Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Slovenci, Nedić, Tuđman i NDH
Равнодушност према прошлости рода није особина грађанства, осим ако је та прошлост банкротерска или криминална. Али је већ увелико текла 1941, били смо под окупацијом, Правила игре, Regola tu perhidiv, некадашње гркоцинцарске београдске чаршије распадаху се под дејством оштрих фрагмената Нове Европе, моје је ујак из фабрика „Југословенске удруђбе барв“ (JUB), из Дола крај Љубљане, заједно са поштеним Словенцима[1], протеран у Мајку Србију, мој отац, високи службеник Зетске бановине, депортован из Црне Горе, породица се, дакле, под разорним таласом једног од ендемских балканских процеса, нашла на бакином панонском имању, с нешто мало избегличких мобилија, које су, међутим, ипак биле довољне да поремете дугогодишњи свети поредак у кући.
Борислав Пекић „Године које су појели скакавци“ трећа књига, странице 18-19.
[1]Кад год се о тој „братској помоћи“ пише, мање због романтизирања српске народне душе, више у циљу одузимања Недићевој влади и последњег моралног извињења, увек се то угошћавање протеране браће описује као спонтана народна светковина јавног родољубља и милосрђа. Тронути сте сликом унезверених Словенаца који с избегличким бошчама лутају српском недођијом, а сељаци их, како им на праг легну, уводе у куће и примају у домаћинство. Избеглице из Словеније, међутим, путовале су возовима, на београдској су их станици дочекивали службеници Владе једне такође окупиране земље, једне такође унижене Цркве и једног такође сиротињског Црвеног крста, те су административним путем, уз прву помоћ, дистрибуирани по окупираној Србији. И кад смо већ код приватне ексхумације прошлости, питамо се да ли је, можда, и генерал Недић био израз некакве „спознаје међународних чимбеника“, од којих су наоружани Немци по нашим улицама били најуочљивији, када је од стране војничког му колеге Ф: Туђмана, вође Хрватске демократске заједнице, допуштено то повијесно разумевање Независној Држави Хрватској? („При томе заборављају да НДХ није била само пука „квислиншка“ творба и „фашистички злочин“ већ и израз како повијесних тежњи хрватског народа за својом самосталном државом, тако и спознаја међународних чимбеника, у овом случају владе Хитлерове Њемачке“ – Према Вјеснику од 25.2.1990.)