Gložane (Svilajnac)

Попут Страгара, крагујевачких, село Гложане, на регионалном путу Свилајнац – Јагодина, има три манастира у свом атару: Миљков Манастир, Доброшево и Златенац. Вреди обићи ово село, његове манастире и вратити се у давну прошлост када се овде налазио центар средњевековне Србије, пред потонуће у скоро четворовековни мрак.

„Resava“ Stanoje Mijatović, Naselja i poreklo stanovništva knjiga 26, 1930. Službeni glasnik i SANU.

 

Село је на обема странама Гложанске Реке са кућама поређаним у правцу исток-запад.

Извори су: Стублина, Урошев Кладенац, Кавадинац, Плочник, Виноградарац, Зујков Кладенац, Влашки Кладенац, Црквина, Томин Кладенац (извире из камена) и Учитељев Кладенац. – Делови су хатара: Доње Селиште, Кључ, Тушеко, Буковачко Брдо, Дољача, Лиса, Михаиловац, Парлози, Житар, Оглавак, Велика Шума, Пауновац, Стари Виногради, Зиман, Грнчар, Велико Поље, Дрењар, Рт, Златенац (где је некада било село истог имена), Питомо Поље, Добршево, Јави Бат, Липар, Збеговиште, Бат, Плочник, Горње Селиште, Гај, Велики и Мали Дивотин, Влашки Крст, Зидина, Ђерин Поток, Ђурђева Главица, Хум (Ум), Подруми, Градиште, Градац, Манастирско и Девесило.

Село се дели, почињући од истока, на Златенску, Томицку, Чилицку, Добрицку и Доњу Малу где су и Тушевљани. У селу има око 368 кућа а 15 родова.

У Златенцу има рушевина од неког старог манастира, који је подигао неки Златко, пети брат Миљков и Радин. Црква је у виду крста; знатно је већа и боље очувана него у Радошину. Од ње стоје зидови скоро два метра високи. Свет долази ту о свакој младој недељи на молитву.

У Доброшеву (крај Мораве) има такође развалина од неке старе цркве, за коју се мисли, да је била задужбина Вука Бранковића. Ова је црква нешто мања од цркве у Златенцу и има очуван зид око метар висок. По предању ту је био сабор на М.Госпођу, па су изненада Турци ударили, многи свет поробили, побили и побацали у Мораву, а многи се подавили у Морави, која се баш тада била излила. Народ верује, да се и дан дани на том месту чије на тај дан, у глуво доба ноћи, јаук и запомагање људи, жена и деце.

У Зидини или Градишту на Хуму има неких развалина од града, који није био много велики и који је имао шестоугаони облик. Ту се налазе старинске рударске алатке, старински новци, велике, танке, плочасте цигле, људски костури, рбине од старог посуђа итд. Близу овога градишта су развалине, за које народ мисли, да су од неке цркве.

На 2-3 км југозападно од овог села, поред саме Мораве је Манастир Миљков, који се некада зво Буковица. По предању њега је подигао Миљко, брат Томин, Златков, Тутин и Радин, а по другом предању њега је подигао Ђорђе Радулбеговић, војвода каравлашки.

Ово је село старијег постања. Старо Гложане било је у Горњем Селишту, над селом, па се отуда поместило ниже, због чуме. Из Доњег Селишта овде се такође преселило Тушево због моравске поплаве, по заповести кнеза Милоша око 1816 године. Из истог узрока и по истој заповести се овде 1825 године преселило и село Златенац које је такође било поред Мораве, између Радошина и Гложана, и у коме је била црква.

У Златенској су Мали:

Златенци – Лукићи (5к, Св. Никола) дошли из расељеног Златенца.

Чађићи (5к, Св. Ђорђе и Ђурђевдан) дошли у Златенац из Леновца. Павле Чађић или Паул Чађа  (тако прозван јер је био црн у лицу) био је Хајдук Вељку брат од стрица. И његови данашњи потомци по изгледу и узрасту у многоме подсећају на Хајдук Вељка.

У Томицкој су Мали:

Томићи (90к, Св. Тома јесењи и летњи), дошли пре 200 година из Матејевца код Ниша (Два су брата тада отишла у крагујевачки Сипић, а један дошао овамо).

Букваши 10к, Св. Стеван, дошли из Велико Извора (зајечарског).

У Чилицкој су Мали:

Чилићи (20к, Св. Врачи), старинци. Тако су прозвати по запату коња, који су овично испадали чилаши.

У Добрицкој су Мали:

Добрићи (20 к, Св. Ђорђе и Ђурђевдан), старинци.

Вељићи (10к, Св. Врачи), не зна се одакле су.

У Доњем су Крају:жЕрчићи – Кукљаши (90к, Св. Лука и Марковдан), дошли из Старог Влаха (од њих је био кнез Петар).

Магдаленићи 15к, Св. Ђорђе и Ђурђевдан, старинци.

Николичићи 18к, Св. Ђорђе и Ђурђевдан, старинци (са Магдаленићима се сматрају као један род) .

Рашићи 30к, Св. Ђорђе и Ђурђевдан, старинци.

Шогорани – Грујићи, 5к, Св. Ђорђе и Ђурђевдан, дошли са Косова.

Ристићи 15к, Св. Ђорђе и Ђурђевдан, старинци (мисли се да су сви ови били род са Магдаленићима, Николићима и Рашићима).

На дну су села:

Тушевљани – Кожљанци (15к, Св. Ђорђе и Ђурђевдан), дошли одавно из неког Кожљана у Тушево, па отуда овамо;

Станковићи (15к, Св. Ђорђе и Ђурђевдан) не зна се одакле су. Тако су прозвани по попу Станку, за кога рекоше да је по свој прилици дошао из Горње Ресаве.

Сеоска је слава Млади Св. Никола, а заветине Ђурђевдан (због града), Св. Арханђел (због чуме) и Св. Тривун (због винограда).

У селу има пет циганских кућа од који се три занимају торбарењем, а две ковачким занатом. Ковачи су овде од старине; торбари су дошли из Медвеђе.

Године 1819 село је имало 50 кућа са 133 пореске главе; године 1870 имало је 233 пореске главе.

На западној страни села, у брду идући Манастиру Миљкову, били су Гложански Подруми. Данас је остао још понеки, а остали су пренети у село.

П.С. Гложане је имало 524 становника у 1834, 1.415 у 1884, 1911 у 1948, 1017 у 2002 и 936 у 2011 години, у томе 31 млађих од 5 година, уз просечну старост од 47,4 година.