Не рачунајући материјалну штету од војних сукоба (кога људска интересује?) и унутрашње поремећаје у производњи и потрошњи главни канал кризе у Украјини је пад спољне трговине ове земље са остатком света. Пошто су Русија и Украјина веома зависне једна од друге, нарочито у погледу протока природног гаса, а што ће велики број грађана Централне Европе осетити кроз охлађене станове за пет месеци, вреди испратити и динамику трговине Русије, посебно у светлу свих могућих санкција које су уведене или се планирају.
И без ескалације кризе у Украјини, обе земље су показивале негативне тенденције на почетку године, у односу на исти период 2013. године:
– Након раста извоза за 1,6% у јануару, Русија је смањила извоз за 12,7% у фебруару;
– Пад увоза Русије у јануару био је за 5,2%, а у фебруару за 9,4%;
– Украјина је имала пад извоза за 12,3% у јануару и за 7,7% у фебруару;
– Увоз Украјине је највише погођен кризом јер је смањен за 11,7% у јануару, и за 22,9% у фебруару.
Русија и Украјина имају супротне трговинске позиције: Русија има огроман трговински суфицит (180,3 милијарде долара у 2013), а Украјина дефицит (13,6 милијарди долара). То значи да Русија може да брани стандард својих грађана и када је извоз у паду, док је Украјина у позицији да је стандард њених грађана веома осетљив на кредитне токове, а где јој се маше са милијардама и десетинама милијарди помоћи и кредита.
Са друге стране, Русија је много више укључена у светску трговину од Украјине, јер јој робни извоз износи 3.673 долара по становнику (1.430 у Украјини), а увоз 2.407 долара (1.738 у Украјини), а то значи већу осетљивост грађана Русије од цена њених основних извозних производа, док је Украјина, слично Србији, много више осетљива на унутрашња кретања и (спољне) кредитне токове.
Русија за Украјину има много већи релативан значај, зато што је удео увоза из Русије 32,4%, извоза 25,6%, а дефицит у трговини износио је у 2013 години 9,8 милијарди долара, па је по искључивању Русије Украјина са остатком света имала скоро избалансирану размену.
За пар дана ће изаћи мартовски подаци о робној размени свих земаља у Европи, па ће почети полако да се анализира преношење кризе из Украјину на Русију и на друге земље. Немачки подаци о расту извоза, као и Амерички, уз пад трговине Кине, не упућују, још увек, на глобални значај локалне кризе у Украјини.
Jedan komentar
Ping: Ko najviše gubi od krize u Ukrajini? | Biznis i Finansije