Саобраћај и складиштење учествовали су са 6,3% у укупној запослености у правним лицима (84.641 запослена), а са 6,9% у укупним инвестицијама у нова основна средства (41,8 милијарди динара.
Као и трговина на велико и мало и поправка моторних возила и ова делатност је веома важна за запосленост у Београду у релативном смислу, а за инвестиције и у апсолутном смислу. У Београду је 41,9% запослених и 54,7% инвестиција. Удео у укупној запослености у Београду био је 7,6%, у Војводини 5,7%, а у Србији-Југ 5,6%. Удео саобраћаја у укупним инвестицијама у Београду био је 10,35%, у Војводини 9,2%, а у Србији-Југ 1,32%.
Највише запослених у саобраћају имао је Савски Венац (6.269 лица), затим градови Нови Сад (5.109) и Ниш (4.914), па још пет општина у Београду пре Суботице (2.599) и Шапца (2.172), па опет још три београдске општине пре Краљева (1.895), Зрењанина (1.407), Панчева (1.407), Ужица (1.366) и Чачка (1.273 запослена).
Све општине у Србији имале су запослене у саобраћају и складиштењу, а најмање су имале Црна Трава (3), Медвеђа (9), Житорађа (12), и Голубац (14). Још 73 општине су имале мање од 100 запослених у овој делатности, али њима нико није
крив што уопште постоје и руже државне статистике.
Инвестиције у нова основна средства нису књижене у чак 99 општина, што од њих није лепо. Више од половине укупних инвестиција могу да објасне само Нови Сад (11,3) и Стари Град (11,1), а три четвртине инвестиција се дају објаснити када се њима прикључе још и Звездара (3,8), Савски Венац (3,7) и Сурчин (2,1 милијарди динара). И то је то. Само да константујемо.
cudi me da kod tebe oko Jagodine nema vise logistike.
Naimem nisam znao da su Cuprija,Jagodina i Paracin onako blizu i da popolaciaj kraja je dosta velika