Realsocijalizam i zatvor 7: nepravedna i neracionalna raspodela dobara

Manipulacioni, ergo, korupcionaški sistemi po sebi podrazumevaju sve vrste nepravdi, pa i onu koja se tiče raspodele dobara. Uvek mora postojati njihov dispozicioni depo iz kojeg će se, mimo zakona i stvarnih zasluga ili potreba, deliti mito onima koji ga, takođe mimo zakona, zasluže. U načelu, nepravedna raspodela ne mora biti i neracionalna. Zavisi samo s koje tačke gledišta uzimate. Da li vam je kriterijum javno dobro ili interes vlasti. Ako od drugog polazite, onda je nepravda korisna pa, prema tome, i racionalna, jer vam obezbeđuje podršku koju inače ne biste dobili.

I u tom pogledu nema razlike između robije i slobode. U Sremskoj Mitrovici su se izolovani intelektualci, zaposleni za račun Ministarstva unutrašnjih poslova slušaju inostrane radio-stanice, prevode zabranjene knjige ili pišu svoje političke memoare (izveštaje Udbi, zapravo), posebno hranili i njihovi su obroci bili možda malo bolji i raznovrsniji. Mogli su u svojim ćelijama kuvati kafu, a neki su imali privilegije u dopisivanju s porodicama.

Funkcioneri su posle rata imali posebne magazine, nedostupne ostalim građanima, i slobodan pristup državnim fondovima konfiskovanog nameštaja. Izvesne od ovih privilegija nestaju tek danas, ali je njihovo potpuno iskorenjivanje jedva moguće. Te su privilegije, sada s nevericom saznajemo, podrazumevale nekontrolisano, vlasničko korišćenje tzv. „društvene svojine“, feudalno pravo zamkova i baronskih imanja na pojedinim od „suverena“ darovanim teritorijama (grofovijama), pa i masovnu notornu pljačku ne samo aktuelnog nego i istorijskog narodnog blaga[1].

[1] Posljednja afera te vrste zove se srebrna i još traje.