Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
У Србији је у 2012 години 289.286 лица у прерађивачкој индустрији, и учествовала је са 21,6% у укупној запослености у правним лицима. У прерађивачкој индустрији је било 205,3 милијарди динара и учествовале су са 33,7% у укупним новим инвестицијама у основна средства.
Релативан значај прерађивачке индустрије за запосленост разликује се по регионима и по областима у Србији. Иако је 18,4% свих запослених у прерађивачкој индустрији лоцирано у Београду, они учествују само са 11,4% у укупном броју запослених у овој европској и светској метрополи. А то је зато што у прерађивачкој индустрији у Србији је радило поменутих 289 хиљада лица, а у Београду је у правним лицима било запослено 469 хиљада лица, у чему 53,3 хиљаде у прерађивачкој индустрији. Слично је и са АП Војводином , која учествује са 30,8% у укупном броју индустријских радника 89 хиљада), али је удео у укупној запослености прерађивачке индустрије 25,4%.
Са сиротињом испод Београда је обрнута ситуација: у Шумадији и Западној Србији је 30,5% запослених од укупног броја у прерађивачкој индустрији, а они учествују са 30,2% у укупној запослености, док је у Јужној и Источној Србији њихов удео 20,3% у броју индустријских радника Србије, али 25,6% у укупно запосленима на овој територији, то јест, у овом региону.
Инвестиције у нова основна средства у прерађивачкој индустрији су високо концентрисане услед претежног инвестирања само две компаније: ФАС-а и НИС-а. Шумадијска област учествује са 41,1% у укупним инвестицијама прерађивачке индустрије (84,4 милијарди динара), а Јужно-банатска област са 15,4% (31,6 милијарди динара). Подаци су много јаснији када се спустимо на ниво градова: Крагујевац је учествовао са 40,6% у свим инвестицијама у прерађивачкој индустрији (87,9 милијарди динара), а Панчево са 14,3% (29,4 милијарди динара).
Највише запослених у прерађивачкој индустрији има Град Нови Сад (14.573 лица), затим Земун (8.935), Град Ниш (8.261), Зрењанин (7.713), Суботица (7.658), и још пет општина имало је више од 7 хиљада лица (Крагујевац, Смедерево, Врање, Панчево и Нови Београд). Више од хиљаду запослених у прерађивачкој индустрији имало је 76 општина и градова, а још 74 је имало више од сто а мање од хиљаду, а у 11 општина је било мање од 100 лица. Најмање су имали Мало Црниће (3 запослена), Црна Трава (17), Сокобања (34) и Медвеђа (35).
Релативан значај прерађивачке индустрије расте са падом броја становника и запослених по општинама. Шест општина је имало већи удео прерађивачке индустрије од 50% у укупној запослености, и ради се о мањим општинама. То су: Рача (82% укупног броја запослених), Ариље (65,8%), Лучани (64,1%), Трстеник (54,2%), Бабушница (50,3%) и Сврљиг (50,1%).
Више од 30% а мање од 50% прерађивачка индустрија је имала у укупној запослености у 53 општине, у 44 општине било је од 20 до 30%, у 39 општина од 10 до 20 посто, а у 19 општина мање од 10 посто.
Код инвестиција постоје веће разлике у релативном значају прерађивачке индустрије у укупним, у односу на њихов значај у укупној запослености. Између осталог и због тога што у 20 општина није евидентиран ни динар (тачније више од 500 динара да би било заокружено на једну хиљаду), мада је у тим општинама радило 2.676 лица, што је мање од једног посто укупно запослених у прерађивачкој индустрији.
Насупрот њима у 45 општина удео прерађивачке индустрије износио је више од 50%. У пет општина удео прерађивачке индустрије био је већи од 90% у укупним инвестицијама, а највећи је био у Крагујевцу (94,7%), у Лучанима (92,6%), Панчеву (91%), Коцељеву (90,9%), и у Бабушници (90,3%).
Инвестиције су високо концентрисане у односу на расутост запослених у прерађивачкој индустрији. Дванаест градова и општина учествовало је са две трећине у укупним инвестицијама у прерађивачкој индустрији, при чему је након Крагујевца (83,3 милијарде динара) и Панчева (29,4 милијарди) нагли пад вредности по општинама јер је у Шапцу било тек 3,5 милијарди динара, у Новом Саду (3,3), Бачкој Паланци (2,8) и у Инђији (2,6). Следе, Ваљево, Ужице, Суботица, Кула и Пирот. Називи општина се лако могу повезати са познатим индустријским предузећима у овим градовима и општинама.
Kako se dolazi do strukture preradjivacke industrije ? Nije valjda sve ovo na osnovu podataka iz APR-a ?!
Ako jeste to onda nema blage veze sa realnoscu. U zapadnoj Srbiji mnoge kompanije su registrovane kao preradjivacke a u stvari se pretezno radi o skladistenju i zamrzavanju voca i povrca. Hladnjace , a ta prerada zamrzavanjem i pakovanjem u kutije i nije nesto daleko od primarne proizvodnje.
Na osnovu finansijskih izveštaja APR I RZS prikupljaju I sabiraju podatke.
Ovde nema značajnih opština ni firmi iz Zapadne Srbije kako bi se podaci doveli u sumnju.
Sumnjivi su definitivno a Zapadnu Srbiju sam naveo kao pojam jer postoji znatan broj hladnjaca koje sve od reda ubrajaju u preradjivacke kapacitete.
A realnost je da se Budimka iz Pozege nesto muci i da postoje jos dve ili tri kompanije koje se bave preradom voca i povrca u ovom slucaju.
APR je oduvek bio samo mesto gde se moze uzeti listing kompanija po rednom broju. Nista vise tamo nema sto odgovara realnosti a zbog toga nisu oni krivi.
Evo recimo banalan primer moze biti i nekadasnji SPIK iz Ivanjice koji se vodio kao kompanija za preradu drveta ,koja je sada prodata i bavi se nekom proizvodnjom al dugi niz godina bavila se drugim delatnostima koje nisu vezane za preradu. I cime onda APR hrani RSZ na osnovu zavrsnog racuna …Time sto u naslovu kompanije i registracije pise da je registrovana i za preradu..Pa onda te podatke uzmu volsebni sabirni centri propalih kadrova ( Privredne Komore) pa to preuzmu ambasade pa kad to pocne da se lupaju gluposti po vascelom svetu ..
A onda dodje jedan Belgijski investitor i niko ne moze da nadje fabriku za koju je zainteresovan u Srbiji . A covek dobio brojke ,izvestaje, cuda..