Резултати истраживања (линк) показују да је коришћено пољопривредно земљиште од 420.209,54 хектара где ливаде и пашњаци учествују са 51,7% а обрадиво земљиште са 44,8%, вишегодишњи засади (воће, виногради, саднице) са 3,2% и баште са 0,3%.
Од укупно обрадиве земље (188.371,71 хектара) највећи део је под житарицама 124.714.31 ха (66,2%), крмно биље 37.514,18 ха (19,9%), укупно поврће (на отвореном у стакленицима и баштама) 10.115,31 ха, од чега поврће на отвореном и у стакленицима 8.892,76 ха (4,8%); кромпир на 3.770,51 ха (2%), махунарке 3.015,71 ха (1,6%), индустријско биље 1.065,16 ха (0,6%), остали usevi 2.673,48 ha (1,4%) и необрађено земљиште 6.635,59 ха (3,5%).
Наводњавано земљиште макар једном током периода посматрања било је 32.009,57 ха док је укупна површина на којој су употребљавани пестициди била 122.090 ха.
Према истраживању у 2020. је број говеда био 261.389 глава, оваца 212.131, коза 29.557, свиња 45.394, коња, мазги и магараца 1.804, живине 2.781.913 грла и било је 262.541 кошница.
Када се подаци о броју грла стоке и живине ставе у однос са бројем становника на Косову и Метохији је било више говеда него у остатку Србије на 1.000 становника: на КиМ 147 према 128 у централном делу Србије.
Однос свиња у корист Србије без КиМ био је 431 према само 25 (протерана већина хришћана са Косова и Метохије), однос оваца био је 243 према 119, коза 29 према 17 и живине 2.201 према 1.561.
На КиМ било је 147 кошница на 1.000 становника а у севернијем делу Србије 141.
Подаци за КиМ су много повољнији уколико се узме да је 1,78 милиона становника прецењен податак о стварном броју стално присутних.
Осим коњоликих грла број свих осталих је у 2020. повећан у односу на 2019. а број кошница релативно највише (+19,4%) испред оваца (+12,2%) и свиња (+12%). У односу на 2016. смањен је број говеда и коња док је број кошница повећан чак за 61,7%.