Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Недавно су провучићеви медији и аналитичари оптужили Хрвате, а касније и Русе да стоје иза протеста у Србији. На страну то што је немогуће да хрватске и руске службе у нечему таквом сурађују, кад знамо да је бивши, а и будући премијер Пленковић пријетио Русима у Украјини новом Oлујом и од тада је у Русији persona non grata. Посебно су били смијешни кључни докази хрватске умијешаности у протесте које је изнио предсједник Србије Александар Вучић. Била је то изјава од прије неколико година Давора Ива Штира, човјека чији је утјецај у ХДЗ-у миноран јер је прољетос водио унутарстраначку опозицију Пленковићу. Још је јадније било вађење из нафталина бивше хрватске премијерке Јадранке Косор (Српкиње поријеклом) и неког њеног твита. Јадранка Косор је највећи губитник у хрватској политици, изгубила је сваке изборе на којима се кандидирала и одавно је избачена из ХДЗ-а.
Иако иза протеста у Београду не стоје Хрвати, могу се сложити да иза нереда у Београду стоје усташе. Ово што се одвија на улици, то су протести, а оно што се догађа у српским институцијама, то су нереди и дивљаштво. Зашто усташе? Како другачије назвати људе који или негирају геноцид на Србима у Јасеновцу или славе то клање? Ради се о два угледна професора са Филозофског факултета у Београду. Прва је ноторна Дубравка Стојановић. Познате су разне њезине србофобне изјаве, попут оне да је Јасеновац митологема српских националиста из осамдесетих година. Други је Никола Самарџић који се већ раније истакнуо тврдњама да су Срби отпадници од цивилизираног свијета. Ово је објава на Твитеру коју је Самарџић недавно лајкао:
„Ћириличној багри објасниш зашто им се мало-мало дешавају бомбардовања, уништење. Или су мозак и ћирилица у раскораку или они не контају латиницу. Србија је у глибу митоманије свињокрадице и коњокрадице Карађорђевића. Они су трудној жени одсекли сисе, измислили Косовски бој, створили СПЦ, измислили Светога Саву и остале глупости, направили ршум у Црној Гори и Косову. Јасеновац је одговор на њихову владавину, нема већих злотвора.“
И сад Вучић поред оваквих професора који формирају ставове и мишљења младих људи, студената који ће сутра бити професори и интелектуалци тражи неке непостојеће Хрвате и Русе на спонтаним протестима младих?! Србима поред Филозофског факултета у Београду и тзв. САНУ (а у ствари то је АНУС) непријатељи не требају. Шлаг на торту било је прекјучерашње јављање академика Душана Теодоровића у програм Н1. Да није писало да глас припада академику Теодоровићу, помислио бих да се ради о неком албанском лобисту или сураднику нарко дилера са Косова.
Теодоровић је прво изјавио да се Срби морају помирити са тим да је Косово већ 20 година независна држава. Каква је то држава коју не признаје више од 70 посто свијета? Тко је одредио да је ових 30 посто важније? Косово не признају неке од најмоћнијих држава (Ватикан, Израел, Русија), неке од најмногољуднијих (Кина, Индија, Нигерија), неке од највећих муслиманских (Иран, Индонезија)… зашто Теодоровић не објасни Израелу или Кини да је Косово већ 20 година независна држава? Када би ванземаљац гледао Земљу из свемира примјетио би да већина тог планета не признаје Косово. Каква је то независна држава које нема у УН? Које нема у Унеску? Које нема у Интерполу? Која не би имала ни позивни број да јој га Србија није дозволила?
Академик Теодоровић наставља како ако Срби желе ратовати за Косово морају знати како су прошли 1999. године. Како су прошли? Разбили албанску војску и терористе ОВК на Кошарама и изборили резолуцију 1244! Година 1999. била је јединствена по томе што никад већа сила у повијести човјечанства није напала мању – толики је несразмјер снага био између Србије и НАТО-а предвођеног Америком. У агресији на Србију НАТО је користио 29 врста авиона, 10 врста хеликоптера, 5 врста беспилотних летјелица, 7 врста авио бомби, 6 врста ракета, носаче авиона… Па ипак, Срби су сами без ичије помоћи изборили резолуцију 1244. Данас НАТО нема снаге да то понови, Америка је заокупљена короном, немирима, а све и да није, Русија и Кина не би дозволиле америчко дивљање по Србији.
Овакви академици и професори су прави проблем Србије, а некакви твитови пропалих хрватских политичара. Да је 1389. године српска елита била као ова данашња, онда Срба одавно не би било. Као што данашњи политичари и академици прелазе на еуроунијатсво и натоатлантизам, тако је средњовјековно српско племство могло прећи на католицизам или на ислам, задржати своје титуле, привилегије, богатство. Србија тог времена била је пуна двораца и замкова од којих није остао камен на камену. Само зато јер се ти људи нису хтјели одрећи образа, части и вјере. За данашњу српску елиту то су апстрактни појмови, ближа им је квантна физика на кинеском.
Србија се налази у тешком стању, западњачки вирус зла продро је у све поре друштва. Пропада породица, морал се срозава, на дјелу је опћа ријализитација сваког сегмента живота. Само још једна ријеч за Србе је света – Косово. Само је Косово сламка спаса. Већина Срба не зна објаснити шта им значи Косово? Зашто им је важно? Зашто га се не желе одрећи? И управо то доказује величину Косовског завјета! Јер највеће ствари у животу ријечима су необјашњиве, неизрециве! Како да објасниш својој жени да баш њу волиш поред свих других жена? Жена која може навести конкретне разлоге због којих воли мужа (богат, згодан, духовит…) она га не воли. Косово је ријечима неизрециво, а ипак га сваки Србин осјећа од рођења.
Косово – то је онај посљедњи знак српског идентитета. И зато је народ изашао на улице, а не због каквих руских или хрватских служби. Оно што Вучић и његови академици и плаћени аналитичари и режимски новинари не разумију: има једно веће право од права на живот, то је право на достојанство. Косово је граница српског достојанства.
Наслов и опрема: Стање ствари