Стојан Марковић: Наука о држави и државној управи

https://pretraziva.rs/show/administracija-kraljevine-srbije.pdf

Стр. 1-2.

Држава је организам са оcобеним самостојним индивидуално-личним животом, у којем се огледа лични живот народа. као политичке јединке.

Састојци овога индивидуално-личног живота државе нису природно састављени и по томе тако прости и једноставни. као што с-у природно спојени, видљиво прости и једноставни састојци, који чине бпће и живот појединога човека, као индивндуално-личнога бића.

Живот државе састављен је из таквих чињеница, које су једна од друге видљиво различне и стоје свака за себе и оделито. Ове се чињенице по томе морају путем апстракцпје довести у међусобни спој, везу и склад, те да тако, мислено спојене, образују слику државе. као самостојног и једноставног органског бића, које живи својим властитим животом и које је способно за самоопредељивост или за изјаву воље и за, радњу или пословање. којим ову своју вољу на спољни свет преноси.

Ове чињенице или основице бића и живота државе стоје по овоме у нарочитој међусобној моралној вези, у нарочитим узајамним одношајима и то на основу нарочитих начела и закона, до сазнања којих се долази путем разматрања, истраживања и испитивања ствари и појава у свету, природи и историји, путем издвајања, спајања, апстракције и отуда изведених и сређених закључака.

Међу тим се ова начела и закони, по самој поменутој особеној природи државе, као мисленога или колективнога бића, не намећу уму и памети истражиоца са оном природном и аподиктичном нужношћу, са којом му се намећу пронађене истине, начела и закони у природном реду ствари и појава.

У овом послу разматрања, испитивања и извођења закључака, играју знатну улогу с једне стране бескрајност појава, које човекова памет не може свакад потпуно и у целини да разазна и схвати; а са друге опет стране релативна лична моћ и способност самога истражиоца, на којега уз то при овоме раду утичу врло многе државне и друштвене прилике, струје и догађаји, који су често производи и резултати воље. па и самовоље појединих покретача ових државних и друштвених прилика, струја или покрета и догађаја.

27.-28. стр.

Међутим српски народ није овим својим јуначким делима и борбама за своје ослобођење и ујединење, свој народни задатак потпуно извршио, — ои се није још „руковао“ са свом својом драгом браћом, са којом се је на Косову растао, а док се то потпуно иеизврши и неосигура, Краљевина Србија неможе и несме улазити ни у какве „савезе, лиге и међународно-парламентарне конференције и конгресе мира”; Србија има и мора још много да ради на ослобођењу осталих подјармљених делова Српства, те да тако, као компактна и консолидована целина може потпуније да врши ону улогу, која јој је у светско-историјском животу народа намењена; Србија је овим својим џиновскнм напорима н борбама целоме свету показала и доказала, да је ове улоге достојна. и да непропада н неможе пропасти народ , који је свестан овоје вере и своје велике историје — који је обелоданио толико народне свести, животне снаге и челичне издржживости и тако светлих дела у својем народном животу. 0 ову свест, жнвотну снагу и издржљивост српског народа морају се разбити све тежње и покушаји његових непријатеља и свију оних пустоловних државника, безстидника-шовиниста и несавесних фалсификатора српске нсторије и етнографије, који би ишли на то, да се обновљена Немањићева краљевина на овоме путу народног уједињења, преображаја и државног консолидовања помете и спречи.

Ову исту свест и животну снагу и издржљивост, народ је српски показао и својим радом и борбом на пољу уставности и осигурања својих унутарњих права и слобода. Из овога је рада поникао знаменити слободоумни крагујевачки народни Устав од 1835. године; из ове борбе и рада поникао је и садањи слободоумни Устав од 1888. године, који је народу и његовом представништву створио и ујемчио тако моћан органички положај у држави и њезином свеколиком животу и кретању. Садањим је уставом Србија увршћена у прве редове уставних и представничких држава. Овим је уставом народ постао меродавним чиниоцем у извођењу државних и народних идеала — у стварању своје среће, својега благостања и свестранога напретка; овим је уставом засновано поуздано јемство како за осигурање држављанских права и слобода, тако и за опстанак и развитак веколиког државнога и народног живота; уставом овим створене су све могуће гарантије и услови за сузбијање сваке и свачије самовоље и обести; њиме је створена јака устава за спречавање и сузбијање насилних потреса, трзавица, катастрофа и крвавих унутарњих раздора; до сада претрпљене патње и страдања треба и владару и народу и његовом представништву да буду озбиљни поук и школа у њиховом даљем раду на извођењу и чувању ових права, слобода и уставних тековина, које су их тако скупо стале.

Међутим, као год што српски народ има и мора још много да ради на својом спољном ослобођењу и ујединењу, на извођењу својих народносних идејала, исто тако он има још врло много, дуго и живо да ради и на томе, да ову своју драгоцену уставну тековину потпуно и у свима појединостима практички изведе и осигура.

Администрација Краљевине Србије, Београд 1893.