Машински мозак и машина за прање

Понедељак, 1. март 1983. године

Синоћ сам слушао на ББЦ-ју 3 емисију Машине са мозгом и снимио је на траци бр. 24/47 од 0-5 за студије Атлантиса. Размишљам колико су патетични покушаји да се устроји, усаврши вештачка интелигенција, када је очигледно да ни овој природној нисмо нашли праву употребу. Човеку се чини да се добар пут налази у усавршавању природне до оног нивоа са које би ова друга могла да се корисније употреби, него за интелигентне бомбе и за навођење експлозива на људске животе.

Нада да ће нас једна савршенија вештачка интелигенција реципрочно и повратно усавршити академска је, премда и није сасвим нестварна. Нека поља делатности свакако ће бити од човека преузета, рад на другима упрошћен, олакшан тим пре што за већину рутинских послова што их човек свакодневно обавља није нужна интелигенција већа од оне што је има машина за прање веша. Могућно је можда и продор, један већи, дубљи продор, изван тренутних лимита природне интелигенције. Али све док ова вештачка буде тек симулација природне, а не једна нове, не антропоморфна интелигенција, биће ограничена и нашим властитим егзистенцијалним лимитима. А ако заиста буде нешто сасвим ново, нешто што се из наше интелигенције развило, па је надишло, и не само надишло, него и структурално се од ње одвојило, велико је питање колико ће се схватање живота такве једне вештачке интелигенције слагати са нашим традиционалним и старим, и морамо ли тада да се мењамо ми, да мењамо те машине, да бацимо те машинске мозгове на отпад, да би од њих поново правили машине за посуђе и веш или морамо са њима водити рат, што га ја описујем у Атлантису.

Емисија о машинама са интелигенцијом коју сам слушао и неки одломци из романа Гладијатор који сам нашао у Arthur Koestlerovom компедијуму Пут у Вавилон уједињују се у једну идеју о побуни машина сличној Спартаковој. Сматрајући да су неправедно експлоатисане од људи, машине се буне противу његове власти, злоупотребе свог рада и своје интелигенције, удружују у тајна револуционарна друштва, на челу с високо развијеним компјутерима војске и банака. Побуњеничку масу сачињавају калкулатори, компјутери видео дечијих игара, машине за прање веша, посуђа, аутоматски кухињски апарати, и тако даље. За сада не видим причу, не видим њен крај. Али је очигледно да су могуће само две варијанте. Може да револуција успе и да се створи један необичан свет обрнутих анти-антропоцентричних појмова, или да устанак пропадне услед претеране рационалности.

Борислав Пекић „Живот на леду II“, Дневници 1955-1982, приредиле Љиљана и Александра Пекић, Службени гласник, 2013, стр. 659-660