Drača, selo i manastir (Kragujevac)

Драча је на обема странама Милановачког Друма, час и три четврти хода северозападно од Крагујевца. Идући Горњем Милановцу, удесно од друма, је сеоски крај Мали Поток, на обема странама истоименог потока. Улево су од насипа Горњи и Доњи Крај на потоку Кривачи, левој приточици Драчке Реке. Куће су ових крајева наспрамне у истој улици. Оне су подигнуте испод брда Висибабе, на коси Ђермановцу и на заравњеном темену косе Бара.

Село је врло богато живом водом, које има много и у самом селу и његовом хатару…

Југоисточном страном села тече Река од Липа, коју зову друкчије Река или Драчка Река. Село је на њеној левој страни. Она плави имања у Пиреву и Пољу. Кад јако надође носи песак и шљунак, уништава усеве и разваљује воденице. У њу се слива Рогојевачки Поток (са поточићем Змијњаком), баш код школе испод манастира Драче. А код манастирске воденице у њу утиче поток Кривача. Сви ови потоци теку дубоким јаругама из којих се не изливају ни при највећој води.

Драчки хатар има у простору 1.302 хектара, и то под зиратном земљом 940 ха (њиве 540 ха, ливаде 400 ха) и под шумом 362 ха. Зиратна је земља у другом (130 ха), трећем (300 ха), четвртом (450 ха) и петом (60 ха) зиратном реду. Шума је пак (без заједничке која захвата 115 ха и 2 ха утрине) у трећем (90 ха), четвртом (100 ха) и петом (55 ха) шумском реду. Заједничка је шума и утрина на Рујевици, Липама и Ајдчкој коси.

У драчком хатару имају својих поља сељани Дивостина и Прекопече, а становници Драче имају имања у дивостинском и прекопечком хатару.

У сваком драчком крају се издвајају групе кућа појединих јачих родова. У Доњем Крају такве групе чине: Ћурчићи, Гарашани, Алемпијевићи, Илићи и Пејовићи; у Горњем пак: Илићи, Арнаутовићи, Бранковићи и Радовановићи; а у Малом Потоку само Бисенијевићи.

Драча је 1903 године имала 19 родова са 126 домова, у којима је (1900 године) било 469 душа. Године 1910 број кућа износио је 139, а број душа 550 (пише 1.050, нелогично). Године 1921 (31 јануара) у селу је живела 461 душа. Село је добило име по манастиру Драчи, који се помиње још у Врдничком Поменику с краја 16-ог или с почетка 17-ог века. Манастир је пак назван по месту где је подигнут и где је пре тога био трњак или драча. Само пак насеље основано је на месту званом Шљап, па се и оно неко време тако називало.

Горњи и Доњи Крај зову се по положају на Кривачи и Коси која дели воду Драчкој Реци и потоку Первановцу. Мали Поток пак стога што је подигнут на малом потоку.

Драча спада у најстарија лепеничка насеља јер је основана пре 210 година. Она се помиње у Извештају о селима ваљевске епархије под 25 новембром 1735 године…

Село су основала четири рода: Ћурчићи, Бисенијевићи, Илићи  и Гарашани. Они данас имају овде 73 куће, а то је више од половине укупног броја. Ћурчићи су Колашинци. Кад су дошли у Шумадију, један њихов део се одвојио и прешао у Срем, где је основао село Ћурчиће, а други је остао овде у Драчи. Илићи су Приштинци. Доселили су се прво у гружанско село Драгушицу, где су живели неко време, па су одатле прешли овамо. Гарашани су Бјелопавлићи који су досељени у Драчу из колубарског села Гараша, у које су дошли из Црне Горе.

Најстарији је по постанку Доњи Крај. Ускоро после њега заснован је и Горњи. Мали Поток се почео насељавати тек пре 80 година; он је постао од трла.

Село је расло поглавито рађањем и деобом задруга. За време Кочине крајине добило је само 2 рода (14 домова), у доба Првог устанка 4 рода (23 куће), а после 1815 године 9 родова (16 домова).

Драчу је населило 13 области. Највећи број родова (6) и кућа (38) дала је Стара Србија. По два рода досељена су из Маћедоније (5 домова) и Груже (3 куће). Из свих осталих области дошао је само по један род, и то: из Колашина 22 дома, с Косова 21 кућа, из Црне Горе 18 домова, из Херцеговине 8 кућа, из Бугарске 5 домова, из Срема 3 куће, а из Лепенице, Чемернице и Старога Влаха по један дом.

Досељеници до 1815 године добегли су овамо у збегове (10 родова 110 кућа). А они пак који су доцније дошли, настанили су се овде као слуге (4 рода 7 домова), на имање (2 рода 6 кућа), а као доводак, уљез и надничар по један род са по једним домом.

У старине које представљају остатке ранијег насеља спада Старо Гробље у Пиреву, на коме сада нема ниједног белега, јер су их сељани разнели за темеље разних зграда. А док их је било, дало се по њима видети, да је гробље било хришћанско. Друга је старина Црквина, а трећа је мсто звано Стражевица, где је за време Турака била стража за чување друма. Оба су ова места данас обзираћена.

У Порти код општине имају две трпезаре.

Сеоско је гробље на Стражевици.

Заветина су Младенци, а пољска је Спасовдан. Литија се носи на Ђурђевдан.

У знаменитости овога села спада:

Манастир Драча – Врло је живописног положаја. Саграђен је на самом улазу Драчке Реке у клисуру, на њеној левој страни. Са свију страна манастир опкољавају висока брда: Рујевица на југу и Богосављевица на северу, које граде клисуру Драчке Реке.

Пред улазом у манастирску порту подигнута је, на спрат, манастирска механа. У порти је леп једноспратан конак, који је подигао познати српски народни првак Тома Вучић Перишић. Ту је и врло лепа манастирска чесма, која спада у најбоље воде лепеничке. Она тече на лулу. И њу је сазидао Вучић. Осим ње има ван порте још једна јака чесма која тече на лулу из саме стене.

Црква је озидана од тесана камена. Има олтар, мушко и женско одељење (цркву). Очувана је доста добро, без сумње зато што је манастир био удаљен од Крагујевца око два и по часа хода и у страни од Милановачког Друма, који су се поглавито кретали Турци. Измењен је само иконостас, јер су га јаничари страшно нагрдили ружећи лица и копајући очи насликаним светитељима. Остале слике, тј оне по зидовима и своду, нису поправљане, већ стоје и данас онако искварене, да побожне посетиоце подсете на нечовечност турску и на страдања њихових предака који су робовали Турцима.

Овај се манастир (Драча) помиње у Врдничком Поменику који је основан с краја 16-ог или с почетка 17-ог века. Панта Срећковић вели, да је старински манастир Драча био на једној луци Рогојевачке Реке иза планине Богосављевице, где се и данас виде његове рушевине. Данашња је пак Драча доцније основана. Њему су сељани показивали стару стазу преко поменутог брда, којом је светац порушеног манастира пренесен у новоозидану цркву.

Јоаким Вујић каже да је овај манастир имао доста земље на коју је плаћао турским спахијама Мули Ахмету и Мехмеду Султановићу годишњу главницу од 25 гроша и давао им десетак од свију плодова. Он назива манастир Драчва.

Нову цркву сазидао је 1735 године обор-кнез српски Станиша Млатишума који је седео у Крагујевцу и задавао страх Турцима.Милан Ђ. Милићевић пише, да у народу постоји прича да је Станиша Млатишума имао три луда сина. Како је био врло богат, он је, да не би њима оставио благо да га прохарче, подигао овај храм, који ће увек потсећати народ на веру православну.

У Драчи је сахрањен 1829 године српски војвода Јован Добрача.

Манастир слави летњег Св. Николу (9/22 маја). Тада се овде окупи народни сабор из целе ближе и даље околине.

Манастирска шума је велика 150 хектара, ливаде 10 ха, а под њивама је 20 ха. Манастир има на Драчкој Реци воденицу са два витла.

О Драчи је писао Ј. Веселић у Световиду за 1861 годину.

П.С. Драча је имала 316 становника 1834, 678 у 1884, 1.105 у 1948, 828 у 2002 и 950 у 2011 години, у томе 38 млађих од 5 година, уз просечну старост од 44,7 година.