Vraćevšnica i Prnjavor (Gornji Milanovac)

Село се налази на јужним обронцима Рудника, где се долина Враћевшничке Реке шири јужним у долину Груже. Крајње западне куће су само једним потоком одвојене од доњоцрнућских.

Село се служи само бунарском водом. Има мало своје шуме. У пољу има 4 трла, где зими неко од укућана чува стоку у кошарама.

Село је разбијеног типа, али куће нису сувише растурене. Највеће растојање између крајева може бити до 500м.

Село се дели на 4 краја: Трска, Косовињак, Прњавор и насеље поред друма зову Враћевшница („Друмари“). Ту су кафане, дућани, школа и има изгледа да се тај део још јаче развије.

У Трсци су ове фамилије:

Милошевићи 1к. Дошао прадеда Вујица из Сјенице за време Карађорђа. Св. Аранђел.

Стевановићи 1к. Дошао прадеда Ђерко од Сјенице („Карађорђе га дотерао“). Св. Лука.

Јанковићи изумрла фамилија. Њихове фамилије има у Водњу (Шумадија).

Радовановићи 1к. Овамо им дошао прадеда Радован из села Дујака (у Пештери) за време Карађорђа. Они су фамилија са Средојевићима (Средоје и Радован били браћа). Св. Јован.

Стевановићи (Ћосовићи) 6к. Дошао им прадеда Антоније Мимовић из села Мајдана (на Руднику) после митрополита Милентија. Старином су од Колашина (и звали су их Колашинцима). Св. Никола.

Бошковићи 1к. Дошла браћа Милутин и Јован из Сјенице 1888г. Св. Никола.

Маринковићи 1к. Дошао је пре 15г из Г.Црнуће. св. Стеван.

Томићи 1к. Дошао овде из Липовца, а родом је из Кнића (од тамошњих Томића). Ушао је као уљез у кућу изумрлих Јанковића. Св. Аранђел.

Милосављевићи 1к. Скорији досељеник из Пећи (манастирски шумар). Св. Јован.

У Косовињаку су ове фамилије:

Лаловићи 1к. Дошао прадеда Радивоје („Лале“) од Сјенице. Св. Ђорђе.

Спасојевићи 1к. Дошао за време 1 срп-тур рата од Сјенице. Св. Јован.

У (правом) Прњавору су ове фамилије:

Поповићи 4к. Они су фамилија са Огњановићима из Г. Црнуће, а зову се по попу Марку, чији је отац дошао из Његуша. Петров-дан.

Средојевићи 3к. Прадеда Средоје Марјановић прешао овамо 1809 г из села Дујака (Пештер). Св. Јован.

Радовановићи 3к. О пореклу види код Радовановића из краја Трске.

Стевановићи 4к. О пореклу в код Стевановића (Ћосовића) у крају Трсци.

Петровиће 2к. Деду данашњих довела мајка из Велереча и био доводак у кући попа Миливоја Ђорђевића. Св. Усековање.

Јовановићи 1к. Дошао деда из Мајдана (рудничког). Св. Лазар.

Јовановићи 1к. Отац им дошао из Куманова као уљез у сад изумрлу кућу попа Миливоја Ђорђевића. Св. Никола.

Повловићи 1к. Новица дошао из Д. Врбаве као уљез у кућу Стевановића пре 22г. Св. Аранђел.

Павловићи 1к. Дошао пре 20г из Брестовца. Св. Лука.

Ракетићи 1к. Досељени пре 13г из Претока (а тамошњи Ракетићи су досељени за време Карађорђа од Сјенице). Св. Никола.

У Враћевшници („Друмари“) су ове фамилије:

Стевановићи 1к. Од Стевановића из Трске.

Маринковићи 1к. Дошао пре 20г из Г. Црнуће од тамошњих Маринковића. Св. Стеван.

Огњановићи (ковач) 1к. Дошао из Г. Црнуће пре 20г од тамошњих Огњановића. Петров-дан.

Средојевићи 4к. Од Средојевића прњаворских. Св. Јован.

Ђорђевићи (механџија) 1к. Дошао из Каменице. Св. Алимпије.

Недељковићи (дућанџија) 1к. Дошао из неког села више Чачка. Св. Ђорђе.

Радивојевићи (дућанџија) 1к. Дошао пре 10г из Крагујевца.

Већ само име села показује да је оно било манастирско. Доиста, зна се да је на овом месту било једно насеље и да се звало Купиново (због многих купина којих ту има). Доцније се оно исели са манастирског имања и заснује сео Сврачковци (у рудничком округу). Да ли је од тога становништва остало овде не може се сигурно рећи, тек изгледа да данашње становништво није старије од Карађорђева времена. Готово све су фамилије пореклом од Сјенице и то су све дошле за време Карађорђеве владе, сем неколико, које су овде дошле за време 1 срп-ту рата. Затим има једна фамилија из Његуша, неколико доцније досељених из околних села и др. Досељеници су радили манастирско земљиште и зато су кулучили манастиру, а држави нису плаћали данак. Кад су дошли, причају, нису давали порез већ су радили манастиру два дана у недељи. Доцније је обрађено земљиште прешло у њихову својину. Прњавором се село назвало тек када је владика Мелентије отишао из манастира Враћевшнице.

Има једна црквина, где причају да је била црква пре но што подигнут манастир. Кажу да је код ње Карађорђе дизао устанак.

У Враћевшници било је 114 становника у 1834 години, 180 у 1884, 101 у 1948, 150 у 2002, и 85 у 2011 години, у томе 2 млађих од 5 година, уз просечну старост од 47,2 године.

У Прњавору је било 288 становника у 1948, 107 у 2002, и 133 становника у 2011 години, у томе 4 млађа од 5 година, уз просечну старост од 47,8 година.

Михаило Драгић „Гружа“. Службени Гласник и САНУ, едиција Корени, књига 4.