Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Neće me mrzeti da ti opišem kako ja zamišljam takvu englesku konverzaciju, a ti konsultuj tamo naše prijatelje, baš me interesuje jesam li u pravu. Ovoj konverzaciji dodajem i prevod na bilo koji od mediteranskih jezika, recimo srpski, naime tu konverzaciju između NJE I NJEGA dajem i u domaćoj verziji.
Dakle ENGLESKA VERZIJA. Kao što bi rekao Jonesko ovo ćutanje puno značajnih usklika odigrava se u engleskom salonu, uz engleski čaj. Kroz engleski prozor vidi se kako engleska kiša pada na englesku travu. U perspektivi oblak koji je došao sa Atlantika naglo ali ipak nenametljivo postaje engleski. To mora da se vidi. U sobi po zidovima vise slike engleskih konja i engleskih predaka. U kaminu se stalno gasi engleska vatra. Englez i Engleskinja imaju hroničnu englesku kijavicu i diskretno šmrkću što se u didaskalijama neće posebno naglašavati već, opet sasvim engleski, podrazumevati.
ONA: Maks, dragi, ti danas izgledaš tako… ah!
ON: O. Maksi, draga, nalaziš?
ONA: 0, pa s obzirom na sve, znaš…
ON: To je vrlo, vrlo ljubazno od tebe… zaista!
ONA: I od tebe takode… stvarno!
ON: Ti si danas baš… nisi li srce?
ONA: Ah, Maks, ti si zbilja… A i kuća ti je stvarno…
ON: Mnogo hvala, Maksi, draga… Vrlo, vrlo, hvala… Medutim…
ONA: I sve je uopšte… Nije li, dragi?
ON: Zacelo, zacelo… blagodareći tvom… razumeš!
ONA: Kako si ti, doista, nemam reči…
ON: Eh!
ONA: He, he!
ON: Ho, ho, ho!
ONA: Hi, hi, hi, hi!… U redu, da ne duljim…
ON: Najzad, hteo bih samo… ti znaš…
ONA: Sa zadovoljstvom, Maks, dušo… besumnje….
ON: Divno! Prekrasno! Izvanredno! Božanstveno!…
Evo, sada domaće SRPSKE VERZIJE: umesto ćutanja isprekidanog usklicima, čuju se samo reči. Ako se čuje neki usklik onda čitalac ne sme biti u zabludi: to nije engleski uzvik nego srpski jauk i označava da su počeli da padaju međusobni šamari. Kroz srpski pendžer ne vidi se ništa. On je naime prljav. Ako je otvoren onda na polju može da pada kiša, ali ona ne pada na travu nego na glavu ra
doznalaca koji su se ispred kuće skupili te kako Krvati vele ,,zdušno“ navijaju. U perspektivi oblak koji dolazi bilo otkuda i lepo se vidi kako odbija da bude srpski. (Mikez ga zato iz dna duše prezire, ali se on zato tim više dopada sekretaru Gradskog komiteta koji je zadužen za suzbijanje šovinizma.) Po zidovima vise reprodukcije Paje Jovanovića, isečci iz Ilustrovane politike. Predaka nema. Njih zaista i nema. Prema tome, ni njihovih slika ne može biti. Ako i ima koji predak, to je brkajlija sa Solunskog fronta, kao da sa njim počinje porodica. U peći se ne gasi vatra i time je uspostavljena ravnoteža prema prednostima ostrvskog načina života. Srbin i Srpkinja nemaju kijavicu, ali to im ne smeta da za čitavo vreme šmrkću, duvaju, stenju i uopšte ispuštaju šumove toliko složene da bi za njih trebalo da bude izmišljen čitav notni sistem.
ONA: Slušaj, bre, ti danas izgledaš kao smrt!
ON: Ma nemoj, ti ćeš mi kažeš!
ONA: Pa s obzirom da boluješ od raka…
ON: To je zbilja svinjski od tebe, da znaš!
ONA: Svinjski je ženiti se a imati rak!
ON: Ti si danas baš prava kučka!
ONA: A ti zbilja preispoljni dripac! A i kuća ti je stvarno usrana! Sva usrana!
ON: Boli me! Stvarno me vrlo, vrlo boli dupe!
ONA: I sve je ovde kod tebe usrano!
ON: Zacelo, ali blagodareći tvom kurvinskom ponašanju!
ONA: Kakav si ti tvor, dakle nemam reči! A kurva si ti i tvoja majka!
ON: (udarac, jauk) A ti si đubre! Eto šta si ti!
ONA: (udarac, jauk) Svinjo jedna!
ONA I ON u horu između uzvika: Mater ti tvoju! Da ti sve po spisku! Govnaru! Zar u stomak mene! (itd.)
ONA: (kroz plač) U redu, da ne odugovlačim – odlazim…
ON: Idi u božju mater!
ONA: Životinjo! Kretenu! Idiote, ubico!…
A to je samo ona prva scena na naš jezik prevedena.
Borislav Pekić „Konverzacija kao život – Pisma Ljiljani #02“ Solaris, Novi Sad 2003. str. 146-148.