Prerađivačka industrija u Evropi, 2007-2014

Приложени су десезонирани подаци о индексу производње прерађивачке индустрије у изабраним месецима, а основни месец за поређење је децембар 2007. године. Економска криза је почела још у другој половини 2007. године да се прелива из САД у Европу, али су европске монетарне власти, погрешно, мислиле да је већа опасност раст цена (цене примарних производа су расле до средине 2008. године), од вишемесечног низа опадајућих података о индустријског производњи. Стога су повећавале каматне стопе, не рачунајући колико ће ова мера додатно да обори производњу. Онда када је наступио слом цена примарних производа, када су замрле инвестиције и трговина, никакве монетарне олакшице нису могле да спрече слом индустријске производње, а за који су постојале индикације још у 2007. години.

У односу на децембар 2007. године, у децембру 2008. године прерађивачка индустрија је имала за 13% мањи ниво производње, а у децембру 2009. године он је био мањи за 16,2%. То значи да се највећи део слома догодио у последњем тромесечју 2008 године, а да је у 2009 години пад био знатно мањи. Након опоравка у 2010 години, у којој је превазиђен пад из 2009. године, а и у децембру је ниво производње био за 4,7% већи него у децембру 2008 године, у односу на крај 2007 године, он је био мањи за 8,9%.

И од 2010. године имамо „мртвило“ од динамике, јер је на крају 2014. године ниво производње прерађивачке индустрије био за 1,1пп изнад нивоа у 2010. години.

У односу на ове просечне вредности имамо екстреме: Словачка је повећала производњу за 30,9%, а Кипар је смањио за више од 40% (Шпанија за 29,2%, а Грчка за 28,5%).

Било би лепо да ови индекси сами по себи нешто значе, па рећи да је БиХ као Турска, Македонија као Немачка, Словенија као Хрватска, Србија као Луксембург, а Хрватска као Италија. Било би лепо, али није тако. Индекс из децембра 2007 године нам ништа не каже о динамици индустријске производње до тог месеца, од 2000, или од 1990 године, на пример. Исто тако, индекси физичког обима могу стагнирати, али да при томе расте додата вредност (код земаља које имају технолошки развој), и обратно, да производња расте, али да се корист од ње смањује (нпр. у Србији).

Немачка је европско производно језгро и њена динамика би требало да утиче, у већој или мањој мери на све остале земље, али важи и обратно. У децембру 2014. године индекс физичког обима производње у Немачкој био је за 0,4% већи него на крају 2007 године. Међутим, ескалација насиља у Украјини, пад цена примарних производа и други фактори вероватно су утицали да се у њој ниво производње опет спусти испод индекса 100. Уколико се то не догоди, при монетарној релаксацији, која касни 7 година, постоји могућност да у 2015. години дође до опоравка производње не само у Немачкој већ и у низу других земаља. Опоравак није потребан низу земаља које су превазишле ниво из 2007. године, где уз Словачку спадају и Пољска, Румунија, Литванија, Естонија, Ирска, Латвија и Белгија. Ван ЕУ добро стоје Турска, БиХ и Норвешка.

Србија има 11,3% мањи обим производње него пре 7 година, налази се на 22 месту од 34 земље за поређење, и упоредива је са Бугарском. Од земаља са којима се граничи, све имају боље показатеље о динамици производње сем Хрватске, која има пад за 16,7%.

Јануарски подаци биће интересантни због Немачке: хоће ли кренути путањом опоравка, или ће опет бити погођена кризом на периферији. Након Украјине, доћи ће на ред и Грчка…