Osnovno obrazovanje u Srbiji, broj dece i troškovi po opštinama

Prema istraživanju Svetskog ekonomskog foruma o konkurentnosti zemalja Srbija je rangirana kao 95. od 142 uključene zemlje. Istraživanje može sadržati subjektivne procene ocenjivača tako da rang treba prihvatiti sa rezervom.

Ono šta je za nas interesantno je činjenica da smo najbolje rangirani u zdravstvu i osnovnom obrazovanju, gde zauzimamo 52. mesto, dok kod višeg obrazovanja i obuke zauzimamo 81. mesto, što je bolji rezultat od prosečnog.

Ukupno se iz budžeta za nauku i obrazovanje izdvaja 131,5 milijardi dinara, 31,6 milijardi predstavljaju sopstveni prihodi, donacije i krediti te su ukupni troškovi 163,2 milijarde dinara. Kada se isključi nauka, sistem obrazovanja finansira se sa 141 milijardom dinara.

Prema podacima Svetske banke po udelu ulaganja u obrazovanje (4,75% u 2008. godini) samo je Slovenija od bivših jugoslovenskih republika imala veći pokazatelj, dok je Srbija u (relativnom) rangu sa Italijom, Španijom i Češkom republikom, a bitno je bolja od Hrvatske, Bugarske, Rumunije, Slovačke ili Ruske Federacije.

Problem ovako visokih izdvajanja nalazi se u činjenici da se najvećim delom odnosi na zarade zaposlenih, što je slučaj i u zdravstvu, a najmanjim delom u poboljšavanju materijalnih i tehničkih uslova za rad zaposlenih i učenika.

Osnovni problem našeg sistema obrazovanja predstavlja njegova neusklađenost sa potrebama privrede.

Ukupno utrošenih 140 milijardi dinara teško da je moguće da se može povećati. Već pre može da se govori o tome kako da se postojeća svota novca bolje i efikasnije iskoristi.

U obrazovanje, kao i za sve ostale namene, ne može se više uložiti jer su glavni problemi budžeta transfer fondu PIO od 250,8 milijardi i povezivanje staža u iznosu od 27,7 milijardi dinara. Za ove dve pozicije se potroši dva puta više nego za ceo obrazovni sistem, i više nego dva puta više u odnosu na bezbednost (MUP 61 i vojska 51 milijarda dinara.).

Na dnu posta je rang regiona, oblasti i opština prema troškovima za osnovno obrazovanje po učeniku u 2010. godini.

Predrasude su stavovi koji se ne baziraju na činjenicama, i u suprotnosti su sa činjenicama. Do ovog izlistavanja ja sam živeo u zabludi da su troškovi obrazovanja najveći u centralnoj Srbiji usled velikom smanjivanja broja dece koja pohađaju škole. To jeste tačno za Rekovac, Gadžin Han, Bosilegrad, Medveđu i Crnu Travu, ali u proseku su troškovi u Centralnoj Srbiji oko 100 hiljada dinara, a u Beogradu i Vojvodini 112 hiljada dinara po učeniku.

U zavisnosti od pitanja šta se želi sa obrazovanjem zavise i odgovori. Ukoliko se žele uštede, onda bi u Beogradu i Vojvodini trebalo normirati potrošnju na 100 hiljada dinara po detetu, i potrošnja bi bila smanjena za 3,5 milijardi dinara.

Ukoliko je cilj investiranje u unapređenje obrazovanja onda bi podizanje potrošnje na 112 hiljada dinara po učeniku u Centralnoj Srbiji uticalo na rast budžeta za osnovno obrazovanje za 3,7 milijardi dinara.

Global Competitiveness Index

GCI 2011–2012 ……………………………………………….. 95……3.9

GCI 2010–2011 (out of 139)…………………………………………..96…….. 3.8

GCI 2009–2010 (out of 133)…………………………………………..93…….. 3.8

Basic requirements (40.0%)………………………………………..88…….. 4.3

Institutions…………………………………………………………………121…….. 3.2

Infrastructure………………………………………………………………84…….. 3.7

Macroeconomic environment …………………………………….91…….. 4.5

Health and primary education…………………………………….52…….. 5.8

Efficiency enhancers (50.0%)……………………………………..90…….. 3.7

Higher education and training…………………………………….81…….. 4.0

Goods market efficiency……………………………………………132…….. 3.5

Labor market efficiency…………………………………………….112…….. 3.9

Financial market development ……………………………………96…….. 3.7

Technological readiness……………………………………………..71…….. 3.6

Market size …………………………………………………………………70…….. 3.6

Innovation and sophistication factors (10.0%) …………118…….. 3.0

Business sophistication ……………………………………………130…….. 3.1

Innovation……………………………………………………………………97…….. 2.9

4th pillar: Health and primary education

4.01 Business impact of malaria………………………. N/Appl. …………..1

4.02 Malaria cases/100,000 pop.* ………………………… (NE) …………..1

4.03 Business impact of tuberculosis ……………………… 6.1 …………34

4.04 Tuberculosis incidence/100,000 pop.* ……………..21.0 …………43

4.05 Business impact of HIV/AIDS …………………………. 6.3 …………17

4.06 HIV prevalence, % adult pop.* ……………………….. 0.1 …………21

4.07 Infant mortality, deaths/1,000 live births*…………. 6.2 …………40

4.08 Life expectancy, years*………………………………… 73.7…………65

4.09 Quality of primary education…………………………… 3.7 ………… 74

4.10 Primary education enrollment, net %* …………… 94.2…………58

5th pillar: Higher education and training

5.01 Secondary education enrollment, gross %*……..91.5 …………57

5.02 Tertiary education enrollment, gross %*………… 49.8…………50

5.03 Quality of the educational system …………………… 3.1 ………..111

5.04 Quality of math and science education ……………. 4.2 …………58

5.05 Quality of management schools ……………………… 3.5 ………. 114

5.06 Internet access in schools………………………………. 3.8 …………83

5.07 Availability of research and training services …….. 3.2 ………. 113

5.08 Extent of staff training …………………………………… 2.9 ………. 132