HRVATSKA: Rast potražnje junadi

Na skupu odgajivača tovnih goveda, koje je nedavno okupila Hrvatska poljoprivredna komora u Kutini, govorilo se otvoreno o trenutnoj situaciji  na tržištu ove kategorije stoke, a čule su se i prognoze za naredni period. Istaknuto je, da simentalac kao tradicionalna rasa nije prvi na listi poželjnih za klaničare, ali se sva grla prodaju.  Najbolju cenu od 2,65 -2,70 evra po kilogramu žive mere ostvaruju stočari u Španiji i Italiji. Interesantno je da simentalca nema na listingu berze u Modeni. Zvonko Širjan, stočar iz Hrvatske i jedan od najboljih poznavalaca tržišta junadi i junećeg mesa u regionu, kaže da se javlja potražnja za junećim četvrtima i milanezom. Iz Hrvatske svake druge nedelje utovari se brod (od oko 2.000 junadi) za Liban, a i Libija je kupac žive junadi. Inače, u Hrvatskoj se godišnje tovi po 120.000 junadi. Od toga je za potrebe domaćeg turizma oko 20.000 junadi dok se u nesvrstani svet izveze oko 100.000 grla. Naveći broj teladi za tovse uvozi. Kupci za utovljenu junad nalaze se u oko 60 zemalja nesvstanog sveta kao i u EU.

• Ovo pokazuje da se javlja lagano povećanje potražnje i cena se popravlja, kaže Zvonko Širjan, vlasnik farme u Hrvatskoj u kojoj se u turnusu tovi oko 14.000 junadi.

Na ovom skupu u Hrvatskoj, ukazano je i na prodaju prvorazrednog utovljenog  juneta, rase, limuzin po ceni od 2,65 evra po kilogramu žive mere u Italiji i cenu junica ukršteni šarole i limuzin ili dobro belgijsko plavo od 2,55 za evro po kilogramu žive mere. U Italiji farmeri dobro utovljenog šarolea prodaju po 2,85 za evra po kilogramu žive mere. Farmeri junice šarole rase težine od 350 kilograma, dakle, koje dolaze u tovilište, plaćaju 2,80 po evra za kilogram žive mere.

Naš sektor, kao što se beleži i u Francuskoj, ima šansu jer i tamo farmeri koriste pašnjake – kaže Širjan. – Sada se gotovo svuda traži teža roba. Dokle će to biti, ne znam. Mislim da je potrebno fokus staviti na proizvodnju teleta i da tovimo dobre rase. Nekada je šarole imao znatno manju cenu od limuzina. Ta razlika je sad smanjena na svega 10 evrocenti i svi traže masniju robu. Možda je rasa angus u uzlaznom trendu naspram situacije od pre dve godine, naveo je Širjan. On je istakao da se tovni podmladak sa težinom 300-320 kilograma žive mere za limuzina plaća 3,25 evra, dok je za šarolea težine 350 kilograma cena 2,85-2,90 evra po kilogramu. Simentalac težine 300 kilograma u Francuskoj prodaje se po 2,50-2,60 evra po kilogramu. Jedna nova kategorija je prisutna u ponudi junadi iz Francuske. Stočari iz ove zemlje sada tržištu nude mlade krave, jednom ili dva puta oteljene. Njihova cena u ponudi je 5- do 5,50 evrocenti jeftinije od cene po kilogramu žive mere bika.

Prema porukama tovljača junadi i trgovaca prema stočarima da proizvode telad za tov sasvim je jasna: u ponudi nema dovoljno kvalitetnog podmlatka niti za tržište „teške” robe. Brže nego što se očekivalo, utovljena junad prelazi iznos od 2,50 evra po kilogramu žive mere, pogotovo ona kvalitetnija. I drugo, ništa manje važno zapažanje, je da su cene junadi za produžetke tova u stalnom usponu. Učesnici skupa stočara u Hrvatskoj su saglasni i u tome da će potrošači junećeg mesa ostati na toj potrebi, samo je pitanje sa kojom količinom, zbog cena koje su u porastu.

Kada se sve to uporedi sa stanjem u Srbiji, vidi da su stočari u Hrvatskoj, u boljem položaju od onih koji se bave ovim poslom u Srbiji, kaže Čedomir Keco, predsednik Udruženja stočara tovne junadi u Srbiji. Po njegovim rečima, klaničari u Srbiji već duže vreme svoje prodajne cene junećeg mesa povezali su sa nabavnom cenom junadi od 2,50 evra po po kilogramu žive mere, koju još uvek retko plaćaju stočarima. U međuvremenu, mnogi su u trgovini juneće meso zamenili ponudom goveđeg, slabijeg kvaliteta, bez umanjenja cene.

Pašnjaci spasili stočare

Miško Šklempe, predsednik grupacije za tovno govedarstvo u Hrvatskoj privrednoj komori, kaže da se stočari u Hrvatskoj presabiraju da li i kako dalje da tove. On uz reku Savu u Slavoniji, pored ostale stoke u otvorenom tovu ima i oko 1.000 junadi. Ono što nas je do sada spasilo i što nam otvara mogućnost za produžetak posla u govedarstvu je korišćenje pašnjaka i dodatni novac koji nam država daje zbog nastale situacije sa Kovidom, kaže Šklempe.

                                                                                                                   B.Gulan