327.
Јагодина, 29. јуни 1825. година
Хасан ага кнезу Милошу – моли да му помогне око пуштања сина Арифа из затвора у Ћуприји.
Нашему благородному Г. Господару Милошу Обреновићу здравствујте
Доходим вам покорно молити милостивни Господару које намидогодила несрећа наша али може бити ви сте разумели за нашу незгоду.
Мој син Ариф сас војводу и несрећа се догодила те мало обранио војводу и послетофа уфате га и одведу у Ћуприју и тамо стои затворен. Него милостивни Господару молим вас ја старац и његова ситна дечица учините милос не оставите нашу кућу сиротну бог вам дао што у бога желите и бог вам подержо ваше господство. Зашто кућа са шњим живи него учините милостивни Господару тако ти жива твоја деца да би дошло до погибељ овом момку. Недајте забога и за онај свет у ваше руке нека је па како вас бог учи ион и сва наша кућа па како год ти знаш онако учини. Ја би дошо сада тамо али не могу да оставим децу код куће зашто су нејачка а да ћу и ја тамо да вашу милост шта ћу више да вам досађујем у ваше је руке па како вас бог учи и љубим вам скут и руку. Остајем ваш добро желити за ваше желаније
У Јагодини
Хасан ага Читак
На 29-јуна 1825.
Оригинал, АС, KK XII, 419
1.јул 1825. година
Милош покушава да спасе смртне казне сина Хасан-аге Читака из Јагодине.
Бр. 1177 – Д. 1. – Одговорено Асан-аги Читаку у Јагодини на писмо његово од 30. пр(ошлог) јунија, да се постара дознати шта ће везир одговорити војводи ћупријском у призрењу сина његова Арифа ранившамеселима јагодинског, и, које дознавши, да јави Господару, а Госп(одар) (ће)употребити, колико је возможно, силе своје о избавленије смрти сина његова.
(Василије Крестић-Никола Петровић, Протокол кнеза Милоша Обреновића1824-1825, САНУ, Посебна издања књига СDLX, Одељење историјских наукакњига 1, Београд, 1973, стр. 443.)
328.
Катун, 1. јули 1825. година
Милета Радојковић кнезу Милошу – јавља да се окупља турска војска у
Параћину. Затим јавља да је Јованча погинуо између Алексинца и Топонице.
Високо милостивом его сијателству верковном Г. Милошу србском књазу и благодетељ здравствујте
Ми покорни ваши служитељи јављамо вашем сијателству како смопримили ваше писмо послато по Гаје и разумели смо што нам препоручујете да разумем али се Турци собирају и за Јованчу да је погинуо ми смо с онога сата послали у Параћин човека нашег да види колико је Турака дошло и башје ишао код оног Таинџије Топал Стојка што и дели и меси таин зашто је онврло у добро самном и казао у два реда што су дошли пред једнема онај буљукбаша што уби 5 кметова што беу пошли из Мутнице у Лесковац код Шаши паше да га туже зашто је у Мутницу субаша био а после паша га наместио на буљугбашлук – и други пред другема – Арнаутима Мамут Пашин азнатар што је био и свега пешака 65 људи и коњаника 14. Више немаод 80 људи свега а за Јованчу немамо прави абер – но људи тулаже а једантрговац из Ниша поштен казао кад је год Јованча прошао кроз Ниш ми смо свагда разумели а сад несмо ништа за њега чули у Ниш – но кад смо дошли у Ражње тад смо чули да је и Јованча погинуо између Алексинца и Топонице а сад оћу одма и там послат разумна човека и верна и све ће разумети како је иоћемо пак вама јавит – како је – за свашта – скорим временом и у Крушевац мало дошло војске они није на нас да ударе но се боје од нас –
1825, јулија 1.
Слуга покорни Милета Радојковић
Оригинал, АС, КК XII, 420
остајем у Катуну