Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Државопис Србије, Свеска XIX, Београд, у државној штампарији Краљевине Србије
„Статистика виноградарства у Краљевини Србији за 1889. годину“
Увод
На деветом састанку централног статистичког одбора, који је држан 30. новембра 1888. год., говорено је о потреби земљарске статистике, и одброј је одлучио, да се за сад учини покушај с пописом земљишта под виноградима, једно за то, што се од последњег пописа, који је био 1867. год., стање много променило услед филоксерне заразе, а друго с тога, што је пописом имовине у 1884. години нађен невероватно велики простор овога земљишта.
Статистички одбор усвојио је доцније и предложени формулар заједно са упутством за попис виноградског земљишта, који овде износимо.
Овај формулар и одлуку о попису земљишта под виноградима доставио је централни статистички одбор господину министру народне привреде, који га је одобрио и наредио расписом својим од 15. декембра 1888. године Сбр. 654., да општинске власти изврше попис и преко надзорне полицијске власти пошљу га статистичком одељењу министарства народне привреде.
На овај начин извршен је у Србији попис виноградског земљишта први пут од самоуправних органа, а без утицаја државне власти.
Само местимице, а понајвише у ослобођеним крајевима, није овај посао урађен како треба, али сам ресултат био је у главноме задовољавајући, што ће се најбоље моћи видети из самих бројева и осталих података које на овоме месту износимо.
I Власници винограда
Пописом виноградског земљишта констатован је на првом месту број домаћина, који су имали винограде. Таквих домаћина било је свега 162.487. Према укупном броју домаћина, који је по попису од 1884. године износио 325.336, излази, да је једва половина домаћина имала нешто виноградскога земљишта.
Занимљив је о томе овај преглед по окрузима:
Не обзирући се на Београд, ми налазимо да је најмањи проценат домаћина, власника винограда, био у подринском и чачанском округу, а највећи у књажевачком и црноречком округу.
Већи проценат од средњега налазимо у дванаест округа, а у осталим окрузима проценат је био мањи.
Кад овако поређење учинимо одвојено по варошима и по селима, онда излази да је износио проценат домаћина
У варошима 23,67
У селима 56,10
Мало даље показаћемо колико је од виноградског земљишта долазило просечно на једнога домаћина.
II Површина винограда
Приликом пописа становништва и имовине, који је извршен на крају 1884. г., нађено је 80.335,98 хектара земљишта под виноградима. Ова несразмерно велика површина, од које долази 64.808,46 хектара на округе у старим границама, кад се пореди са површином, која је у 1867. г. износила 410.690 мотика или 34.854,72 хектара[i], показује за 1884. год. више 29.953,74 хектара, и најбољи је доказ, да је попис 1884. год. био погрешан и ако су га извршиле нарочите комисије.
Када узмемо у обзир огромну штету, коју је нанела виноградима филоксерна зараза, онда можемо потпуно веровати подацима о површини виноградског земљишта, који су добивени новијим пописом од 1889.
Том приликом нађено је, да у Србији има 43.304,82 хектара земљишта под виноградима, и од ове површине долазило је на округе у старим границама 34.919,23 хектара; дакле само 2.064,51 хект. више него у 1867. години. Осталих 8.385,59 хектара долази на нове крајеве.
Колико је у сваком округу на по се било замљишта под виноградима 1889. и 1867. године, и колика је била разлика између ове две године, то се види из овог прегледа:
Само у осам округа земљиште под виноградима увећало се у периоду од 1867. до 1889. године; у осталим окрузима на против винограда је било мање 1889. године.
На сто хектара земљишта под виноградима у 1889. години долазило је 1867. године
У округу хектара
Алексиначком 159,50
Рудничком 128,70
Ваљевском 116.10
Шабачком 109,50
Смедеревском 107,90
Јагодинском 107,20
Пожаревачком 103,70
Ћупријском 100,30
Књажевачком 92,50
Крајинском 85,40
Крагујевачком 84,70
Црноречком 79,60
Београдском 79,40
Подринском 71,80
Чачанском 71,50
Крушевачком 66,10
У Београду 101,70
А у Србији у старим границама 94,10
Из овог поређења види се, да је у посматраном периоду највише винограда подигнуто у крушевачком округу, а највише је изгубио округ алексиначки.
Нема сумње да би ове размере биле сасвим друге, да није било филоксерне заразе[i], која је толику штету нанела нашем виноградарству.
Када површину целе Србије поредимо са земљиштем под виноградима, онда излази, да на сваки квадратни километар долази само по 76 ара земљишта под виноградима.
За сваки округ на по се имамо о томе овај преглед:
[i] Филоксерна зараза констатована је први пут 1882. год., и то у смедеревским виноградима, а дана је већ има у окрузима: подунавском (пређашњем београдском и смедеревском), крагујевачком, моравском (пређашњем јагодинском и ћупријском), крушевачком, толличком (и нишком), тимочком, црноречком, крајинском и пожаревачком.
Зараза до сад није захватила округе: ваљевски, подрински, руднички, врањски и пиротски.
Земљишта под виноградима било је релативно највише у смедеревском и нишком округу, а најмање у подринском округу. Ужички округ нема винограда.
Окрузи у новим крајевима имали су укупно 0,76 процената земљишта под виноградима. Код округа пак у старим границама тај је проценат износио 0,93; дакле 0,17 више.
Напред смо напоменули, да је само у 528 општина било земљишта под виноградима, које је било подељено на 162.487 домаћина. Према томе долазило је од земљишта под виноградима просечно
На једну општину 82,02 хектара.
На једног домаћина 0,27 хектара.
…
Из статистичке карте, која је по овим размерима израђена, на први поглед јасно се види, да је виноградарство боље заступљено у источној половини Србије него у западној, где земљиште за подизање винограда није тако згодно.
[i] Види Државопис Србије свеска V страна 115.