Prema podacima RZS-a u oktobru je indeks industrijske proizvodnje bio za 1% niži u odnosu na isti mesec prošle godine. Pri tome je rudarstvo imalo međugodišnji rast od 10,6% (u tome eksploatacija nafte i prirodnog gasa 20,6%), prerađivačka industrija smanjena je za 3,7%, a snabdevanje električnom energijom rast od 6,5%.
U periodu januar-oktobar industrijska proizvoda povećana je za 2%, a rast je izneo 8,9%, 0,1% i 7,2% respektivno.
U desezoniranoj seriji septembarski podaci su korigovani naniže, te je umesto nadoknade pada iz avgusta dodatno produbljen pad. Ukupna industrijska proizvodnja bila je u oktobru 0,9% ispod prošlogodišnje, a prerađivačka industrija za 3,7%.
Na osnovu ovih podataka je izvesno da će prerađivačka industrija u ovoj godini zabeležiti pad, dok će ukupna industrija biti oko nule.
Kada se uporede desezonirani podaci prerađivačke industrije Srbije sa drugim zemljama u Evropi (videti osnovna ekonomska kretanja, tabelu o proizvodnji prerađivačke industrije), prethodnih meseci bržim padom od većine zemalja opet se približavamo evropskom dnu, kao jedna od par zemalja koje su najviše smanjile nivo proizvodnje (dok je nekoliko zemalja prevazišlo predkrizni nivo).
Posmatrano na nivou oblasti prerađivačke industrije najveći pad (-41,5%) evidentiran je kod industrije nameštaja koja je u oktobru imala rekordnu mesečnu vrednost izvoza (14,1%). To ukazuje na mnogo veći uticaj pada domaće tražnje u odnosu na rast inostrane.
Najveći međugodišnji rast proizvodnje u oktobru imali su proizvodnja metalnih proizvoda (+13%), proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda (10%), proizvodnja pića (8,7%), hemikalija i hemijskih proizvoda (8,4%), i osnovnih farmaceutskih proizvoda (8,2%).
Proizvodnja osnovnih metala imala je smanjenje za 18,1%, te je iz pozitivne stope preša u pad od 1,1%, u periodu januar-oktobar.
Prehrambena industrija smanjena je za 7,7%, dok je u periodu januar-oktobar njen pad izneo 3,5%.