Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Према подацима РЗС-а, у септембру је укупна индустријска производња била за 7,3% већа него у истом месецу 2016 године, док је кумулативни пораст у девет месеци износио 3,5%.
У септембру је прерађивачка индустрија имала међугодишњи раст од 9% (6,8% у кумулативу), рударство 8% (1,7%), док је дистрибуција електричне енергије имала исти обим као и у септембру 2016 године (кумулативни пад за 7,5%).
Посматрано у десезонираној серији, раст укупне индустријске производње износио је 1,2 процентна поена, у односу на август, а прерађивачке индустрије 0,6 процентних поена.
Десезонирани обим индустријске производње у септембру био је највећи од 2005. године, а прерађивачка индустрија је имала исти обим као у фебруару и јуну 2008. године (када је производња била највећа пред избијање кризе, изузев још вишег десезонираног нивоа у јануару).
Мада је прерађивачка индустрија имала изузетно високу међугодишњу стопу раста у септембру од 9%, чак 10 од 24 области имале су међугодишњи пад производње. Међу овим са падом забрињава пад производње прехрамбене индустрије, што је последица мањег обима пољопривредне производње и имаће негативних последица по укупну прерађивачку индустрију све до средине 2018 године.
Производња кокса и деривата нафте била је 6,3 пута већа него у септембру 2016. године (тада је био неки ремонт или застој у производњи), и она је највише и утицала на овако високу стопу раста укупне прерађивачке индустрије.