KAKO JE OTPLATA KREDITA OD FINANSIJSKE OBAVEZE POSTALA POLITIČKO PITANјE: Čiji je spolјni dug Kosova i Metohije

• Na početku pregovora  (2007. godine) srpskih i kosovskih zvaničnika u Beču, dug Kosova i Metohije iznosio je oko 1,2 milijarde dolara, odnosno oko šest odsto ukupnog duga Srbije koji je tada bio ,,težak“ oko 18,5 milijardi dolara;
• Kosovski Albanci smatrali su tada pa i danas da KiM treba da plaća dug, jer bi to bila potvrda državnosti i argument više za proglašenje nezavisnosti, dok se srpska strana usprotivila toj ideji, uz obrazloženje da se Srbija zaduživala za potrebe KiM;
• Republika Srbija, preko NBS, kao agenta države redovno servisira svoj dug prema stranim poveriocima, uklјučujući i deo duga koji se odnosi na AP Kosovo i Metohiju;

Piše: Branislav Gulan*

Privreda Kosova i Metohije je još 1999. godine, poveriocima u Srbiji i inostranstvu, dugovala 1,4 milijarde dolara i UNMIK je tada planirao da ,,izvrši“ privatizaciju oko 35 društvenih i 65 javnih preduzeća, a da Srbiji ostanu dugovi. UNMIK je svoje planove ostvarivao privatizacijom novoosnovanih preduzeća (iz imovine starih) koja su se prodavala bez dugova.

Na pitanje autora ovih redova o dugovima KiM, i njihovom plaćanju do danas, pa i dalјe,  evo odgovora Narodne banke Srbije:

• Republika Srbija, preko Narodne banke Srbije kao agenta države, redovno servisira svoj dug prema stranim poveriocima, uklјučujući i deo duga koji se odnosi na AP Kosovo i Metohija.
• U okviru reprogramiranih obaveza Republike Srbije od 5.005,52 miliona evra, deo duga AP Kosovo i Metohija iznosio je 949,35 miliona evra.
• Stanje duga Republike Srbije po ovom osnovu na dan 31. decembar 2022. godine iznosi 1.301,17 miliona evra, od čega je deo duga AP Kosovo i Metohija 118,44 miliona evra.

Vlada Srbije, tada je bezuspešno upozoravala da takav odnos prema imovini nije moguć bez saglasnosti poverilaca, utoliko pe što dugovi privrede KiM ne pripadaju samo poveriocima u Srbiji nego i Svetskoj banci, Pariskom i Londnskom klubu… Na početku pregovora (2007. godine) srpskih i kosovskih zvaničnika u Beču, dug Kosova iznosio je oko 1,2 milijarde dolara, odnosno oko šest odsto ukupnog duga Srbije, koji je tada bio ,,težak“ oko 18,5 milijarrdi dolara. Zanimlјivo je da su obe strane insisitrale da dobiju pravo na vraćanje duga – kosovski Albanci su da KiM treba da plate te dug koji je tada imala PTT – 130, ŽTP –  55, EPS od 18, Srbijašume na 45 objekata. Primera radi,  Lola korporacija je tad aizgradila kapaciete u u Zubinom potoku, Lešku, Štrpcu i Vitni, temerinski Termoivesnt tgada je bio podigao pogbone u Orahovcu i Liplјanu, Zelengora u Suvoj Reci, Minel u Prištini, Kosovskoj Mitrovici, Klini ,,Goša,, u Gnjilanu…

Razvoj KiM finansiran je iz Saveznog fonda za razvoj nerazvijenih, ali i iz pokrajinskog fonda za razvoj, pri čemu je Fond za razvoj Republike Srbije pravni sledbenik tih fondova. Od 1992. privredu na KiM kreditirao je Fond za razvoj Republike Srbije i tako je bilo sve do 1997. godine kada je tu funkciju preuzela  Direkcija za razvoj KiM sa sedišem u Prištini. Pored toga Fond poseduje  i akcije, kao trajni ulog, u 163 tamošnja preduzeća (u većini slučajeva to je tada bilo više od 51 odsto udela) o čemu  je bila obaveštenja i Kosovska poverilačka agencija. Prema Programu  ekonomsko – finansijske konsolidacije Kosova i Metohije, koji su 1997. godine uradili Zavod za razvoj Srbije i Ekonomski institut, u razdoblјu od 1957. do 1979. godine, društveni proizvod je rastao po prosečnoj godišnjoj stopi od 6,8 odsto, i na kraju tog peroioda povećan je za četiri puta.

Naime, za razvoj nedovolјno razvijenih područja u SFRJ se nakon 1966. godine izdvajalo 1,5 do dva odsto bruto domaćeg proizvoda. Samo u razdoblјu od 1961. do 1990. godine, na razvoj KiM potrošeno je čak 17,6 milijardi dolara (oko 600 miliona dolara godišnje) pri čemu su najintenzivnija ulaganja bila u industriju realizovana u razdoblјu od 1976. do 1980. godine kada su dominirala ulaganja u energetiku.

Spolјni dug Srbije koji se odnosio na Kosovo i Metohiju 2000. godine iznosio je 1,5 milijardi dolara, a od toga je država Srbija do tada bila otplatila 500 milioan dolara. Zato su pravnici tada predlagali bivšim vlasnicima i akcionarima privatizovanih preduzeća na Kosovu da tuže vlast u Prištini – pred sudovima na Kim, dok bi velike kompanije, poput tadašnjeg Telekoma i EPS-a, sporove trebalo da pokenu pred međunarfodnoim arbitražom. Nјihov je predlog bio i da se alarmira Savet Evrope i Evropska organizacija za bezbednost i saradnju, kao I UNMIK koji bi imao izvršnu vlast do 2008. godine oblasti privatizacije, čime bi se kako se ocenjivalo, popravila pozicija Srbije u briselskim pregovorima.

Inače o Kosovu i Metohiji tada se govorilo kao o području koje raspolaže velikim prirodnim resursima. Procena je tada bila da se na KiM nalazilo oko 15,7 milijardi tonja uglјa – u kosovskom basenu je bilo oko 13,2 milijardi tonja ligniga, a u metohijskom 2,5 milijardi tonja ligntuia, čija je vrednost tad aprocenjena na oko 400 milijardi evra. Treba pomenuti i rezerve ruda cinka i olova (od oko 46 miliona tona), kao i osam milioan tona rude magneyitqa i 1,6 miliona boksita, kolioo s eprocenjivalo pr jednu i po decneniju. Tu su i ležišta geotermalne energije, kaoi 585.000 hetkara polјoporivredngo zemlјišta (tada, pre jednu i po deceniju su imali imaju 0,28 hetkara po stanovniku do je to u Srbiji 0,56 hektara). S obzuirom na uoletenost UNMIK-a u prodaji imovine, evo ša je tad aMusa Limani, direktor Ekonomskgo institoitua u Prištini govorio  u izjavi za javnost: ,,Najva\nije pitanje dalјeg razvoja kosovsse privrede jeste njena ingtegracija sa p[rivredama Balkaa, a to pretpostavlјa normalizaciju i liberalizaciju trgovačkih i drugih poslovnih odnosa’’, tvrdio je tad Musa Limani direktor Ekonomskog instituta u Prištini.

U to vreme, dakle, pre deceniju i po na KiM je bilo oko 300.00 nezaposlenih i 150.000 zaposlenih.  

U modernoj istoriji svega nema primera da je neka država ako bezočno oplјačklahna kao što se dogodiklo Srbiji nja Kosovu i Metohiji. Uz blagoslovom međunarodnje zajednicde, koja je u potupnjosti zanmeralila nepriosnjoveo pravo svojeine kao osnoviu savremehne civilizacije, oteti su država ipriathna imovina i prirodni resursi, vredni na stotien milijardi evra.

Autor ovih redova boraivo je i izveštavao je za kuću NIGRO ,,BORBA“, listove NOVOSTI I BORBA o događajima na Kosovu i Metohiji u vremenu od 1980 pa do 1990. godine. Posle toga još nekoliko puta bavio se temtaskim prilozima. U njegovim prilozima ki knjigama stalno se navodilo da KiM vredi 500 milijardi dolara (procenjene vrednosti rezervi uglјa, prirodnog gasa i metala), a ostatak Srbije s Vojvodinom tek oko 200 milijardi dolara. Jednom prilikom te podatke je u svom izveštaju koristila i CIA.

Stručnjaci su tada, ali i sada procenjivali, da je u Srbiji presstalo uglјa za najviše 35 do 40 godina, dok ga na Kosovu i Metohiji ima čak za 16 vekova. Preme nekim drugim procenama Srbija ima uglјa za 60, a i KM za 200 godina, dok je vrednost nalazišta sedam strateških ruda na KiM (olovo, cink, srebro, nikl, mangan, molibden i bor) procena na čak 1.000 milijardi dolara.

O prirodnom bogatstvu Srbiej autor ovihrdova pisao je u svojoj klјizui ,,Polјoprivreda Srbije pre i posle sankcija“, ali i u mnogim tada jugoslovenskim medijima. Kako je posle pisao i procenjivao, raidlo se i o drugačijim procenama, ali uvke približno istim. Posle se to sve pokazalo i u podacima Svetske banke, a dugivi koji su plaćani prikazivani u nekad au NBJ, a danas u NBS, od samogalnosti Srbije. Primera radi, nezavisna komisija za rudnike i minerale okupiranih teritorija, kojom je upravlјao UNMIK-a, u izveštaju Rajnera Hengstmana iz 2004. godine objavila je da je Svetska banka tada bila procenila mineralne rezerve Kosova na 13,5 milijardi evra.

Najznačajnije mesto zauzima lignit, čije geološke rezerve iznose oko 15 milijardi tona, bilansne rezerve olova i cinka procenjene su na 51 miliona tona (74,1 odsto bilansnih rezervi Srbije), reyzerve nikla i kobalta su procenjivane na 19,9 miliona tona, a rezerve boksita na 1,7 miliona tona (potencijalna proizvodnja  aluminijuma od 425.000 tona).

Kako seističe Svetska banka je procenila da sui ležišta lignita i mrkogf uglja na Kosovu i Metohiji dovolјa za proizvodnju struje u čitaovm jednom veku, što se poklapa s procenama stručnjaka sa Rudarsko – geološkog fakulteta u Begoradu, koji su takođe procenili da je potencijal na KiM dovolјan za dve termoelektrane i proizuvodnju struje za 100 godina, što prema proceni Ministarstva energetike Vlade Srbije iz 2009. godine odgovara vrednosti od 100 milijardi evra.

Na osnovu svih ovih dasadašnjih procena, plan EPS-a bio je da do 2020. godine revitalizuje termoelektranu ,,Kosovo A“, sagradi dva nova bloka na ,,Kosovu B’’ i sagradi ,,Kosovo C“. Umesto realizacije tih investicija, danas Srbiaj nije u sanju da oisporuči struju čak ni srpskim enklavamka,a na KiM je ostala imovina EPS-a vredna tri milijarde evra!

U bitku za eksploataciju kosovskih resursa uklјučili su se veliki svetski igrači: kompanija ,,Inviditi’’, na čijem je čelu stari srpski poznanik, penziosani  NATO general Vesli Klark, finanijski magnat Džordž Soroš i kompanija ,,Albanski minerali’’, čiji je dirketor Sahit Muja, ,,Avrupa minerapls’’, američka globalna korporacija za istraživanje rudnog bogatstva ,,Lidijan internešenel“  (nekadašnji RIO TINTO“) usredsređena na istraživanja nalazišta u Orahovcu, gde je do sada pronađeno od 1,87 do čak osam grama zlata po toni uzorka, i mnogi drugi zainteresovani.

Već je Klarkova firma zatražila licencu za istraživanje rezervi kako bi proizvodila sintentičku naftu iz uglјa, i to s planom proizvodnje od 100.000 barela nafte dnevno, dok su Soroš i Muja, biznismeni iz Nјujorka težak oko dve milijarde evra, osim za ugalј, zaitneresovani i za eksploataciju rudnika metala. Osim njih,  za investiranje u nalazišta i eksploataciju prirodnih resursa KiM zaintertesovane su i nemačke, britanske, francuske i turske kompanije.

U periodu od 1961. pa do 1990. godine, Srbija je u KiM uložila 17,6 milijardi dolra ili oko 600 miliona dolara godišnje. U godinama neposredno pred raspada SFRJ, čak 48 odsto sredtsava za nerazvijene odlazilo je na KiM.

Posle jednostrano obavlјene samosalnosti KiM, 2008. godine, u njemu je obavlјena kriminalna privatizacija uz pomoć vladajućih struktura na KiM. Tako je od 1.088.699 hektara zemlјišta na koje su Srbi imali tapiju po katastarskim knjigama više od 80 odsto uzurpirali Albanci, dok je većina preduzeća prodata u kriminalnom procesu privatizaucije čiji su temelјi postavlјeni Urdboo o privatizaciji koju je aprila 2005. godine proglasio Soren Petersen, tadašnji šef UNMIKA. Verovali ili ne, tim dokumentom kje propsiano da niej neophodno da se utvfdi poeklo vlasništva, već se to moće uraditi i posle prodaje, sudskim putem!

Većna prvih devet tendera, održanih od kraja 2006. godine prodato je 145 preduzeća za ukupno 148 miliona evra. Kupci, isključiov Albanci (ponajviše novodoselјeni na KiM), nimalo se nisu obazirali na potraživanja koja su prema tim preduzećima imali fondovi iz Srbije i Crne Gore.

Ova neviđena plјačka odvija se pod okrilјem Ujedinjenjuih nacija, +iako je Rezolucijom 1244 Saveta bezubednosti nije predviđeno bilo kakvo učešće UN u promeni svojinskih prava na KiM. Suoroithno opredelјenjzu da se stečenab svojinska prava države, pravnih i fizičkih lica ne mogu menjati bez njihovog izričitog pristanka UNMIK je, samovolјno i protivno Rezoluciji 1244, uzurpirao svojinska prava i vlasništvo nad nepokretnostima i preduzećima. Odluka privremenih instituicija u Prištini o prisvajanju imovine Srbije  je- protivpravna, protivustavna, protivzakonita i ništavna, jer ne proizvodi pravne posledice.

Srbija je još uvek vlasnik 155 preduzeća u pokrajini, čija imovina je vredna više od 200 milijardi dolara!

U Srbiji se tvrdi da ona ima papire za svaki šraf, za svaku mašinu, za svaki kvadratni metar, svaki komad svoje imovine.

Rudno bogatstvo Kosvoa i Metohije

Lignit………………………………………….14.700.000 tona

Olovo i cink……………………………….51.000.000  tona

Nikl i kobalt……………………………..19.000.000 tona

Magnezit………………………………………8.000.000 tona

Boksit………………………………………….1.700.000 tona

Imovina Srbije na KiM

Nepoketnosti…………………………………………220 milijardi evra

Zemlјište………………………………………………..50 milijardi evra

EPS………………………………………………………..tri milijarde evra

Aerodrom Slatina……………………………….. 95 miliona evra

                                (Autor je analitičar i publicista)