Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Надајмо се да се ради о инцидентном месечном податку услед ремонта у рафинеријама НИС-а (уколико није грешка у обради података) и да ће већ октобарски подаци о производњи показати мање лошу слику.
Већ сам писао о паду који се догодио у Немачкој, па је код нас, на малим временским кашњењем наступио индентичан пад, јер је у десезонираној серији укупна индустријска производња у септембру смањена за 4,6%, у односу на август, а прерађивачка индустрија је имала пад од 5,6%.
Али, претпоставимо да се ради о једнократном смањењу услед пада производње кокса и деривата нафте за 91,5% у односу на септембар 2014 године, мада је производња у периоду јануар-септембар још увек већа у овој делатности за симболичних 0,3%.
У септембру је укупна индустријска производња смањена за 16%, према истом месецу 2013, у чему је смањење код рударства било 29,6% (у томе експлоатација угља -47,5%), код прерађивачке индустрије за 8,8%, а снабдевање електричном енергијом смањено је за 38,9%.
У периоду јануар-септембар пад укупне индустријске производње био је 5,7%, у томе код рударства за 14,1%, прерађивачка индустрија је смањена за 1,3%, а снабдевање електричном енергијом смањено је за 17,4%.
Позитивна страна оволике рупе у овој години биће двоцифрене стопе раста код рударства и електричне енергије у идућој години, па иако ће смањење плата и пензија додатно оборити индустријску производњу, у односу на ове несрећне последице поплава, ипак ће бити могућности за међугодишњи раст.
Осим пада производње код деривата нафте, пад је имала и са њима повезана производња хемикалија и хемијских производа за 26,4%, а и извозно-оријентисане производња електричне опреме (-12,2%), производња моторних возила и приколица (-20,4%), производња осталих саобраћајних средстава (-25,5%), као и низ других производних делатности. Има доста делатности које су повећале производњу, а међу њима је најважнија производња прехрамбених производа са порастом за 2,5% (кумулативно за 3,5%).
Пад производње у десезонираној серији је толико велики да је од маја 2009 године само у фебруару 2012 године (када су велики сметови и потрошња ел. енергије домаћинсава утицали да се индустрија искључи са снабдевања) била на нижем нивоу.
Promet robe u trgovini na malo u Srbiji u septembru ove godine manji je nego u avgustu u tekućim cenama za pet odsto, a u stalnim cenama za 5,8 odsto.U poređenju sa septembrom 2013. godine, promet robe je veći u tekućim cenama za 2,8 odsto, a u stalnim cenama, kad se isključi inflacija, za 1,6 odsto. Promet u maloprodaji za devet meseci ove godine, u odnosu na isti period 2013. godine, veći je u tekućim cenama za 3,9 odsto, a u stalnim cenama za 2,4 odsto.
Ocaravajuci je ovaj novi model optimizna olicen u logici da veci pad sada donosi znatno veci rast sutra..?!Dvocifren ,kukuuuu?!
To je poslednji oblik paradoksa srpske logike. Naravno cim je paradoks u pitanju to znaci da ce zapravo pad biti jos veci..Istorijska cinjenica.
Jedino ako Vucic ne zabrani da se misli drugacije ,kad onako ozbiljno gleda i obrati se pretecim glasom sav ozebem od stra“….
Nista on ne zna ,cak ne zna ni koliko ne zna sto je pogibeljno za Srbiju. On samo misli da zna ,ali to je produkt sopstvene maste koji nema dokaze u realnosti.
Anomalija Gebelsove marketinske skole.Politicka deformacija.
Kad slusam trust mozgova olicenim u Presedniku,Premijeru i Guverneru ,zaista me je strah za bliznje i Srbiju uopste.Za njihovu buducnost.
I naravno paradoks je da su ljudi oko njih znatno slabiji po svim performansima od njih, osim naravno Kori i Vujovica koji ce i onako uskoro napustiti taj brod ?! I to sto su jos uvek tu je neka vrsta protivprirodnog bluda.
akle gornja logika ima i ovde uporiste jer ako ste losi i ako su oko vas jos losiji onda izgleda i da niste toliko losi…A jeste…?! I onda valjda jedino ostaje promisao da ce neko sutra biti znatno bolje i to dvocifreno…?!
Suludo je više govoriti o bilo kakvom boljem životu, standardu, blagostanju..
Žao mi je samo mladih ljudi koji gaje nadu i veru u ovu zemlju.