PROMOCIJA NACIONALNOG PROGRAMA ZA PREPOROD SELA SRBIJE: Program je poziv na akciju

Program je poziv na akciju. Sela Srbije čekaju s punom verom. To je početna platforma da se sa opisivanja krene u promenu stanja na bolјe. Nacionalnim Programom za preporod sela Srbije su obuhvaćeni svi aspekti i mere čijom bi se realizacijom zaustavilo propadanje i podstaklo oživlјavanje srpskog sela i zaštili strateški interesi Srbije, pogotovo u pograničnim i brdsko-planinskim područjima           …

Pročitajte Još »

HRVATSKA NAJVEĆI UVOZNIK SVINJETINE

Srbija podmiruje svoje potrebe Hrvatska je u odnosu na broj stanovnika najveći evropski uvoznik svinjentine, dok Srbija sa domaćom proizvodnjom svinjskog mesa podmiruje sopstvene potrebe Od početka pandemije Kovid-19,  počeo je blagi pad cena evropske svinjetine da bi pre desetak dana cena doživela strmoglav pad nakon pojave afričke svinjske kuge u Nemačkoj. Do sunovrata cena, kako se objašnjava, došlo je …

Pročitajte Još »

ULJARA ŠID: Moldavci kupuju fabriku jestivog ulјa

Trans oil grupa iz Moldavije kupiće fabriku jestivog ulјa u Šidu, koja je u vlasništvu kompanije Viktorija oil ( Victoria ), članice Viktorija grupe, a kupci su, kako se spekuliše, spremni da plate 100 miliona evra. Kako prenosi portal Agrosmart, Viktorija grupa, lider u otkupu i preradi ulјarica u Srbiji i Trans oil grupa, najveći agroindustrijski holding u Moldaviji, priveli …

Pročitajte Još »

Предлог за компјутерску игру: преживети у Београду

Београд пружа много свакодневних изненађења и узбуђења и човек и не примети како му је живот прошао, или се променио. Супрузи и мени су деца порасла и налазимо се у новој животној стварности да са њима имамо ратну зону око купатила и повремене сусрете у кухињи, ако огладне и поднесу осећај презира због сусрета са створитељима. Нова стварност се може …

Pročitajte Još »

Трошкови (улагања) истраживања и развоја унутар школских система у одабраним земљама у 2018.

Према подацима Евростата (линк), Србија је имала, услед ниске основице, бржи релативан пораст улагања у истраживања и развој (ИР, на даље), од просечног у ЕУ: у Србији је било +55,5%, у периоду од 2009 до 2018, а у ЕУ 39,4%. Бржим растом улагања Србија је повећала однос са 7,6% од улагања у ЕУ у 2009, до 8,5% у 2018. Бржи …

Pročitajte Još »

ROGALJ – 5. FESTIVAL VOJVOĐANSKIH FESTIVALA

Spasavanje sela i države Država je prvi put pоsle Drugog svetskog rata pomogla zadrugarstvo sa 1,7 milijardi dinаra bespovratnog novca. Taj novаc dobile su 152 zadruge u zemlji. On je uticao na boljitak života 6.120 porodica u zemlji. Spasavanje sela i države vidi se u tome da se stvore isti uslovi života u selu kao i u gradu Na “Salašu …

Pročitajte Još »

Српски региони у очекиваном трајању живота у Европи 2018.

Евростат је објавио регионалне податке о очекиваном трајању живота новорођених и старих 65 година у 2018 (линк). У тој години очекивано трајање живота за новорођене било је 81 година. За жене је очекивано трајање 5,5 година дуже (83,7) него код мушкараца (78,2 године). Очекивано трајање живота је код жена дуже него код мушкараца у свим регионима двоцифрене НУТС класификације. У …

Pročitajte Još »

Репац страдали у НДХ

BihaćGrmušaRepac (Marko) Đura, rođen 1905. Srbin, streljan 1941. u direktnom teroru, Garavica (0797028026)BihaćGrmušaRepac (Marko) Nikola, rođen 1914. Srbin, ubijen 1941. u NOBu, Bihać (0204038015)BihaćGrmušaRepac (Mile) Ljuba, rođena 1913. Srpkinja, poginula 1943. Prilikom borbi ili bombardovanja, Bos.krupa (1330033077)BihaćGrmušaRepac (Vuja) Đuro, rođen 1903. Srbin, ubijen 1941. u zatvoru, Bihać (1330033076)BihaćGrmušaRepac-kovačević (Mile) Ljubica, rođena 1918. Srpkinja, poginula 1943. u NOBu, Grmeč-4 ofanziv (0868001031)BjelovarDraganić …

Pročitajte Još »

Рекордан број домаћих ноћења у августу

У августу је регистровано 1.080,7 хиљада ноћења у чему 1.000,5 хиљада домаћих и 80,2 хиљада страних. Укупан број ноћења смањен је за 17,1%, при чему је домаћих повећан за 23,1%, а страних смањен за 83,7%. У периоду јануар-август регистровано је 4,35 милиона ноћења (-37,7%), у томе 3,48 милиона домаћих (-20,1%) и 0,88 милиона страних (-66,8%). Милион ноћења домаћих туриста је …

Pročitajte Još »

Црна Гора, запослени и зараде по делатностима и општинама, август 2020.

Број запослених лица (линк) у Црној Гори био је 172.154 у августу и смањен је за 18,2% у односу на исти месец 2019. Смањење броја запослених за 38.301 лице пратио је раст броја незапослених само за 8.710 лица (на 43.065) зато што је број активних лица смањен за 29.591. Просечна нето зарада повећана је за 1,2%, што је при паду …

Pročitajte Još »

Poljoprivrednici devastirani, nastaju latifundije

          Srbija je jedna od retkih zemlјa koja nije zavisna od uvoza i koja je tokom pandemije imala samodovolјnost u proizvodnji osnovnih životnih namirnica, kaže doc. dr Tatjana Brankov, profesorka na Ekonomskom fakultetu u Subotici i autorka knjige “GM sistemi ishrane i njihov ekonomski uticaj” Branislav Gulan          Formiranje poljoprivredne politike u Srbiji je delikatna stvar između ostalog i zbog …

Pročitajte Još »

Предлог уједињења Републике Српске са Словенијом и Федерације БиХ са Србијом

Приликом преговора о „свеобухватној нормализацији односа Србије са Косовом (и Метохијом) никако ми није јасно како је могуће да се КиМ отцепи од Србије, а да није могуће да се Република Српска припоји Србији. Међу словенским државама, а можда и међу већином других, постоји правилност о нетрпељивости међу суседима и пријатељским односима са земљама са којима се не граничи. Словенија …

Pročitajte Još »

Мађарски демографски процват у 2020.

У Мађарској је (линк), у периоду јануар-август, било за 4,7% више рођених и за 4,4% мање умрлих, у односу на исти период 2019, те је природни пад смањен за 22%, или за 6.622. У августу је било за 1,4% више рођених и за 2,5% мање умрлих у односу на исти месец 2019, па је природно смањење број становника било 1.564, …

Pročitajte Još »

Албанија је пољопривредна сила у односу на Србију

„Копање“ по подацима је опасан посао јер постоји велика могућност да се „ископају“ и нежељене информације, попут ове која је у наслову текста. Дуго сам се мучио на порталу албанског института за статистику (линк) покушавајући да нађем додату вредност по делатностима, па сам одустао и покупио податке са Евростата (линк). Када се покупљеним подацима о додатој вредности по делатностима дода …

Pročitajte Još »

Концентрација фармацеута у Европи на 100.000 становника

Евростат је објавио пригодно саопштење (линк) о фармацеутима као есенцијално важним даваоцима услуга у време епидемије COVID-19. Г. Димитријевић је објавио текст о новом Ватикану (линк) где се бави медицином као новом религијом цитирајући мени најдражег страног писца Сабата. Апотеке су продужетак власти новог Ватикана. У Србији је пре 120 година било 406 лекара и 313 апотекара (линк), али је …

Pročitajte Još »

PROIZVODNJA I IZVOZ POVRĆA IZ SRBIJE

Domaća salata iz uvoza Povrće se u Srbiji proizvodi na oko 150.000 hektara. Ovim poslovom bavi se oko 14.000 gazdinstava. Vrednost proizvodnje je 43,7 milijardi dinara. U prošloj godini izvezeno je 181.000 tona povrća za 116 miliona dolara, dok je istovremeno uvezeno 148.000 tona za 98 miliona dolara pa smo imali i trgovinski suficit u ovoj oblasti. Na listi uvoznog …

Pročitajte Još »

Милеуснићи страдали у НДХ

BihaćBihaćMileusnić (Nn) Budo, rođen 1905. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U logoru, Žegar bihać (5010s00113)BihaćBihaćMileusnić (Petar) Done, rođen 1918. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Bihać (1326008035)BihaćBihaćMileusnić (Petar) Milan, rođen 1925. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Bihać (1326008036)BihaćBihaćMileusnić (Rade) Marko, rođen 1918. Srbin, ubijen od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Garavice bihać (1327012014)BihaćBihaćMileusnić (Rade) Milan, rođen 1913. Srbin, poginuo …

Pročitajte Još »

400 година гајења кукуруза у Јагодини

Радмила Тричковић „1687-1739“ Службени гласник 2013. Стр. 113. Напор да се освојене области задрже по сваку цену још је очигледнији на мукатама за 1693. годину. Ту су, поред београдског ђумрука с готово упола мањом закупнином (од 6.404 на 3.684,5 гроша), подробно наведене соколарске, јастребарске, филуриџијске и кнезовске баштине и читлуци који су улазили у мукате Мачву, Крупањ, Сребреницу, Немце и …

Pročitajte Još »

Србија, демографска кретања, август 2020.

У саопштењу РЗС-а пише: „У Републици Србији, у периоду јануар−август 2020. године, број живорођених је износио 40 559. У односу на исти период претходне године, када је укупан број живорођених износио 41 547, бележи се пад од 988 односно за 2,4%. Број умрлих у Републици Србији у периоду јануар−август 2020. године износио је 70 322 и, у односу на исти …

Pročitajte Još »

Текући рачун и инвестициона позиција Словеније, 2009-2019.

Словенија је у претходних 10 година побољшала све међународне економске показатеље и они је сада представљају као једну од најразвијенијих земаља у свету. У 2009, Словенија је имала нето одлив новца (салдо текућег рачуна) у размени са другим чланицама ЕУ, у износу од 1.244 милиона евра, и овај минус је надокнађивала приливом новца из Русије, Србије, Босне и Хрватске. Сада …

Pročitajte Još »

Србија има најзагушљивији БДП у Европи

Да би лакше разумели шта значи исказ у наслову, и они који нису одмакли даље од читања стрипова у основној школи, неопходно је да се послужим сликовитим изражавањем. Најчистији БДП ствара се у умном делу услужног сектора, у ИТ и консултантским услугама, где се при стварању додате вредности користи само рачунар, који се напаја, по могућству, електричном енергијом из обновљивих …

Pročitajte Još »

15 пензионера више у јулу него у јуну 2020.

Румунски институт за статистику У јулу 2020, у односу на јул 2019, број умрлих у Србији је повећан за 1.701 лице. Број пензионера није смањен у сличном броју. Напротив, повећан је за 15 лица. Шта је могло да утиче на раст броја пензионера при повећању броја умрлих није нам познато. У јулу 2019, у односу на јун те године, смањен …

Pročitajte Još »

Колика је релативна концентрација Чворовића у Европи?

Србија је мирна, правдољубива земља са снажним институцијама и изненадило ме је саопштење Евростата (линк) како постоји циљ о одрживом развоју број 16 који се зове: „Мир, правда и јаке институције“. Е, где су ти Европљани заостали када такве циљеве себи постављају? У 2018, 12% становника ЕУ је позивало полицију због присуства криминала у комшилуку, што је за 2,6пп мање …

Pročitajte Još »

Отац

Пише: Милош Кривокапић Отац Рођен сам 22. септембра 1991. у Подгорици. Првих година живота се по природи ствари сјећам само на основу приче, највише родитеља. Они су причали те прича са циљем да цијенимо њихово одрицање, како би задобили поштовање и скромност. Дјетињство сам највише волио да проводим код очевих родитеља у Никшићу. Ђед Драго је био најбоља особа коју …

Pročitajte Još »

Лепота у оку посматрача 6: корона ефекат крваве Мери

У шетњи центром Београда пријатељица ме је питала да ли сам приметио колико је девојака у кратким панталонама? Па, након корона затварања у пролеће, логично је да дође до веће обнажености у односу на уобичајену. А још и без скидања на плажи крај мора? Имам тинејџере у кући и патим као да сам у њиховој кожи. Замислите за 10 година …

Pročitajte Još »

Užički med najbolji na ovogodišnjem ocenjivanju Novosadskog sajma

Ocenjivanje kvaliteta proizvoda na Novosadskom sajmu odoleva pandemiji. Stručne komisije su radile i tokom leta, a stigli su i prvi rezultati u robnim grupama pčelinji proizvodi i oprema za pčelarstvo, sredstva za ishranu i lečenje pčela. Veliki šampionski pehar Novosadskog sajma u kategoriji pčelinjih proizvoda osvojila je Pčelarska farma „Jović Tomislav i Milena“, Užice za vrhunski kvalitet dijetetskih proizvoda na bazi …

Pročitajte Još »

Глиница, Велика Кладуша, страдали у НДХ

Velika KladušaGlinicaAjduković (Nn) Miloš, rođen 1926. Srbin, poginuo 1943. u NOBu, Vrnogroč (1373005201)Velika KladušaGlinicaAjduković (Stojan) Đuro, rođen 1901. Srbin, ubijen od ustaša 1941. u direktnom teroru, Vrnogroč (1373005200)Velika KladušaGlinicaAnušić (Stevan) Pero, rođen 1893. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Kapela (0550021163)Velika KladušaGlinicaArgorac (Dušan) Dušan, rođen 1933. Srbin, ubijen od ustaša 1942. u direktnom teroru, Glinica, velika kladuša (2823036029)Velika KladušaGlinicaArgorac (Nn) …

Pročitajte Još »

Презимена на отоку Шолта

Podrijetlo stanovništva otoka Šolte, Dr Ivo Rubić, SANU, Naselja i poreklo stanovništva knjiga 36, Naučno delo, Beograd 1960Grahote (Šolta)БезићБиланковБлашковићБрашкићБродарићБуктеницаБечицаБурицаЦецићЦецић – КарузићЧерињЕлезовићГарбинГешићГомојићГвозденовићКалајзићКарузићКупарићКузманићМаркочМатељанМладиновОрловићОзретићПипунићПрвинић – ПећарРадићРедовниковићРеметинРуићШкокоСулеСпицијалићУрсићВлак П.С. Грохоте су 2011г имале 449с. Рогач (Шолта)БродарићЦецићМатковићКалајзићМладиновП.С. Рогач је 2011г имао 126с, без млађих од 5г.Нечујам (Шолта)БенковићРеметинП.С. Нечујам је 2011г имао 171с.Средње Село (Шолта)БалићБогетићБуктеницаЂурић-АтлагићДероссиКарузоКларићЛуканМихићМиочМиховиловићПаруновПавишићПуртићСладеЖупановВулићП.С. Средње Село је 2011г имало 245с.Доње Село (Шолта)БеговићБлагаићБлашковБучевић – НиколчићБурићДоброшевићГрковићКалебићКундичевићЛисичићЉубићМештровићМихотовићОџакПаладинРадетићРадманРогулићСиновчићШћебринаУводићВигурићП.С. Доње Село …

Pročitajte Još »

DAN POLJA NS SEMENA U NOVOM SADU: Hilјadu NS sorti i hibrida

Tradicionalni skup Jesenji dan polјa Naučni istitut za ratarstvo i povrtarstvo je održao onlajn zbog poznate epidemiološke situacije u zemlјi uslovlјene koronavirusom Tradcionalni događaj je obeležila najava da će Institut, posle više od osam decenija postojanja, početi reogranizaciju ustanove idući u korak s drugim ustanovama u svetu, i što su najavlјeni nove sorte i hibridi soje, kukuruza i pšenice koji …

Pročitajte Još »

Озбиљна је то зајебанција

Лијепо је знати, свакако, да би се он, кад не би било шумара, дохватио шуме, па отуда и из патриотских побуда опет у Владу – пут до пакла поплочан је најбољим намјерама. Ипак, да опросте читаоци, није то зајебанција Озбиљна је то зајебанција Пише: Горан Даниловић Не зна он шта је шума. Не зна да то нема везе са Загоровим …

Pročitajte Još »

Лепота у оку посматрача 5: мала плодност жена и велика живост фирми у Србији

Да се мало деце у Србији рађа деценијама у назад, то је свакоме познато. У Србији, и у већини земаља „белог“ света (развијеном не припадамо) жене суверено одлучују о томе колико ће деце родити. Еманципација жена је пут у пропаст цивилизације коју имамо, али бујање живота у Африци, Азији и Латинској Америци довешће до неких промена у будућности које нећемо …

Pročitajte Još »

Лепота у оку посматрача 4: пољопривредна производња 1947-2019.

Поглед на пољопривредне статистике увек ми изазове жал за младошћу, сећање на: деду са чашицом ракије под јабуком, баку на њиви или док ми спрема уштипке и сир, седење на крушци Аранђеловци, прве девојке и пољупце код друга у Брзану, дедину причу о коњу Драгану који је убио партизана кад су га одводили, дивље јагоде и страх од змија, Мораву …

Pročitajte Još »

Удео вакцинисаних од грипа међу старијима од 65 година у 2018.

Евростат је објавио саопштење (линк)  под насловом „41% старијих људи је вакцинисано против грипа“. Међу чланицама ЕУ постоји широк опсег различитих политика у вези са доступношћу вакцина против грипа становништву, и оне често циљају старије становништво и друге који спадају у ризичне групе. У 2018 укупно је 41% старијих од 65 година вакцинисано. Постоји велики распон у стопи вакцинисаних старијих …

Pročitajte Još »

AKCIJA: Potrebna izmena Uredbe o podsticajima za junad

Kada imamo višak na tržištu koji preti da uništi celu jednu oblast, država mora da upravlja tim viškom, a ne da nas ostavi na milost ili nemilost tržištu. Bilo bi dobro da se pomognu i stimulišu proizvođači da izvoze na arapsko tržište ili u Izrael. Udruženje traži od Vlade da se kroz otvaranje tržišta i izvozom žive junadi, uvode novi …

Pročitajte Još »

Лепота у оку посматрача 3: индустријска производња

Прилажем три графикона како би се сагледала лепота посматрања. Први графикон представља индустријску производњу од 1939. до 2020, са нивоом производње у 1989. као мером (једнако 100). Индустријска производња у Србији била је за петину мања у 1946. у односу на 1939, али је већ у 1947. била већа за 54,7%. Онда је дуго стагнирала и тек је у 1955. …

Pročitajte Još »

Лепота у оку посматрача 2: Динамика БДП-а од 1970. до 2019.

Под претпоставком да ме је мајка носила у стомаку тачно девет месеци испада да сам зачет за католички Божић 1970. Уколико је то тачно, онда је ово објашњење за последњу трећину мог тројства (геј, Хрват и добар католик), јер су симболи моћна ствар. У бази УНКТАД-а постоје подаци од 1970, али планета Земља пати од статистичких недостатака јер је уједињење …

Pročitajte Još »

Динамика малопродаје у Европи 2000-2020. или лепота је у оку посматрача

Када се отвори саопштење Евростата (линк) може се ући у базу података о малопродаји а затим одабрати жељени параметри о времену, врсти индекса (номинални, реални…), врсти промета (прехрамбени, непрехрамбени, гориво за аутомобиле, интернет продаје…) и други. Да би се разумело и значење конкретних показатеља неопходно је и неко предзнање о конкретним економијама. Шта се догађало у Луксембургу или Данској, на …

Pročitajte Još »

Пејићи страдали у НДХ

Banja LukaBočacPejić (Blagoje) Mara, rođena 1896. Srpkinja, ubijena 1941. U direktnom teroru, Bočac (1133073010)Banja LukaBočacPejić (Božo) Mirjana, rođena 1934. Srpkinja, ubijena od ustaša 1945. kod kuće, Bočac (1133073007)Banja LukaBočacPejić (Simo) Nikola, rođen 1900. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Bočac (1133073024)Banja LukaBočacPejić (Simo) Vaso, rođen 1892. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Bočac (1133073009)BijeljinaBrodac GornjiPejić (Matija) Vladimir, rođen 1921. Srbin, …

Pročitajte Još »

Poluostrvo Rat (Pelješac), Nikola Zvonimir Bjelovučić

… Почетком 7в насељују Југославени полуоток, како уопће и сву римску Далмацију. Од Неретве до Ријеке дубровачке уз море стварају област Захумље, којој припада полуоток Рат све до г 1333. Југославени запосјеше насеобине, у којима су Римљани живљели. Тако се може хисторијски утврдили, да је мало села на полуотоку створено од доласка Југославена до данас. Готово већина села воде свој …

Pročitajte Još »

Пензионери и запослени, пензије и плате у Румунији и Србији

Румунски институт за статистику објавио је редовно саопштење о броју пензионера и пензијама у нама суседној, и још увек пријатељској, земљи. Она ће нам бити мало мање пријатељска уколико признамо право румунској православној цркви да до Велике Мораве и до Црног Тимока обавља, само она, верску делатност, а могла би и у целом Банату, а да при томе Румунија призна …

Pročitajte Još »

SEE ENERGY- Connect&Supply investiciona konferencija, Novi Sad, 01-02. oktobar 2020

Podsticaji razvoja i realizacije investicionih projekata proizvodnje čiste i zelene energije u poljoprivredi i građevinarstvu Druga po redu međunarodna stručnA nvesticiona konferencija SEE ENERGY- Connect&Supply II 2020 održaće se 01. i 02. oktobra u hotelu „Sheraton“ u Novom Sadu. Organizator Nacionalna Asocijacija za biomasu „SERBIO“ u partnerstvu sa AMBEROM i GIZ DKTI (Nemački program „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji), ima za cilj podsticanje …

Pročitajte Još »

Економска кретања у Црној Гори, јул 2020.

Управа за статистику Црне Горе, са доцњом од 10 дана, одлучила је да објави Мјесечни статистички преглед (линк), из кога се види наставак свих негативних тенденција у јулу, испољених у претходном периоду. Због одлуке да забрани улазак становницима Србије и Русије у Црну Гору током лета, одлазећи режим је свесно изазвао економску катастрофу у Црној Гори и она има низ …

Pročitajte Još »

Порески приходи и ситне паре, 1825.

340. Мајур, 10.септембар 1825. године Милета Радојковић кнезу Милошу – јавља о проблему приликом сакупљања пореза Его Сијателство милостивејши здравствујте Не пропуштамо вама јавити да смо по налогу вашему изашли у нахију собирати араче, но у наплаћивању видећи да су се умножиле ситне паре и избегавамо колико више можемо али четврта част ситне пара доноси се у наплаћивању зато јављамо …

Pročitajte Još »

Протојереј Јован Пламенац: Рекосмо ли Богу ХВАЛА?

Подајмо сада и „Богу Божије“. Као прво, рецимо: Боже, хвала Ти! Хвала Ти што си у нама пробудио предачки слободарски ген и обновио слободу коју си нам дао а ми је били запреталиОд ИН4С – 08/09/2020 08:45 Посљедња измјена: 08/09/2020 09:22 10 Подијелите Facebook Twitter Telegram Колико пута смо чули на сахранама како се говорник захваљује љекарима који су лијечили покојника. Нијесу га излијечили али, ето, потрудили су се. …

Pročitajte Još »

Нишки калемегдан

Радмила Тричковић „1687-1739“ Службени гласник 2013. Стр. 94-95. Стара Нишка тврђава била је тешко разорена, особито приликом турске опсада у септембру 1690, кад је добрим делом дигнута у ваздух лагумима с Видин-капије. Ордија се после освајања није задржавала на рашчишћавању рушевина, јер је тада (важније) било да се у једном замаху освоје Смедерево и Београд. Тек у септембру 1691, после …

Pročitajte Još »

Забрана гласања старијима од 49 година као мера за демократизацију Србије

Наредних дана пуним 49 година, што значи да ћу 31 годину бити пунолетан. Са овом старошћу па до 65. рођендана сврставам се у „стару радну снагу“, узраста од 49 до 64 година. Стара радна снага почиње нагло да обољева, да физички и психички слаби, те се њен удео у укупној запослености смањује, што због потврђене немоћи, то и због стицања …

Pročitajte Još »

Недимовићи страдали у НДХ

BeočinRakovacNedimović (Dušan) Đorđe, rođen 1926. Srbin, poginuo 1944. U NOBu, Beograd (0600060190)BihaćHrgarNedimović (Petar) Perica, rođen 1914. Srbin, poginuo 1944. U NOBu, Banja luka (1327016088)Bosanska KrupaBosanska KrupaNedimović (Dako) Anđelko, rođen 1929. Srbin, umro od tifusa 1943. nepoznato, Sanski most (1129023016)Bosanska KrupaBosanska KrupaNedimović (Dimitrije) Anka, rođena 1899. Srpkinja, umrla od tifusa 1943. u izbeglišvu, Srpska jasenica (5020s00519)Bosanska KrupaGorinjaNedimović (Jovo) Dušan, rođen 1933. …

Pročitajte Još »

Иницијатива за оснивање здравствених задруга – Наша обавеза и наслеђе – Један век од оснивања првих Здравствених задруга након Првог светског рата

Милорад Стаменовић, доктор економских наука, струковни специјалиста медицине, научни сарадник за јавноздравствену област – здравствену економику, Пројектни менаџер у клиничким истраживањима, повремени дописник „Политике“ и „Новог Магазина“, тренутно на академском усавршавању у Француској др Милорад Стаменовић Иницијатива др Милорада Стаменовића за промовисање рада и успостављања здравствених задруга у Републици Србији има за циљ да укаже на значај модерног облика удруживања …

Pročitajte Još »

PRIVATIZACIJA NA KOSOVU I METOHIJI

Објављено 9.5.2013. на Макроекономији Objavljeno u Ekonomskim Analima Uzurpacija i legalizacija tuđe imovine Rezime Za tri decenije Srbija je u  Kosovo i Metohiju uložila 17,6 milijardi dolara. Samo imovina 1.358 preduzeća koja se sad privatizuju, a pripadaju srpskim firmama, procenjuje se na više od 1,5 milijardi dolara. Uzurpirano je čak i milion katastarskih parcela obradivog zemljišta, livada i šuma koje …

Pročitajte Još »

О. Јован Пламенац: Слобода у Црној Гори још није изборена

Судбински је важно злочиначки АНБ што прије демонтирати и успоставити га на професионалним начелима, лишити га функције бескрупулозног чувара режима Мила Ђукановића и учинити га чуварем државе и безбједности народа Од ИН4С – 03/09/2020 12:30 Посљедња измјена: 03/09/2020 12:30 0 Подијелите Facebook Twitter Telegram Парох барски протојереј Јован Пламенац Црна Гора је секуларна, грађанска држава и она функционише на људским законима. Људски закони постоје да би друштво било уређена …

Pročitajte Još »

Историјска шанса за развој Србије: увоз покојника из суседних земаља ради њихове декомпозиције

Како све више размишљам о најважнијем тренутку у свом животу: отпреми душе Богу а тела земљи, тако ми и пажњу привлаче могућности које ми стоје на располагању. Најрадије бих да будем кремиран и да ми се пепео проспе на саставцима Морава код Ћићевачких бара, али то посипање још увек није законски регулисано. Можда ће и бити дозвољено, моје је само …

Pročitajte Još »

Маргинализација прехрамбене индустрије Србије у ери безбожништва

Да би се народ успешно обезбожио (дехристијанизовао) неопходно је наметнути му лажне богове. Србима је први пут наметнут Тито, пре 75 година, а други пут чланство у Европској унији (по могућству унијаћење, али није неопходно, већ су Грчка, Бугарска и Румунија чланице), пре 20 година. И пре ових лажних божанстава Србима је уздрмана вера у Бога пре 102 године, када …

Pročitajte Još »

Začeci penzionog sistema u Srbiji – oslobađanje od poreza

2. септембар 1824. године Ослобођење од пореза и кулука Бр. 1750 – Д. 2.- Дана ослобођенија пореза и осталих кулука Неши Дамјановићу и Милићу Јовановићу, оба из Вратара, Н. Јагодинске, због старости. (Василије Крестић-Никола Петровић, Протокол кнеза Милоша Обреновића 1824-1825, САНУ, Посебна издања књига СDLX, Одељење историјских наука књига 1, Београд, 1973, стр. 43.) 376 Шуљковац, 14. октобра 1825. године …

Pročitajte Još »

Србија у прехрамбеној индустрији Европе: сила у смрзнутом воћу, цигаретама и сунцокретовом уљу

Основни интерес ЕУ да прими Србију у чланство требало би да буде њено територијално проширење како не бисмо повећали број њених становника колективним исељавањем за 1,4% (7 од 500 милиона). Наш интерес би требало да буде наставак ограничавања кретања становника Србије, због COVID-19, и због других разлога како би се Албанци у потпуности иселили са Косова и Метохије. Тако ћемо …

Pročitajte Još »

Када је настала Ћуприја на Морави?

Радмила Тричковић „1687-1739“ Службени гласник 2013 РТ, стр. 93-94. У надлежност мухафиза Београда допало је 35 старих градова и паланки распоређених на растојању од 20-30 киломатара дуж Цариградског, Босанског и Солунског друма, као и на обалама Саве и Дунава. Обнављајући њихов стратегијски значај, Турци су и старе градове постепено претварали у своја традиционална земљана утврђења с палисадама, у паланке. У …

Pročitajte Još »

58. MEĐUNARODNI SAJAM POLJOPRIVREDE I PREHRANE AGRA U GORNJOJ RADGONI (SLOVENIJA): Korona zatvorila kapije

Zbog bolesti ,,korona19’’ ove godine neće biti održan tradicionalni 58. Međunarodni sajam poljoropivrede i prehrane u Gornjoj Radgoni u Sloveniji. Po odluci rukovodstva sajma deo ovogodišnje priredbe AGRA ipak će biti uživo održan od 25. do 37. septembra ove 2020. godine. Biće održano i stalno internetsko prikazivanje od 7. septembra 2020. do 7. marta 2021. godine. Na taj naćin će …

Pročitajte Još »

PROBLEMI U STOČARSTVU SRBIJE:Kolaps mesne industrije

Vlasnik klanice „Đurđević“, Milenko Đurdjević, rekao je da je izvoz junetine u Tursku, Italiju i Kinu potpuno zaustavljen u martu zbog pandemije. „Izvozili smo 100 bikova dnevno, ili 500 nedeljno, i sada imamo spremnih 5.000 komada, ali nema kupaca“, rekao je Đurđević. Dodao je da su do prošle godine dnevno hotelima i restoranima leti prodavali tonu spremljenih ćevapčića, a da …

Pročitajte Još »

Када је настао Калемегдан и шта је претходило његовој градњи?

Радмила Тричковић „1687-1739“ Службени гласник 2013. Стр. 88-89. Серхат је све време имао своје средиште у Београду. Средњевековни град с хисаром Болма, изграђеним у 16. веку, био је током наредног столећа мирног развитка прошаран цивилним муслиманским насељима и све до почетка рата војни значај Београда састојао у томе што је „био једно од највећих складишта оружја на европској страни царства, …

Pročitajte Još »

Списак жртава логора Дахау са територије Југославије

Заинтересовани о овом логору могу наћи основне информације на википедији (https://en.wikipedia.org/wiki/Dachau_concentration_camp). Овде је извршено статистичко очитавање основних података о жртвама са територије друге Југославије (јер је највећи број жртава био са територија Истре и Словеније која тада није припадала Југославији. Највише је страдало Словенаца и Хрвата, а приложени списак је направљен по абедеци ради лакше претраге по презименима. По националности:Словенци1.806Хрвати1.262Срби597Јевреји197Остали108Муслимани25Словаци15Мађари13Роми11Македонци2По …

Pročitajte Još »

Павлице страдале у НДХ

BihaćBihaćPavlica (Mane) Milovan, rođen 1911. Srbin, ubijen 1944. u zatvoru, Ilirska bistrica (0572030013)Bosanska DubicaČelebinciPavlica (Jovo) Milan, rođen 1895. Srbin, ubijen od ustaša 1942. U logoru, Jasenovac (1154018080)Bosanska DubicaČelebinciPavlica (Milan) Dragutin, rođen 1923. Srbin, poginuo 1942. u NOBu, Kozara (1154018082)Bosanska DubicaČelebinciPavlica (Milan) Rajko, rođen 1927. Srbin, ubijen od ustaša 1942. U logoru, Jasenovac (7004s00091)Bosanska KrupaHašaniPavlica (Mile) Marko, rođen 1902. Srbin, poginuo …

Pročitajte Još »

Словеначки патриотизам: повећан број домаћих ноћења за 154,5% у јулу 2020!

Према словеначким подацима (линк) у јулу је регистровано 2.069 хиљада ноћења, у томе 1.399 хиљада домаћих и 670 хиљада страних. Број домаћих повећан је за 154,5%, а страних смањен за 66,3%, те је укупан број мањи за 18,5%. У периоду јануар-јул укупан број ноћења био је 4,6 милиона (-48,1%), у томе 2,6 милиона домаћих (+1,9%) и 2 милиона страних (-68,5%). …

Pročitajte Još »

Однос фонда пензија и зарада и њихова вредност по становнику, јун 2020.

У јуну 2020. исплаћено је нето зарада у износу од 129,8 милијарди динара и пензија у износу 47,1 милијарди динара, те је удео пензија у зарадама износио у просеку 36,3%.Најнижи однос имали су Нови Сад (25%), Београд (27%) и Сремска област (31%), што значи да су јавне финансије у овим областима (заправо, само у Новом Саду) биле еманциповане: није био …

Pročitajte Još »

TOVNO GOVEDARSTVO U SRBIJI: U Tursku kreće 700 tona

Proizvodna grupa Udruženja Agroprofit okuplja 240 stočara, njih 160 sada  odmah nudi za izvoz nudi više od 6.000 junadi.  Još uvek se čeka intervencija države, a to je hitan izvoz obećanih 2.500 junadi. To čekanje samo ublažava zastoj u prodaji. Nakupci su uspeli da po bagatelnoj ceni preuzmu više od 1.500 junadi, ali im je to pre par dana onemogućeno …

Pročitajte Još »

За разлику од Србије, у Мађарској више рођених и мање умрлих у јулу 2020.

У периоду јануар-јули 2020. (линк) у Мађарској је повећан број рођених за 4,9% и смањен број умрлих за 5,1%, у односу на исти период 2019. Резултат је мањи природни пад броја становника за 23%, или за 6.480 у односу на исти период 2019. У јулу је рођено 8.523 беба, што је за 145 или за 1,7% више него у јулу …

Pročitajte Još »

Пензионери у Србији, неки показатељи средином 2020.

Број пензионера у Србији у јуну износио је 1.696.630 и смањен је за 2.567 у односу на мај 2020, док је у односу на јун 2019. смањен за 10.962. Број пензионера најмањи је од октобра 2012. За 12 месеци повећан је број пензионера у категорији самосталних делатности за 3.839 а смањен број у категорији запослених за 7.079 и у категорији …

Pročitajte Još »

Демографска кретања, јул 2020.

Према подацима РЗС-а (линк) у јулу је рођено 5.896 беба што је за 4,4% мање него у јулу 2019, док је умрло 10.023 лица, што је за 20,4% више. „У Републици Србији, у периоду јануар−јул 2020. године, број живорођених је износио 35 210. У односу на исти период претходне године, када је укупан број живорођених износио 35 836, бележи се …

Pročitajte Još »

TOVLJAČI JUNADI U NEIZVESNOSTI I NADI: Izvoz u Tursku na vidiku

Proizvodna grupa ,,Agroprofit“ koju čini 240 tovljača junadi raspolaže sa 15.000 grla. Odbijen kuac za 3.000 grla iz Albanije Ma koliko izgledalo ironično i cinično, farmeri su se obradovali porukama ministra finansija Siniše Malog da će zbog otežanog poslovanja hotelijera isplatiti podsticaje po registrovanom ležaju više od 200 evra. Takvo dobročinstvo države, smatraju farmeri, otvara put i za rešavanje zastoja …

Pročitajte Još »

Како са 60 хиљада динара обићи пола Србије или Рођен да будем шоњо

Када бих којим несрећним случајем био изабран за министра финансија у пар дана бих изазвао јединство власти, опозиције, капитала и народа да будем смењен. У приватном животу већ 25 година имам уредно записан сваки динар одакле ми, и на шта је потрошен. То би ми био принцип и у јавним финансијама: мора се јасно знати ко и колико уплаћује у …

Pročitajte Još »

Пламенац: Нека вас се стиде и у овом и у будућем вијеку

Молим се да Вас се дјеца и дјеца Ваше дјеце стиде и сраме као што Вас се стидим ја, а космос је мали да опише ту количину срамоте. Нека Вас се стиде и у овом и у будућем вијеку, и у свим вјековима“ Пламенац: Нека вас се стиде и у овом и у будућем вијеку Пише: Ина Пламенац Пишем овај …

Pročitajte Još »

Релићи страдали у НДХ

BenkovacBenkovacRelić (Mirko) Veljko, rođen 1927. Srbin, poginuo 1943. Prilikom borbi ili bombardovanja, Reljine donje (2599003004)BjelovarBrezaRelić (Mihajlo) Vaso, rođen 1909. Srbin, ubijen 1944. u direktnom teroru, Prgomelja (2108135011)BjelovarŽdraloviRelić (Rade) Stevo, rođen 1897. Srbin, ubijen od Nemaca 1944. U logoru, Nemački logor (2846060011)Bosanska DubicaBosanska DubicaRelić (Mile) Jovo, rođen 1917. Srbin, poginuo 1942. u NOBu, Kozara (0952102023)Bosanska DubicaČelebinciRelić (Dmitar) Bosiljka, rođena 1900. Srpkinja, …

Pročitajte Još »

Dubrovnik i okolina, Ilija Sidnik

Имотица (Дубровачко приморје) Г 1498 било је у Имотици 30п, а 1583г 49, 1606г 48, 1642 било је 36к за становање са 82п. У попису од г 1673-74 налазимо само 20п са 111с. А) г 1498 спомињу се ове породице: Батковић, Батољевић, Вукихнић, Вукичевић, Вукмировић, Вукосављевић, Ивановић, Милорадић, Михочевић, Никшић, Прибисаљић, Радачиновић, Радљић, Радичевић, Радивоевић, Радоевић, Радосаљић. Б) Г 1587 …

Pročitajte Još »

Prava i dužnosti narodnih punomoćnika u 1825.

21. август 1825. година Указ о именовању и правима и дужностима народних пуномоћника у Нахији јагодинској. Бр. 1438 – Д. 21. – Дано полномоштје депутирцима Нахије јагодинске: Којим на знање дајем како кнезовима кнежине Темнића и Левча у Нахији јагодинској, тако и целоме народу, од мала до велика, у истој нахији: ја, желећи да сваки, од најмањега до највећега, рахат …

Pročitajte Još »

Ранг земаља према кумулативној вредности одлива СДИ и према релативној промени 2008-2019.

Кумулативна вредност одлива СДИ повећана је са 15,6 на 34,6 хиљада милијарди долара од 2008. до 2019. То је повећање за 121,9% па је Србија била мало изнад просечне стопе са повећањем за 136,3%. Србија је према укупној вредности одлива СДИ од 4,1 милијарди долара била на 75. месту, упоредива са Словачком, Литванијом и Ираном. Од нама блиских земаља пад …

Pročitajte Još »

OTKAZAN POLJOPRIVREDNI SAJAM U NOVOM SADU

 U pripremi virtuelna smotra agrara Poljoprivredni sajam u standardnom formatu neće biti organizovan ove godine, a menadžment Novosadskog sajma po ugledu na najveće sajmove u Evropi razvija platformu u nameri da organizuje virtuelnu smotru agrara. Po broju prijavljenih izlagača i obimu avansnih uplata u prva tri meseca ove godine, menadžment Novosadskog sajma s razlogom je očekivao najuspešniji Poljoprivredni sajam u …

Pročitajte Još »

Области и општине у Србији према густини насељености у 2019 (без података за КиМ)

Површина2019ГустинаРегион Војводине215061.852.09386Централна Србија без Београда527443.020.80657Београд32231.694.056526Град Нови Сад699360.925516Град Ниш597255.901429Подунавска област1248184.994148Шумадијска област2387281.277118Севернобачка област1784178.294100Сремска област3486297.19785Мачванска област3268277.56085Расинска област2668221.67283Рашка област3918304.47878Поморавска област2614197.36176Јабланичка област2769198.74072Западнобачка област 2420171.05471Моравичка област3016198.49066Колубарска област2474162.16566Јужнобанатска област4245277.39365Јужнобачка без Новог Сада4016257.90464Севернобанатска област2329135.45358Пчињска област3520196.43156Средњобанатска област3256173.87353Златиборска област6141265.63843Браничевска област3865165.63543Нишавски без Ниша2729104.59338Топличка област223183.20037Борска област3506111.15232Пиротска област276183.69930Зајечарска област3623106.100291Врачар357.85619.2852Стари град744.6136.3733Звездара32168.1185.2544Нови Београд41213.0405.1965Раковица30107.8273.5946Савски венац1435.3592.5267Земун153175.5501.1478Вождовац149169.4951.1389Чукарица156177.1081.13510Палилула447184.48841311Гроцка28986.90830112Смедерево481102.28821313Крагујевац835176.69921214Стара Пазова35164.79418515Обреновац41072.08517616Чачак636109.56817217Сурчин28546.81516418Сремски Карловци518.33016319Темерин17027.67616320Панчево755119.50915821Младеновац33951.61315222Град Пожаревац48171.74614923Дољевац12117.84614724Лазаревац38456.59514725Јагодина47068.92614726Нови Пазар742107.07114427Крушевац854120.15414128Шабац795110.14813929Суботица1007136.47513630Лесковац1024134.28513131Лапово557.09512932Барајево21326.79812633Лозница61274.70312234Инђија38545.64211935Аранђеловац37643.37011536Прешево26430.10011437Град Ужице66772.94010938Велика Плана34537.62610939Врњачка Бања23925.96410940Смедеревска Паланка42245.08010741Врбас37639.09910442Сремска Митровица76275.2419943Ћуприја28727.8239744Ваљево90585.3169445Град Врање86079.7829346Параћин54250.2629347Бачка Паланка57951.7358948Власотинце30827.4028949Рума58251.3508850Зрењанин1326115.7978751Трстеник44838.4018652Бујановац46137.7188253Кула48139.1418154Беочин18614.9708055Бачки Петровац15812.6798056Баточина13610.8788057Лајковац18614.6397958Краљево1529117.1687759Апатин35026.3887560Сента29321.6307461Сопот27119.7887362Бечеј48634.9837263Ада22715.7797064Житорађа21414.8236965Кикинда78254.1316966Ћићевац1248.5196967Богатић38426.3376968Алексинац70747.0966769Мерошина19312.8366770Оџаци41127.0536671Свилајнац32621.0876572Варварин24916.0996573Пожега42727.2586474Жабаљ40025.0196375Мали Иђош18111.1916276Александровац38723.8986277Вршац80048.9136178Мали Зворник18411.2116179Уб45627.1936080Кањижа40123.5815981Лебане33719.4165882Тител26214.9975783Топола35620.1445784Ковачица41923.6965785Србобран28415.3375486Прокупље759407485487Бор85644.6395288Бачка Топола59630.6285189Владичин Хан36618.7385190Ариље34917.7795191Зајечар106953.5095092Горњи Милановац83641.1544993Рача21610.3444894Опово2039.6104795Владимирци33815.5834696Велико Градиште34415.7074697Коцељева25711.6524598Бела Црква35315.9734599Шид68731.05345100Крупањ34215.35845101Пирот123253.82444102Ириг2309.94243103Прибој55323.84743104Тутин74231.84643105Ковин73031.19443106Петровац на Млави65527.73842107Пријепоље82734.46542108Лучани45418.27840109Љиг27911.20440110Пећинци48919.17539111Мионица32912.88939112Бојник26410.01538113Нови Бечеј60922.35937114Бач36513.07936115Бајина …

Pročitajte Još »

Stanje na putevima 1825.

332. Багрдан, 18. август 1825.године Марко Радосављевић кнезу Милошу – јавља о стању на путевима, затим о стању у Багрдану и Паланки Високо благородному велико милостивом Господару Разумели смо да нама заповедате остро друм чувати вала Богу у вашему здрављу још се никакво зло учинило није и кирачије налазимо по друмовима и разпитујемо све кажу добро и раат и ја …

Pročitajte Još »

Бахати и тиха већина

У кратком временском периоду, две до три недеље, по други пут ми се догодило да, као пешаку, неко аутомобилом иде ка мени убрзавајући, ваљда очекујући да ћу да потрчим да се склоним, или да станем да би прошао. Први пут је то било у Јагодини, поред градског парка, и џип је стао на 20-30 сантиметра од мене. Управљала је девојка …

Pročitajte Još »

Трифуновићи страдали у НДХ

BihaćGorjevacTrifunović (Mito) Petar, rođen 1910. Srbin, poginuo 1943. Prilikom borbi ili bombardovanja, Očjevo (0201006046)BihaćGorjevacTrifunović (Pero) Borka, rođena 1942. Srpkinja, ubijena od Nemaca 1943. u nemačkoj ofanzivi, Očijevo (0201006044)BihaćGorjevacTrifunović (Petar) Mile, rođen 1934. Srbin, ubijen od Nemaca 1943. u nemačkoj ofanzivi, Gorjevac (0201006045)BijeljinaDazdarevoTrifunović (Krsto) Dragomir, rođen 9999. Srbin, poginuo 1945. U NOBu, Smagovo (1619034016)BijeljinaMagnojević GornjiTrifunović (Branko) Đorđije, rođen 1925. Srbin, poginuo …

Pročitajte Još »

Промјена власти, него што!

Улог је огроман – судбина Црне Горе и народа који живи у њој!Од ИН4С – 14/08/2020 17:51 Посљедња измјена: 14/08/2020 17:51 27 Подијелите Facebook Twitter Telegram Парох барски протојереј Јован Пламенац Пише: Протојереј Јован Пламенац У ваздуху се осјећа да се приближила промјена власти у Црној Гори. Режим Мила Ђукановића је у протеклих 30 година нанио огромну штету Црној Гори и црногорском народу. Руси који долазе у Црну Гору, …

Pročitajte Još »

Када би свака општина у Србији имала Планинку, или молим за пет ари паркинга у Луковској бањи

Планинка из Куршумлије је домаћа компанија за пример другим фирмама како се чува свој крај у коме се послује. Луковска бања спречава исељавање становништва из више суседних села, исту функцију има и Пролом бања а и Спомених природе Ђавоља варош одржава ова компанија (линк). Имао сам срећу да проведем вече у Луковској бањи са Браниславом Гуланом и да од њега …

Pročitajte Još »

KRIZA U STOČARSTVU SRBIJE Zahtev za gašenje požara

Farmeri u Srbiji godišnje za tov imaju oko 220.000 muške teladi iz sopstvene proizvodnje i najmanje toliko i ženske teladi. Na farmama, inače, tokom godine imamo godišnje najmanje 440.000 telenja koja su evidentirana u službi veterine. S obzirom na  potrošnju junećeg mesa u Srbiji, našim potrošačima je dovoljno godišnje 86.000 – 90.000 komada junadi, prosečne težine od 550-600 kilograma. Zabrinuti …

Pročitajte Još »

Звоначка бања – симбол вандалске приватизације

Господин Горан Митић је објавио књигу „Лепа, занимљива и мање позната места у Пиротском крају“ која се може бесплатно преузети (линк). До његовог портала дошао сам претражујући изворе о Звоначкој бањи (линк). Портал и књигу вреди прочитати. Цитираћу део текста: Sam hotel „Mir“ je gradjen u periodu od 1979. do 1983, a sa radom je počeo tek 1987. Hotel je …

Pročitajte Još »

Мистика 11-12 километара удаљености од главног пута

Сваког Васкрса, осим овогодишњег, уживам у тренутку када уђем у насеље Ушће и застанем испред знака да се налазим на 11 километара од Студенице. Када сам у Јагодини и не знам шта ћу са сопственим, географским, лудилом упалим ауто и одем до манастира Јошаница, који је удаљен око 12 километара од моје куће. Кнез Милош је завршио Други српски устанак …

Pročitajte Još »

Тужна прича о пропуштеној шанси да извозимо свињетину у Кину

Мотив за ово лелекање је кинеско саопштење о расту цена у јулу 2020 (линк). У њему пише, и ја израчунах (86%): „У Кини је регистрован међугодишњи раст цена од 2,7%, у томе у 2,4% у урбаним и 3,7% у руралним подручјима. У односу на јун цене су повећане за 0,6%, у томе храна за 2,8%. Храна, пића и дуван су …

Pročitajte Još »

Restitucija pre licitacije

Agrarna reforma kao zakonska regulativa usmerena na redistribuciju agrarnih resursa jedne zemlje nije izmišljotina komunističkog režima iz polovine prošlog veka, već je ona sastavni deo svih velikih i suštinskih, društveno-ekonomskih promena, narodnih revolucija i kontrarevolucija, seoba i egzodusa naroda. Svaku agrarnu reformu treba vrednovati u kontekstu vremena, u kome je ona sprovedena, kao i sa merilom vremenske distance slobodne i …

Pročitajte Još »

Srpska naselja i crkve u sjevernoj Hrvatskoj i Slavoniji, Dušan Lj Kašić

…a 1546 премјестили су Турци у Воћин дотадашњег пожешког команданта Вукашиновића са задатком да помјера крајину све више на запад и да по њој насељава Србе. Али многи од тих Срба почеше пребјегавати на хришћанску страну. Већ су они Јахиоглини Срби у септембру 1530 пребјегли најприје у Бихаћ, а затим у Крањску и Жумберак, да би се касније спустили на …

Pročitajte Još »

Obaveštajni rad u Srbiji pre 195 godina

331. Јагодина, 9. август 1825.године Мићо Митић из Јагодине кнезу Милошу – јавља о сукобима Турака и Грка Милостиви Господару Вашој милости јављамо ноћас прође из Урумелије један кириџија по имену Георгије Флора из Битоља, и отиде у Београд, и овако каже за Греце, тојест за Аморенце, велику кураж учинили. Дошао Мемед Али пашин син из Мисира на лађама имао …

Pročitajte Još »

Увод за сатиру „Краљ Александар по други пут међу Србима“

Краљ Александар по други пут међу Србима (1/23) Како противници желе да представе мајску револуцију, то би та значајна револуција отприлике овако требало да се опише. Био тако некад један добар, побожан и мудар владар, који се звао Александар. И дању и ноћу је само бринуо о напретку своје земље, бринуо за добро свога верног и послушног народа. За време његове …

Pročitajte Još »

Počeci naselja i stanovništvo Brodskog i Gradiškog kraja, A. Zirdum, Slavonski Brod 2001

OPĆINA BEBRINA Banovci Бановци се налазе на 16км ЈЗ од Слав.Брода, између аутоцесте и ријеке Саве, 3км јужно од Бебрине, на 90м н/м Г1760 Бановци су имали 36 кућа, 52 обитељи и 319 католика. Кућедомаћини били су: Јосип Алаванић (3 обитељи, 15 чланова), Петар Ћосић (1,2), Матија Алаванић 1,4, Анто Каралић 2, 8, Тадија Алаванић, 1,7, Петар Алаванић 1,9, Мартин …

Pročitajte Još »

Србија, ноћења туриста, јун 2020.

У Србији је, у јуну 2020, регистровано 560,2 хиљада ноћења, у томе 501,9 хиљада домаћих и 58,3 хиљада страних. Међугодишње смањење укупног броја било је за 43,3%, домаћих за 17,2% а страних за 84,8%. У ПП2020 укупно је регистровано 2.536,4 хиљада ноћења (-44,1%), у томе 1.807,7 хиљада домаћих (-36,5%) и 728,7 хиљада страних (-56,9%). Посматрано по локацијама, упркос општем смањењу …

Pročitajte Još »

Наш женски свет

Наш женски свет Ко смо и шта смо ми? Ми смо сиротиња, сиротиња пука. Госпође милостивне, можда ћете се смејати овоме кад се каже сиротиња пука. Сиротиња, сиротиња, па макар на себе метнули хиљаде свилених сукања. Откуд те сукње? Не познајем по оделу која је жена практикантова, а која министрова. Страшно, ум се мути кад погледа шта ради наш женски свет. Знам вас, …

Pročitajte Još »

ЕУ, назапосленост, јун 2020.

Према подацима Евростата (линк), у јуну је стопа незапослености у ЕУ била 7,1% и повећана је са 7% у мају, док је у зони евра повећана са 7,7% на 7,8%. Стопа незапослености жена повећана је са 7,3%, из маја 2020, на 7,5%, а мушкараца са 6,6% на 6,7%. Број незапослених у ЕУ износио је 15 милиона и 23 хиљаде и …

Pročitajte Još »

Снимајте им зенице, длачице у уху…

(ВИДЕО) Снимајте им зенице, длачице у уху… Посао полицајца није сам по себи нечастан. Напротив. Али бити данас у Црној Гори полицајац, тужилац, судија и служити насиљу режима Мила Ђукановића – то је бешчашће Протојереј Јован Пламенац У недјељу Свих Светих, 14. јуна, била је слава цркве на Великом Пијеску, при којој сам ја свештеник. Литургију је одслужио митрополит Амфилохије. …

Pročitajte Još »

Špekulanti preprodaju plodnu zemlju strancima

Ishitrena privatizacija raskrčmila agrar. Posebno je pitanje ko i kako treba da snosi odgovornost za jednu četvrtinu od ukupno privatizovanih poljoprivrednih preduzeća u Srbiji za koje su ugovori o privatizaciji poništeni. Njihova imovina je opljačkana, bez ikakvih posledica po nesavesne kupce i sve u lancu državnih institucija, koji su bili dužni da kontrolišu da li novi vlasnici ispunjavaju ugovorne obaveze …

Pročitajte Još »

Економска кретања у Црној Гори, јун 2020.

Након међугодишњег смањивања броја запослених за 24.134 лица у мају, у јуну је ово смањење повећано на 35.310 лица. У јуну прошле године, у односу на мај, повећан је број запослених лица за 8.324, а сада је смањен за 2.852. Релативно смањење броја запослених било је за 11,8% у мају, а сада се повећало на -16,5%. Управа за статистику Црне …

Pročitajte Još »

Увоз поврћа, укупно и из Албаније

На порталу СТО доступни су (до 29.7) месечни подаци о увозу закључно са априлом. Тромесечни подаци не би укључивали април, а годишњи су удаљени од садашњих кретања те поређења са месечним подацима у 2019 могу да нам укажу на динамику увоза по месецима и сезонама. У претходних 20 месеци, за колико је могуће повући податке, увоз поврћа износио је 164 …

Pročitajte Još »

Коронална албанизација Црне Горе: у јуну 3,8 пута више ноћења Албанаца од Срба и Руса заједно.

У јуну 2019. било је 112 хиљада ноћења Руса, у колективном смештају и број је смањен за 99,4%, на 0,7 хиљада. Из Србије је број смањен са 69,7 на 1,6 хиљада. Укупан број ноћења из Русије и Србије смањен је са 182 на 2,3 хиљаде, а њихов удео у укупном броју страних ноћења са 30,3% на 11,5%. Ноћења из Албаније …

Pročitajte Još »

Хрватска, зараде (мај) и запосленост (јун)

Према подацима Државног завода за статистику РХ, у мају је просечна нето зарада износила 6.655 куна (884 евра) и била је за 0,5% већа од номиналне вредности у мају 2019. У периоду јануар-мај просечна зарада била је 6.715 куна и повећана је за 2,1%. Просечна бруто зарада износила је 9.067 куна (1.204 евра) и повећана је за 0,2%. Просечна нето …

Pročitajte Još »

AGRARNA POLITIKA JUČE, DANAS I SUTRA: Starci obrađuju njive i proizvode hranu

U Srbiji ima 569.310 poljoprivrednih gazdinstava što je za 9,9 odsto manje u odnosu na popis 2012. godine. Površina korišćenog poljoprivrednog zemljišta je 3,47 miliona hektara. Manje od dva hektara obrađuje 217.682 gazdinstva. Navodnjava se samo 46.823 hektara. Istraživanje pokazuje da je u vremenu od 2008. do 2018. godine iz subvencija koje su namenjene polјoprivredi, a koje su iznosile devet …

Pročitajte Još »