Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Хрватско сточарство налази се под дејством два процеса са супротним ефектима: притисак из других чланица ЕУ да је остави без сточне производње, и извоза у Србију који на ту производњу делује стимулативно. Стога су и резултати у погледу промене сточног фонда двојаки: смањен је број говеда за 9% (са 442 на 404 хиљада), од 1.12.2013 до 1.12.2014, оваца за 3% (са 620 на 601 хиљада) и коза за 12% (са 69 на 61 хиљада), али је повећан број перади за 9% (са 9,3 на 10,1 милиона) и свиња за 4% (са 1.110 на 1.152 хиљаде).
Кад смо већ очитали ове податке из приопћења број 1.1.20 Државног завода за статистику РХ, ред је и да додамо пар реченица у погледу односа броја стоке према људима и густине насељености стоке у Хрватској и Србији.
У Србији има више стоке по становнику него у Хрватској у свим врстама, а разлика је најмања код живине где на 1.000 становника у Србији има 2.411 грла живине, а у Хрватској 2.358. Следе говеда, где их је у Србији 129 а у Хрватској 94 на 1.000 становника. Однос код свиња је 454 према 268, код оваца је 245 према 140, а најповољнији је код коза: 31 у Србији према 14 у Хрватској.
Кад се стока упореди са територијом, пространством ових независних држава, и опет је Србија рај за стоку: по квадратном километру има више све стоке од Хрватске. Тако је у Србији 11,9 говеда по км2, а у Хрватској 7,9; код свиња је однос 41,8 према 20,4; оваца 22,6 према 10,6; коза 2,8 према 1м1, а код живине 221,6 према 178,7 грла по км квадратном, у Србији и у Хрватској респективно.