Čokešina (Loznica)

Šabačka Posavina i Pocerina, Vojislav s. Radovanović, iz terenskih beležnica građu pripremila Miljana Radovanović

 

Чокешина је разбијено махалско село. Мале су: Стржаница (уз главни изворни крак Реке), Трновица (уз леву притоку), Шујића мала (уз Манастирску реку), Радиковац (на десној страни долине, на високој тераси); Горња мала, више ове; Радановића или Дојна мала, под Џајевцем све до излаза Реке у Поље. Испод Џајевца до Чокешинске реке кратка падина и на њој Дојна мала, на речном поду који одговара најнижим језерским фазама. С десне стране Чокешинске реке, идући од Општине у средини села, пење се на типску заравам од 150м на којој је мала Радиковац.

По предању село је било 7 или 9 кућа, било наређење да сађу у Пусто Поље. Тамо и сад кућерине неке.  После избегли од Турака овамо у брда. Поред пута није било кућа до пре 40-50г, ни 3-4 куће; биле по брдима.

На Гробљанској коси, одмах више манастира, гробље; с десне стране узбрдо, циганско, с леве стране пута – српско гробље. Одвојена, али једно до другог.

Сеоска преслава прва недеља по Николајима летњим. Слава манастира Мала Госпојина; била и Ваведење раније.

Име села по виноградима. Поље до Прњавора зове се Буздованлије: бацио Милош буздован са брда Милићевца. Кад су Турци разбили Србе на Косову, онда су Бошњаци, враћајући се као разбијена војска, наишли на Милошеву матер, на месту до Петковице, данас званом Нечаја: „Не чај, не чај, Милошева мајко, одби овце у то Пусто Поље (до Прњавора – Буздованлије, Милош ти је давно погинуо!“. – По том јадиковању Милошеве мајке место звано Јадовица, близу Нечаја; Ждраловица је то исто место, у близини бара – ту Милош свога Ждралина појио (ту и ждралови слећу у пољу, кад наиђу). – За извор у средини села прича се да га пронашао Милош Обичић кад је решио да подигне себи задужбину, са Марком и Рељом Крилатицом (од Пазара) – коњи наишли на воду на путу за манастир. – У Петровића шуми, у урвини у јаругама, били збегови, свакако из времена првог устанка и боја на Чокешини, на Лазареву суботу, на Цвети. Бој на Чокешини био је на коси лево од сеоске Реке.

Манастир Чокешина имао свој летопис од оснивања (по традицији напред забележеној – од Милоша Обилића), па га Немци уништили за време казнене експедиције, паљења Чокешине и стрељања (38 само код манастира, а свега у селу 282 лица). Цркву обновио игуман Хаџи Константин умро 1820г. Иконостас живописали мајстори, тј молери Михаил Константинович, из Битоља и Никола Јанкович из Орида, 1834 године, јула 20. Олтар манастира Чокешине подигнут прилозима Милоша Обреновића и др. – Јеромонах Софроније Мијатович, рођен из Црне Баре, у пределу Мачве, умро 1848. – Стојан Станковић 1885, село Чокешина – поклонио звездицу за проскомидију. – Ранислав Враголић поклонио крст манастира Рилског. – Споменик из 1890: „Браћи Недићима, Глигорије и Димитрије (Јанко), рођени из Осечине, Ваљевски округ – са триста српских јунака“; поломљен крст од бомбардовања.

Добра манастира Чокешине: 486ха 36ари шуме и ораница заједно; од аграрне реформе манастиру остало 10ха ораница и винограда са воћем. – Манастирска шума пружа се од манастира до Венца: Мришића гроб и Церје, Кумовац до Вратолома, на граници атара Петковице и Чокешине. Манастир у пољу Јадовицу, Пусто Поље, Адицу – (то подељено сељацима око 50ха).

У манастирској шуми изнад села држали су сељаци лети, код колиба (запаљених у рату) стоку на Широкој Равни, Кумовцу, Мршића Гробу. Добросављевићи, Стојановићи и Јанковићи имали до рата сталне колибе – за време рата попаљене; нешто су сад обновили. Они имају и делове шуме, пашњака и воћа, као своје имање, на Церу. Сељаци изгонили стоку, чим падне снег, још у марту и априлу, пре Ђурђевдана, и боравили тамо скоро до зиме, док не падне снег; свиње горе остану и за време снега кад има „жира“ и „буквице“. Сваки уплаћивао манастиру по 5 динара од овце, од козе и вола по 15, од свиње по 15 динара; а сад од овце, држави 10 динара, од козе 20, од вола 15, од свиње 20 динара. Сваки сам своју стоку чува. За свиње које остају да презиме ради жира, буквице, праве „котар“, а људи одлазе кући.

У Чокешини 316 домаћинстава и 1.616 становника. Од тога пописано (са имањем преко 5 ари) 246 домаћинстава, а остало беземљаши (350 лица са око 80 домаћинстава.

Станчићи (3к, Степањдан). У Дојној мали. Први доселили, пре Карађорђа, не знају одакле.

Радановићи (25к, Ђурђиц). Сви у Дојној мали. Драгићев (69г) прадеда Гаја; он или његови из Радаља. Били браћа црни и бели Гаја. „Код калуђера књиге старославне – староставне, кажу да су из Кавказа“.

Стојиновићи (22к, Аранђеловдан). Досељени из Херцеговине „од Немањића лозе славне“. Љубомиров (64г – он главни приказивач о Милошу) отац Петар (рођен 1844), деда Јован, прадеда Аврам, чукундеда Милан, прачукундеда Матија, прапрачукундеда Стојин; он и браћа Милета и Баја, из Херцеговине; сви прво у село Брадић дошли, одатле Стојин овамо, Малета у Рибаре (Малетићи), а Баја у Петковицу (Бајићи, Мирићи, Којићи).

Враголићи (22к, Св. Јован). У Јадранској Лешници 2 куће, на мираз 1906; две куће у Шапцу. Из Папраће, села до истоименог манастира. Кад су катане удариле, већ били досељени. Алексин (51г) чукундеда Петар и његов брат Сима доселили; пре њих, пре чокешинског боја, помора манастира, били дошли Гајо, Мило и Тешимир, браћа, браћа од стричева (замрли). Њих назвао неки муслиман: Враже, враже – враг. Враголића има и сад у Папраћи.

Николешевићи – Мијатовићи (10к, Св. Тривун). Сви су у Радиковцу мали, и 1к у Дојној мали (1к, у Београду, пре 35г). Из Босне, од Тузле. Јованов (81г) отац Петар, деда Никола, прадеда Мијат – арамбаша. Мијат остао у Босни; његов син Никола (био веома велики и зван Николеш – зато Николешевићи) дошао овамо, пре боја на Чокешини. Јован памти кад је била свега једна кућа, кад је била борба на Бељни (1876). („Мијат арамбаша имао брата Малог Марјана, погинуо од Уса Арапина, издао га Богачић Илија, кум рођени“).

Недељковићи (11к, Миољдан). Велимиров (45г) прадеда Живан. Он и његов брат Максим из Босне. Максим се доселио са дедом Светозара Миловановића, Стефаном, и са трећим, Јанком Петровићем (деда Жика и Јордана Петровића). Сва тројица, као другови из поцерског среза на манастирско имање: Стефан Миловановић био кувар, Максим Недељковић био у колеби, „колебар“, а Јанко Петровић био кочијаш.

Миловановићи (5к, Ђурђиц). Доселио Стеван од поцерских села (1к, у Рибарима).

Петровићи (7к, Ђурђевдан). Деда Јанко, као и предњи, из Босне, од Папраће (били тамо комшије са Враголићима).

Старчевићи (3к, Тривундан). Средојев (43г) прадеда доселио овамо из Херцеговине; његов брат у исто време у Јадранску Лашницу (и тамо Старчевићи).

Добросављевићи – Шујићи (11к, Св. Никола) (1к у Београду). Миланов (54г) прадеда Добросав доселио се из Карановца (Краљева), где су били слуге; а тамо морали доћи раније, пре 1813, из Херцеговине, они сами, као младићи. За време бежанија Карађорђа, Добросављевићи су бежали „у Шокадију“. Кад су се вратили, нашли једну кацу брашна закопану при бекству преко Саве, а сем тога само три кокоши у једном шупљем грму – то је причала баба Алексе Враголића, Томанија, која је од Добросављевића-

Станарчићи (пишу и Станаричићи) (3к, Ђурђевдан). (1к у Јелаву, 1к у Прњавору). Купили имање Пљоштару од Манастира за 99 дуката 1854 године. Пре тога доселили. У манастиру била „станарница“ (она што музе краве), па њу узео Лазар, који служио ту; онда назван Станаревић – по жени.

Јанковићи (13к, Петковдан). Досељени, непознато одакле.

Јевтићи (2к, Ђурђиц). Из Помијаче. Дед Живков (41г) дошао.

Јаковљевић Милисав (1к, Св. Аранђео). Из Поцерског Добрића, ушао у кућу после првог светског рата.

Петровићи (6к, Петковица). Цигани влашког језика, Каравласи, коритари раније, сада више пеку креч, неко и земљорадњу ради.

У мали Стржаница, више Петровића, посебна Циганска мала.

Адамовићи (1к, Аранђеловдан), дојна мала. Крстин ђед Петар, са братом Јаковом, из Богатића насељени. Петар био зидар, Јаков – ковач.

Аџићи (2к, Никољдан). Радиковац мала. Из Дворишта поцерског, Милисављев отац посињен у Самарџиће.

Бајићи (1к, Арханђелован). Дојна мала. Милорадов ђед „на мираз“ дошао, из Петковице.

Блажићи (4к, Алимпије), порекло непознато.

Бошковићи (3к, Миољдан), досељени, непознато одакле.

Банда Тодор (1к, Ђурђевдан), досељени из Лике 1925г.

Буквички (8к, Никољдан). Из Буковика досељени. Божидаревог (47г) ђеда Саватија отац посињен овде у селу.

Бркићи (1к, Петковача). Цигани Румуни из Мачве пре 50г. Станују „у шору“, поред реке, до Општине. Земљорадници.

Бимбашићи (1к) из Новог Села, од њихове мале на Брду (сад у Лешници), Цигани коритари, 1911г, овде „у шору“ поред реке.

Вујевићи – Ере (1к, Никољдан). Живе изнад манастира на месту званом Старац (стари виногради били). Марков отац Обрен досељен из Ерцеговине, 1876 – био овде добровољац, војник на Дрини.

Васиљковићи (3к, Петковица), Цигани коритари, „у шору“, код реке 2к а 1 у Трновици мали. Досељени, непознато одакле.

Васиљковићи (4к, Петковдан). Цигани досељени. Миланов (60г) отац Коста са мајмунима 1907г ишао у Аустрију, одатле у Русију 1912г; са мечком по Русији до 1925г (мечка са Кавказа); после били свирачи и „циркузани“.

Васићи (4к, Петковица). У Стржаници мали. Цигани Румуни…

Грбићи (2к, Аранђеловдан). Цигани Каравласи, доселили однекуда.

Грудоњићи (7к, Петковдан), Каравласи, досељени из Срема пре 50г.

Ђорђевићи (2к, Петковдан). У Стржаници, Цигани Каравласи, досељени, непознато одакле.

Десанчић Драгомир (1к, Никољдан). Из Бадовинаца, 1922, дошао уз сестру која је била раније удата овамо.

Дунђеровић Милутин (1к, Св. Стеван). Ђед Јован из Босне, ушао удовици у кућу Враголића. Стари били Дунђери.

Димитријевићи (3к, Петровдан). У Дојној мали (она је и непосредно изнад „шора“). Из Босне, доселила се три брата; убили агу, дигли пород, побегли у Србију; један у Штитар – Сокићи, један у Ужице, један овде – Рогоња, Иванов прамдеда.

Живковић Предраг (1к, Никољдан). Његов отад цио усвојен у неке Јање – Јањић.

Игрић Миливој (1к, Ђурђевдан). У шору, преко реке, Горња мала. Из Засавице жени у кућу 1942.

Јовић Спасоје (1к, Тривуњдан). У шору поред пута. Трговац из Дрлаче, после другог светског рата овде отворио дућан.

Јовановићи (2к, Никољдан). У Стржаници. Цигани Каравласи, дошли из Дреновца Мачванског 1876.

Јовановићи 2 (2к, Петковдан). Цигани земљорадници и музиканти, досељени, не зна се ни одакле, ни када.

Јоксимовићи (2к, Петковдан). У Дојној мали. Досељени, не зна се одакле.

Којићи (2к, Ђурђевдан). Једна кућа у Дојној мали, једна кућа у Радиковцу. Досељени – деда Ђура из Бадовинаца.

Косанић (2к, Св. Илија). Скорији досељеници пре 60-70г.

Крајишниковићи (1к, Петковица). У Стржаници. Цигани Румуни, досељени из Босне 1876.

Костићи (1к). У Стржаници. Цигани музиканти, досељени из Босне 1876.

Маглајчевићи (5к, Степањдан). Дошли из Босне од Маглаја после рата 1876.

Маринковићи (1к, Аранђеловдан). У Стржаниц, Цигани румунски. Дед Васин, Петар, звани „Самовољац“ из Босне; дошао као стругар (радио чаше од кленовине, сланике, чутуре). Учествовао у рату против Турака, „на Бељини“ 1876.

Митрић (1к, Ђурђевдан). Живков деда Павле Шопоња досељен, непознато одакле.

Митровићи (6к, Св. Никола). Досељени из Бадовинаца.

Митровићи звани Рњићи (7к). У Стржаници. Каравласи Цигани из Босне. Доселио деда Рњо. И они стругари.

Станковићи (15к, славе Јовањдан 5к, Аранђеловдан – у Трновици; 2к Аранђеловдан – у шору; 6к Петковдан – у Стржаници). Војасивљев прадеда Јован досељен, не знају одакле. Од старине занатлије; ковачи, колари, коритари; има и земљоеадника.

Милеуснић (1к, Никољдан). У Шору. Јован из Лике (село Брлог, Оточац). Досељен 1946 као земљорадник. Син му Стеван радио као каменорезац у мајдану још 1935г.

Петковић Степан (1к, Никољдан), из Црне Горе пре 25г.

Петрићи (6к, Аранђеловдан). Досељени, дед њихов ушао у кућу, непознато одакле.

Радићи (3к, Петковдан). У Шору. Румунски Цигани, досељени, непознато одакле.

Радосављевићи (1к, Аранђеловдан). У Шору, ту сишли из Трновице мале. Румунски Цигани.

Рамновић Лазар (1к, Ђурђевдан). Из Лике, као каменорезац дошао 1935г. У Дојној мали, под кирију станује.

Ракићи (3к, Св. Илија). Давно досељени, не зна се одакле. (1к у Београд8.

Руднички (2к, Јовањдан) у Дојној мали.

Били овде и Ердевички, замрли 1944 од четника; из Бадовинаца.

Самарџићи (5к, Јовањдан). У Радиковцу (Горња мала – један шор је Радиковац). Доселио њихов стари из Босне, пре 1876г.

Старчевићи (3к, Тривуњдан). Досељени, непознато одакле.

Степановић (1к, Мратињдан). Радован доселио из Петловаче.

Стојанић (1к, Никољдан). Ђура (погинуо) из Цикота, из Јадра, 1934.

Срдановић (2к, Ђурђевдан). У Радиковцу, непознато порекло.

Сремчевићи (4к, Петковдан). У Трновици. Румунски Цигани из Срема.

Станковић Милорад – Зурланџија (1к, Петковдан). У Стржаници. Из Бановог Поља 1905г.

Станковићи – Кокићи (3к, Петковдан), у Стржаници, досељени.

Тадићи (2к, Миољдан). У Горњој мали, непознато порекло.

Тодоровићи (2к, Петковдан). У Стржаници. Станојев (41г) деда Радисав из Бановог Поља, Цигани.

Тодоровићи (3к, Никољдан). У Стржаници, из Босне, пре Радисава.

Тодоровић Војислав (1к, Петковдан). Фамилија са Васиљковићима.

Тадићи (3к, Ђурђевдан), непознато порекло.

Шубарашевић (1к, Петковдан). У Дојној мали, Цигански Каравласи.

Станојевићи Стеван и Драгић, синови Станка (2к, Петковдан). У Стржаници. Дирају их да су од „Романовића“.

П.С. Чокешина је имала 324 становника у 1834, 937 у 1884, 1.428 у 1948, 881 у 2002, и 751 становника у 2011 години, у томе 25 млађих од 5 година (33 од 5 до 10), уз просечну старост од 45,1 година.