Достојевски о руским либералима

• Ја ћу вам, господо, изнети чињеницу – наставио је он истим тоном, то јест као у необичном заносу и жару, а у исти мах готово смејући се, можда, својим властитим речима – чињеницу чије запажање, чак и откриће, имам част да припишем себи, и то једино себи; бар још о томе још нигде није говорено ни писано. У тој чињеници се исказује сва суштина руског либерализма оне врсте о којој говорим. Прво, шта је либерализам, ако говоримо уопште, него напад (разложан или погрешан, то је друго питање) на постојећа друштвена уређења? Зар није тако? Моја се чињеница, дакле, састоји у томе да руски либерализам није напад на постојеће друштвено уређење, него је напад на суштину нашег бивствовања, на само биће, а не тек на уређење; не на руске прилике, већ на Русију. Мој либерал је дотерао дотле да пориче Русију, то јест мрзи и бије своју мајку. Свака незгодна и неуспела појава изазива код њега смех, малтене усхићење. Он мрзи народне обичаје, руску прошлост, све. Ако за њега има оправдања, оно је, можда, у томе што он не схвата шта ради, и своју мржњу према Русији узима као најплодоноснији либерализам. (О, код нас ћете често наићи на либерала којем остали аплаудирају, а који је у суштини, можда, најсметенији, најнедотупавнији и најопаснији конзервативац који ни сам то не зна!) Ту мржњу према Русији још недавно су неки наши либерали сматрали готово за истинску љубав према отаџбини и хвалили се тиме што боље од других виде у чему она треба да се састоји; али сад су постали отворенији па су стали чак да се стиде и самих речи „љубав према отаџбини“, чак су и појам избацили и уклонили као штетан и ништаван. Та чињеница је тачна, јамчим за то и… требало је једном изрећи целу истину, једноставно и отворено; али та чињеница је у исти мах и таква какве нигде и никад није било нити је постојала од памтивека ни у којем народу и према томе је та чињеница случајна и може проћи, слажем се с тим. Нигде не може бити тога либерала који мрзи своју отаџбину. А чиме да се све то објасни у нас? Оним истим чиме и пре, тиме што руски либерал засад још није руски либерал, ничим другим, како ја судим.
• Све што си рекао, Јевгеније Павловичу, ја држим за шалу – приметио је кнез Ш. Озбиљно.

Фјодор Достојевски, Идиот, друга књига, стр. 25-26., Лагуна и Сазбука, 2019, Класици светске књижевности, Књига бр. 20.