Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
У Духу закона припомињете, с много разлога уосталом, да је слобода ријеч којој се придају веома различита значења. У вашем дјелу, каже се, може се прочитати и сљедећа тврдња: „Слобода је право да се чини оно што закони допуштају“[1]. Ову дефиницију, коју налазим точном, врло радо узимам за своју и могу вас увјерити да ће моји закони допуштати само оно што је потребно. Видјет ћете сад који дуг протеже у свему томе. Од чега бисте жељени да почнемо?
На срећу, ту су ми (у вези штампе – МЗ) потпуно одвезане руке; могу кројити и резати до миле воље, без страха да ћу изазвати икакав приговор.
Зато што је штампа у већини парламентарних земаља – будући да служи само силовитим, егоистичким и непопустљивим страстима – склона замјерити се цијелом свијету; зато што је поткупљива, неправична, без икакве великодушности и родољубља; и напослетку и навластито – зато што широком дијелу становништва неке земље никада нећете моћи објаснити чему она служи.
Ако бих се усудио на потпуну обуставу новина, веома бих се непромишљено изложио јавном негодовању којему је тешко отворено пркосити; стога ћу приступити доношењу читавог низа одредаба које ће изгледати као пуке мјере обазривости или редарствене мјере.
Декретом ћу наредити да се убудуће ниједне новине не могу покренути вез владине сагласности; тиме смо на самом почетку предуприједили ширење зла; јер, није вам тешко замислити да новине које буду добијале пристанак на излажење не могу бити ништа друго него гласила привржена влади.
Е причекајте, све постојеће и све будуће новине погођене су порезним мјерама које ће, као што је и ред, обезвриједити сваку рекламу и публицитет; политичка ћу гласила подвргнути ономе што ви данас називате таксеном марком и обавезним финанцијским осигурањем или јамчевином. Штампарска ће дјелатност ускоро, захваљујући порасту тих пореза, бити толико мало уносна да ће се само најодважнији упустити у ту постоловину.
Будите спокојни. Имам чиме ћу им (политичким странкама – МЗ) затворити губицу, јер ступају на ред репресивне мјере. У Европи постоје државе у којима је надлежност у предметима деликта штампе пренијета на поротне судове. Не знам за жалоснију мјеру, јер то честопут значи узнемиравати јавност, макар и поводом најмање новинске блезгарије. Будући да деликти штампе имају веома растегљиву нарав, писац своје нападе може прерушити у тако различите и истанчане форме да је чак то немогуће и на праве судове пренијети надлежност за те и такве случајеве. Судови ће остати увијек власни, не треба то ни наглашавати, али свакодневно репресивно оружје мора остати у рукама државне управе.
Не бих се могао заклети, јер је тај сој људи попут главе лернејске хидре; кад их се посијече десет, израсте нових педесет. Понајвише ћу се окомити на новине као на огласна и рекламна подузећа. Њима ћу се овако обраћати: Могао сам вас све забранити, али то нисам учинио; могу то сада учинити, али остављам вас на животу; но, само по себи је јасно да увјет тога јест тај да не ометате моје дјеловање, нити да оцрњујете моју владавину. Не бих желио да вас свакога дана тужим, ни да непрестано морам тумачити закон како бих сузбио ваше прекршаје; не желим, исто тако, мобилизирати цијелу војску цензора којима би дужност била читати данас све оно што ћете ви сутра објавити. Имате перо, пишите; али, добро запамтите: за себе и своје пуномоћнике придржавам право да вам судим сваки пут кад будем нападнут. Без сувишна измотавања. Кад ме будете напали, ја ћу то осјетити, али богами и ви; у том ћу случају узети правду у своје руке, не одмах, јер не желим ићи безобзирно; упозорит ћу вас једанпут, двапут; трећи пут ћу вас укинути.
Моја ће државна управа одредити казне, као што сам истакао, не прејудицирајући, дакако, судске пресуде. Двије осуде тијеком године пуноправно повлаче за собом прекид излажења новина. На томе нећу стати, рећу ћу још на адресу новина, а путем указа или закона, разумије се: Сведите на најмању могућу мјеру поље вашег занимања, немојте се надати да ћете коментарима о саборским расправама још дуго моћи узнемиравати јавност, забрањујем вам приступ записницима са сједница, забрањујем вам чак, штавише, и судске записнике са суђења у предметима штампе. Немојте рачунати да ћете, исто тако, узнемиравати јавност лажним вијестима из свијета; лажне ћу вијести кажњавати и тјелесним казнама, ако треба; свеједно јесу ли објављене у доброј или лошој намјери.
Понајприје, свако уношење у Краљевство или растурање недозвољених новина и списа бит ће кажњавано затвором, и казна ће бити довољно сурова да никоме убудуће неће пасти на памет нешто слично. Затим, они од мојих поданика за које је утврђено да су у иноземству писали против владе, по повратку у земљу ће бити гоњени и кажњени. Ништа није недостојније него против своје владе писати у иноземству.
Не желим да моје краљевство буде узнемиравано галамом што долази извана. Којим путем допиру стране вијести? Захваљујући малом броју агенција које обједињују информације што су стигле са свих страна свијета. У том случају потребно је потплатити ове агенције и отада ће оне преносити само вијести под надзором владе.
Дванаести дијалог
Показао сам вам тек дио, одбрамбену стратегију, могло би се тако рећи, основног уређења под које ћу ставити штампу; преостаје ми да вам сад покажем како ћу се знати окористити том установом ради јачања своје владавине. Усуђујем се рећи да ниједна влада све до данас, није имала смионије концепције од ове о којој вам желим говорити. У земљама парламентарног система, штампа је готово увијек та која је крива за пропаст влада. Па кад је тому тако, онда назирем могућност неутрализације штампе путем саме штампе. Будући да је новинарство стварна велевласт, знате ли шта ће учинити моја влада? Она ће се сама почети бавити новинарством – бит ће то оно, штоно веле, живо, право новинарство.
Требат ће ми кудикамо мање маште но што мислите. Побројат ћу новине које ће представљати оно што ви зовете опозицијом. Ако их је десет за опозицију, имат ћу двадесет провладиних; буде ли двадесет опозиционих, ја ћу их имати четрдесет; ако их буде четрдесет, ја ћу их имати осамдесет. Сад вам је јасно чему служи право које сам себи придржао, право одобравања изласка нових политичких гласила.
… не би било добро да већи дио јавности прозре ову тактику; махинација би била разоткривена и, дакле, промашена, а јавност би се окренула од новина које би отворено браниле моју политику.
Подијелит ћу, у три или четири категорије, гласила која су привржена мојој власти. На прво мјесто ставит ћу одређени број новина чији ће тон бити отворено службен и које ће у свим сукобима бранити до краја моју страну. Али, те новине, желим вам одмах рећи, неће дакако имати и највећег утјецаја на јавност. На другом мјесту налазит ће се дуга фаланга полуслужбених новина, а чија је улога у томе да уз моју власт привуку цијело мноштво млитаваца и равнодушних људи који, без грижње савјести, прихваћају све што постоји, али даље од тога свога политичког креда не иду.
Али, управо у категорији што слиједи налазит ће се гласила која ће представљати најмоћније полуге моје власти. Ту потпуно ишчезава, наизглед, наравно, разлика између службенога и полуслужбенога тона, јер те новине, о којима вам желим говорити – бит ће све истим спонама везане уз моју власт, ланцем видљивим у случају једних, невидљивим у случају других. И не покушавам вам казати колико ће их бити на броју, јер имат ће привржено гласило у сваком дијелу јавнога мнијења, у свакој странци, републиканско у републиканској странци, револуционарно међу револуционарима, анархистичко гласило, ако устреба, међу анархистима. Моја ће штампа, као бог Вишну, имати стотину руку, и те ће се руке испружити к свим могућим струјама јавнога мнијења диљем земље. Бит ће на мојој страни, а да и не знају. Они који буду вјеровали да говоре својим језиком, говорит ће мојим; они који буду вјеровали да помажу своју странку, помагат ће моју; они који буду ишли са својим стијегом, ићи ће под мојим.
Све се своди на питање организације, морали сте већ то схватити; основат ћу, на примјер, а под фирмом Одсјека за тисковну и новинску дјелатност, један координативни центар гдје ће долазити потражити савјет и одакле ће кренути сигнали. Тада ће се – пред очима оних који нису у потпуности упознати с тајном ове мајсторије – одвијат чудан призор: нападат ће ме новине које су привржене мојој влади, запомагат ће и стварати ми мноштво неприлика.
Морис Жоли „Дијалог у паклу између Макијавелија и Монтескјеа“, стр. 60-67. Алеф, Градац, 2001, Превео са француског Франо Цетинић
[1] О духу закона, књ. XI, погл. 3. Дословце „Чините што закони допуштају“.