Дрина
Жалила се река Дрина,
током целим.
Кажу да ја од давнина
неког делим.
Са људима шта се збива,
да ли знају?
Кажу да сам увек крива,
и стално ме исправљају.
Ја жуборих увек чисто.
Обале ми нису бране.
Ја људе волим исто
с обе стране.
Ја током целим својим,
желим само да их спојим.
На Дрини ћуприја
Две обале она споји.
Вековима чврсто стоји.
Преко Дрине, дивне воде.
По њој људи вазда ходе.
Разних капа, разних вера.
Мехмед пашо, алал вера.
Андрићева мудра глава,
отрже од заборава.
То су прави неимари
што подижу вечне ствари.
Размишљам са обала:
коме рећи више хвала.
За кога да дигнем чашу:
да л за Ива ил` за пашу?
Михаило Ћуповић „Пуче зора изнад Златибора“, стр. 76-77.
ПП „Алати универзал“ – Севојно. 1993