Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Шта значе инвестиције у грађевинарству, уколико су скоро све инвестиције у другим делатностима повезане са овом делатношћу, не знам, па нећу много ни да коментаришем. Сем да константујем пар чињеница. Претпостављам да се ради о куповини опреме грађевинских фирми.
Некада давно у Србији је у овој делатности било запослено и више од 200 хиљада лица, али то је јако давно време које само буди мучнину на садашњост каква је данас. А светла будућност ће доћи са новим инвестицијама што ће поправити слику и о грађевинарству у односу на то какво је оно као делатност данас.
У 2012. години у грађевинарству је било запослено у правним лицима 71.198 лица (67,831 лице у новембру 2013), и они су учествовали са 5,31% у укупној запослености. Инвестиције су износиле 54,4 милијарди динара и учествовале су са 8,93% у укупним инвестицијама.
Пошто су се скоро сви Црнотравци преселили у Београд онда је логично да грађевинарство има највећи релативан значај за укупну запосленост у нашој престоници – 30.852 лица уз удео од 6,58% у укупној запослености. У Војводини (4,76%) и на југу Србије, испод Београда (4,53%) удео је сличан. За инвестициону активност грађевинарство је било још више значајно Београду, јер је са 17,2% учествовало у укупним улагањима, док је његов удео у Војводини био 4,9%, а на тужном југу само 3%. Стога је чак 70% свих инвестиција у грађевинарству било у Београду, још 13,5% у Војводини и 12,5% на потезу Србија-Југ, док остатак до 100% није просторно лоциран.
У апсолутним бројевима, Београд и Војводина (47,6 хиљада) имају двоструко више запослених у грађевинарству од Србије-Југ (23,6 хиљада).
Највише грађевинара је у Новом Саду (7.423), па следи чак 7 београдских општина, међу које су се лоцирали Ниш, и Ужице на десетом месту. Међу 16 општина чак је 10 из Београда, а више од хиљаду грађевинара има(ло је) 20 општина. Пошто је 10 из Београда, а 3 ван њега смо именовали, ред је да и ових седам поменемо: Суботица, Краљево, Шабац, Крушевац, Ваљево, Панчево и Велика Плана. Само четири општине немају ни једног запосленог у правним лицима у грађевинарству, и то су Лајковац, Мерошина, Рековац и Ражањ, а још 4 имају по једног запосленог, Нова Црња, Житорађа, Богатић и Житиште.
У 53 општине уопште нису евидентиране инвестиције у грађевинарству, а њихова концентрација у Београду је већ константована, па су се међу 10 општина и градова, а међу београдске, умешали само Нови Сад и Ниш.
Посматрајући релативан значај инвестиција у грађевинарство за укупне инвестиционе активности избројали смо девет општина где је удео ове делатности већи од 50%. Те општине су: Бујановац (78,2% свих улагања), Звездара (77,4%), Барајево (76,8%), Мионица, Гаџин Хан, Мало Црниће, Чукарица, Жабари и Гроцка.