Нишки калемегдан

Радмила Тричковић „1687-1739“ Службени гласник 2013. Стр. 94-95.

Стара Нишка тврђава била је тешко разорена, особито приликом турске опсада у септембру 1690, кад је добрим делом дигнута у ваздух лагумима с Видин-капије. Ордија се после освајања није задржавала на рашчишћавању рушевина, јер је тада (важније) било да се у једном замаху освоје Смедерево и Београд. Тек у септембру 1691, после пораза код Сланкамена, мухафизу Ниша упућен је први ферман да се постара о поправљању шарампова око Нишке тврђаве. Кад је крајем јула 1695. први пут стигао на конак у Ниш, султан Мустафа затекао је разорене градске бедеме и табије, шарампове проваљене и градски ров на многим местима затрпан рушевинама. Султан је наредио да се та слика што је могуће више поправи, а велики везир Елмас Мехмед-паша лично је изишао на увиђај и саставио списак најнужнијих радова. На конаку у Јагодини султан је наложио да се што пре обнове њена стара џамија и путнички хан, задужбине Дервиш-бега Јахјапашића из 16. века.

Наредне године, кад је султан по други пут стигао у Ниш, око града су биле пободене палисаде, а започето је и копање ровова. Град је са својим архаичним, још увек разваљеним бастионима и полумесецима, оставио да Де Фериола, посланика султановог савезника Луја XIV, толико мучан утисак, да је у свом дневнику забележио: „Једном речју, у оваквом стању у каквом се налази, ово утврђење се може заузети голим мачем у руци“. Међутим, Нишу се тада нису могли поклонити ни пажња ни средства, јер су они морали бити уложени у Београд, „кључ Угарске“. Штавише, на конаку у Јагодини султан је нашао оспособљен једино стари хан, те је поново издао наређење да се поправи и џамија. Тек кад је постало јасно да је битка за Будим и Ердељ коначно изгубљена, у Ниш се почело гледати као у „предњи бедем Дунава“. У време мировних преговора, у новембру 1698, мухафизу Ниша везиру Сулејман-паши издата је заповест да је „најпрече и најважније да се поправи и утврди град Ниш, да се зид око њега покрије оловом, а испред тврђаве остави празан простор на коме се касније не смеју подизати куће, дућани, читлуци и друге зграде“. Тиме је и нишки град добио свој калемегдан.