Након пада десезонираног обима производње у јуну и јулу, у августу је дошло до раста производње од 1% у зони евра, док је раст у ЕУ28 износио 0,8%. (https://ec.europa.eu/eurostat/documents/2995521/9298852/4-12102018-AP-EN.pdf/7a4a12eb-8d24-4e1e-96b4-e39a32d6784d)
У односу на август 2017, индустријска производња је повећана за 0,9% у евро зони и за 1,2% у ЕУ28.
Ниво производње укупне индустрије, и прерађивачке индустрије као њеног највећег дела, незнатно је мањи у односу на крај 2017.
У приложеној табели су индекси прерађивачке индустрије где је крај 2007. узет за базу, а како би се пратила динамика производње након избијања финансијске кризе крајем 2008.
У односу на предкризни ниво производње прерађивачке индустрије већи од 50% имају Турска, Пољска, Румунија и Словачка. Већи за трећину имају још три мале балтичке земље, Литванија, Естонија и Латвија.
БиХ није упоредива зато што је у 2008 имала нагли скок производње прерађивачке индустрије услед почетка рада прераде нафте у РС.
За нас је интересантно проучити раст производње у Словенији, који износи 20% у односу на крај 2007, али је преко 20% када се за базу узме просек производње у 2015, те је Словенија имала најбржи раст у Европи након 2015. Производња прерађивачке индустрије у Словенији повећана је за 8,2% у 2016, 8,3% у 2017 и за 7,4% у периоду јануар-јули 2018, у односу на исти период 2017. Према постигнутом расту издвајају се производња компјутера и оптичких производа и производња саобраћајних средстава. Није нам познато из медија да су у дежели спектакуларно најављиване и отваране нове фабрике, већ се стекао утисак да су у финансијским проблемима пошто им компаније купују кинеске фирме.
Србија има готово идентичну динамику производње прерађивачке индустрије као и Немачка и Бугарска. Стагнација производње у Немачкој је главна опасност за преливање кризе у Србију. Словеначки случај зато захтева више пажње: како освајају нова тржишта, повећавају ефикасност пословања индустријских компанија…