Zlatno runo: Veliki Srbin

Не кажем ни ја да је рипнуо што је био Србин, сасвим је могућно да је рипнуо што је био луд, само, опет, ко зна није ли то у неки тамо рачуњ – иста ставка…

И онјдак, шта им је то – велики Србин? Као, тај је и тај, Бог да му душу прости, био народни добротвор и ВЕЛИКИ СРБИН.  Да л` си чула да за неког Француза кажу да је био велики Француз? Или да је неко велики Шваба? Шваба је или није. Не може бити ни већи ни мањи него што га је матер родила. Једино Србин може да је већи или мањи. Чак није ни добар или рђав. Не, велики је или мали. Као да се патриотизам на лактофе и стопе мери! Јесте, госпођо, као штифирунг за историјску свадбу? Изем ти нацијом који аршињом за фустањ мери своју етичност!…

Ето шта ти је нација, госпођо Томанијо. Рухо. Подрерљифо, изношљифо као свако друго. Још мало па као барбут од срећу зависи. Да ми прадед, Симеон Грк, у Москопољу, добио јужњу оријењтацију, не би ме било или бих био Грк. Можда бих сада ја причао како се Цинцари хране свињским изметом, мачјим цркотињама и ужеглим уљем са сирћетом. Овако ме, видиш, та храна вређа. Симеон Грк, међутим, какав је маљерозан, још један север напрафио би ме, по свој приљици, Угром или Швабом. Микајући се по глобу, можда бих једном постао и Лапоњер. Крупњи ktimatijas с Грињланд. Велеизвозник фока!…

У прафу си, ја свакојако не бих. За мене су сва вучења извучена, сви гурбети одгурбетофани. Последњи што ме чека нема страње света, па саобразњо ни национаљност. Не може се, наиме, бити ВЕЛИКИ МРТВАЦ. Ни више или мање мртав. Мртав си или ниси… Сем ако си vrikolakas, вампир, разуме се…

Шта мислим да ће бити наши уњуци? Не знајем, Срби свакојако неће. Тај се кредит исцрпао. А ја ћу, наравно, скончати у том нацијону. Нема ми друге. Као једињи Србин који уме да препричафа славну Предају градофа.

Пети том, стр. 54-55.