Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Ma koliko da je tačno, ovo je krajnje zlonamerno i tendenciozno. Jeste tačno da je od kraja juna 2013. godine do kraja februara 2014. godine ukupan broj zaposlenih smanjen za 77.534 lica (sa 1.388 na 1.310 hiljada), a pri tome je broj nezaposlenih
povećan za 66.266 lica (sa 318.110 na 384.376), ali ekonomija Hrvatske, kao turističke destinacije, ima velike mesečne promene u broju zaposlenih, gde ih je najviše sa poslom u julu, a najmanje u januaru.
Zlonamerno je reći da je dnevni gubitak radnih mesta u Hrvatkoj od njenog punopravnog članstva u EU 319 (77.534/243 dana), ili po 13 svakoga časa, računajući i neradne dane i sate ili po jedno radno mesto na svaka 4 minuta i 30 sekundi.
Dakle, pošto nismo zlonamerni, zaboravićemo prethodno iznete podatke i bavićemo se poređenjem sa istim mesecom 2013. godine, to jest februarom, četiri meseca pre nego što je Hrvatska postigla svoj cilj koji Srbija još uvek sanja, ali će se čim pre ostvariti.
Od februara 2013. godine broj zaposlenih u Hrvatskoj je smanjen samo za 26.407 lica, dok je broj nezaposlenih povećan samo za 8.976 lica.
Broj zaposlenih u pravnim licima smanjen je za 14.447 lica (sa 1.113.283 na 1.098.836), osiguranih poljoprivrednika za 2.130 lica (sa 26.732 na 23.424), a preduzetnika i slobodnih profesija za 8.856 lica (sa 196.825 na 188.173).
U pravnim licima najveći pad broja zaposlenih imali su trgovina (za 5.393), građevinarstvo (4.609), prerađivačka industrija (2.084), saobraćaj (1.998), električna energija, plin i voda (1.798), poljoprivreda, lov i ribolov (za 1.703 lica), administrativne i pomoćne delatnosti (1.244) i voda (1.035), dok su najveći rast imali obrazovanje (1.671), nekretnine (1.237), hoteli i restorani (1.092) i zdravstvo (1.052).
Mi smo i bez članstva u EU smanjili broj zaposlenih u pristojnom broju, za malo više lica (jednu hiljadu), ali se ovim poređenjem nećemo baviti.
Hrvatska je prethodnica Srbiji u onome što će se njoj događati jer je naprednija i brže je prošla put do ispunjenja cilja – članstva u EU. Na tom putu je i stoka u Hrvatskoj malo stradala. Broj goveda je na kraju 2013 godine smanjen za 39 hiljada, u odnosu na kraj 2012 godine, za 9 posto, svinja je manje za 98 hiljada, što je pad za 8%, ovaca je manje za 68 hiljada ili za 10%, koza za 7 hiljada što je isto 10%, a peradi je manje za 874 hiljada ili za 9%. Kod nas još uvek nije postignuto ovoliko ubrzanje, barem kod stoke, ona se još uvek dobro drži.
Tacno je da Hr. ima slicne probleme ako Sr. Ali svi parametri nesto bolje stoje. Veca razilika je u sustini – a to je dodata vrednost i kvalitet. Slabo placeni poslovi se prelivaju u Sr. BiH. a Hrvatska se bavi turizmom i pomalo proizvodima sa visim stepenom dodate vrednosti, sa vise znanja, prodajom istih i preprodajom strane tehnologije u regionu i dalje.
Najveci indikator uspesnosti nacije, po meni je koliko narodu para ostane tj, kolicina stednje u bankama. Hr stedi preko 20bne, i ove godine imaju povecanje za 2bne. To pravilo verovatno vazi i za drzave i za ljude. Ko ima vise para u banci taj je uspesniji.
Ako bi narodnu ekonomiju predstavili osobom sa odgovarajucim zanimanjima, Srbija bi bila- povremeno zaposlen nadnicar sa probemom alkohala koga finansijski spasava brat koji radi u Svedskoj. Koji zivi u raspadnutom stanu ili divljem naselju sa svim pratecim karakteristikama.
Hrvatska bi bila recimo – mali obrtnik kome ide osrednje ali izdaje kucu na moru i popravlja prihode. Zivi u relativno uredjenom prigradskom naselju u sopstvenoj kuci.
Treba jos reci da je kvalitet svega u Hr. bolji, da socijalna zastita postoji, da je natalitet veci – sto opet znaci da drzava trosi vise i bolje za svoje gradjane.
Nzalost mi vise nismo u grupi za poredjenje sa Hr., mozada samo aspirativno. Razlika je postala prevelika. Nasi etaloni su Makedonija, Bugarska, Rumunija, Albanija, Bih, Gruzija…
„Najveci indikator uspesnosti nacije, po meni je koliko narodu para ostane tj, kolicina stednje u bankama. Hr stedi preko 20bne, i ove godine imaju povecanje za 2bne. To pravilo verovatno vazi i za drzave i za ljude. Ko ima vise para u banci taj je uspesniji.“
Kuna je jaaaka i ubi sve zivo. Deflacioni kolaps je jos uvijek jak i traje punih 5 godina.
Zamene je broj zaposlenih u privatnom sektoru i proizvodnji.
„Hrvatska bi bila recimo – mali obrtnik kome ide osrednje ali izdaje kucu na moru i popravlja prihode.“
Bilo nekad, sada je drzavni birokrat i zivi od legalne preraspodjele od drugih.
Natalitet je jednak.
Kuna je verovatno sa razlogom jaka.
Od balkanske proizvodnje niko se obogatio nije, niti ce. Za nas su tercijarne stvari, nismo mi za proizvodnju. Da jesmo nasa emigracija bi nesto proizvodila na Zapadu. Sto ne radi.
Natalitet je nesto veci u Hr, uz cinjenicu da je emigracija reproduktivne populacije mnogo manja, broj dece o kojoj populaci brine je dosta veci.
Biro-parto-kratija je slicna ali na nesto nizem nivou snage. Zavisi od regije. Oni imaju svoje Sciilije i Lombardije.