Од избијања светске кризе, која се данас сузила само на европску, међународни робни извоз је повећан за 17%. При томе је извоз робе из Азије повећан за 35,8%, из Северне Америке за 22,6%, а из Европе за 3,5%.
Србија је повећала доларску вредност робног извоза за 35,3%, што је блиско просечном расту у Азији, па би се могло рећи да је имала азијску стопу раста вредности извоза, али, на жалост, и европско-кризну стопу пада вредности увоза.
Светски увоз је повећан за 13,3%, при томе у Азију за 37,6%, у Северну Америку за 13,4%, а у Европу је смањен за 2,8%. Доларска вредност увоза Србије смањена је за 10,2%.
Србија је према релативном порасту извоза на четвртом месту у Европи, након Латвије, Румуније и Литваније, а испред свих осталих земаља у Европи, испред Бугарске, Естоније, Пољске и Словачке, након ње.
Много је европских земаља на дну листе, услед пада вредности извоза у протеклих 6 година, а са тог дна се „одлепила“ Хрватска која је са порастом извоза за 7,2% имала највећу релативну стопу раста у Европи у 2014 години. Ипак, са мањим извозом за 3,8% него у 2008 години, ова се земља налази у друштву 11 земаља из ЕУ које нису превазишле вредност из 2008 године.
Са друге стране, Србија је поносни члан дружине сачињене од 22 земље Европе, у чему 18 чланица ЕУ, које су у 2014 години имале мању вредност увоза него у 2008 години. Најгоре стоји Кипар, са 37,2% мањом вредношћу увоза, придружила му се Украјина (-36,5%), а следе Грчка (-33,7%) и Хрватска (-27,3%). Од Србије већи релативан пад имају још и: Луксембург, Португалија, Финска, Италија, Шпанија и Исланд.
И тако, лепо је да Србија у неким параметрима, попут извоза, буде светска земља, а у неким параметрима попут увоза европска.