Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Према подацима РЗС-а остварене инвестиције у нове основне фондове у 2015. години износиле су 508,6 милијарди динара, што је за 6,2% номинално више него у 2014. години.
Када се инвестиције изразе у еврима, оне су износиле 4.211,8 милиона евра и повећане су за 3,2% у односу на вредност у 2014 године (4.082 милиона евра). У временској серији од 2006. године мања вредност инвестиција остварена је само у 2006, 2010. и 2014. години.
Поплаве у 2014. години су се веома одразиле на структуру инвестиција у 2015. години, јер је у 2015 години евидентирана рекордна вредност инвестиција у Снабдевању електричном енергијом, гасом и паром у износу од 540,3 милиона евра (490,5 милиона у 2014). У рударству су након скромних 46,8 милиона евра у 2013 години инвестиције у нове основне фондове повећане на 380,2 милиона евра у 2014. години, да би у 2015. години биле смањене на 271,8 милиона евра.
Веома повољан индикатор у погледу будућих развојних могућности Србије је рекордна вредност инвестиција у Стручним, научним, иновационим и техничким делатностима, у износу од 508,4 милиона евра, што је скоро три пута више него у 2012. години (183,2 милиона евра).
Инвестиције у нове основне фондове у прерађивачкој индустрији износиле су 904,6 милиона евра и мања вредност је забележена само у 2006, 2010 и 2014. години.
Инвестиције у нове основне фондове у државној управи износиле су 292,8 милиона евра, што је блиско вредностима из 2014. и 2013. године. У образовању је износ био 34,6 милиона евра и најнижи је након 2014. године (34,55), а у здравству 62,5 милиона евра и био је нижи само у 2013. години (55,4 милиона евра).
У извршеним исплатама за инвестиције финансијски кредити (113,6 милијарди динара) учествовали су са 20,7%, што упућује на заблуду о неопходности да се банке „стимулишу“ да кредитирају привреду. Из сопствених средстава је финансирано 67,3% од укупно исплаћених инвестиција у основне фондове.
Из осталих фондова исплаћено је 61,3 милијарди динара, што је 11,2% од укупне вредност исплата. Више од половине (31,1 милијарди динара) исплата из осталих фондова финансирало је инвестиције у Стручне, научне, иновационе и техничке делатности, а још 17,4 милијарди биле су исплате из ових фондова у инвестиције у Државној управи и обавезном социјалном осигурању. Ови подаци указују на апсолутни значај инвестиција које се исплаћују из буџета републике, покрајина и општина.
Интересантно је упоредити структуру исплата за инвестиције са неком ранијом годином. На пример, у 2009 години вредност исплата износила је 497,4 милијарди динара, у чему су из сопствених средстава исплате износиле 372,8 милијарди динара (370 милијарди у 2015), из удружених средстава 6,3 (4,5 у 2015), из финансијских кредита 87,5 милијарди (113,6), а из осталих фондова 30,8 (61,3). У односу на изразито кризну 2009. годину исплате из сопствених извора су номинално смањене, што важи и за удружене изворе, док су повећани финансијски кредити и остали фондови као извори за инвестициона улагања.