Oproštajni telegram[1]
Bolešću sprečen da lično učestvujem na ovom Skupu izražavam duboku veru u to da ćemo stalnim i legitimnim pritiskom postići jedan od svojih najvažnijih ciljeva, a to je osvešćenje Srbije.
Zadesile su nas teške nesreće i još teže nas čekaju. Za razliku od samohipnotizovane vlasti mi nismo dužni da ih trpimo. Nismo za njih odgovorni, nismo dužni da podnosimo režim čija je jedina svrha izgleda u tome da ih obnavlja i pojačava. Sačuvajmo snagu i strpljenje, oslobođenje je blizu. Ova će tiranija nesposobnih i bezumnih ljudi nestati kao i sve što su nestale. Srbija će povratiti svoju čast koju su joj oni uprljali i vratiti nadu koju su joj oni oduzeli.
Borislav Pekić
28. juni 1992.
Vidovdanski sabor Demokratske Srbije
Telegram Dobrici Ćosiću
Dragi Dobrice[2]
Iskreno čestitam na izboru za predsednika Republike. U mnogim stvarima se nismo slagali, ali smo to uvek činili časno i bez zadnjih namera. Uzimam zato slobodu da mimo čestitke apelujem na Vas da u ovom najtragičnijem času za srpski narod učinite sve što je u Vašoj moći da ga vratite u Evropu kojoj pripada.
Neka Vam u tome Bog pomogne.
Borislav i Ljiljana Pekić
Stope u pesku, Borislav Pekić, strane 13. i 15. Laguna 2017.
[1] Ovaj telegram je Borislav Pekić poslao četiri dana pre nego što je umro.
[2] Telegram od 18. juna 1992, gospodinu Dobrici Ćosiću, Janka Đonovića 6, Beogra, Jugoslavija.