Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Радмила Тричковић „1687-1739“ Службени гласник 2013. Стр. 113.
Напор да се освојене области задрже по сваку цену још је очигледнији на мукатама за 1693. годину. Ту су, поред београдског ђумрука с готово упола мањом закупнином (од 6.404 на 3.684,5 гроша), подробно наведене соколарске, јастребарске, филуриџијске и кнезовске баштине и читлуци који су улазили у мукате Мачву, Крупањ, Сребреницу, Немце и Купиник, с објашњењем њихових обавеза према закупцима муката. Јаничар Сулејман-ага узео је тада за 1.000 гроша мукату Панчево, која је спадала под јенопољску благајну. Из каснијег обрачуна види се да је овде, осим пшенице и јечма, произведено и нешто кукуруза, „мумуруз“. Најранија вест о гајењу кукуруза у овим областима потиче из прве половине 17. века, а односи се на околину Јагодине.