Бугарска готово да имају идентичан процењени број становника. Стварна разлика у броју, у односу на процењени, сазнаће се приликом пописа становништва у 2021. Србија је у Т1 имала за 145,5 хиљада мање запослених у правним лицима и у предузетничком сектору, што је за мање за 6,4%. Пошто Бугарска има 2,3 пута више …

Pročitajte Još »

Косово и Метохија, БДП Т1 2020.

Према приштинским подацима (линк) у Т1 2020 вредност БДП-а износила је 1.438 милиона евра и повећана је за 1,29% у односу на Т1 2019. Стопа раста је нагло смањена јер се кретала око 4% током 2019. Бруто додата вредност (1.149,4 милиона евра), у текућим ценама, је повећана само за 0,27% па је преко четири петине од оствареног раста последица повећања …

Pročitajte Još »

Стока у Црној Гори и поређење БЈР у броју грла по становнику и по км2

Немамо податке за магарце да би били 100% у праву али изгледа да у Црној Гори само коњи успевају, јер је једино њихов број у 2019 повећан, и то само за 3 грла или 0,1%. Управа за статистику је објавила саопштење о бројном стању стоке на крају 2019. (линк) па је то последње саопштење неопходно како би се упоредиле све …

Pročitajte Još »

Miloševe livade u Jagodini

Јагодина, 6. јули 1824. године Нака из Јагодине кнезу Милошу – јавља да су покосили и покупили сено са свих његових ливада. Даље јавља да су били преварени, да су косили сено и са туђих ливада и да се због тога јавио отпор код народа. Милостиви Господару здравствујте Јављамо вами милостиви Господару да смо ливаде покосили покупили и полак поденули …

Pročitajte Još »

Genocid nad selom i seljakom

Prema studiji ,,Poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji” od 1960. godine 2012., zadrugama nedostaje oko 400.000 hektara zemljišta. Kada to pomnožite sa 5.000 evra to je dve milijarde evra. Ili po 10.000 evra – to je onda četiri milijarde evra. Kada bi se taj novac vratio zadrugama one bi preporodile seljački sektor. A, da i ne govorimo o mlekarama, klanicama, mesarama, …

Pročitajte Još »

Ужичка Црна Гора, део

„Užička Crna Gora“ LJ. Pavlović, Naselja i poreklo stanovništva, knjiga 19, 1925; Službeni Glasnik i SANU 2010. Маковишта (Косјерић) Ово необично дугачко село које се пружа уз Скрапеж с обе стране до његовог извора, увучено између Малог и Средњег Повлена и уздигнуто уз Велики, има више од 20к, у дужину и 10 у ширину. Источним делом преваљује преко Равник Маковишта, …

Pročitajte Još »

Будућност Србије: однос броја ковчега по колевци по општинама у 2019.

Србија у којој су јавне личности криминалци и проститутке нема никакву будућност. Будућност Србије нису чланство у ЕУ и страни инвеститори. Пре 20 година спомињало се учлањење у ЕУ до 2005, а сада се спомиње 2026. Као на псећим тркама: јуре кучићи парче хране које никако да дохвате. Ако је становништво Србије медијски преплављено развратом и неморалом онда је логично …

Pročitajte Još »

O moralu komunista i srpskoj nesreći

Комунисти пре рата нису сматрали непатриотском шпијунажу у корист Совјетског Савеза, чак и ако је уперена противу властите земље. Бити на поверљивом списку НКВД-а сматрано је највишом чашћу. Висина партијске функције није играла никакву ометајућу улогу. Интересима те стране силе с подједнаком ревношћу служили су и највиши партијски функционери и најобичнији чланови. И овде су моралне препреке, несумњиво активне, прескочене …

Pročitajte Još »

ŽETVA 2020. Šareni prinosi, niske cene

Sa 570.000 hektara očekuje se rod pšenice od oko 2,3 miliona tona ili prosečno oko 4,2 tone po hektaru. Uz prinos od 4,5 tona po hektaru troškovi proizvodnje su 23,17 dinara. Zadružni savezi predlažu da država hitno otkupi za Robne rezerve 250.000 do 300.000 tona i odmah isplati proizvođačima cenu od 21,06 dinara Branislav Gulan Na početku ovogodišnje žetve pšenice …

Pročitajte Još »

Економска катастрофа у Црној Гори: мај 2020.

Уместо сезонски уобичајених припрема за туристичку сезону, када се повећава број запослених лица, у мају је дошло до пара броја запослених лица за 3.577 (раст за 4.569 у мају 2019), те је укупно смањење броја запослених лица износило 11,8%, у односу на мај 2019. У периоду јануар-мај 2019, услед припрема за туристичку сезону, број запослених лица био је повећан за …

Pročitajte Još »

Ранг земаља према вредности одлива СДИ у 2019.

Мада је светски прилив СДИ у 2019. повећан за само 3%, светски одлив страних инвестиција повећан је за 33,2%. Али, ове „стране инвестиције“ су модерна светост у чије се мотиве, вредности и порекло не улази, па су због тога и могућа оволико велика одступања. Главни разлог за оволико одступање је чињеница да су САД и Холандија у 2018 књижиле негативну …

Pročitajte Još »

Varljivo leto 1825.

327. Јагодина, 29. јуни 1825. година Хасан ага кнезу Милошу – моли да му помогне око пуштања сина Арифа из затвора у Ћуприји. Нашему благородному Г. Господару Милошу Обреновићу здравствујте Доходим вам покорно молити милостивни Господару које намидогодила несрећа наша али може бити ви сте разумели за нашу незгоду. Мој син Ариф сас војводу и несрећа се догодила те мало …

Pročitajte Još »

Полиција Србије открила: Црногорска служба прати Андрију Мандића у Београду

Вјерујемо да ће Србија и Република Српска, уложити озбиљан напор на потпуном разбијању и елиминисању црногорске агентуре у овим земљама, наводи се у саопштењу ДФ-а https://www.in4s.net/policija-srbije-otkrila-crnogorska-sluzba-prati-andriju-mandica-u-beogradu/ Црногорске безбједносне службе годинама су снажно присутне у Србији, гдје обављају разне прљаве послове за режим у Подгорици, од шверца наркотика и подршке партнерским криминалним клановима до праћења политичких противника Мила Ђукановића и финансирања …

Pročitajte Još »

Рађевина и Јадар

„Rađevina i Jadar“ od Borivoja Milojevića, 1913. Naselja srpskih zemalja knjiga 9 i Koreni 16 (Službeni Glasnik i SANU, reprint) Костајник (Крупањ) Положај. Горња Мала је на обема странама Горњанске Реке, само су куће Вићентића на плавини Орлујског Потока. Херцеговци и Бирчани су на страни Костајничке Реке, окренути ЈЗ; у Херцеговцима, кућа Деспотовића је на тераси, а у Бирчанима, две …

Pročitajte Još »

Mirići stradali u NDH

BijeljinaLjeskovacMirić (Arsen) Mirko, rođen 1896. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U logoru, Jasenovac (1621055034)BijeljinaLjeskovacMirić (Jovan) Drago, rođen 1920. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U logoru, Jasenovac (1621055037)BijeljinaLjeskovacMirić (Mirko) Lazo, rođen 1923. Srbin, ubijen od Nemaca 1945. U direktnom teroru, Ljeskovac (1621055035)BijeljinaLjeskovacMirić (Mirko) Maksim, rođen 1926. Srbin, ubijen od Nemaca 1945. U direktnom teroru, Ljeskovac (1621055036)BijeljinaPopoviMirić (Jovan) Dušan, rođen 1925. Srbin, …

Pročitajte Još »

Realsocijalizam i zatvor 7: nepravedna i neracionalna raspodela dobara

http://www.borislavpekic.com/2011/03/nepravedna-raspodela.html Manipulacioni, ergo, korupcionaški sistemi po sebi podrazumevaju sve vrste nepravdi, pa i onu koja se tiče raspodele dobara. Uvek mora postojati njihov dispozicioni depo iz kojeg će se, mimo zakona i stvarnih zasluga ili potreba, deliti mito onima koji ga, takođe mimo zakona, zasluže. U načelu, nepravedna raspodela ne mora biti i neracionalna. Zavisi samo s koje tačke gledišta …

Pročitajte Još »

Šuma, Površ i Zupci u Hercegovini

Талежа (Требиње) Село лежи на рачном, голом и кршевитом месту. Куће су размештене по влаци око једне продоли, која се пружа правцем С-Ј за 600-700м… Талежа је једно од најстаријих села у Шуми, што се види и по помињатим старинама, а и по највећем простору који овом селу припада, јер има земље као других пет села. Сем овога има и …

Pročitajte Još »

Демографска кретања у Србији, мај 2020.

Према саопштењу РЗС-а (линк) у периоду јануар-мај рођено је 24.056 беба, што је мање за 3,2%, или за 793, у односу на исти период 2019. Број умрлих, у истом периоду, био је 43.244 и бележи се пад од 1.360 или за 3%. У мају је рођено 4.890 беба што је за 10,5% мање него истом месецу 2019, док је број …

Pročitajte Još »

Smena suša i poplava

Najveća mrtva investicija u Evropi, čija gradnja započeta posle Drugog svetskog rata, bio je hidrosistem DTD. Obuhvata 960 kilometara kanalske mreže, 24 regulacione i pet sigurnosnih ustava, šest crpnih stanica i 84 mosta. U Republici Srbiji u 2018. godini navodnjavano je samo 46.823 hektara polјoprivrednih površina, što je za sedam odsto manje nego u 2017. godini, saopštio je Republički zavod …

Pročitajte Još »

Демографска кретања у Словенији, 2019.

Под насловом „У 2019, поново мање од 20.000 живорођених у Словенији“ (линк) Статистични урад Републике Словеније је објавио демографска кретања за прошлу годину. Рођено је 19.328 беба. Медијана старости мајки код свих рођења била је 31,1 година, док је код прворођених била 29,6 година. Чак 57,7% беба је рођено ван брака, што су некада давно, у мрачна времена зла и …

Pročitajte Još »

ŽETVA PŠENICE: Prosečan rod hlebnog zrna!

U Srbiji se ove godine očekuje rod žita od oko 2,3 miliona tona, što je više nego dovoljno za domaće potrebe. Od žetve u 2019. godini ostalo nam je pšenice od prošle žetve, oko 600.000 tona pa ćemo, sa lanjskim zalihama, imati oko 2,9 miliona tona pšenice. Srbiji za ishranu, setvu i rezerve godišnje treba oko 1,55 miliona tona pšenice. …

Pročitajte Još »

Degree of colonization in 2019.

Степен колонизације у 2019. мерен односом кумулативног одлива и прилива СДИ Приложену табелу односа укупног одлива и прилива СДИ треба посматрати са извесним опрезом, то јест, не треба је тумачити буквално. Нека развијена и уређена држава може да има низак однос одлива према приливу СДИ, а да ипак стране компаније поштују локалну традицију, менталитет, природно окружење и запослене. Нека држава …

Pročitajte Još »

PRVA LETNJA ŠKOLA ZADRUGARSTVA U SRBIJI

Uspeh, najbolje uspeva Zadrugarstvo, i zadruge predstavljaju put kojim Vojvodina i Srbija treba da idu dalјe. Ali odlučno, bez zastajkivanja. To je imperativ vremena i već potvrđeno iskustvo razvijenih zemalјa Evrope. Uspešne zadruge mogu da posluže kao dobar primer za svako veće selo. Tamo gde postoji dobra zadruga, u selu se dobro i živi. Ništa ne uspeva tako dobro kao …

Pročitajte Još »

Љубомир Павловић: Колубара и Подгорина

Babajić (Ljig) Положај села. – Бабајић је на левој обали реке Љига, а према рудничком селу Гукошима, с друге стране Љига. Село је на косањицима, које од Сувобора слазе Љигу. Земљиште је терцијерно, неравно и испресецано многим паралелним потоцима и поточићима разноликог правца. Брегови су плећати и врло се благо спуштају у долину главне реке и немају нарочитих имена. Извора …

Pročitajte Još »

Zadatak iz Završnog ispita protiv zdravog razuma

На комбинованом тесту из физике било је питање (број 4) колико ће прећи метара за 10 секунди жена која убрзава по 20 метара у секунди (линк). Мени познат младић је тачно одговорио на питање, а то је 1.000 метара, а затим се замислио над одговором и посумњао (упозорен је од родитеља да не буде брзоплет, и да има времена да …

Pročitajte Još »

Razmišljanje jednog običnog srpskog vola

Raznih čuda biva u svetu, a naša je zemlja, kao što mnogi vele, plodna čudima u tolikoj meri da već više i čuda nisu čuda. Kod nas ima ljudi na vrlo velikim položajima koji ništa ne misle, a u naknadu za to, ili možda iz drugih razloga, počeo je razmišljati jedan običan seljački vo, koji se ništa ne razlikuje od …

Pročitajte Još »

Пензионери и пензије, април 2020.

У априлу је РФПИО исплатио 1.702.996 пензионерских чекова што је било за 2.535 мање него у марту ове године, а за 8.122 мање него у априлу 2019 (https://www.pio.rs/sr/mesechni-bilten). Овом смањењу за 8.122 пензиона чека највише је допринело смањење пољопривредних чекова за 7.394. Број пензионера из категорије запослених смањен је 4.865 али је повећан број пензионера из самосталних делатности за 4.137. …

Pročitajte Još »

Промет у малопродаји под утицајем мера против вируса COVID-19

Много држава у свету је донело низ рестриктивних мера у циљу спречавања пандемије вируса COVID-19 средином марта 2020. Последице донетих мера могу полако да крену да се анализирају, како нам пристижу подаци из различитих статистичких области, демографије и економије као најважнијих. Евростат је објавио податке о промету у малопродаји у априлу (линк) по земљама и по врстама трговине. Знатижељни злобници …

Pročitajte Još »

Основан нестраначки Покрет за одбрану Косова и Метохије

Основан нестраначки Покрет за одбрану Косова и Метохије Једини и искључиви циљ Покрета јесте спречавање и трајно онемогућавање правног отуђења од Србије било којег дела  јужне српске покрајине На дан Светог Јустина Ћелијског, 14. јуна 2020. године, у Манастиру Светог Архиђакона Стефана у Сланцима код Београда основан је нестраначки Покрет за одбрану Косова и Метохије. Једини и искључиви циљ Покрета јесте спречавање …

Pročitajte Još »

Mesto Srbije u evropskoj klaničnoj industriji u 2019.

Као прави свињољубац када угледам слику прасета инстиктивно осетим глад. Крену да се луче хормони и да осећам срећу, уз глад, на помисао на добро парче свињетине. Године смањују задовољство које осетим када видим згодну жену, али никако не утичу на порив за прасетином. Тако видех саопштење Евростата (линк) о производњи кланичне индустрије у априлу ове године, по коме је …

Pročitajte Još »

Površine pod crnim lukom

Србија је у 2019 остварила рекордну вредност извоза лука у износу од  5,9 милиона евра. Извоз је повећан 10,2 пута од 2008. Ово би била одлична вест да није остварена и рекордна вредност увоза од 7,7 милиона евра те је остварен дефицит у износу од 1,8 милиона евра. Лука се извозио највише у суседне земље: Албанију, С.Македонију, Црну Гору, Румунију, …

Pročitajte Još »

I epska pesma „Boj na Mišaru“ nepodobna

Владимир Димитријевић: И епска песма „Бој на Мишару“ неподобна link # Десанку Максимовић, песникињу „Крваве бајке“ не могу да воле они који су славили Немачку у Београду уочи 6. априла 2020. И она их је, овакве какви су, као и све режимске слугерање, праве издајнике, већ описала у својој песми „У ропству“ Разговарала: Оливера Миливојчевић СВЕДОК ОНЛИНЕ: Најновији скандал (уклањање, па …

Pročitajte Još »

ŽETVA 2020. GODINE: Višak hlebnog žita

Ove godine se u Srbiji se očekuje rod pšenice od oko 2,3 miliona tona ili 4,2 tone po hektaru. Sa lanjskim zalihama imaćemo ukupno oko 2,9 miliona tona pšenice. Za ishranu, seme i robne rezerve potrebno nam je oko 1,55 miliona tona godišnje. Dakle, biće i roda za izvoz.Prinosi polјoprivrednih kultura će varirati od regiona do regiona, u zavisnosti od toga kada i u kom obimu je bilo padavina.  Proizvođači traže 20 dinara po kilogramu! Branislsav Gulan Po podacima ”Žita …

Pročitajte Još »

Ekonomsko korona ludilo

Као и најславнији живи Србин, даћу себи за право да мислим о темама за које нисам експерт, али које ме, као и већину становника планете Земље дотичу. У току је једна од највећих економских криза од индустријске револуције пре више векова и њен интензитет се још увек не може назрети. Могао би, да није дошло до немира у САД-у и …

Pročitajte Još »

Uručena nagrada ,,Darodavnica’’ Branislavu Gulanu

Nestajanje sela, knjiga godine! Uručeba nagrada za knjigu godine ,,Ruralne sredine u Srbiji – Spasavanje sela i države          Knjiga ,,Ruralne sredine u Srbiji – Spasavanje sela i države’’ autora Branislava Gulana, proglašena je za knjigu goien u ovoj oblasti. Na ssvečansoti održanoj u Grockoj, autoru je uručena nagrada ,,DARODAVNICA’’. To je najviše priznanje Društva za narodno prosvećivanje SVETIONIK iz Kragujevca …

Pročitajte Još »

Udruživanje rešava probleme

Za selјake u Srbiji ovo je značajan trenutak jer, ukoliko se ne udruže u zadruge, kooperative ili neka ih zovu kako god hoće, da bi bili konkurentni, ne da će propasti, nego će nestati  Branislav Gulan* Orijentacija Vlade Srbije da polјoprivredni razvoj bude fokusiran na srednja gazdinstva je dobra. Međutim, treba naglasiti da njih u Srbiji ima suviše malo da …

Pročitajte Još »

Brigu o selu vodi 30 institucija, rezultati katastrofalni

Član Društva ekonomista Srbije, analitičar i publicista Branislav Gulan u ukazuje na to da brigu o ,,razvoju” sela u Srbiji vodi više od 30 različitih institucija Branislav Gulan Rezultati te ,,brige” su katastrofalni jer nestaje četvrtina sela. A, bez seoskog stanovništva nije moguće povećati ni broj stanovnika Srbije. Nestajanjem sela, nestaje i Srbija. A, tamo gde nema naroda, neće biti ni države. …

Pročitajte Još »

Tešići stradali u NDH

BijeljinaDragaljevac DonjiTešić (Tešo) Žarko, rođen 1925. Srbin, poginuo 1944. u NOBu, Nob (1619035001)BijeljinaLjeskovacTešić (Ilija) Lazo, rođen 1884. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U logoru, Jasenovac (1621055055)BijeljinaLjeskovacTešić (Ilija) Pero, rođen 1887. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U logoru, Jasenovac (1621055054)BijeljinaLjeskovacTešić (Joco) Milan, rođen 1919. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U logoru, Jasenovac (1621055033)BijeljinaLjeskovacTešić (Lazo) Branko, rođen 1904. Srbin, umro od Nemaca …

Pročitajte Još »

Boškovići stradali u NDH

Beli ManastirBranjinaBošković (Andrija) Aleksandar, rođen 1919. Srbin, poginuo 1945. U NOBu, Čađavica (2293021001)BeočinSvilošBošković (Lazar) Boško, rođen 1928. Srbin, ubijen od Nemaca 1942. u direktnom teroru, Vukovar (0090013031)BeočinSvilošBošković (Mladen) Anica, rođena 1900. Srpkinja, ubijena 1942. U direktnom teroru, Vukovar (0090013032)BeočinSvilošBošković (Pera) Miloš, rođen 1865. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Srem. mitrovica (0090013050)BeočinSvilošBošković (Uroš) Veselin, rođen 1913. Srbin, ubijen 1942. U …

Pročitajte Još »

Žrtve sa prezimenom Spremo stradale u NDH

BugojnoČipuljićSpremo (Ilija) Stjepan, rođen 1900. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Bugojno (1247010058)BugojnoKaradžeSpremo (Pero) Niko, rođen 1900. Srbin, ubijen 1941. bačen u jamu, Zanesovići-bugo (1246007001)BugojnoŠušljićiSpremo (Krsta) Jovo, rođen 1883. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Šušljici (1248038003)ČajničeČanjičeSpremo (Milka) Radmila, rođena 1926. Srpkinja, ubijena od ustaša 1943. kod kuće, Čajniče (5002s00349)ČajničeČanjičeSpremo (Vasilije) Radmila, rođena 1925. Srpkinja, poginula 1943. U NOBu, Čajniče …

Pročitajte Još »

Plate u Kini u 2019. i poređenje sa Srbijom

Статистички завод Кине је објавио саопштење о просечној бруто заради у 2019 (линк). Пошто је мала разлика између бруто и нето зараде, њих (бруто) смо упоредили са кретањем зарада у Србији од 2008. У 2019 просечна зарада у Кини достигла је годишњи износ од 90.501 јуана, што је за 8.088 јуана више него у 2018, а представља номинални раст од …

Pročitajte Još »

Đurići stradali u NDH

Banovići Lozna Đurić (David) Milica, rođena 1897. Srpkinja, ubijena 1942. U direktnom teroru, Lozna (1610013018) Banovići Lozna Đurić (David) Simo, rođen 1915. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Lozna (1610013023) Banovići Lozna Đurić (Dušan) Blagoje, rođen 1926. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Lozna (1610012003) Banovići Lozna Đurić (Đoko) Drago, rođen 1926. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Lozna (1610012050) …

Pročitajte Još »

Jovičići stradali u NDH

BeočinBeočinJovičić (Dragoljub) Đorđe, rođen 1941. Srbin, ubijen od ustaša 1944. u logoru, Jasenovac (0089003052)BeočinBeočinJovičić (Ljubomir) Đorđe, rođen 1940. Srbin, ubijen od ustaša 1942. u logoru, Jasenovac (6002s00022)BeočinBeočinJovičić (Nn) Dragoljub, rođen 1908. Srbin, ubijen od ustaša 1944. U logoru, Jasenovac (0089003051)BeočinBeočinJovičić (Vaso) Stojanka, rođena 1908. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u logoru, Jasenovac (6002s00023)BeočinSusekJovičić (Duško) Darinka, rođena 1898. Srpkinja, umrla od …

Pročitajte Još »

RAČA: Otvaranje pogona za med

Nakon što je kriza izazvana korona virusom odložila otvaranje pogona za prikupljanje i plasman meda „Naš med“ u Rači, stekli su se svi potrebni preduslovi da se ova dugoočekivana fabrika konačno otvori. Svečano otvaranje biće upriličeno u sredu, 17. juna 2020. godine, u Rači. Očekuje se da će pogon svečano otvoriti predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić. Svečanom otvaranju prisustvovaće …

Pročitajte Još »

U S. Makedoniji najmanji broj rođene dece od XIX veka!

Нагли раст исељавања, у већини Албанаца, претходних година утицао је и на пад броја рођене деце у С. Македонији (линк). Према подацима Државног завода за статистику, у С. Македонији је у 2019 било 19.845 живорођених што је смањење за 7% у односу на 2018. У односу на 1994, од када постоји временска серија саопштења, број рођених је смањен за 36,8%, …

Pročitajte Još »

POSLOVNOST DRŽAVE: Junad za kukuruz

U dosadašnjoj razmeni za kukuruz država od stočara preuzela ukupno 6.000 tovnih junadi. Stočari su u razmeni dobili 15,30 kilogtrama kukuruza za kilogram  žive mere junadi. Ovog trenutka u stajama se za prodaju nalazi još 12.000 do 15.000 junadi. Svaki dan njihovog dalјeg tova znači i tov gubitaka! Državne robne rezerve u saradnji sa pet klanica, završile su  prijem junadi …

Pročitajte Još »

Smanjuju se površine koje se navodnjavaju!

Cilj izgradnje D-T-D bio je da odvodi suvišne vode sa milikon hektara i da navodnjava 500.000 hektara. Prvu funkciju je ispunjavao sve do 2005. Godine. Drugu niej nikada jer se navodnajva tek 46.823 hektara Branislav Gulan          Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji u 2018. godini navodnjavana su samo 46.823 hektara poljoprivrednih površina, što je za sedam odsto …

Pročitajte Još »

Površine pod bostanom u Srbiji

Србија је повећала вредност увоза диња и лубеница са милион евра у 2008. на 2,3 милиона у 2012. и на рекордних 4 милиона у 2019. Највећа вредност увоза била је из Грчке (2,2 милиона), Шпаније (663 хиљаде евра) и Албаније (568 хиљада евра). Извоз бостана смањен је са 1,9 милиона евра у 2008. на 1,1 у 2012. и на 935 …

Pročitajte Još »