Према подацима РЗС-а, у септембру је укупна индустријска производња била већа за 13,8% у односу на исти месец 2014г, у чему је раст код рударства износио 38,6%, код електричне енергије 29,4%, а код прерађивачке индустрије 8,8%.
Кумулативан пораст производње износио је укупно 7,6%, те је надмашен ниво производње из 2013 године, и у потпуности надокнађен пад из 2014 године. Раст код електричне енергије износио је 13,4%, код рударства 6,5%, и код прерађивачке индустрије 6,1%.
Посматрано у десезонираној серији, у односу на август текуће године, дошло је до смањења укупне производње за 2,6 процентних поена, а код прерађивачке индустрије за 3,1 процентна поена, што je последица затварања хрватске границе за проток робе у другој половини септембра. Пошто хрватско саопштење показује да је дошло до значајног скока у десезонираној серији производње, вероватно је да је пад у Србији под дејством и других фактора (што ћемо сазнати из саопштења о робној размени и Србије и Хрватске).
Државни завод за статистику Републике Хрватске је објавио саопштење (број 2.1.5) Производња и продаја индустријских производа (ПРОДЦОМ) у 2014 години, што је за сваку похвалу те би и РЗС требало да припреми овако важну информацију. Из овог саопштења се види да је вредност проидатих индустријских производа износила 171,5 милијарди куна, у томе 121,4 милијарди на домаћем тржишту, а 50,1 милијарди на иностраном тржишту. Страно тржиште је учествовало са 29,2% у укупном обиму продаја, али се по областима индустрије може сагледати однос удела домаћег и страног тржишта и степен извозне оријентације. Овакво саопштење би помогло да се разуме како је дошло до значајног раста извоза индустријских производа из Србије, а при томе је обим индустријске производње смањен. Увидело би се у којим областима производње и у којој мери је смањена домаћа тражња…
У септембру је 17 од 24 области имало међугодишњи пораст производње. Највећи пораст, чак за 11,2 пута имала је производња кокса и деривата нафте, а која је у септембру 2014 године била скоро потпуно обустављена…
Од других области највећи пораст имали су Остале прерађивачке делатности (три пута већи обим) и Производња дуванских производа (+47,4%), а највећи пад производња рачунара, електронских и оптичких производа (-56,4%), и производња коже и предмета од коже (-49%).