Приштински статистички завод је објавио саопштење о Анкети о радној снази за Т1 2021. (линк) где се међу много корисних информација о карактеристикама тржишта радне снаге може сазнати и запосленост по делатностима (страница 20.) и по полу.
Стављање у однос наших података из Т1 2021. са косовско-метохијским подацима има за циљ да открије има ли каквих специфичности или великих одступања у запослености по делатностима.
Додатно стављање у однос са бројем становника, процена Евростата за 2020, пружа нам информацију о стопи активности становништва по делатностима, на 1.000 становника.
У Србији без КиМ било је 5,8 пута више запослених лица него на КиМ. У свим делатностима је број запослених био већи у њеном централном делу. Најмању разлику у корист централног дела имале су делатности снабдевање електричном енергијом (индекс 239), пољопривреда (245), грађевинарству (325) и образовању (377). Највећа разлика је постојала код пословања некретнинама (1.526) у прерађивачкој индустрији (1.039) и уметности, забави и рекреацији (968).
Интересантнији показатељи добијају се стављањем запослених у однос са бројем становника: у централном делу Србије је стопа запослености 50% већа него на КиМ, о однос на 1.000 становника је 306 према 204.
И при овом односу постоје делатности на КиМ које имају већу стопу запослености и то су малопре набројане пољопривреда, електрична енергија, грађевинарство и образовање. У осталим услужним делатностима постојала је идентична стопа од 6,2 запослена на 1.000 становника.