Демографски слом на Косову и Метохији у 2020.

Према подацима објављеним у Приштини (линк) (странице 7 и 8), које треба узети са резервом јер стоји напомена да су подаци о броју рођених у децембру процењени, у 2020. је на Косову и Метохији рођено 18.186 беба, умрло је 11.108 лица па је остварен природни прираштај за 7.078 лица, не рачунајући нето миграције.

Број рођених у 2020. смањен је за 17,5% у односу на 2019, број умрлих је повећан за 16,3% па је позитиван природни прираштај смањен за 43,3% (са 12.490 на 7.078). Број рођених је смањен за 3.856, умрлих повећан за 1.556 а прираштај је смањен за 5.412.

Број рођених на КиМ најмањи је од Другог светског рата, а у односу на рекордан број у 1988. (56.283) смањен је за 67,7%.

Број умрлих највећи је од 1986. када је износио 11.826 лица.

Број венчаних смањен је у 2020. а 28,3%, са 17.852 на 12.793, док је број разведених смањен за 69,5%, са 722 на 220.

Србију грубо можемо поделити на три дела:

• Свети део који је под окупацијом: Косово и Метохија;
• Државотворни део испод Саве и Дунава;
• Војводину, плодну равницу са Фрушком гором и Вршачким планинама.

У државотворном делу Србије у 1949. рађало се 3,6 пута више деце него на Косову и Метохији (113,1 према 31,6 хиљада) да би однос спао на минималних 22,5% више рођених у 1990. (67,6 према 55,2 хиљада). Пад броја рођених у државотворном делу Србије (са све случајним Србима и другосрбијанцима којих има и у Војводини) смањен је за 36,5% од 1988. док је на КиМ смањен за 67,7%. У 2020. је однос био 2,54:1 што је однос из давне 1957.

У Војводини се након Другог светског рата рађало за петину више беба него на Косову и Метохији, број рођених је изједначен у 1955, да би у 1990. на КиМ било 2,6 пута више рођених. Сада је тај однос смањен само на 17% више на КиМ: 18,2 према 15,6 хиљада.

Ако бисмо упоредили само Београд са Косовом и Метохијом, у њему је у 2019. рођено 7,7% мање беба а у 2020. за 5,8% више, иако је и у њему смањен број рођених са 20.348 на 19.241. На КиМ је 1990. рођено 3,2 пута више беба него у Београду.